Sitonija – otkrijte najlepše plaže Halkidikija

destinacije

Kada razmišljamo o idealnom odmoru na moru jedna od prvih asocijacija nam je Grčka. Većina srpskih turista već decenijama tokom letnjih meseci posećuje Halkidiki i to ne bez razloga jer ovo poluostrvo važi za predeo sa najlepšim peskovitim plažama u Grčkoj. To je ujedno i region Grčke sa najvećim brojem plaža sa plavom zastavicom – to je jasan pokazatelj kvaliteta vode i međunarodni ekološki standard zaštite okoline.

Većina turističkih naselja na Halkidikiju se nalazi na prvom poluostrvu ili ,,prstu,, – Kasandri. Brojni hoteli i restorani su već od aprila spremni da ugoste turiste željne sunca, mora i dobrog provoda. Drugi prst, odnosno srednje poluostrvo Halkidikija – Sitonija je predeo koji karakteriše mnogo razuđenija obala i raznovrsne plaže, od malih uvala u obliku polumeseca do širokih peščanih plaža.

Vurvuru je mesto na istoku poluostrva Sitonije koje je poznato po velikom broju lepih plaža, prirodnim hladom koju pružaju borove šume i kristalno čistim morem.

Najpoznatija plaža mesta Vurvuru je Karidi. ,,Karidi beach,, je posećena već tokom proleća jer je plaža sa najtoplijom vodom Sitonije. Ono što je zanimljivo u vezi Karidi plaže, osim toplog i čistog mora je i sam oblik koji iz vazduha deluje kao savršeni polumesec, a samo desetak metara dalje nalazi se mikro Karidi ili mali Karidi. Jedna od posećenijih plaža Vurvurua je i plaža Fava. Turisti ovu plažu nazivaju i plaža krokodila zbog specifičnih stena koje imaju oblik krokodila i raznih drugih životinja.

Kavourotrypes beach – ili kako je turisti najčešće nazivaju Orange beach je jedna od najlepših plaža cele Grčke. Po specifičnim bojama vode više liči na karipsku plažu a iako nema smeštajne objekte u okolini to je jedna od najposećenijih plaža Sitonije. Turisti dolaze kolima ili motorima na ovu plažu uglavnom iz obližnjeg mesta Sarti. Orange beach se nalazi sa istočne strane poluostrva Sitonija, između mesta Sarti i Vurvuru.

Kalamitsi je plaža na samom jugu poluostrva Sitonija i sastoji se od nekoliko peskovitih plaža koje su idealne za sportove na vodi. Samo mesto ima nekoliko hotela i brojne privatne smeštaje tako da može da bude idalna baza za otkrivanje ostalih mesta na jugu Sitonije. Krasi je vrlo razuđena obala – manja ostrva i poluostrva a tokom leta turisti uživaju u čistoj vodi svih nijansi plave.

Toroni je mesto koje je dobro poznato turistima – ima dosta smeštajnih objekata i hotela a sama plaža ima plavu zastavicu, kao i većina plaža na Sitoniji. Ono što karakteriše ovu plažu je i antički grad Toroni. Ostaci starog grada su još jedan razlog da posetite ovu plažu koja nikada nije prepuna turista jer je jedna od najdužih a nalazi se na jugo-zapadu Sitonije.

Blizu Toronija, a mnogo manje poznata je plaža i mesto Porto Kufo. To je ujedno i jedan od najdubljih zaliva Grčke i tokom istorije je korišćen kao prirodna luka. Danas je to malo turističko mesto i krasi ga lepo uređena plaža ali i brojne staze za šetnju u okolnim brdima. Kao i Toroni, i u okolini Porto Kufa ćete naći ostatke antičkih civilizacija. Idealna je za aktivni ali i za nautički turizam.

Trani Amouda beach je jedna od najvećih plaža Sitonije koja se nalazi pored mesta Ormos Panagia. Kako ima samo par hotela u većini slučajeva je posećuju turisti sa kamp prikolicama i nikada nećete naići na velike gužve. To je plaža sa sitnim peskom a osim uživanja u moru i obližnjoj tvrđavi možete i iskoristiti blizinu male luke Ormos Panagia i turističke brodove koji organizuju ture i obilazak Atosa. Na ovoj turi možete sa broda videti manastire Svete Gore što je jedinstven doživljaj.

Klimatske promene na Maldivima – raj koji nestaje pred našim očima

eko turizam

Rajske plaže i koralni grebeni sa egzotičnim morskim svetom – Maldivi su jedna od najpoželjnijih destinacija brojnih turista. Smešteni u Indijskom okeanu i sačinjeni od 1192 koralna ostrva, Maldivi su takođe i zemlja sa najnižom prosečnom nadmorskom visinom na svetu. Najviša prirodna tačka je samo 2,4 metra nadmorske visine. Danas je voda jedan od glavnih problema Maldiva – nedostatak pijaće vode ali i poplave tokom kišne sezone. I verovatno će se ta situacija pogoršati sa sve težim klimatskim promenama koje se već dešavaju. Dok se severna ostrva suočavaju sa nedostatkom vode za piće tokom sušne sezone, većina južnih ostrva se suočava sa drugačijim problemom – poplavama. Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Zelenog klimatskog fonda podržava Vladu Maldiva, kako bi osigurao da najugroženija ostrva imaju pristup pijaćoj vodi tokom cele godine i da mogu sama da se izbore sa poplavama. Skoro polovina njenog stanovništva živi u Maleu, glavnom gradu ostrva, na manje od 1,4 kvadratna kilometra.

Glavni grad Maldiva – Male

Ostatak stanovništva naseljava 186 malih, raštrkanih ostrva. Maldivci su vekovima živeli od ribarstva i prerade kokosa. Ni na jednom od ostrva nema reka ili potoka. Osim Malea i nekolicine drugih ostrva, većina ostrva se oslanja na kišnicu koju koriste kao vodu za piće. Ostrva pogođena poplavama i nedostatkom vode za piće dobijaju pomoć koja stiže sa glavnog ostrva Male. Troškovi transporta su visoki zbog raštrkane geografije Maldiva koja se prostire na vise hiljada kilometara. Ovo čini pomoć veoma skupom za vladu koja se već godinama bori sa ovim problemom koji je sve veći. Očekuje se da će klimatske promene doneti jače oluje i duže periode bez padavina a to je već realnost na Maldivima gde je klima postala toliko nepredvidiva da kišna i sušna sezona skoro vise i ne postoje. Porast temperature okeana imali su razorne efekte na koralne grebene, utičući na turizam i ribarstvo, što je kritično za život većine stanovnika Maldiva.

