Sitonija – otkrijte najlepše plaže Halkidikija

destinacije

Kada razmišljamo o idealnom odmoru na moru jedna od prvih asocijacija nam je Grčka. Većina srpskih turista već decenijama tokom letnjih meseci posećuje Halkidiki i to ne bez razloga jer ovo poluostrvo važi za predeo sa najlepšim peskovitim plažama u Grčkoj. To je ujedno i region Grčke sa najvećim brojem plaža sa plavom zastavicom – to je jasan pokazatelj kvaliteta vode i međunarodni ekološki standard zaštite okoline.

Većina turističkih naselja na Halkidikiju se nalazi na prvom poluostrvu ili ,,prstu,, – Kasandri. Brojni hoteli i restorani su već od aprila spremni da ugoste turiste željne sunca, mora i dobrog provoda. Drugi prst, odnosno srednje poluostrvo Halkidikija – Sitonija je predeo koji karakteriše mnogo razuđenija obala i raznovrsne plaže, od malih uvala u obliku polumeseca do širokih peščanih plaža.

Vurvuru je mesto na istoku poluostrva Sitonije koje je poznato po velikom broju lepih plaža, prirodnim hladom koju pružaju borove šume i kristalno čistim morem.

Najpoznatija plaža mesta Vurvuru je Karidi. ,,Karidi beach,, je posećena već tokom proleća jer je plaža sa najtoplijom vodom Sitonije. Ono što je zanimljivo u vezi Karidi plaže, osim toplog i čistog mora je i sam oblik koji iz vazduha deluje kao savršeni polumesec, a samo desetak metara dalje nalazi se mikro Karidi ili mali Karidi. Jedna od posećenijih plaža Vurvurua je i plaža Fava. Turisti ovu plažu nazivaju i plaža krokodila zbog specifičnih stena koje imaju oblik krokodila i raznih drugih životinja.

Kavourotrypes beach – ili kako je turisti najčešće nazivaju Orange beach je jedna od najlepših plaža cele Grčke. Po specifičnim bojama vode više liči na karipsku plažu a iako nema smeštajne objekte u okolini to je jedna od najposećenijih plaža Sitonije. Turisti dolaze kolima ili motorima na ovu plažu uglavnom iz obližnjeg mesta Sarti. Orange beach se nalazi sa istočne strane poluostrva Sitonija, između mesta Sarti i Vurvuru.

Kalamitsi je plaža na samom jugu poluostrva Sitonija i sastoji se od nekoliko peskovitih plaža koje su idealne za sportove na vodi. Samo mesto ima nekoliko hotela i brojne privatne smeštaje tako da može da bude idalna baza za otkrivanje ostalih mesta na jugu Sitonije. Krasi je vrlo razuđena obala – manja ostrva i poluostrva a tokom leta turisti uživaju u čistoj vodi svih nijansi plave.

Toroni je mesto koje je dobro poznato turistima – ima dosta smeštajnih objekata i hotela a sama plaža ima plavu zastavicu, kao i većina plaža na Sitoniji. Ono što karakteriše ovu plažu je i antički grad Toroni. Ostaci starog grada su još jedan razlog da posetite ovu plažu koja nikada nije prepuna turista jer je jedna od najdužih a nalazi se na jugo-zapadu Sitonije.

Blizu Toronija, a mnogo manje poznata je plaža i mesto Porto Kufo. To je ujedno i jedan od najdubljih zaliva Grčke i tokom istorije je korišćen kao prirodna luka. Danas je to malo turističko mesto i krasi ga lepo uređena plaža ali i brojne staze za šetnju u okolnim brdima. Kao i Toroni, i u okolini Porto Kufa ćete naći ostatke antičkih civilizacija. Idealna je za aktivni ali i za nautički turizam.

Trani Amouda beach je jedna od najvećih plaža Sitonije koja se nalazi pored mesta Ormos Panagia. Kako ima samo par hotela u većini slučajeva je posećuju turisti sa kamp prikolicama i nikada nećete naići na velike gužve. To je plaža sa sitnim peskom a osim uživanja u moru i obližnjoj tvrđavi možete i iskoristiti blizinu male luke Ormos Panagia i turističke brodove koji organizuju ture i obilazak Atosa. Na ovoj turi možete sa broda videti manastire Svete Gore što je jedinstven doživljaj.

