Uranopolis – nebeski grad

destinacije

Uranopolis – mesto koje predstavlja kapiju Atosa i Svete Gore je i poslednje turističko mesto pre same monaške republike. Uranopolis kako mu samo ime na grčkom kaže – nebeski grad – predstavlja granicu između Svete Gore koje je posebni, samostalni deo Grčke u koju možete ući samo uz dozvolu i ako ste muškarac.

Uranopolis je grad sa dugom i burnom istorijom, a kako je danas spona između duhovnog i svetovnog dela Grčke. Možete očekivati mirno mesto u kojem borave stariji turisti ali i svi oni koji su zainteresovani za kulturni i religijski turizam i za poklonike koji dolaze iz celog sveta kako bi imali prilike da vide svetinje Atosa. Osim što se nalazi na granici između Svete Gore i ostatka Grčke, Uranopolis je mesto gde svi oni koji žele da posete manastire Atosa mogu da dobiju vizu za sam ulazak na Svetu Goru. Kako samo muškarci mogu da uđu na Svetu Goru i posete manastire uz njihovu dozvolu, čini se da je ovo duhovno i blago svetske kulture nedostupno ženskom delu poklonika. Međutim to je samo delimično tačno, jer iz Uranopolisa polazi veliki broj turističkih brodova koji obilaze poluostrvo i sa kojih ćete moći da vidite manastire iz blizine od 50 do 100 metara od obale. Na dnevnim polascima koje organizuje sve veći broj lokalnih agencija možete čuti više o istoriji i tradiciji Svete Gore, napraviti fotografije ali i uživati u igrama i vratolomijama galeba koji privlače pažnju turistima.

Osim gradske plaže u blizini Uranopolisa postoje i brojne divlje plaže i uvale koje su mahom peščane ali ima i dosta stenovitih uvala koje su skrivene tako da ćete do mnogih doći samo ako iznajmite čamce kojih je u izobilju u marini Uranopolisa. Sam grad ima veliki broj restorana, hotela, privatnog smeštaja, prodavnica u kojima pored lokalnih proizvoda, maslina, možete kupiti vino i ikone sa Svete Gore.

Zaštitni znak ovog mesta je vizantijska kula Andronikos koja datira iz prve polovine 14. veka a izgradilo ju je bratstvo manastira Vatopedi. Danas se tu nalazi mali arheološki muzej gde možete videti predmete iz svih istorijskih perioda, od antičke grčke istorije preko vizantije do otomanske okupacije i oslobođenja.

Stobi – na raskršću antičkih civilizacija

kultura

Antički grad Stobi se nalazi u centralnom delu Severne Makedonije, u plodnoj tikveškoj dolini, i predstavlja jedan od najbitnijih arheoloških lokaliteta na Balkanu. Stobi predstavlja raskrsnicu jugoistočne Evrope jer povezuje Dunav sa Egejskom regijom ali i brojne rute kao što je Via Egnatija, Via Militaris kao i Via Axis i Diagonalis. Ova specifična lokacija je napravila od grada Stobija bitan trgovački centar ovog dela Evrope. Nalazi se na samom uću Crne Reke ( Erigon ) u Vardar ( Aksios ). Stobi je osnovan u drevnoj Peoniji, nakon toga ga osvajaju makedonci a tokom rimskog perioda pretvoren je u glavni grad provincije Makedonije Salutaris. Nalazi se u blizini Velesa, pored autoputa koji povezuje Beograd sa Solunom.

Nekada raskršće drevnih naroda, Stobi je danas jedno od najreprezentativnijih arheoloških nalazišta u Severnoj Makedoniji i predstavlja glavni adut kulturnog turizma ove zemlje koje posećuje sve veći broj stranih turista. Unutar antičkih zidina Stobija moći ćete da posetite jedan od najsačuvanijih amfiteatara na Balkanu ali i brojne ostatke crkvi, vila kao i mozaika. Stobi je bio i jedan od najvažnijih hrišćanskih centara tokom rimskog perioda a ujedno je bio i najveći grad provincije Makedonija. Svoj procvat je dostigao tokom trećeg i četvrtog veka nove ere a tokom petog veka ga razaraju Huni. Početak šestog veka obeležava razorni zemljotres koji je razorio mnoge gradove u provincijama Dardaniji i Makedoniji. Danas je to idealna lokacija za pauzu svim turistima koji idu iz Srbije ka Grčkoj, jer se nalazi odmah pored auto puta. Ali ova usputna stanica je idealna i kako bi upoznali bogatu istoriju Balkana kroz brojne artefakte i građevine koje su i dalje delimično sačuvane.





Paraćin – turistički potencijali

destinacije

Opština Paraćin se nalazi u srcu Srbije, deo je regiona Šumadije i Pomoravlja i pripada Pomoravskom okrugu. Nekada važni privredni centar pomoravlja, Paraćin je danas grad ubrzanih promena koji traži svoje mesto i na turističkoj mapi Srbije. Paraćin su osnovali Rimljani pod nazivom Sarmantes na Vojničkom putu, najpre kao stanicu za zamenu umornih konja. Od davnina je na raskrsnici puteva kojima su se kretale vojske, različite civilizacije ali i osvajači. Prvi put se naselje Paraćin pominje u Povelji kneza Lazara iz 14. veka. Ovom Poveljom on daruje manastiru sv. Atanasija i trg Parakinov brod. Paraćin je kao varoš sa trgom dobio naziv po skeledžiji Grku i prelazu-brodu preko reke (Parakinov brod).