Oštećeni grebeni takođe funkcionišu manje efikasno kao prva linija odbrane od naleta mora i poplava. Sve do devedesetih Maldivci su koristili podzemnu vodu za piće. Ali tokom protekle decenije, podzemne vode većine ostrva su kontaminirane. Bunari I kolektori slatke vode  većine ostrva bili su teško pogođeni cunamijem 2004. godine i loše planiranom urbanizacijom. Kao rezultat toga, danas su kišnica, zajedno sa vodom proizvedenom desalinizacijom i skupom flaširanom vodom, jedine opcije za vodu za piće. U proteklih deset godina, Nacionalni centar za upravljanje katastrofama u Maleu morao je da pošalje hitne pošiljke vode na oko polovinu od 186 naseljenih ostrva tokom sušne sezone. To je skupo rešenje koje ponekad može da potraje i vise od dve nedelje zbog velike udaljenosti ostrva. Većina domaćinstava ima po jedan rezervoar za vodu  i puni ga sakupljanjem kiše sa svojih krovova.

Veće porodice mogu imati čak 2 ili 3 rezervoara, jer im jedan nije dovoljan da prežive sušnu sezonu. Kada se vodosnabdevanje završi, domaćinstva se snalaze tako što se zadužuju od komšija, kupuju flaširanu vodu ili dobijaju pomoć sa glavnog ostrva Male. Mnogobrojni hoteli grade svoje sisteme za desalinizaciju i koriste sve manje plastike i flaširanu vodu ali potrebno je više ovakvih dobrih praksi jer klimatske promene predstavljaju sve veći problem za Maldive – raj koji nestaje pred našim očima.

EKO – poljoprivreda, od agro turizma do održivog razvoja

eko turizam

Savremeni način poljoprivredne proizvodnje doveo je do iscrpljivanja ali i značajnog zagađenja zemljišta. Smanjena je produktivnost, a povećani su troškovi proizvodnje. U seoskim sredinama Srbije intenzitet poljoprivredne proizvodnje  se smanjuje, pre svega jer nema dovoljno radne snage a zbog odlaska mladih seosko stanovništvo je sve starije. Izlaz iz ovih problema ruralnog stanovništva nalazi se u preorjentisanju na održivi način poljoprivredne proizvodnje.

Ali šta je zapravo održiva poljoprivreda?

U Rio de Ženeiru, 1992. god. na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju u Agendi 21 Održiva poljoprivreda definisana je kao deo ukupnog održivog razvoja. Sam naziv održiva poljoprivreda(sustainable agriculture) potiče od latinske reči sustinere (sus – ispod, tenere – držati) i označava održivost tokom dužeg vremenskog perioda.

Način proizvodnje koji objedinjuje kako ekonomske, tako i ekološke elemente uz brigu za zdravlje ljudi jeste osnova održive poljoprivrede. Održiva poljoprivreda se sastoji iz više načina poljoprivredne proizvodnje koji čuvaju životnu sredinu i prirodne resurse, imaju veću produktivnost pa zadovoljavaju potrebu ljudi za hranom, unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice i celokupnog društva.

Kako da ostvarimo održivost poljoprivrede?

-Prilikom sadnje useva treba birati sorte biljaka, koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima kako bi bile što otpornije. Jedna od važnijih stavki je i smanjiti korišćenje pesticida i gajiti culture na organski način.

-Obogatiti zemljište hranljivim materijama na prirodan način je imperative kada je održiva proizvodnja u pitanju, agrotehničke mere moramo prilagoditi tipu zemljišta ali I samoj vrsti biljke koju želimo da gajimo.

Jedna od lekcija broj jedan održive poljoprivrede je I rotacija useva kao najmoćnija tehnika organske proizvodnje. Pri korišćenju mehanizacije trebamo imati u vidu da poljoprivredne mašine koje manje koriste goriva osim boljitka našem budžetu podržavaju I smanjenje zagađenja životne sredine.

Vrlo je bitno da osim poljoprivrednih kultura koje gajimo čuvamo I šume ali I pravimo nove zasade jer na taj način osim vazduha čuvamo I samo zemljište od erozije.

U stočarstvu je bitno da stoka bude u što prirodnijim uslovima kako bi povećala vitalnost I otpornost na bolesti a samim tim I smanjiti unos antibiotika. Upotreba stajnjaka za đubrenje I prihranu njiva je vrlo važna stavka održive poljoprivrede. Održivom poljoprivredom I organskom proizvodnjom smanjujemo zagađenje životne sredine a povećavamo bezbednost I kvalitet hrane kao I njenu konkurentnost na tržištu.

Zelena – održiva arhitektura

eko turizam

Većina nas pojam „zelena arhitektura“ shvata samo kao simbiozu između arhitekture i ozelenjavanje. Ipak, to je manje bitan aspekat zelene arhitekture.

Neke od prednosti zelene arhitekture su što je ona održiva I ekološka, ali svakako najznačajnija prednost zelene arhitekture u odnosu na dosadašnje načine gradnje je u tome što je ona energetski štedljiva. Izolacija prostora dovodi do značajnih ušteda energije I smanjenja gubitka toplote. Osim same izolacije stana, vrlo je bitno da stavimo akcenat I na položaje I projektovanje prozora I otvora. Potrebno je omogućiti određenoj količini sunčeve energije u obliku sunčevih zraka da uđe u sobu kroz staklo. Leti ne bi smelo da dodje do nagomilane toplote u sobi a zimi dobro projektovana izolacija, otvori I prozori doprinose smanjenju toplotne energije.

Od 2021. godine, sve države članice EU su se obavezale, da sve nove zgrade budu izgrađene kao takozvane zgrade skoro nulte energije, što je regulisano direktivom o zgradama iz 2010. godine. Razlog tome je, što se oko 40% ukupne energije u industrijskim zemljama, gubi za hlađenje i grejanje zgrada. Srbija treba da usvaja dobre primere u zelenoj arhitekturi I brzim tempom menja načine gradnje I projektovanja.

Pojam ,,pasivne kuće,, postaje standard kome Srbija treba da teži. Pasivne ili pametne kuće su energetski samodovoljne jer se napajaju energijom pomoću sistema solarnih ploča, geotermalne energije ili redje energijom vetra.

