EKO – poljoprivreda, od agro turizma do održivog razvoja

eko turizam

Savremeni način poljoprivredne proizvodnje doveo je do iscrpljivanja ali i značajnog zagađenja zemljišta. Smanjena je produktivnost, a povećani su troškovi proizvodnje. U seoskim sredinama Srbije intenzitet poljoprivredne proizvodnje  se smanjuje, pre svega jer nema dovoljno radne snage a zbog odlaska mladih seosko stanovništvo je sve starije. Izlaz iz ovih problema ruralnog stanovništva nalazi se u preorjentisanju na održivi način poljoprivredne proizvodnje.

Ali šta je zapravo održiva poljoprivreda?

U Rio de Ženeiru, 1992. god. na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju u Agendi 21 Održiva poljoprivreda definisana je kao deo ukupnog održivog razvoja. Sam naziv održiva poljoprivreda(sustainable agriculture) potiče od latinske reči sustinere (sus – ispod, tenere – držati) i označava održivost tokom dužeg vremenskog perioda.

Način proizvodnje koji objedinjuje kako ekonomske, tako i ekološke elemente uz brigu za zdravlje ljudi jeste osnova održive poljoprivrede. Održiva poljoprivreda se sastoji iz više načina poljoprivredne proizvodnje koji čuvaju životnu sredinu i prirodne resurse, imaju veću produktivnost pa zadovoljavaju potrebu ljudi za hranom, unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice i celokupnog društva.

Kako da ostvarimo održivost poljoprivrede?

-Prilikom sadnje useva treba birati sorte biljaka, koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima kako bi bile što otpornije. Jedna od važnijih stavki je i smanjiti korišćenje pesticida i gajiti culture na organski način.

-Obogatiti zemljište hranljivim materijama na prirodan način je imperative kada je održiva proizvodnja u pitanju, agrotehničke mere moramo prilagoditi tipu zemljišta ali I samoj vrsti biljke koju želimo da gajimo.

Jedna od lekcija broj jedan održive poljoprivrede je I rotacija useva kao najmoćnija tehnika organske proizvodnje. Pri korišćenju mehanizacije trebamo imati u vidu da poljoprivredne mašine koje manje koriste goriva osim boljitka našem budžetu podržavaju I smanjenje zagađenja životne sredine.

Vrlo je bitno da osim poljoprivrednih kultura koje gajimo čuvamo I šume ali I pravimo nove zasade jer na taj način osim vazduha čuvamo I samo zemljište od erozije.

U stočarstvu je bitno da stoka bude u što prirodnijim uslovima kako bi povećala vitalnost I otpornost na bolesti a samim tim I smanjiti unos antibiotika. Upotreba stajnjaka za đubrenje I prihranu njiva je vrlo važna stavka održive poljoprivrede. Održivom poljoprivredom I organskom proizvodnjom smanjujemo zagađenje životne sredine a povećavamo bezbednost I kvalitet hrane kao I njenu konkurentnost na tržištu.

Zelena – održiva arhitektura

eko turizam

Većina nas pojam „zelena arhitektura“ shvata samo kao simbiozu između arhitekture i ozelenjavanje. Ipak, to je manje bitan aspekat zelene arhitekture.

Neke od prednosti zelene arhitekture su što je ona održiva I ekološka, ali svakako najznačajnija prednost zelene arhitekture u odnosu na dosadašnje načine gradnje je u tome što je ona energetski štedljiva. Izolacija prostora dovodi do značajnih ušteda energije I smanjenja gubitka toplote. Osim same izolacije stana, vrlo je bitno da stavimo akcenat I na položaje I projektovanje prozora I otvora. Potrebno je omogućiti određenoj količini sunčeve energije u obliku sunčevih zraka da uđe u sobu kroz staklo. Leti ne bi smelo da dodje do nagomilane toplote u sobi a zimi dobro projektovana izolacija, otvori I prozori doprinose smanjenju toplotne energije.

Od 2021. godine, sve države članice EU su se obavezale, da sve nove zgrade budu izgrađene kao takozvane zgrade skoro nulte energije, što je regulisano direktivom o zgradama iz 2010. godine. Razlog tome je, što se oko 40% ukupne energije u industrijskim zemljama, gubi za hlađenje i grejanje zgrada. Srbija treba da usvaja dobre primere u zelenoj arhitekturi I brzim tempom menja načine gradnje I projektovanja.