Klimatske promene na Maldivima – raj koji nestaje pred našim očima

eko turizam

Rajske plaže i koralni grebeni sa egzotičnim morskim svetom – Maldivi su jedna od najpoželjnijih destinacija brojnih turista. Smešteni u Indijskom okeanu i sačinjeni od 1192 koralna ostrva, Maldivi su takođe i zemlja sa najnižom prosečnom nadmorskom visinom na svetu. Najviša prirodna tačka je samo 2,4 metra nadmorske visine. Danas je voda jedan od glavnih problema Maldiva – nedostatak pijaće vode ali i poplave tokom kišne sezone. I verovatno će se ta situacija pogoršati sa sve težim klimatskim promenama koje se već dešavaju. Dok se severna ostrva suočavaju sa nedostatkom vode za piće tokom sušne sezone, većina južnih ostrva se suočava sa drugačijim problemom – poplavama. Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Zelenog klimatskog fonda podržava Vladu Maldiva, kako bi osigurao da najugroženija ostrva imaju pristup pijaćoj vodi tokom cele godine i da mogu sama da se izbore sa poplavama. Skoro polovina njenog stanovništva živi u Maleu, glavnom gradu ostrva, na manje od 1,4 kvadratna kilometra.

Glavni grad Maldiva – Male

Ostatak stanovništva naseljava 186 malih, raštrkanih ostrva. Maldivci su vekovima živeli od ribarstva i prerade kokosa. Ni na jednom od ostrva nema reka ili potoka. Osim Malea i nekolicine drugih ostrva, većina ostrva se oslanja na kišnicu koju koriste kao vodu za piće. Ostrva pogođena poplavama i nedostatkom vode za piće dobijaju pomoć koja stiže sa glavnog ostrva Male. Troškovi transporta su visoki zbog raštrkane geografije Maldiva koja se prostire na vise hiljada kilometara. Ovo čini pomoć veoma skupom za vladu koja se već godinama bori sa ovim problemom koji je sve veći. Očekuje se da će klimatske promene doneti jače oluje i duže periode bez padavina a to je već realnost na Maldivima gde je klima postala toliko nepredvidiva da kišna i sušna sezona skoro vise i ne postoje. Porast temperature okeana imali su razorne efekte na koralne grebene, utičući na turizam i ribarstvo, što je kritično za život većine stanovnika Maldiva.

Oštećeni grebeni takođe funkcionišu manje efikasno kao prva linija odbrane od naleta mora i poplava. Sve do devedesetih Maldivci su koristili podzemnu vodu za piće. Ali tokom protekle decenije, podzemne vode većine ostrva su kontaminirane. Bunari I kolektori slatke vode  većine ostrva bili su teško pogođeni cunamijem 2004. godine i loše planiranom urbanizacijom. Kao rezultat toga, danas su kišnica, zajedno sa vodom proizvedenom desalinizacijom i skupom flaširanom vodom, jedine opcije za vodu za piće. U proteklih deset godina, Nacionalni centar za upravljanje katastrofama u Maleu morao je da pošalje hitne pošiljke vode na oko polovinu od 186 naseljenih ostrva tokom sušne sezone. To je skupo rešenje koje ponekad može da potraje i vise od dve nedelje zbog velike udaljenosti ostrva. Većina domaćinstava ima po jedan rezervoar za vodu  i puni ga sakupljanjem kiše sa svojih krovova.

Veće porodice mogu imati čak 2 ili 3 rezervoara, jer im jedan nije dovoljan da prežive sušnu sezonu. Kada se vodosnabdevanje završi, domaćinstva se snalaze tako što se zadužuju od komšija, kupuju flaširanu vodu ili dobijaju pomoć sa glavnog ostrva Male. Mnogobrojni hoteli grade svoje sisteme za desalinizaciju i koriste sve manje plastike i flaširanu vodu ali potrebno je više ovakvih dobrih praksi jer klimatske promene predstavljaju sve veći problem za Maldive – raj koji nestaje pred našim očima.