Prema kriterijumima za sertifikaciju, instituta za pasivnu kuću Darmstadt u Nemačkoj, pasivna kuća ne sme nadmašiti godišnju potrebu za grejanjem od 15 kilovat časova po kvadratnom metru. To znači da bi pasivna kuća trebalo da radi bez dodatnih i klasičnih sistema grejanja. Ventilacija takođe igra važnu ulogu. Da bi se ograničili gubici toplote u ventilaciji, u pasivnoj kući se instalira proverena ventilacija za prostor sa povratom toplote. Orijentacija zgrade je takođe izuzetno bitna. Pasivna kuća uvek treba da bude okrenuta ka jugu kako bi u potpunosti iskoristila sunčevu energiju.

Šta znači zelena arhitektura za Srbiju?

Većinu potrošnje energije u Srbiji čine fosilna goriva, koja imaju vrlo negativan uticaj na životnu sredinu. Na prvom mestu, Srbija mora da se koncentriše na obnovljive energije, jer 29,3% potrošnje energije u Srbiji otpada na sektor domaćinstava, koji je relativno visok. Potrošnja energije takođe igra važnu ulogu u ovom pogledu. Obnovljivi izvori energije iz vetra su obično skupi, generišu malo energije, a takođe bi bili skupi za uvoz i transport iz inostranstva. Srbija ima par velikih hidro elektrana ali mini hidro elektrane svakako nisu preporučljive, jer one negativno utiču na prirodu i celokupno na životnu sredinu. Pametna opcija je fokusiranje na solarnu energiju. Ona je jeftina, profitabilna, i što je najvažnije, sigurno dostupna. Sistemi solarnih ploča se mogu instalirati gotovo bilo gde i danas se mogu estetski prilagoditi zgradi. Što se tiče samih materijala koje koristimo moramo imati u vidu da je beton, koji se u Srbiji najčešće koristi zapravo ekološki vrlo štetan material, jer se tokom njegove proizvodnje i nabavke stvara mnogo emisija CO₂. Transport betona je takodje skup i uključuje veliku potrošnju goriva.

Dobra zamena bi bilo drvo kao građevinski materijal. Ovaj građevinski materijal ima dugu tradiciju u srpskoj kulturi I široko je dostupno potrošačima. Drvo tokom svog života upija emisiju CO₂, jeftinije je i ima vrlo niske emisije ugljen dioksida.

Tema „zelene arhitekture“ polako zauzima značajno mesto u Srbiji i treba je prilagoditi i uvesti u obrazovnom sektoru. U zemljama poput Nemačke, moduli za energetsko unapredjenje zgrada već se nude tokom studija arhitekture. Ovo takođe mora biti primer izučavanja arhitekture u Srbiji.

Ove i druge mere garantuju znatnu uštedu gubitaka energije, a time i troškova grejanja i hlađenja stanova u Srbiji. Potrošnja energije u sektoru privatnih domaćinstava, koja bi se smanjila za 29,3% na 20%, bi bila povoljna za srpsku ekonomiju. Pored toga, pomenute mere osiguravaju znatno niže zagađenje vazduha i pružaju odlučujuću podršku životnoj sredini.

Porto Plata – otkrijte prvo mesto novog sveta

kultura

Posle skoro 2 godine svetske pandemije koja je između ostalog poremetila i naše planove vezane za putovanja, želimo da ponovo krenemo sa otkrivanjem nekih novih obala, mesta sa puno različitih boja i ukusa. Potrebna su nam nova prostranstva i priče. Ne postoji bolje mesto za to od Porto Plate – mesta na severnoj obali Dominikanske Republike, jer upravo je to bilo prvo naselje novo-otkrivenog sveta koje je Kolumbo primetio na svom putu na kojem je trebao da otkrije Indiju a zapravo je otkrio potpuno novi svet koji danas poznajemo kao Centralna Amerika ili kao grupu karipskih ostrva. La Isabela – lokalitet koji se danas nalazi u zapadnom delu Porto Plate bilo je prvo stalno naselje koje je Kolumbo sagradio. Iako je La Isabela danas samo arheološki lokalitet na kome možete videti ruševine tadašnjeg malog naselja – samo nekoliko kilometara odatle nalazi se Porto Plata – šareni karipski grad koji je mnogo više od klasične slike koju imamo kada pomislimo na Karibe – Porto Plata osim lepih plaža i kristalno čiste vode atlantskog okeana ima dugu i burnu istoriju, brojne muzeje, tvrđave ali i lokalno stanovništvo koje je uvek spremno da vam pokaže osnovne korake Marengea i Baćate – lokalnog plesa Dominikanske Republike.

Srebrna Obala je prevod samog imena grada Porto Plate, ali otkud taj naziv? 1492. godine privučen prizorom srebrnog odsjaja oblaka koji su se nadvijali nad planinom Izabel de Tores iznad današnje Porto Plate, Kolumbo je odlučio da istraži taj predeo. Naišao je na domorodačku civilizaciju Taino – prvobitne stanovnike te oblasti i zajedno sa Špancima koji su došli sa njim sagradio je prvu crkvu kao i prvi dom u Americi, iako je mislio da je to zapravo Indija. Nakon prve plovidbe i otkrića novog sveta Kolumbo se vratio u Španiju pun utisaka ali i zlata. Upravo je to zlato i sva ostala bogastva koje je našao na Karibima i ostatku Amerike dovelo do burnih osvajanja i naseljavanja velikog broja Evropljana koji će zauvek promeniti taj deo sveta. Ostrvo su nazvali Hispanjola ili mala Španija – osnovali su i prvi veliki grad – Santo Domingo koji je i danas glavni grad Dominikanske Republike. Civilizacije su se smenjivale – Hispanjolu su pokušali da osvoje i drugi evropski narodi, vekovi brojnih sukoba su se nizali i konačno je nezavisnost Dominikanska Republika stekla 1844. godine. Sve ove civilizacije su uticale na to da osim prirodnih lepota, karipske i atlantske obale, vodopada i reka Dominikana danas može da se pohvali i velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika.

Porto Plata je savršen primer kulturnog turizma na Dominikani. Centar starog grada je mesto sa najvećim brojem zgrada iz viktorijanskog doba na teritoriji Kariba, a osim dobro očuvanih vila i javnih institucija tu su i brojni muzeji. Jedan od najbitnijih muzeja je i muzej ćilibara. Obale Porto Plate su poznate i po nalazištima ćilibara a neki od primeraka insekata i životinja zarobljenih u ćilibaru su poslužile kao inspiracija Stivenu Spilbergu koji je na osnovu utisaka sa putovanja u Dominikanskoj Republici napravio dobro poznati film Park iz Doba Jure. Dominikana je danas mesto gde se snimaju brojni holivudski filmovi a lokacije u mnogim poznatim filmovima možete naći kako u okolini Porto Plate tako i širom zemlje.