Opština Paraćin zahvata deo bogatog i plodnog Srednjeg Pomoravlja, teritorija opštine Paraćin se spušta od Kučajskih planina na istoku prema Velikoj Moravi na zapadu ispresecana tokovima reka Crnice i Grze. Sam grad leži na 130 m nadmorske visine, 4 km udaljenosti od reke Velike Morave i na obalama Crnice.

U gradu možete posetiti zavičajni muzej gde ćete imati priliku da vidite artefakte brojnih civilizacija koje su ostavile trag u ovom delu Srbije od neolita, preko Kelta i Rimljana pa sve do savremenog doba. Ali osim muzeja i centra grada kroz koji protiče Crnica ono što je najzanimljivije za obilazak se nalazi u samoj okolini Paraćina. Izletište Grza, Manastir Lešje, Namasija, planina Juhor su samo neka od mesta koje vredi obići kada ste u Paraćinu.

Manastir Lešje, nadomak Paraćina predstavlja dragulj arhitekture, jer u Srbiji ne postoji ni približno sličan manastirski kompleks. Ne postoji zvaničan podatak kada je sagrađen manastir Lešje, ali u svakom slučaju na tom mestu je još od srednjeg veka postojala crkva, a kao jedan od obnovitelja same bogomolje se pominje i Car Lazar. U novijoj istoriji manastir Lešje dobija vrlo zanimljiv oblik koji se sastoji iz mešavine vizantijske, srpske i ruske tradicionalne arhitekture. Danas ovo mesto predstavlja važan religiozni centar ali i kulturno-istorijski spomenik koji treba obići.

Jedno od najpoznatijih izletišta u centralnoj srbiji je paraćinsko izletište Grza koje se nalazi dvadesetak kilometara od samog centra grada. Ovo je omiljeno izletište građana pomoravlja ali poslednjih godina ga otkrivaju i turisti iz cele Srbije pa i inostranstva. Sastoji se iz brojnih pešačkih staza, više jezera, vodopada ali i vidikovaca. U samom turističkom naselju Grza nalazi se više restorana, hotela i privatnih smeštaja. Grzu je najlepše posetiti tokom jeseni kada se ovaj prostor pretvara u eksploziju svih boja.

Mitologija Halkidikija – od Titana do Sitona

kultura

Grčka mitologija je prepuna  zanimljivih legendi i priča, heroja i Bogova. Svaki deo Grčke ima određene likove koji kroz predanja žive i danas u popularnoj kulturi, kroz romane, filmove i serije. Ni Halkidiki nije izuzetak – čak naprotiv, jedan od najbitnijih događaja iz grčke mitologije se upravo dogodio na Halkidikiju. Po predanju Halkidiki je bio dom titana – sinova Urana i Gee, Boga neba i Boginje zemlje. Titani su živeli na poluostrvima Halkidikija a Bogovi su živeli na planini Olimp. Kada su se Titani pobunili protiv Bogova i pokušali da ih zbace sa Olimpa, Halkidiki je bio mesto velike bitke – Titanomahije. Titani su bacali ogromne stene na bogove a Olimpijci, posebno vrhovni Bog Zevs im je uzvraćao vatrenim munjama. Nakon deset godina dugih borbi, Bogovi su pobedili, a neki od Titana su zatvoreni i zatrpani ispod tri poluostrva Halkidikija.

Drevno ime Kasandre – zapadnog poluostrva Halkidikija je Flegra, što znači ,,Ognjena zemlja,, Prema legend, Engelados – jedan od Titana, zakopan je ispod stene koju su na njega bacilli bogovi sa Olimpa. Na taj način, titan zvani ,,Engelados-Sismos,, ( zemljotres ) zakopan je na Kasandri. Ipak, pošto je i dalje živ, on pokušava da se oslobodi iz utrobe zemlje i njegovi napori izazivaju česte zemljotrese. Ko bi rekao da danas mirna Kasandra krije tako monstruoznu priču, i da je, bar po mitologiji, izvor svih zemljotresa.

Na drugom kraju Halkidikija, poluostrvo Atos je dobilo ime po titanu Atosu, koji je tokom bitke bacio veliku stenu na bogove, ali promašio je i na tom mestu se danas nalazi treće poluostrvo i najviša planina ovog dela Grčke – Atos.