Pojam ,,pasivne kuće,, postaje standard kome Srbija treba da teži. Pasivne ili pametne kuće su energetski samodovoljne jer se napajaju energijom pomoću sistema solarnih ploča, geotermalne energije ili redje energijom vetra.

Prema kriterijumima za sertifikaciju, instituta za pasivnu kuću Darmstadt u Nemačkoj, pasivna kuća ne sme nadmašiti godišnju potrebu za grejanjem od 15 kilovat časova po kvadratnom metru. To znači da bi pasivna kuća trebalo da radi bez dodatnih i klasičnih sistema grejanja. Ventilacija takođe igra važnu ulogu. Da bi se ograničili gubici toplote u ventilaciji, u pasivnoj kući se instalira proverena ventilacija za prostor sa povratom toplote. Orijentacija zgrade je takođe izuzetno bitna. Pasivna kuća uvek treba da bude okrenuta ka jugu kako bi u potpunosti iskoristila sunčevu energiju.

Šta znači zelena arhitektura za Srbiju?

Većinu potrošnje energije u Srbiji čine fosilna goriva, koja imaju vrlo negativan uticaj na životnu sredinu. Na prvom mestu, Srbija mora da se koncentriše na obnovljive energije, jer 29,3% potrošnje energije u Srbiji otpada na sektor domaćinstava, koji je relativno visok. Potrošnja energije takođe igra važnu ulogu u ovom pogledu. Obnovljivi izvori energije iz vetra su obično skupi, generišu malo energije, a takođe bi bili skupi za uvoz i transport iz inostranstva. Srbija ima par velikih hidro elektrana ali mini hidro elektrane svakako nisu preporučljive, jer one negativno utiču na prirodu i celokupno na životnu sredinu. Pametna opcija je fokusiranje na solarnu energiju. Ona je jeftina, profitabilna, i što je najvažnije, sigurno dostupna. Sistemi solarnih ploča se mogu instalirati gotovo bilo gde i danas se mogu estetski prilagoditi zgradi. Što se tiče samih materijala koje koristimo moramo imati u vidu da je beton, koji se u Srbiji najčešće koristi zapravo ekološki vrlo štetan material, jer se tokom njegove proizvodnje i nabavke stvara mnogo emisija CO₂. Transport betona je takodje skup i uključuje veliku potrošnju goriva.

Dobra zamena bi bilo drvo kao građevinski materijal. Ovaj građevinski materijal ima dugu tradiciju u srpskoj kulturi I široko je dostupno potrošačima. Drvo tokom svog života upija emisiju CO₂, jeftinije je i ima vrlo niske emisije ugljen dioksida.

Tema „zelene arhitekture“ polako zauzima značajno mesto u Srbiji i treba je prilagoditi i uvesti u obrazovnom sektoru. U zemljama poput Nemačke, moduli za energetsko unapredjenje zgrada već se nude tokom studija arhitekture. Ovo takođe mora biti primer izučavanja arhitekture u Srbiji.

Ove i druge mere garantuju znatnu uštedu gubitaka energije, a time i troškova grejanja i hlađenja stanova u Srbiji. Potrošnja energije u sektoru privatnih domaćinstava, koja bi se smanjila za 29,3% na 20%, bi bila povoljna za srpsku ekonomiju. Pored toga, pomenute mere osiguravaju znatno niže zagađenje vazduha i pružaju odlučujuću podršku životnoj sredini.

Porto Plata – otkrijte prvo mesto novog sveta

kultura

Posle skoro 2 godine svetske pandemije koja je između ostalog poremetila i naše planove vezane za putovanja, želimo da ponovo krenemo sa otkrivanjem nekih novih obala, mesta sa puno različitih boja i ukusa. Potrebna su nam nova prostranstva i priče. Ne postoji bolje mesto za to od Porto Plate – mesta na severnoj obali Dominikanske Republike, jer upravo je to bilo prvo naselje novo-otkrivenog sveta koje je Kolumbo primetio na svom putu na kojem je trebao da otkrije Indiju a zapravo je otkrio potpuno novi svet koji danas poznajemo kao Centralna Amerika ili kao grupu karipskih ostrva. La Isabela – lokalitet koji se danas nalazi u zapadnom delu Porto Plate bilo je prvo stalno naselje koje je Kolumbo sagradio. Iako je La Isabela danas samo arheološki lokalitet na kome možete videti ruševine tadašnjeg malog naselja – samo nekoliko kilometara odatle nalazi se Porto Plata – šareni karipski grad koji je mnogo više od klasične slike koju imamo kada pomislimo na Karibe – Porto Plata osim lepih plaža i kristalno čiste vode atlantskog okeana ima dugu i burnu istoriju, brojne muzeje, tvrđave ali i lokalno stanovništvo koje je uvek spremno da vam pokaže osnovne korake Marengea i Baćate – lokalnog plesa Dominikanske Republike.