Turisti se nakon pandemije vraćaju u velikom broju na obale Dominikane, a kako je to jedna od prvih zemalja koja je otvorila vrata turistima već sada se vraćaju na brojeve turista pre same pandemije. Ekonomija Dominikanske Republike dosta zavisi od turizma tako da je odluka da dozvole turizam bez ograničenja a i da dozvole velikim kruzerima da ponovo uplovljavaju u njene luke, bila dobra prilika za turistički sektor i hotele da ponovo otvore svoja vrata. Najbrojniji turisti su Amerikanci ali sve je više posetilaca iz Evrope koji žele kombinaciju odmora i aktivnog turizma a severne obale Dominikanske Republike su idealne za aktivni turizam kao i eko-turizam koji je sve popularniji. Turisti imaju prilike da obilaze plantaže kafe, kakaoa, banana, manga ali i da degustiraju rum – lokalno karipsko piće, da obilaze Nacionalne Parkove i druže se sa papagajima kao i da probaju zip-lajn i skakanje sa vodopada. Kulturni turizam je takođe grana turizma koja se ubrzano razvija i brojni lokaliteti se sređuju, obnavljaju se kulturne rute na kojima možete pratiti Kolumbova osvajanja ili naučiti kako se pravi rum i lokalni specijaliteti od egzotičnog voća.

Kosta Dorada ili zlatna obala na samo nekoliko kilometara od centra Porto Plate je najpoznatija plaža sa puno hotela i turistima iz celog sveta. Ali osim zlatne obale, na istoku i zapadu od grada nalaze se skrivena mesta koja treba otkriti. Sosua i Kabarete na istoku su mala mesta poznata po noćnom životu ali i velikim talasima i danas su centar aktivnog turizma i dobro su poznata svim turistima koji žele da jedre na dasci i uživaju u velikim talasima atlantskog okeana. Ali osim uzburkanog okeana na istočnoj strani Porto Plate tu su i dosta mirnije vode na zapadu gde možete naći jedinstvenu prirodnu pojavu – prelepa koralna ostrva sa prozirnom vodom koja su danas centar ronilačkog turizma koje posećuju turisti koji žele da plivaju sa ražama i drugim egzotičnim morskim životinjama, da rone ali i da plove na jedrilicama. Jedno od takvih mesta je Kajo Arena ili ,,rajska plaža,, kako je nazivaju turisti. Kajo Arena se nalazi kilometrima van obale i kako biste došli do ovog ,,prirodnog bazena,, morate iznajmiti čamac sa obližnjeg mesta na obali Punta Rusija.

Nakon pola sata vožnje i uživanja u prizorima uzburkanog Atlantika, odjednom ćete se naći u plitkim vodama okruženi koralnim grebenom i malim ostrvom u sred te zanimljive prirodne pojave. Na Kajo Areni možete biti sami tokom radnih dana kada nema puno turista, ali tokom vikenda ćete imati priliku da upoznate lokalne turiste koji će rado podeliti njihova iskustva i preporučiti vam najlepša mesta koja morate posetiti u Dominikanskoj Republici.

Kako su internet platforme promenile naše živote – da li imamo više koristi ili problema od njihove upotrebe?

Uncategorized

Internet platforme i društvene mreže su sastavni deo naše svakodnevice a svetska pandemija iz 2020. godine koja i dalje traje je dovela do toga da sve više koristimo internet. Naše poslove prebacujemo na online platforme, kupujemo preko interneta, upoznajemo se preko društvenih mreža… Ceo naš život se danas kreće oko velikog broja platformi koje želimo ili moramo da koristimo. Internet nam pruža mogućnost da učimo i napredujemo ali je takođe i prostor koji sa sobom nosi brojne opasnosti po naš lični i profesionalni život. Kako bi razrešili nedoumice o mogućim štetnim uticajima internet platformi kontaktirali smo svetskog stručnjaka u oblasti zaštite podataka Daphnee Iglesias i postavili joj pitanja na ovu vrlo aktuelnu temu.

Kako možemo da zaštitimo sadržaj koji objavljujemo na internet platformama?

Jedan od problema današnjeg društva je što nemamo digitalnu pismenost, ne učimo u školi kako da zaštitimo svoje podatke na mreži. Ljudi moraju da shvate da što manje informacija objavljuju na internetu više su zaštićeniji. Što više podataka date o sebi, internet platforme će imati pristup većem broju detalja o vašoj ličnosti, i ne govorimo o tome da neko želi da zna gde živite ili broj vašeg pasoša, već je više reč o tome da će znati kako koristite internet i stoga mogu da vam prodaju I reklamiraju više usluga bez vašeg pristanka. Ali, sa druge strane, što više podataka objavite na internet platformama to ste ranjiviji I u odnosu na internet kriminalce, a to su ljudi koji zapravo mogu da hakuju i iskoriste vaše informacije, poput adrese i ličnih podataka, da vas uhode i ucenjuju. Kada se odlučite da koristite usluge internet platformi  trebalo bi da unesete što je manje informacija moguće, samo koliko se od internet platforme zahteva da bi usluge bile moguće. Svaka platforma ima minimalni unos informacija koji je dovoljan za funkcionisanje usluga i sistema.

Takođe, bitno je da imamo jake lozinke, ne možemo uvek da koristimo istu lozinku za svaku platformu. Ako ste osoba koja dosta koristi platforme za svoj posao i posebno ako dosta putujete, koristite računar na različitim lokacijama, preporučila bih vam da koristite VPN, sa VPN-om ste povezani na mrežu koja nije deo vaše zemlje i ljudi ne mogu da uđu u trag gde ste ili šta radite na internetu. VPN je virtuelna privatna mreža i u osnovi imitira mrežu van mesta gde se vi nalazite. VPN radi na nivou internet protokola. Svaka zemlja ima protokol koji joj je dodeljen, svaki protokol ima svoj broj i kada koristite VPN, u suštini govorite svom računaru da se ne povezuje na broj protokola koji je dodeljen za vašu državu, već da se povezuje na brojeve protokola u nekoj drugoj zemlji . Ali da biste koristili VPN, zaista vam je potrebna dobra veza i što kvalitetnija oprema. Takođe je dobra ideja da koristite VPN kada putujete u vise  različitih zemalja i da koristite samo vašu mrežu, a ne lokalne otvorene mreže da biste sprečili moguću invaziju na vaš računar i podatke.

Veoma je važno da ako koristimo mnogo aplikacija moramo da budemo sigurni da su naše aplikacije uvek ažurirane, ali pre svega je najbitnije koristiti zdrav razum i ne objavljivati sve stvari koje se dešavaju u našim životima, jer ponekad jedan običan post može postati vrlo brzo viralan i ne znate kako to može da utiče na vaš lični ili profesionalni život.