Sitonija – srednje poluostrvo – dobila je ime po Sitonu, kralju Makedonije i sinu Posejdona – Boga mora. U grčkoj mitologiji Siton je bio otac prelepe Palini koje su mnogi prosci širom sveta hteli za ženu. Samo onaj prosac koji bi pobedio njenog oca u dvoboju mogao je da je oženi. Nažalost, niko nije mogao da pobedi njenog oca i Palini je godinama ostala sama. Kada je Siton ostario, više nije mogao da se bori, pa je novo pravilo bilo da udvarači moraju da se bore jedni protiv drugih. U jednoj od ovih bitaka, protivnici su bili Klitos i Driantas. Palinijevo srce je bilo naklonjeno Klitosu i ona se plašila da bi mogao da izgubi život u dvoboju. Palini je podmitila pratnju Driantasa, koji su mu odsekli ruku, kako bi Klitos imao sigurnu pobedu. Siton je shvatio šta se dešava i odlučio je da spali svoju ćerku. Prizvao je kišu meteora ali Palini je spašena u zadnjem trenutku. Siton je ovo smatrao znakom bogova, priznao je svoju grešku i dozvolio je venčanje Palini i Klitosa.

Danas je Palini ime mesta u središnjem delu Kasandre, blizu poznatog letovališta Haniotija a po mnogim tumačima grčkih mitova još jedno mesto može da se poveže sa grčkim mitološkim likovima. To je mesto Posidi na zapadnoj obali Kasandre, za koju mnogi poznavaoci grčke mitologije kažu da je rodno mesto boga mora – Posejdona.

Sve ove mitološke priče koje su se prenosile sa kolena na koleno nisu nastale tek tako. One su bile način kako su stari narodi objašnjavali njima čudne pojave poput zemljotresa, erupcija vulkana i drugih procesa. Mnogi geološki fenomeni se dešavaju na Halkidikiju, seizmološki trusnom području, a i danas para vrelog sumpora koja izlazi iz zemlje u centru poluostrva Kasandra i u banji Agia Paraskeva na zapadnoj obali poluostrva svedoče upravo o tome.

Manastir Hilandar

kultura

Sveta Gora je duhovna prestonica pravoslavnog hrišćanskog sveta, koja se sastoji od 20 manastira, 12 skitova i oko 700 kuća, kelija ili skitova i oko 2000 monaha. Reč je o verskoj zajednici sa 1000 godina starim manastirima, ćelijama u pećinama i kulama. Uvrštena je u UNESKO-ve spomenike svetske baštine. Po predanju Bogorodica je na putu da poseti Lazara na Kipru naišla na uzburkano more i bila je prinuđena da potraži sklonište u luci na poluostrvu Atos. Bogorodica je bila zadivljena lepotom ovog mesta i zamolila je Boga da joj da planinu Atos na poklon. Tada joj je Gospod odgovorio: ,,Neka ovo mesto bude vaš vrt i vaš raj, utočište za one koji traže spasenje,, Od tada je Sveta Gora poznata i kao Bogorodičin vrt. Prvi monasi stigli su na Svetu Goru tokom 5. veka nove ere, tražeći osamljeno mesto za molitvu i pronalaženje mira na zemlji. Za srpsku kulturu i pravoslavlje najbitnije mesto se nalazi upravo na Svetoj Gori.

Grčki monah Georgije Hilandarios se smatra osnivačem Hilandara. 1198. Godine na temeljima ovog mesta manastir Hilandar su obnovili veliki župan Stefan Nemanja i njegov sin Rastko, to jest monasi Simeon i Sava. Te godine je vizantijski car Aleksije treći Anđeo Simeonu i Savi izdao zapečaćenu zlatnu bulu kojom se manastir Hilandar daruju kako bi mogli da primaju srpske monahe. 1199. godine u manastiru je preminuo monah Simeon, otac Svetog Save, a legenda kaže da je na mestu na kome je on sahranjen u nekadašnjoj crkvi Vavedenja Bogorodice, koju je kasnije kralj Milutin obnovio, nikla čudesna loza.

Početkom 13. veka Sveta Gora je bila pod faktičkom vlašću krstaša koji su 1204. Osvojili Carigrad a pojavili su se i brojni pirati i pljačkaši koji su bili velika opasnost za sve manastire. Usled toga Sveti Sava je napustio Svetu Goru 1208. godine i preneo mošti Svetog Simeona iz Hilandara u Srbiju. Sa svog poslednjeg putovanja, iz manastira Svetog Save Osvećenog  doneo najstariju i najpoznatiju hilandarsku ikonu – Bogorodicu Trojeručicu.

U takvim okolnostima kralj Stefan Uroš je 1262. Godine iznad manastira podigao pirg – kulu Preobraženja kako bi što bolje zaštitio manastir. U tom periodu su značajno rasli manastirski posedi a kraljevi Dragutin i Milutin su proširili manastirske posede i u samoj Srbiji. Najveći prosperitet Sveta Gora doživljava tokom vladavine cara Stefana Dušana koji je pomagao Hilandar i dodelio mu posede u Srbiji, Grčkoj i u mnogim drugim delovima Balkana. U to vreme posedi Hilandara su zahvatali petinu teritorije Svete Gore.

1347. godine kuga je harala Evropom i Car Dušan se sklonio u Hilandar a tom prilikom je poveo i caricu Jelenu što je bilo grubo narušavanje strogo poštovane tradicije o zabrani dolaska žena na tlo Svete Gore. Kao uspomena na dolazak cara Dušana na Svetu Goru i dan danas stoji krst koji označava mesto na kome su hilandarski monasi sačekali cara i za uspomenu posadili maslinovo drvo koje je i danas moguće videti. Carica Jelena je postala ktitorka kelije Svetog Save u Kareji, a u okviru manastira Hilandara izgrađena je crkva Svetog Arhanđela.