Srebrna Obala je prevod samog imena grada Porto Plate, ali otkud taj naziv? 1492. godine privučen prizorom srebrnog odsjaja oblaka koji su se nadvijali nad planinom Izabel de Tores iznad današnje Porto Plate, Kolumbo je odlučio da istraži taj predeo. Naišao je na domorodačku civilizaciju Taino – prvobitne stanovnike te oblasti i zajedno sa Špancima koji su došli sa njim sagradio je prvu crkvu kao i prvi dom u Americi, iako je mislio da je to zapravo Indija. Nakon prve plovidbe i otkrića novog sveta Kolumbo se vratio u Španiju pun utisaka ali i zlata. Upravo je to zlato i sva ostala bogastva koje je našao na Karibima i ostatku Amerike dovelo do burnih osvajanja i naseljavanja velikog broja Evropljana koji će zauvek promeniti taj deo sveta. Ostrvo su nazvali Hispanjola ili mala Španija – osnovali su i prvi veliki grad – Santo Domingo koji je i danas glavni grad Dominikanske Republike. Civilizacije su se smenjivale – Hispanjolu su pokušali da osvoje i drugi evropski narodi, vekovi brojnih sukoba su se nizali i konačno je nezavisnost Dominikanska Republika stekla 1844. godine. Sve ove civilizacije su uticale na to da osim prirodnih lepota, karipske i atlantske obale, vodopada i reka Dominikana danas može da se pohvali i velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika.

Porto Plata je savršen primer kulturnog turizma na Dominikani. Centar starog grada je mesto sa najvećim brojem zgrada iz viktorijanskog doba na teritoriji Kariba, a osim dobro očuvanih vila i javnih institucija tu su i brojni muzeji. Jedan od najbitnijih muzeja je i muzej ćilibara. Obale Porto Plate su poznate i po nalazištima ćilibara a neki od primeraka insekata i životinja zarobljenih u ćilibaru su poslužile kao inspiracija Stivenu Spilbergu koji je na osnovu utisaka sa putovanja u Dominikanskoj Republici napravio dobro poznati film Park iz Doba Jure. Dominikana je danas mesto gde se snimaju brojni holivudski filmovi a lokacije u mnogim poznatim filmovima možete naći kako u okolini Porto Plate tako i širom zemlje.

Turisti se nakon pandemije vraćaju u velikom broju na obale Dominikane, a kako je to jedna od prvih zemalja koja je otvorila vrata turistima već sada se vraćaju na brojeve turista pre same pandemije. Ekonomija Dominikanske Republike dosta zavisi od turizma tako da je odluka da dozvole turizam bez ograničenja a i da dozvole velikim kruzerima da ponovo uplovljavaju u njene luke, bila dobra prilika za turistički sektor i hotele da ponovo otvore svoja vrata. Najbrojniji turisti su Amerikanci ali sve je više posetilaca iz Evrope koji žele kombinaciju odmora i aktivnog turizma a severne obale Dominikanske Republike su idealne za aktivni turizam kao i eko-turizam koji je sve popularniji. Turisti imaju prilike da obilaze plantaže kafe, kakaoa, banana, manga ali i da degustiraju rum – lokalno karipsko piće, da obilaze Nacionalne Parkove i druže se sa papagajima kao i da probaju zip-lajn i skakanje sa vodopada. Kulturni turizam je takođe grana turizma koja se ubrzano razvija i brojni lokaliteti se sređuju, obnavljaju se kulturne rute na kojima možete pratiti Kolumbova osvajanja ili naučiti kako se pravi rum i lokalni specijaliteti od egzotičnog voća.