Na koji način internet platforme prave neku vrstu mape svega što pretražujemo na mreži, šta kupujemo, gledamo…da li trebamo da brinemo o tome?

Ljudi moraju da shvate da internet platforme prikupljaju naše podatke, ali to nije na tako ličnom nivou kao što obično mislimo. Oni nas vide kao broj, kao korisnika koji se kreće kroz mrežu i obično koriste kategorizaciju podataka o tome šta kupujemo I pretražujemo. Ne karakterišu nas kao stvarne osobe, već samo kao brojeve i skup podataka, informacije koje mogu da koriste I prodaju oglašivačima, jer platforme u svojoj osnovi nisu društvene mreže već su kompleksan alat za oglašavanje, tako zarađuju, oni prodaju i prosleđuju informacije koje im mi dajemo besplatno da bi koristili platforme. Ti oglašivači mogu biti malo lokalno preduzeće, pekara u vašoj ulici ili velika međunarodna kompanija koja želi da zna kako ljudi koriste njihov proizvod, šta kupuju ili šta izbegavaju. Dakle, transakcije su između platformi i drugih kompanija. Kao korisnici mi to dozvoljavamo I dajemo im saglasnost pre nego što počnemo da koristimo platformu i njene usluge, dozvoljavamo im da prikupe naše podatke i da ih dele sa bilo kojim drugim kompanijama sa kojima imaju posla. Čak i ako ne pročitate uslove i kliknete na OK, vi ste pristali, možda i nesvesno da delite vaše podatke sa internet platformom koju koristite. Ako to ne dozvolite, nećete moći da koristite platformu. Ili imate pun pristup usluzi ili uopšte nemate pristup. Danas imamo ideju da internet platforme mapiraju sve što radimo zbog nadzora…Ono što društvene mreže rade u svrhu korišćenja naših podataka možda nije plemenito ali danas je granica između onoga što bi trebalo da im dozvolimo a šta ne veoma nejasna.

Vrlo je bitno da znamo nešto vise o GDPR zakonima. To je zapravo opšta uredba o zaštiti podataka, o privatnosti i bezbednosti korisnika koju je donela Evropska Unija, na snazi je od 2018. Godine kako bi se obezbedila poverljivost, pravičnost, transparentnost i odgovornost tokom obrade ličnih podataka. Iako je razvijena imajući u vidu šta se dešava unutar Unije, ona je primenljiva i u organizacijama širom sveta, ako prikupljaju podatke o stanovnicima EU. Kazne za prekršaje mogu dostići milionske iznose.

Internet pamti sve? Svaka slika, objava na društvenim mrežama, sadržaj koji objavljujemo je zauvek na internetu i može nam praviti probleme, u privatnom ili profesionalnom životu. Da li je to tačno i šta možemo da uradimo povodom toga ako želimo da izbrišemo neki sadržaj koji smo podelili?

Ne bih rekla da internet pamti, ali informacije i podaci definitivno tamo ostaju. Postoji zanimljiva konstatacija o milenijalcima –  da je to poslednja generacija koja nema ništa što može da ih kompromituje na internetu jer kada su milenijalci došli na mrežu, tada još nije bilo društvenih medija i platformi sličnih modernom načinu korišćenja interneta. Internet ne pamti vaše postove na način gde vam kaže: ,,hej znam šta ste objavljivali prošle godine,, ali vaši podaci i postovi ostaju na mreži, i ako nisu na na nivou platforme, definitivno mogu da budu u okviru ,,dark web-a,,. To može biti i na nekom drugom nivou, na nekom forumu, ljudi mogu da unovče te podatke ili da ih koriste za trgovinu. Imam par primera na ovu temu. Određeni građanin Austrije, nakon izdržavanja zakonske kazne nije mogao da nađe posao jer svaki put kada ukuca svoje ime na Guglu prvi rezultat koji se pojavi je njegov krivični dosije i kazna. Zato je tužio Gugl I zahtevao da ukloni i izbriše te informacije. Gugl je odgovorio da je njihova misija da sve informacije širom sveta budu dostupne njihovim korisnicima. Nakon nekoliko godina Evropski Sud Pravde je napravio presedan u ovom slučaju i doneo odluku da ako su informacije previše lične i ako mogu da izazovu poniženje korisnika, te informacije mogu da se izbrišu sa pretraživača Google. To je razlog zašto danas kada nešto guglate u Evropskoj Uniji, u dnu stranice možete pročitati da se neke informacije mogu izostaviti. Međutim to nije slučaj u ostatku sveta. EU je najkomplikovaniji prostor za rad internet platformi, ali one i dalje moraju da budu prisutne na tom tržištu jer im je to ekonomski vrlo isplativo. Moj drugi primer je iz Brazila, porodična proslava Bar Micve jednog maloletnika postavljena je  na Youtube. Ovaj video je postao veoma viralan i dečak je počeo da dobija pretnje, ljudi su se rugali njemu i njegovoj porodici. Posle nekog vremena video je nestao sa platforme, ali mnogo ljudi je već napravilo kopiju video snimka, tako da svaki put kada porodica maloletnika uspe da skine video sa platforme, ubrzo se pojavi nova kopija. Njegova porodica je tužila Gugl i zahtevala da ukloni video sa Youtube-a, a Gugl je to odbio. Posle par godina sud u Brazilu odlučio je da se snimak mora ukloniti jer je u pitanju korisnik koji je u momentu objavljivanja snimka bio maloletnik. Gugl je uklonio i obrisao snimak sa Youtube-a  nakon odluke suda u Brazilu. Pre 3 godine taj video se ponovo pojavio na platformi i odjednom su svi brazilski portali i korisnici ponovo komentarisali ovu osobu i njegovu porodicu.Očigledno zato što više nije maloletan, nema razloga da video ne bude na mreži, ali to ga je toliko pogodilo da je napustio zemlju sa svojom porodicom.