Osim cara Dušana, mnogi srpski vlastelini su pomagali manastir Hilandar a Knez LazarHrebeljanović je ktitor spoljne priprate koja je izgrađena oko 1380. godine. Krajem 14. Veka Hilandar je postao utočište članovima poslednjih srpskih vladarskih i vlastelinskih porodica. Osim srednjevekovnih kraljeva, Hilandar su posetili i Miloš Obrenović, knez Aleksandar Obrenović a poznato je da je u posetu ovoj Svetinji išao i kralj Petar Prvi Karađorđević.

Početkom marta 2004. godine manastir Hilandar je stradao u požaru. Više od polovine manastirskih zdanja je tada oštećeno. Obnova manastira je nastupila odmah nakon ove nesreće i uz velike napore, priloge i pomoć Srbije, Grčke ali i mnogih organizacija i pojedinaca veliki deo kompleksa Hilandara je obnovljen.

Posete Svetoj Gori su ograničene i manastir Hilandar se pridržava odgovarajuće procedure.Od svih svih poklonika se očekuje da se pridržavaju propisanog kodeksa ponašanja koji se nalazi na poleđini obrasca dozvole za ulazak na Svetu Goru. Dolazak na Svetu Goru i manastir Hilandar nije turistička poseta i ne možete očekivati sve pogodnosti savremenog putovanja. Odgovornost za kompletnu organizaciju vašeg puta je samo na vama i u slučaju da se dese okolnosti zbog kojih brod iz Jerisosa i Uranopolisa ne mogu da plove do Svete Gore, morate sačekati naredni ili neki drugi dan kada će brodovi ponovo saobraćati. Manastir Hilandar preuzima odgovornost samo za organizaciju grupnog prevoza od luke Arsana i luke Jovanjica do Manastira Hilandar i obratno.

Da biste došli na Svetu Goru, potrebno je da prethodno tražite i dobijete blagoslov za posetu i boravak u manastiru, a da zatim na sam dan dolaska preuzmete dozvolu za boravak na Svetoj Gori, takozvani Diamonitirion. Vizu ili dozvolu za ulazak na Svetu Goru možete preuzeti u pokloničkoj kancelariji koja se nalazi u Uranopolisu u neposrednoj blizini pristaništa sa koga brodovi do Svete Gore polaze svakog jutra. Tokom letnjih meseci, kada je i najveći broj posetilaca, bitno je rezervisati karte za brod na vreme, tako da je preporuka da čim dobijete blagoslov iz manastira da imaju mesta za vas i da možete doći određenog dana, istog dana i rezervišete karte.

Sitonija – otkrijte najlepše plaže Halkidikija

destinacije

Kada razmišljamo o idealnom odmoru na moru jedna od prvih asocijacija nam je Grčka. Većina srpskih turista već decenijama tokom letnjih meseci posećuje Halkidiki i to ne bez razloga jer ovo poluostrvo važi za predeo sa najlepšim peskovitim plažama u Grčkoj. To je ujedno i region Grčke sa najvećim brojem plaža sa plavom zastavicom – to je jasan pokazatelj kvaliteta vode i međunarodni ekološki standard zaštite okoline.

Većina turističkih naselja na Halkidikiju se nalazi na prvom poluostrvu ili ,,prstu,, – Kasandri. Brojni hoteli i restorani su već od aprila spremni da ugoste turiste željne sunca, mora i dobrog provoda. Drugi prst, odnosno srednje poluostrvo Halkidikija – Sitonija je predeo koji karakteriše mnogo razuđenija obala i raznovrsne plaže, od malih uvala u obliku polumeseca do širokih peščanih plaža.

Vurvuru je mesto na istoku poluostrva Sitonije koje je poznato po velikom broju lepih plaža, prirodnim hladom koju pružaju borove šume i kristalno čistim morem.

Najpoznatija plaža mesta Vurvuru je Karidi. ,,Karidi beach,, je posećena već tokom proleća jer je plaža sa najtoplijom vodom Sitonije. Ono što je zanimljivo u vezi Karidi plaže, osim toplog i čistog mora je i sam oblik koji iz vazduha deluje kao savršeni polumesec, a samo desetak metara dalje nalazi se mikro Karidi ili mali Karidi. Jedna od posećenijih plaža Vurvurua je i plaža Fava. Turisti ovu plažu nazivaju i plaža krokodila zbog specifičnih stena koje imaju oblik krokodila i raznih drugih životinja.

Kavourotrypes beach – ili kako je turisti najčešće nazivaju Orange beach je jedna od najlepših plaža cele Grčke. Po specifičnim bojama vode više liči na karipsku plažu a iako nema smeštajne objekte u okolini to je jedna od najposećenijih plaža Sitonije. Turisti dolaze kolima ili motorima na ovu plažu uglavnom iz obližnjeg mesta Sarti. Orange beach se nalazi sa istočne strane poluostrva Sitonija, između mesta Sarti i Vurvuru.

