Sveta Gora je duhovna prestonica pravoslavnog hrišćanskog sveta, koja se sastoji od 20 manastira, 12 skitova i oko 700 kuća, kelija ili skitova i oko 2000 monaha. Reč je o verskoj zajednici sa 1000 godina starim manastirima, ćelijama u pećinama i kulama. Uvrštena je u UNESKO-ve spomenike svetske baštine. Po predanju Bogorodica je na putu da poseti Lazara na Kipru naišla na uzburkano more i bila je prinuđena da potraži sklonište u luci na poluostrvu Atos. Bogorodica je bila zadivljena lepotom ovog mesta i zamolila je Boga da joj da planinu Atos na poklon. Tada joj je Gospod odgovorio: ,,Neka ovo mesto bude vaš vrt i vaš raj, utočište za one koji traže spasenje,, Od tada je Sveta Gora poznata i kao Bogorodičin vrt. Prvi monasi stigli su na Svetu Goru tokom 5. veka nove ere, tražeći osamljeno mesto za molitvu i pronalaženje mira na zemlji. Za srpsku kulturu i pravoslavlje najbitnije mesto se nalazi upravo na Svetoj Gori.

Grčki monah Georgije Hilandarios se smatra osnivačem Hilandara. 1198. Godine na temeljima ovog mesta manastir Hilandar su obnovili veliki župan Stefan Nemanja i njegov sin Rastko, to jest monasi Simeon i Sava. Te godine je vizantijski car Aleksije treći Anđeo Simeonu i Savi izdao zapečaćenu zlatnu bulu kojom se manastir Hilandar daruju kako bi mogli da primaju srpske monahe. 1199. godine u manastiru je preminuo monah Simeon, otac Svetog Save, a legenda kaže da je na mestu na kome je on sahranjen u nekadašnjoj crkvi Vavedenja Bogorodice, koju je kasnije kralj Milutin obnovio, nikla čudesna loza.

Početkom 13. veka Sveta Gora je bila pod faktičkom vlašću krstaša koji su 1204. Osvojili Carigrad a pojavili su se i brojni pirati i pljačkaši koji su bili velika opasnost za sve manastire. Usled toga Sveti Sava je napustio Svetu Goru 1208. godine i preneo mošti Svetog Simeona iz Hilandara u Srbiju. Sa svog poslednjeg putovanja, iz manastira Svetog Save Osvećenog  doneo najstariju i najpoznatiju hilandarsku ikonu – Bogorodicu Trojeručicu.

U takvim okolnostima kralj Stefan Uroš je 1262. Godine iznad manastira podigao pirg – kulu Preobraženja kako bi što bolje zaštitio manastir. U tom periodu su značajno rasli manastirski posedi a kraljevi Dragutin i Milutin su proširili manastirske posede i u samoj Srbiji. Najveći prosperitet Sveta Gora doživljava tokom vladavine cara Stefana Dušana koji je pomagao Hilandar i dodelio mu posede u Srbiji, Grčkoj i u mnogim drugim delovima Balkana. U to vreme posedi Hilandara su zahvatali petinu teritorije Svete Gore.

1347. godine kuga je harala Evropom i Car Dušan se sklonio u Hilandar a tom prilikom je poveo i caricu Jelenu što je bilo grubo narušavanje strogo poštovane tradicije o zabrani dolaska žena na tlo Svete Gore. Kao uspomena na dolazak cara Dušana na Svetu Goru i dan danas stoji krst koji označava mesto na kome su hilandarski monasi sačekali cara i za uspomenu posadili maslinovo drvo koje je i danas moguće videti. Carica Jelena je postala ktitorka kelije Svetog Save u Kareji, a u okviru manastira Hilandara izgrađena je crkva Svetog Arhanđela.

Osim cara Dušana, mnogi srpski vlastelini su pomagali manastir Hilandar a Knez LazarHrebeljanović je ktitor spoljne priprate koja je izgrađena oko 1380. godine. Krajem 14. Veka Hilandar je postao utočište članovima poslednjih srpskih vladarskih i vlastelinskih porodica. Osim srednjevekovnih kraljeva, Hilandar su posetili i Miloš Obrenović, knez Aleksandar Obrenović a poznato je da je u posetu ovoj Svetinji išao i kralj Petar Prvi Karađorđević.

Početkom marta 2004. godine manastir Hilandar je stradao u požaru. Više od polovine manastirskih zdanja je tada oštećeno. Obnova manastira je nastupila odmah nakon ove nesreće i uz velike napore, priloge i pomoć Srbije, Grčke ali i mnogih organizacija i pojedinaca veliki deo kompleksa Hilandara je obnovljen.

Posete Svetoj Gori su ograničene i manastir Hilandar se pridržava odgovarajuće procedure.Od svih svih poklonika se očekuje da se pridržavaju propisanog kodeksa ponašanja koji se nalazi na poleđini obrasca dozvole za ulazak na Svetu Goru. Dolazak na Svetu Goru i manastir Hilandar nije turistička poseta i ne možete očekivati sve pogodnosti savremenog putovanja. Odgovornost za kompletnu organizaciju vašeg puta je samo na vama i u slučaju da se dese okolnosti zbog kojih brod iz Jerisosa i Uranopolisa ne mogu da plove do Svete Gore, morate sačekati naredni ili neki drugi dan kada će brodovi ponovo saobraćati. Manastir Hilandar preuzima odgovornost samo za organizaciju grupnog prevoza od luke Arsana i luke Jovanjica do Manastira Hilandar i obratno.

Da biste došli na Svetu Goru, potrebno je da prethodno tražite i dobijete blagoslov za posetu i boravak u manastiru, a da zatim na sam dan dolaska preuzmete dozvolu za boravak na Svetoj Gori, takozvani Diamonitirion. Vizu ili dozvolu za ulazak na Svetu Goru možete preuzeti u pokloničkoj kancelariji koja se nalazi u Uranopolisu u neposrednoj blizini pristaništa sa koga brodovi do Svete Gore polaze svakog jutra. Tokom letnjih meseci, kada je i najveći broj posetilaca, bitno je rezervisati karte za brod na vreme, tako da je preporuka da čim dobijete blagoslov iz manastira da imaju mesta za vas i da možete doći određenog dana, istog dana i rezervišete karte.