Naizgled tako beznačajna stvar, objava na društvenoj mreži ili video na Youtube-u može da izazove veliki problem privatnom ili profesionalnom životu. U ekstremnim slučajevima vaši podaci mogu da budu I na takozvanom Dark web-u. Dark web i deep web su sektori mreže koje ljudi koriste za kriminalne aktivnosti. To je deo strukture interneta. Zamislite to kao podzemni nivo interneta, do njega možete doći samo preko određenog alata, a taj alat je internet protokol koji vas može odvesti tamo. To je oduvek postojalo, od početka interneta svi ovi prostori su bili jednaki. U početku je internet bio mesto gde je svako mogao slobodno objavljivati sve što želi bez posledica.  Međutim mnogi korisnici dark web-a danas napuštaju ove prostore i počinju da koriste klasične internet platforme koje su deo naše svakodnevne upotrebe. Oni rade iste stvari kao što su radili prikriveno, ali sada koriste legalne platforme kako bi to legitimisalo njihove postupke

Oni nas prisluškuju? Poslednjih godina pametni uređaji snimaju naš govor, da li možemo to da sprečimo i šta oni rade sa svim tim informacijama?

Pametni uređaji kao što su pametni usisivač, smart tv ili frižider, konstantno šalju informacije svojim proizvođačima, kako bi unapredili svoje usluge, ažurirali programe itd. Sve što im kažete I tražite od njih biće analizirano kao podatak I to može biti korisno za njih da poboljšaju svoje proizvode. Bilo je I slučajeva da su proizvođači i ljudi koji obrađuju podatke koje im uređaji šalju primetili zvuk nasilja u porodici na snimcima. U tim konkretnim slučajevima kompanije nisu davale te podatke policiji i to nam govori da su te kompanije tu samo da zarade novac, nemaju društvenu odgovornost, nemaju etiku u onome što rade. Na kraju samo žele da poboljšaju svoje uređaje i da prodaju više.

Mi dajemo saglasnost našim pametnim telefonima da mogu da koriste mikrofone za snimanje, tako da oni poslednjih godina koriste tu saglasnost i prave personalizovane reklame i predloge na osnovu onoga što pričamo, ali to ne možemo smatrati činom špijunaže jer mi dajemo pristanak na uslove korišćenja same platforme.

Jagodina – grad kulture i turizma

destinacije

Smešten u centralnom delu Srbije, administrativni centar Pomoravskog okruga , grad Jagodina može da se pohvali odličnom infrastrukturom, privrednim potencijalima, kulturnim manifestacijama ali i brojnim turističkim atrakcijama . Bogatu turističku ponudu čine jedinstveni muzeji, prvi srpski akva park, zoo vrt, brojni restorani, vinarije, moderni šoping centri… Ali čini se da je najznačajnija gostoljubivost njenih meštana, koja doprinosi tome da se svaki gost u Jagodini
brzo oseti kao da je kod svoje kuće. Sa ubrzanim razvojem grada razvijala se i privreda, pa Jagodina danas može da se pohvali i brojnim domaćim i stranim fabrikama koje se nalaze na njenoj teritoriji. Čini se da su reči čuvenog srpskog komediografa Branislava Nušića bile potpuno tačne kada je centar Pomoravskog okruga u pitanju i da nije bez
razloga njegov junak, Jovanča Micić izgovorio onu čuvenu : “Ceo svet obiđoh, ali kao Jagodinu nigde ne nađoh!”

Na teritoriji koju danas obuhvata grad Jagodina, još u praistorijsko doba strujao je život o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi koji se čuvaju u Zavičajnom muzeju. Zavičajni muzej je izrastao u značajnu kulturnu instituciju u gradu i šire koja prikuplja na desetine hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera. Među eksponatima se posebno ističu retki praistorijski fosili, arheološki nalazi iz srednjevekovnog perioda ali i građa iz Prve srpske fabrike stakla, zbirke numizmatike i ordenja, stare i retke knjige. Zavičajni muzej pruža jedinstvenu priliku turistima da na jednom mestu saznaju o vekovnim tokovima života i rada na ovim prostorima.

Muzej naivne i marginalne umetnosti – posebno mesto u kulturnom miljeu Jagodine i spisku objekata spomenika kulture
zauzima Muzej naive. Muzej naive je postao nosilac očuvanja i afirmacije slikara naivaca, ne samo sa ovog područja, već i cele Evrope, a u skorije vreme i sveta. Stalna postavka Muzeja, mnoge monografije, katalozi, veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu ostaće trajna i vredna svedočanstva o likovnom nasleđu Jagodine. Od poznatih imena u Muzeju su izlagali svoje radove Janko Brašić, rodonačelnik Oparićke škole naive, Josip i Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Josip Lacković,
mnogi slikari Kovačićke škole naivne umetnosti i mnogi drugi. Pored Galerije i Muzeja naivne umetnosti, u Jagodini postoji i radi nekoliko privatnih galerija koje daju poseban pečat kulturnom stvaralaštvu grada.

Muzej voštanih figura – u najlepšem delu Jagodine, u sklopu turističko-sportsko-zabavnog kompleksa Potok Đurđevo brdo, 28. aprila 2008. godine otvoren je prvi i jedini Muzej voštanih figura u Srbiji, a šesti u Evropi. Muzej voštanih figura u Jagodini ima preko 30 eksponata, od istorije, crkve, politike, nauke, do kulture i sporta i predstavlja pravi bukvar istorije. U svojoj ponudi Muzej ima i raznovrsne suvenire, koji će vas podsećati na vašu posetu gradu Jagodini i ovoj interesantnoj ustanovi.

Zoološki vrt – otvaranjem prvog zoološkog vrta južno od Beograda, Jagodina je svakako postala jedan od značajnih turističkih centara u Srbiji. Kao i Akva park i Muzej voštanih figura takođe i Zoološki vrt se nalazi u turističko – sportskom kompleksu Jagodine. U njemu se nalazi preko 150 različitih atraktivnih životinja: bengalski tigrovi, lavovi, leopardi, pume, medvedi, lavovi, žirafa, zebre, kamile, kenguri, foke i mnoge druge. Ambijent Zoološkog vrta je prekrasno uređen i prostire se na površini od oko 2 hektara. Uređen je po najvišim svetskim standardima sa obučenim vodičima, pešačkim stazama, klupama za odmor, i velikim površinama pod travom i cvećem.