Kalamitsi je plaža na samom jugu poluostrva Sitonija i sastoji se od nekoliko peskovitih plaža koje su idealne za sportove na vodi. Samo mesto ima nekoliko hotela i brojne privatne smeštaje tako da može da bude idalna baza za otkrivanje ostalih mesta na jugu Sitonije. Krasi je vrlo razuđena obala – manja ostrva i poluostrva a tokom leta turisti uživaju u čistoj vodi svih nijansi plave.

Toroni je mesto koje je dobro poznato turistima – ima dosta smeštajnih objekata i hotela a sama plaža ima plavu zastavicu, kao i većina plaža na Sitoniji. Ono što karakteriše ovu plažu je i antički grad Toroni. Ostaci starog grada su još jedan razlog da posetite ovu plažu koja nikada nije prepuna turista jer je jedna od najdužih a nalazi se na jugo-zapadu Sitonije.

Blizu Toronija, a mnogo manje poznata je plaža i mesto Porto Kufo. To je ujedno i jedan od najdubljih zaliva Grčke i tokom istorije je korišćen kao prirodna luka. Danas je to malo turističko mesto i krasi ga lepo uređena plaža ali i brojne staze za šetnju u okolnim brdima. Kao i Toroni, i u okolini Porto Kufa ćete naći ostatke antičkih civilizacija. Idealna je za aktivni ali i za nautički turizam.

Trani Amouda beach je jedna od najvećih plaža Sitonije koja se nalazi pored mesta Ormos Panagia. Kako ima samo par hotela u većini slučajeva je posećuju turisti sa kamp prikolicama i nikada nećete naići na velike gužve. To je plaža sa sitnim peskom a osim uživanja u moru i obližnjoj tvrđavi možete i iskoristiti blizinu male luke Ormos Panagia i turističke brodove koji organizuju ture i obilazak Atosa. Na ovoj turi možete sa broda videti manastire Svete Gore što je jedinstven doživljaj.

Klimatske promene na Maldivima – raj koji nestaje pred našim očima

eko turizam

Rajske plaže i koralni grebeni sa egzotičnim morskim svetom – Maldivi su jedna od najpoželjnijih destinacija brojnih turista. Smešteni u Indijskom okeanu i sačinjeni od 1192 koralna ostrva, Maldivi su takođe i zemlja sa najnižom prosečnom nadmorskom visinom na svetu. Najviša prirodna tačka je samo 2,4 metra nadmorske visine. Danas je voda jedan od glavnih problema Maldiva – nedostatak pijaće vode ali i poplave tokom kišne sezone. I verovatno će se ta situacija pogoršati sa sve težim klimatskim promenama koje se već dešavaju. Dok se severna ostrva suočavaju sa nedostatkom vode za piće tokom sušne sezone, većina južnih ostrva se suočava sa drugačijim problemom – poplavama. Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Zelenog klimatskog fonda podržava Vladu Maldiva, kako bi osigurao da najugroženija ostrva imaju pristup pijaćoj vodi tokom cele godine i da mogu sama da se izbore sa poplavama. Skoro polovina njenog stanovništva živi u Maleu, glavnom gradu ostrva, na manje od 1,4 kvadratna kilometra.

Glavni grad Maldiva – Male

Ostatak stanovništva naseljava 186 malih, raštrkanih ostrva. Maldivci su vekovima živeli od ribarstva i prerade kokosa. Ni na jednom od ostrva nema reka ili potoka. Osim Malea i nekolicine drugih ostrva, većina ostrva se oslanja na kišnicu koju koriste kao vodu za piće. Ostrva pogođena poplavama i nedostatkom vode za piće dobijaju pomoć koja stiže sa glavnog ostrva Male. Troškovi transporta su visoki zbog raštrkane geografije Maldiva koja se prostire na vise hiljada kilometara. Ovo čini pomoć veoma skupom za vladu koja se već godinama bori sa ovim problemom koji je sve veći. Očekuje se da će klimatske promene doneti jače oluje i duže periode bez padavina a to je već realnost na Maldivima gde je klima postala toliko nepredvidiva da kišna i sušna sezona skoro vise i ne postoje. Porast temperature okeana imali su razorne efekte na koralne grebene, utičući na turizam i ribarstvo, što je kritično za život većine stanovnika Maldiva.

Oštećeni grebeni takođe funkcionišu manje efikasno kao prva linija odbrane od naleta mora i poplava. Sve do devedesetih Maldivci su koristili podzemnu vodu za piće. Ali tokom protekle decenije, podzemne vode većine ostrva su kontaminirane. Bunari I kolektori slatke vode  većine ostrva bili su teško pogođeni cunamijem 2004. godine i loše planiranom urbanizacijom. Kao rezultat toga, danas su kišnica, zajedno sa vodom proizvedenom desalinizacijom i skupom flaširanom vodom, jedine opcije za vodu za piće. U proteklih deset godina, Nacionalni centar za upravljanje katastrofama u Maleu morao je da pošalje hitne pošiljke vode na oko polovinu od 186 naseljenih ostrva tokom sušne sezone. To je skupo rešenje koje ponekad može da potraje i vise od dve nedelje zbog velike udaljenosti ostrva. Većina domaćinstava ima po jedan rezervoar za vodu  i puni ga sakupljanjem kiše sa svojih krovova.