Kosta Dorada ili zlatna obala na samo nekoliko kilometara od centra Porto Plate je najpoznatija plaža sa puno hotela i turistima iz celog sveta. Ali osim zlatne obale, na istoku i zapadu od grada nalaze se skrivena mesta koja treba otkriti. Sosua i Kabarete na istoku su mala mesta poznata po noćnom životu ali i velikim talasima i danas su centar aktivnog turizma i dobro su poznata svim turistima koji žele da jedre na dasci i uživaju u velikim talasima atlantskog okeana. Ali osim uzburkanog okeana na istočnoj strani Porto Plate tu su i dosta mirnije vode na zapadu gde možete naći jedinstvenu prirodnu pojavu – prelepa koralna ostrva sa prozirnom vodom koja su danas centar ronilačkog turizma koje posećuju turisti koji žele da plivaju sa ražama i drugim egzotičnim morskim životinjama, da rone ali i da plove na jedrilicama. Jedno od takvih mesta je Kajo Arena ili ,,rajska plaža,, kako je nazivaju turisti. Kajo Arena se nalazi kilometrima van obale i kako biste došli do ovog ,,prirodnog bazena,, morate iznajmiti čamac sa obližnjeg mesta na obali Punta Rusija.

Nakon pola sata vožnje i uživanja u prizorima uzburkanog Atlantika, odjednom ćete se naći u plitkim vodama okruženi koralnim grebenom i malim ostrvom u sred te zanimljive prirodne pojave. Na Kajo Areni možete biti sami tokom radnih dana kada nema puno turista, ali tokom vikenda ćete imati priliku da upoznate lokalne turiste koji će rado podeliti njihova iskustva i preporučiti vam najlepša mesta koja morate posetiti u Dominikanskoj Republici.

Nacionalni Park Tara – od posmatranja medveda do aktivnog turizma

eko turizam

Zbog nemogućnosti odlaska van zemlje ovog leta, i obilaska brojnih turističkih destinacija na koje su navikli proteklih godina, gradjani su se opredelili za otkrivanje Srbije i njenih prirodnih lepota. Redovi su se stvarali ispred turističkih atrakcija, tvrdjava, pa čak i manastira. Jedno od najposećenijih mesta je i Nacionalni Park Tara. Turisti su pravili redove ispred najpopularnijeg vidikovca Banjska Stena kako bi imali priliku da naprave fotografiju kojom bi se pohvalili na društvenim mrežama. Ali osim dobro poznatog vidikovca Nacionalni Park Tara nudi mnogo više, od posmatranja medveda i retkih vrsta ptica do aktivnog turizma.

Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je organizovani lov i ribolov, šetnji po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini. Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dodje do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored drvenog panoa-skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Osim jedinstvenog staništa mrkog medveda, Nacionalni Park je dom reliktne i endemske vrste četinara – Pančićeve omorike koja se smatra za ,,živi fosil,, evropske i balkanske flore. Omorika uživa status zaštićene prirodne retkosti naše flore i zakonom je zabranjena njena seča. Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem ledenog doba, omorika je jedino utočište našla u srednjem toku Drine, i danas se najveći deo njene populacije nalazi u okvirima Nacionalnog parka Tara. Iako je nema u velikom broju, lako ćete je primetiti u odnosu na ostale četinare po malo tamnijoj boji i po užoj krošnji.

Aktivni turizam je sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, a Nacionalni park Tara je idealno mesto za posetioce sa viškom adrenalina. Osim vožnje kajaka Drinom, istraživanja kanjona sa vodičima, najpopularnija aktivnost u parku je alpinizam, odnosno penjane i spuštanje po strmim stenama i liticama kojima Tara zbog svog geološkog sastava obiluje.

Pored već poznatih vidikovaca Banjske stene, Bilješke stene i Crnjeskova, jedan od najlepših vidikovaca koje trebate posetiti je Sokolarica. Ovaj vidikovac u stvari sačinjava nekoliko manjih povezanih vidikovaca na nadmorskoj visini od 990 metara, a nalazi se iznad klisure Rače. Rezervat se odlikuje velikim bogastvom živog sveta, a najveće vrednosti su prašuma brdske bukve i čiste šume oraha u donjim delovima, dok se na višim kotama javljaju crni bor, smrča, jela, kleka i druge vrste. Ovo područje je stanište mrkog medveda i na stazi do vidikovca možete primetiti postavljenu bodljikavu žicu koja služi za prikupljanje materijala za genetske analize.

Na području planine Tare nalazi se nekoliko veštačkih jezera. Jezero Perućac i Zaovine su ovog leta bile ,,srpsko more,, i veliki broj posetilaca je uživao u kupanju i aktivnostima na vodi, ali većina njih ne zna da su zapravo ova dva jezera povezana velikim tunelima visokim i više od 600 metara. Radi se o reverzibilnoj hidro-elektrani. Tokom visokih vodostaja i pri smanjenoj energetskoj potrošnji voda iz Perućačkog jezera se pumpama i kroz tunele izbacuje na jezero Zaovine. Pri niskim vodostajima i u špicevima potrošnje električne energije ova voda se vraća, koristeći prirodni pad i služi za pokretanje turbina. Osim Zaovina i Perućca, tu su i manja jezera Spajići, Osoje i Kruščica.