Gradski park Đurđevo brdo svojim preuređivanjem postao je najposećenije izletište u Jagodini i okolini. To je svojevrsna oaza zelenila i cveća, predviđen je za opuštanje, opremljena klupama za odmor, stazama za šetnju, dečijim zabavnim parkom. Park je u centralnom delu obogaćen prelepom letnjom pozornicom sa amfiteatrom za 1200 posetilaca. Svake godine u periodu od 1.maja. do kraja avgusta na letnjoj pozornici održavaju se kulturne manifestacije, koje su prilagođene svim ukusima. Građani Jagodine su u prilici da na Letnjoj sceni vide kako najslavnija imena srpskog glumišta, tako i najeminentnija imena iz sveta narodne, pop i ozbiljne muzike. Takođe, u okviru Letnje scene održavaju se i predstave za najmlađe gledaoce. Sva događanja na Letnjoj sceni su besplatna. Jagodinski vodopad koji je otvoren 29. juna, prvi je veštački vodopad u Srbiji i spada u red najvećih turističkih atrakcija u regionu. Vodopad je smešten u srcu izletišta Potok, koje pored Akva parka, Zoo vrta i Muzeja voštanih figura, čini sastavni deo jagodinskog turističkog kompleksa.
Visina vodopada je sedam metara, širina 12. Akva park u Jagodini je prvi akva park u Srbiji, koji je otvoren jula 2007.godine u najlepšem delu grada u okviru sportsko turističkog kompleksa. Prostire se na površini od 3,5 hektara. Sadrži sedam bazena za sportske i rekreativne aktivnosti sa vodenim atrakcijama za decu i sistemom tobogana ukupne dužine oko 600 metara. Od toga 6 tobogana je za odrasle, a 3 za mališane. Olimpijski bazen ispunjava sve uslove za održavanje plivačkih i vaterpolo takmičenja po propisima svetske plivačke federacije. Ceo akvapark je osvetljen reflektorima što omogućava održavanje i noćnih sportskih i kulturno-zabavnih manifestacija. U sastavu ovog centra nalazi se i više restorana za pripremu brze hrane, kao i za prodaju sladoleda, sokova i piva.

Verski turizam – osim kulturnog i zabavnog sadržaja, Jagodina je i centar verskog turizma, jer osim više gradskih i seoskih hramova, na teritoriji grada i okoline možete posetiti brojne srednjevekovne manastire. Jedan od najlepših primera Srpsko-Vizantijskog stila gradnje je centralna crkva u Jagodini – Hram posvećen Svetom Petru i Pavlu. U osnovi ima upisan ravnostrani krst. Crkva je teško stradala u drugom svetskom ratu. Prvih dana posle oslobođenja uspelo se da se sve privremeno dovede u red da bi se u njoj moglo služiti. Detaljna obnova, živopisanje i svestrano ulepšavanje doživela je ova
svetinja tek u naše dane.

Vinski turizam – osim proizvodnje voća i vinogradarska proizvodnja na jagodinskoj teritoriji ima dugu tradiciju. Primetan je sve veći broj individualnih proizvođača vina koji su registracijom svojih proizvoda postali prepoznatljivi ne samo u Srbiji već i na svetskom tržištu. Glavni vinski put, koji povezuje najbolje vinarije na teritoriji Jagodine prolazi kroz sela kao što su Vinorača, Međureč i Lozovik.

Više o Jagodini, kulturnim i turističkim atrakcijama, kao i privrednim potencijalima možete pročitati u besplatnoj publikaciji ,,Jagodina – grad kulture, turizma i privrede,,

VIA KELTIKA – Nova kulturna ruta Evrope

kultura

Evropske kulturne rute Saveta Evrope već više od 30 godina doprinose boljoj povezanosti država Evrope i njihovih kulturnih baština. Kulturne rute u isto vreme prikazuju različitosti kulturnih identiteta evropskih naroda ali i njihovo jedinstvo koje se sastoji u neraskidivim istorijskim i geografskim vezama koje doprinose boljoj komunikaciji i interkulturalnom dijalogu. Osim naučno -istraživačkog značaja, kulturne rute Evrope doprinose i jačanju turizma. U vremenima kada turizam beleži značajne gubitke zbog svetske pandemije dolazi do izražaja ideja o povezivanju i izgradnji novih turističkih proizvoda koji će pomoći lokalnim ekonomijama.

Centar za kulturni turizam iz Srbije, zajedno sa više organizacija i institucija širom Evrope pokreće jedinstveni projekat – novu kulturnu rutu – VIA KELTIKA ( Via Celtica ) koja će povezati 8 evropskih država i predstaviti brojne destinacije, muzeje i kulturno -turističke celine koje su posvećene antičkoj keltskoj civilizaciji.

Kelti – antička civilizacija, zaslužna je za polaganje temelja kulture Evrope kakvu danas poznajemo. Brojni evropski gradovi su izgrađeni na temeljima keltskih naseobina. Od nekadašnjeg Singidunuma – današnjeg Beograda, pa sve do obala Atlantika, Kelti su ostavili neizbrisiv civilizacijski trag koji je vidljiv i danas. Via Keltika – ruta kandidat za ovo prestižno obeležje, predstavlja vezu između Srbije i zapadne Evrope, kojom želimo da pokažemo da iako danas govorimo različitim jezicima možemo i dalje da komuniciramo kroz zajedničko kulturno nasleđe.

Centar za kulturni turizam iz Srbije je organizacija – inicijator ovog međunarodnog projekta. U kandidaturi keltske rute centru za kulturni turizam su se pridružile još tri evropske institucije, tako da ukupno 4 organizacija iz različitih evropskih država predstavlja kandidaturu za prestižno evropsko odlikovanje koje će popularizovati kulturni dijalog ali i pomoći turizmu svih destinacija koje se nalaze na samoj ruti.

Tim koji podnosi kandidaturu se sastoji iz sledećih organizacija : Muzej Latenium – jedna od najbitnijih evropskih institucija posvećena izučavanju i prezentaciji Kelta sa sedištem u Švajcarskoj. Turistička organizacija Halštat-a – destinacija koja predstavlja centar keltske kulture u Austriji i centralnoj Evropi. Turistička organizacija Bratislave – sa brojnim keltskim nalazištima oko glavnog grada republike Slovačke. Centar za kulturni turizam – organizacija iz Srbije koja se bavi promocijom kulturne baštine Srbije i kulturnog turizma.

Srbija je u ovoj ruti predstavljena sa tri destinacije u različitim delovima države ( centar, sever i istok ) Nakon Srbije ruta nastavlja dalje ka Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji, Nemačkoj, Luksemburgu, Francuskoj i završava na mestu najvećeg nalazišta keltskih artefakata u Švajcarskoj. Ta linearna ruta sa destinacijama koje se nalaze na njoj broji preko 2000 kilometara i predstavlja novi turistički proizvod Evrope koji će popularizovati temu keltske civilizacije ali doprineti i poboljšanju same međunarodne komunikacije kao i turističke ponude. Kako se mnoge destinacije na ruti nalaze u ruralnim delovima Srbije i Evrope, ovaj projekat će doprineti i razvoju ruralnog turizma, izgradnji novih turističkih ponuda, radnih mesta, ponudi lokalnih proizvoda, usluga i transporta, tako da ovaj projekat ima i jednu širu ekonomsku dimenziju. Osim linearne kulturne rute predstavićemo i destinacije koje predstavljaju kulturu Kelta i iz drugih država koje se nalaze u blizini same geografske-linearne rute.