Veće porodice mogu imati čak 2 ili 3 rezervoara, jer im jedan nije dovoljan da prežive sušnu sezonu. Kada se vodosnabdevanje završi, domaćinstva se snalaze tako što se zadužuju od komšija, kupuju flaširanu vodu ili dobijaju pomoć sa glavnog ostrva Male. Mnogobrojni hoteli grade svoje sisteme za desalinizaciju i koriste sve manje plastike i flaširanu vodu ali potrebno je više ovakvih dobrih praksi jer klimatske promene predstavljaju sve veći problem za Maldive – raj koji nestaje pred našim očima.

EKO – poljoprivreda, od agro turizma do održivog razvoja

eko turizam

Savremeni način poljoprivredne proizvodnje doveo je do iscrpljivanja ali i značajnog zagađenja zemljišta. Smanjena je produktivnost, a povećani su troškovi proizvodnje. U seoskim sredinama Srbije intenzitet poljoprivredne proizvodnje  se smanjuje, pre svega jer nema dovoljno radne snage a zbog odlaska mladih seosko stanovništvo je sve starije. Izlaz iz ovih problema ruralnog stanovništva nalazi se u preorjentisanju na održivi način poljoprivredne proizvodnje.

Ali šta je zapravo održiva poljoprivreda?

U Rio de Ženeiru, 1992. god. na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju u Agendi 21 Održiva poljoprivreda definisana je kao deo ukupnog održivog razvoja. Sam naziv održiva poljoprivreda(sustainable agriculture) potiče od latinske reči sustinere (sus – ispod, tenere – držati) i označava održivost tokom dužeg vremenskog perioda.

Način proizvodnje koji objedinjuje kako ekonomske, tako i ekološke elemente uz brigu za zdravlje ljudi jeste osnova održive poljoprivrede. Održiva poljoprivreda se sastoji iz više načina poljoprivredne proizvodnje koji čuvaju životnu sredinu i prirodne resurse, imaju veću produktivnost pa zadovoljavaju potrebu ljudi za hranom, unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice i celokupnog društva.

Kako da ostvarimo održivost poljoprivrede?

-Prilikom sadnje useva treba birati sorte biljaka, koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima kako bi bile što otpornije. Jedna od važnijih stavki je i smanjiti korišćenje pesticida i gajiti culture na organski način.

-Obogatiti zemljište hranljivim materijama na prirodan način je imperative kada je održiva proizvodnja u pitanju, agrotehničke mere moramo prilagoditi tipu zemljišta ali I samoj vrsti biljke koju želimo da gajimo.

Jedna od lekcija broj jedan održive poljoprivrede je I rotacija useva kao najmoćnija tehnika organske proizvodnje. Pri korišćenju mehanizacije trebamo imati u vidu da poljoprivredne mašine koje manje koriste goriva osim boljitka našem budžetu podržavaju I smanjenje zagađenja životne sredine.

Vrlo je bitno da osim poljoprivrednih kultura koje gajimo čuvamo I šume ali I pravimo nove zasade jer na taj način osim vazduha čuvamo I samo zemljište od erozije.

U stočarstvu je bitno da stoka bude u što prirodnijim uslovima kako bi povećala vitalnost I otpornost na bolesti a samim tim I smanjiti unos antibiotika. Upotreba stajnjaka za đubrenje I prihranu njiva je vrlo važna stavka održive poljoprivrede. Održivom poljoprivredom I organskom proizvodnjom smanjujemo zagađenje životne sredine a povećavamo bezbednost I kvalitet hrane kao I njenu konkurentnost na tržištu.

Zelena – održiva arhitektura

eko turizam

Većina nas pojam „zelena arhitektura“ shvata samo kao simbiozu između arhitekture i ozelenjavanje. Ipak, to je manje bitan aspekat zelene arhitekture.

Neke od prednosti zelene arhitekture su što je ona održiva I ekološka, ali svakako najznačajnija prednost zelene arhitekture u odnosu na dosadašnje načine gradnje je u tome što je ona energetski štedljiva. Izolacija prostora dovodi do značajnih ušteda energije I smanjenja gubitka toplote. Osim same izolacije stana, vrlo je bitno da stavimo akcenat I na položaje I projektovanje prozora I otvora. Potrebno je omogućiti određenoj količini sunčeve energije u obliku sunčevih zraka da uđe u sobu kroz staklo. Leti ne bi smelo da dodje do nagomilane toplote u sobi a zimi dobro projektovana izolacija, otvori I prozori doprinose smanjenju toplotne energije.

Od 2021. godine, sve države članice EU su se obavezale, da sve nove zgrade budu izgrađene kao takozvane zgrade skoro nulte energije, što je regulisano direktivom o zgradama iz 2010. godine. Razlog tome je, što se oko 40% ukupne energije u industrijskim zemljama, gubi za hlađenje i grejanje zgrada. Srbija treba da usvaja dobre primere u zelenoj arhitekturi I brzim tempom menja načine gradnje I projektovanja.

Pojam ,,pasivne kuće,, postaje standard kome Srbija treba da teži. Pasivne ili pametne kuće su energetski samodovoljne jer se napajaju energijom pomoću sistema solarnih ploča, geotermalne energije ili redje energijom vetra.

Prema kriterijumima za sertifikaciju, instituta za pasivnu kuću Darmstadt u Nemačkoj, pasivna kuća ne sme nadmašiti godišnju potrebu za grejanjem od 15 kilovat časova po kvadratnom metru. To znači da bi pasivna kuća trebalo da radi bez dodatnih i klasičnih sistema grejanja. Ventilacija takođe igra važnu ulogu. Da bi se ograničili gubici toplote u ventilaciji, u pasivnoj kući se instalira proverena ventilacija za prostor sa povratom toplote. Orijentacija zgrade je takođe izuzetno bitna. Pasivna kuća uvek treba da bude okrenuta ka jugu kako bi u potpunosti iskoristila sunčevu energiju.

Šta znači zelena arhitektura za Srbiju?

Većinu potrošnje energije u Srbiji čine fosilna goriva, koja imaju vrlo negativan uticaj na životnu sredinu. Na prvom mestu, Srbija mora da se koncentriše na obnovljive energije, jer 29,3% potrošnje energije u Srbiji otpada na sektor domaćinstava, koji je relativno visok. Potrošnja energije takođe igra važnu ulogu u ovom pogledu. Obnovljivi izvori energije iz vetra su obično skupi, generišu malo energije, a takođe bi bili skupi za uvoz i transport iz inostranstva. Srbija ima par velikih hidro elektrana ali mini hidro elektrane svakako nisu preporučljive, jer one negativno utiču na prirodu i celokupno na životnu sredinu. Pametna opcija je fokusiranje na solarnu energiju. Ona je jeftina, profitabilna, i što je najvažnije, sigurno dostupna. Sistemi solarnih ploča se mogu instalirati gotovo bilo gde i danas se mogu estetski prilagoditi zgradi. Što se tiče samih materijala koje koristimo moramo imati u vidu da je beton, koji se u Srbiji najčešće koristi zapravo ekološki vrlo štetan material, jer se tokom njegove proizvodnje i nabavke stvara mnogo emisija CO₂. Transport betona je takodje skup i uključuje veliku potrošnju goriva.

Dobra zamena bi bilo drvo kao građevinski materijal. Ovaj građevinski materijal ima dugu tradiciju u srpskoj kulturi I široko je dostupno potrošačima. Drvo tokom svog života upija emisiju CO₂, jeftinije je i ima vrlo niske emisije ugljen dioksida.

Tema „zelene arhitekture“ polako zauzima značajno mesto u Srbiji i treba je prilagoditi i uvesti u obrazovnom sektoru. U zemljama poput Nemačke, moduli za energetsko unapredjenje zgrada već se nude tokom studija arhitekture. Ovo takođe mora biti primer izučavanja arhitekture u Srbiji.

Ove i druge mere garantuju znatnu uštedu gubitaka energije, a time i troškova grejanja i hlađenja stanova u Srbiji. Potrošnja energije u sektoru privatnih domaćinstava, koja bi se smanjila za 29,3% na 20%, bi bila povoljna za srpsku ekonomiju. Pored toga, pomenute mere osiguravaju znatno niže zagađenje vazduha i pružaju odlučujuću podršku životnoj sredini.

Porto Plata – otkrijte prvo mesto novog sveta

kultura

Posle skoro 2 godine svetske pandemije koja je između ostalog poremetila i naše planove vezane za putovanja, želimo da ponovo krenemo sa otkrivanjem nekih novih obala, mesta sa puno različitih boja i ukusa. Potrebna su nam nova prostranstva i priče. Ne postoji bolje mesto za to od Porto Plate – mesta na severnoj obali Dominikanske Republike, jer upravo je to bilo prvo naselje novo-otkrivenog sveta koje je Kolumbo primetio na svom putu na kojem je trebao da otkrije Indiju a zapravo je otkrio potpuno novi svet koji danas poznajemo kao Centralna Amerika ili kao grupu karipskih ostrva. La Isabela – lokalitet koji se danas nalazi u zapadnom delu Porto Plate bilo je prvo stalno naselje koje je Kolumbo sagradio. Iako je La Isabela danas samo arheološki lokalitet na kome možete videti ruševine tadašnjeg malog naselja – samo nekoliko kilometara odatle nalazi se Porto Plata – šareni karipski grad koji je mnogo više od klasične slike koju imamo kada pomislimo na Karibe – Porto Plata osim lepih plaža i kristalno čiste vode atlantskog okeana ima dugu i burnu istoriju, brojne muzeje, tvrđave ali i lokalno stanovništvo koje je uvek spremno da vam pokaže osnovne korake Marengea i Baćate – lokalnog plesa Dominikanske Republike.