U sledećoj fazi projekta biće predstavljene internet prezentacije kao i digitalne publikacije. Ovaj projekat je bitan i za digitalizaciju kulturne baštine svih regiona koji su na samoj ruti jer će sve destinacije biti trajno digitalizovane i predstavljene evropskoj i svetskoj publici na moderan način. Osim evropskih jezika, svi promotivni materijali će biti dostupni i na kineskom i drugim svetskim jezicima što će doprineti objedinjavanju svih destinacija na ruti u jedinstveni turistički proizvod koji će biti predstavljen turistima širom sveta.

Beograd – glavni grad Srbije, izgrađen na temeljima keltskog Singidunuma

Nacionalni Park Tara – od posmatranja medveda do aktivnog turizma

eko turizam

Zbog nemogućnosti odlaska van zemlje ovog leta, i obilaska brojnih turističkih destinacija na koje su navikli proteklih godina, gradjani su se opredelili za otkrivanje Srbije i njenih prirodnih lepota. Redovi su se stvarali ispred turističkih atrakcija, tvrdjava, pa čak i manastira. Jedno od najposećenijih mesta je i Nacionalni Park Tara. Turisti su pravili redove ispred najpopularnijeg vidikovca Banjska Stena kako bi imali priliku da naprave fotografiju kojom bi se pohvalili na društvenim mrežama. Ali osim dobro poznatog vidikovca Nacionalni Park Tara nudi mnogo više, od posmatranja medveda i retkih vrsta ptica do aktivnog turizma.

Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je organizovani lov i ribolov, šetnji po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini. Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dodje do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored drvenog panoa-skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Osim jedinstvenog staništa mrkog medveda, Nacionalni Park je dom reliktne i endemske vrste četinara – Pančićeve omorike koja se smatra za ,,živi fosil,, evropske i balkanske flore. Omorika uživa status zaštićene prirodne retkosti naše flore i zakonom je zabranjena njena seča. Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem ledenog doba, omorika je jedino utočište našla u srednjem toku Drine, i danas se najveći deo njene populacije nalazi u okvirima Nacionalnog parka Tara. Iako je nema u velikom broju, lako ćete je primetiti u odnosu na ostale četinare po malo tamnijoj boji i po užoj krošnji.

Aktivni turizam je sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, a Nacionalni park Tara je idealno mesto za posetioce sa viškom adrenalina. Osim vožnje kajaka Drinom, istraživanja kanjona sa vodičima, najpopularnija aktivnost u parku je alpinizam, odnosno penjane i spuštanje po strmim stenama i liticama kojima Tara zbog svog geološkog sastava obiluje.

Pored već poznatih vidikovaca Banjske stene, Bilješke stene i Crnjeskova, jedan od najlepših vidikovaca koje trebate posetiti je Sokolarica. Ovaj vidikovac u stvari sačinjava nekoliko manjih povezanih vidikovaca na nadmorskoj visini od 990 metara, a nalazi se iznad klisure Rače. Rezervat se odlikuje velikim bogastvom živog sveta, a najveće vrednosti su prašuma brdske bukve i čiste šume oraha u donjim delovima, dok se na višim kotama javljaju crni bor, smrča, jela, kleka i druge vrste. Ovo područje je stanište mrkog medveda i na stazi do vidikovca možete primetiti postavljenu bodljikavu žicu koja služi za prikupljanje materijala za genetske analize.

Na području planine Tare nalazi se nekoliko veštačkih jezera. Jezero Perućac i Zaovine su ovog leta bile ,,srpsko more,, i veliki broj posetilaca je uživao u kupanju i aktivnostima na vodi, ali većina njih ne zna da su zapravo ova dva jezera povezana velikim tunelima visokim i više od 600 metara. Radi se o reverzibilnoj hidro-elektrani. Tokom visokih vodostaja i pri smanjenoj energetskoj potrošnji voda iz Perućačkog jezera se pumpama i kroz tunele izbacuje na jezero Zaovine. Pri niskim vodostajima i u špicevima potrošnje električne energije ova voda se vraća, koristeći prirodni pad i služi za pokretanje turbina. Osim Zaovina i Perućca, tu su i manja jezera Spajići, Osoje i Kruščica.

Osim bogate prirode, Tara je i mesto jednog od najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije – srednjevekovnog manastira Rača. Hram Vaznesenja Hristovog smešten je u selu Rača u podnožju planine Tara. Po predanju manastir je u drugoj polovini 13. veka podigao kralj Dragutin. U toku svoje burne istorije, dva puta je rušen do temelja, da bi današnju fizionomiju dobio 1835. godine. Po padu srednjevekovne srpske države bio je centar pismenosti i prepisivačke književnosti negujući poznatu ,,Račansku prepisivačku školu,, Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano ,,Miroslavljevo Jevandjelje,, najstarija srpska knjiga pisana u 12. veku. Interesantno je i da je u ovom manastiru službovao i Patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinističkih sportova. Zbog sve većeg broja turista koje posećuju park sve je više djubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Nove okolnosti su dovele do toga da smo fokusirani na naša prirodna blaga i lepote, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo, i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka, tako što ćemo uvek razmišljati o tome da djubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.

Srbija u ,,Kući Evropske Istorije,,

kultura

Kuća Evropske Istorije je potpuno novi muzej koji se fokusira na istoriju Evrope i pokušava da dočara burne istorijske procese ali i mitove i činjenice o starom kontinentu, kroz interaktivne izložbe i multimedijalne prikaze. Muzej se nalazi u prelepom parku Leopold u srcu Evopskog kvarta u Briselu a ulaz je besplatan za sve posetioce.

U Kući evropske istorije smeštena je velika zbirka predmeta i dokumenata, kao i obrazovni programi, kulturni i onlajn sadržaji. Poseta muzeju je putovanje kroz istoriju Evrope, od mitološkog imena samog kontinenta i nastanka Evrope do današnjeg dana, ali sa posebnim fokusom na događaje 20. veka, koji su od velikog značaja za ceo kontinent.

Srbija je u ovom muzeju predstavljena sa brojnim dokumentima, fotografijama i izložbama, kao malo koja zemlja Evrope. To govori o značaju Srbije za celokupnu istoriju starog kontinenta. Jedan od najzanimljivijih eksponata je i Sretenjski ustav, prvi srpski ustav koji je donet 1835. godine. To je jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.