Srebrna Obala je prevod samog imena grada Porto Plate, ali otkud taj naziv? 1492. godine privučen prizorom srebrnog odsjaja oblaka koji su se nadvijali nad planinom Izabel de Tores iznad današnje Porto Plate, Kolumbo je odlučio da istraži taj predeo. Naišao je na domorodačku civilizaciju Taino – prvobitne stanovnike te oblasti i zajedno sa Špancima koji su došli sa njim sagradio je prvu crkvu kao i prvi dom u Americi, iako je mislio da je to zapravo Indija. Nakon prve plovidbe i otkrića novog sveta Kolumbo se vratio u Španiju pun utisaka ali i zlata. Upravo je to zlato i sva ostala bogastva koje je našao na Karibima i ostatku Amerike dovelo do burnih osvajanja i naseljavanja velikog broja Evropljana koji će zauvek promeniti taj deo sveta. Ostrvo su nazvali Hispanjola ili mala Španija – osnovali su i prvi veliki grad – Santo Domingo koji je i danas glavni grad Dominikanske Republike. Civilizacije su se smenjivale – Hispanjolu su pokušali da osvoje i drugi evropski narodi, vekovi brojnih sukoba su se nizali i konačno je nezavisnost Dominikanska Republika stekla 1844. godine. Sve ove civilizacije su uticale na to da osim prirodnih lepota, karipske i atlantske obale, vodopada i reka Dominikana danas može da se pohvali i velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika.

Porto Plata je savršen primer kulturnog turizma na Dominikani. Centar starog grada je mesto sa najvećim brojem zgrada iz viktorijanskog doba na teritoriji Kariba, a osim dobro očuvanih vila i javnih institucija tu su i brojni muzeji. Jedan od najbitnijih muzeja je i muzej ćilibara. Obale Porto Plate su poznate i po nalazištima ćilibara a neki od primeraka insekata i životinja zarobljenih u ćilibaru su poslužile kao inspiracija Stivenu Spilbergu koji je na osnovu utisaka sa putovanja u Dominikanskoj Republici napravio dobro poznati film Park iz Doba Jure. Dominikana je danas mesto gde se snimaju brojni holivudski filmovi a lokacije u mnogim poznatim filmovima možete naći kako u okolini Porto Plate tako i širom zemlje.

Turisti se nakon pandemije vraćaju u velikom broju na obale Dominikane, a kako je to jedna od prvih zemalja koja je otvorila vrata turistima već sada se vraćaju na brojeve turista pre same pandemije. Ekonomija Dominikanske Republike dosta zavisi od turizma tako da je odluka da dozvole turizam bez ograničenja a i da dozvole velikim kruzerima da ponovo uplovljavaju u njene luke, bila dobra prilika za turistički sektor i hotele da ponovo otvore svoja vrata. Najbrojniji turisti su Amerikanci ali sve je više posetilaca iz Evrope koji žele kombinaciju odmora i aktivnog turizma a severne obale Dominikanske Republike su idealne za aktivni turizam kao i eko-turizam koji je sve popularniji. Turisti imaju prilike da obilaze plantaže kafe, kakaoa, banana, manga ali i da degustiraju rum – lokalno karipsko piće, da obilaze Nacionalne Parkove i druže se sa papagajima kao i da probaju zip-lajn i skakanje sa vodopada. Kulturni turizam je takođe grana turizma koja se ubrzano razvija i brojni lokaliteti se sređuju, obnavljaju se kulturne rute na kojima možete pratiti Kolumbova osvajanja ili naučiti kako se pravi rum i lokalni specijaliteti od egzotičnog voća.

Kosta Dorada ili zlatna obala na samo nekoliko kilometara od centra Porto Plate je najpoznatija plaža sa puno hotela i turistima iz celog sveta. Ali osim zlatne obale, na istoku i zapadu od grada nalaze se skrivena mesta koja treba otkriti. Sosua i Kabarete na istoku su mala mesta poznata po noćnom životu ali i velikim talasima i danas su centar aktivnog turizma i dobro su poznata svim turistima koji žele da jedre na dasci i uživaju u velikim talasima atlantskog okeana. Ali osim uzburkanog okeana na istočnoj strani Porto Plate tu su i dosta mirnije vode na zapadu gde možete naći jedinstvenu prirodnu pojavu – prelepa koralna ostrva sa prozirnom vodom koja su danas centar ronilačkog turizma koje posećuju turisti koji žele da plivaju sa ražama i drugim egzotičnim morskim životinjama, da rone ali i da plove na jedrilicama. Jedno od takvih mesta je Kajo Arena ili ,,rajska plaža,, kako je nazivaju turisti. Kajo Arena se nalazi kilometrima van obale i kako biste došli do ovog ,,prirodnog bazena,, morate iznajmiti čamac sa obližnjeg mesta na obali Punta Rusija.

Nakon pola sata vožnje i uživanja u prizorima uzburkanog Atlantika, odjednom ćete se naći u plitkim vodama okruženi koralnim grebenom i malim ostrvom u sred te zanimljive prirodne pojave. Na Kajo Areni možete biti sami tokom radnih dana kada nema puno turista, ali tokom vikenda ćete imati priliku da upoznate lokalne turiste koji će rado podeliti njihova iskustva i preporučiti vam najlepša mesta koja morate posetiti u Dominikanskoj Republici.