Osim bogate prirode, Tara je i mesto jednog od najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije – srednjevekovnog manastira Rača. Hram Vaznesenja Hristovog smešten je u selu Rača u podnožju planine Tara. Po predanju manastir je u drugoj polovini 13. veka podigao kralj Dragutin. U toku svoje burne istorije, dva puta je rušen do temelja, da bi današnju fizionomiju dobio 1835. godine. Po padu srednjevekovne srpske države bio je centar pismenosti i prepisivačke književnosti negujući poznatu ,,Račansku prepisivačku školu,, Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano ,,Miroslavljevo Jevandjelje,, najstarija srpska knjiga pisana u 12. veku. Interesantno je i da je u ovom manastiru službovao i Patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinističkih sportova. Zbog sve većeg broja turista koje posećuju park sve je više djubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Nove okolnosti su dovele do toga da smo fokusirani na naša prirodna blaga i lepote, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo, i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka, tako što ćemo uvek razmišljati o tome da djubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.

Despotovac – spoj bogate istorije i čudesne prirode

destinacije

Na samo 130 kilometara od Beograda smešten je Despotovac, grad despota Stefana Lazarevića koji danas predstavlja centar gornje Resave. Malo je gradova u Srbiji koji mogu da se pohvale sa takvim spojem bogate istorije i čudesne prirode kao što je to Despotovac.

Najpoznatiji kulturno-istorijski spomenik ovog dela Srbije je Manastir Manasija. Manastir Manasija je svakako jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjevekovne kulture i pripada Moravskoj stilskoj grupi. Manastir je zadužbina Despota Stefana Lazarevića i izgrađena je između 1407. i 1418. godine. Odmah po osnivanju Manasija je postala kulturni centar despotovine. Resavska književna škola bila je čuvena po svojim prepisima i prevodima i posle pada despotovine-kroz ceo 15. i 16. vek.

Manastirski kompleks se sastoji od crkve, trpezarije i utvrđenja sa 11 kula, od kojih se najveća – DONŽON, ili Despotova kula, nalazi severno od crkve. Manastir Manasija je za vreme svog postojanja puno puta pustošena i razarana. Većina fresaka je nepovratno propala, a mozaik je samo delimično sačuvan. U donjim zonama pevnica očuvani su veličanstveni Sveti ratnici, a u gornjim scenama iz života Gospoda Isusa Hrista i njegove priče iz Jevanđelja. U oltarskoj apsidi naslikano je pričešće apostola i povorka Svetih otaca, među kojima i prvi srpski apostol – Sveti Sava.

Izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk nalaze se u podnožju planine Beljanice. Zaštićeni su Uredbom Vlade Republike Srbije 1995. godine, kao Spomenik prirode Lisine koji predstavlja osobenu znamenitost fonda geo nasledja Srbije. Veliko vrelo pripada malobrojnoj grupi snažnih nekaptiranih kraških izvora i ističe se kao izuzetan primer gravitacionih vrela, dok vodopad predstavlja jedinstvenu pojavu među akumulativnim  bigrenim vodopadima Srbije. Danas vodopad Lisine predstavlja jedno od omiljenih izletišta ne samo Despotovčana već i turista iz cele Srbije.

Vodopad „Prskalo“ je jedinstven vodopad u Srbiji koji se nalazi na 13 km od naselja Resavica u blizini Despotovca. Za mnoge turiste iz Srbije vodopad Prskalo je tajna koju tek treba otkriti.

Najpoznatiji turistički objekat svakako je Resavska pećina, koju godišnje poseti  oko 50.000 ljudi. To je inače prva uređena pećina u Srbiji, koja preko 30 godina u svoja nedra prima sve ljubitelje prirodnih lepota. Resavska pećina je jedinstven speleološki objekat. Otkrivena je 1962 godine, nakon 10 godina ispitivanja i uređivanja otvorena je za posetioce 22 aprila 1972 godine. Istraživanja su izvodili speleolozi iz Novog Sada i Beograda na čelu sa prof.dr. Jovanom Petrovićem. Ispitano je oko 4500 metara hodnika, prohodna staza za posetioce je duga 800 metara. Spiralna staza kojom se kreću posetioci prolazi kroz 8 dvorana smeštenih u dva nivoa.

Senjski Rudnik, osnovan 1853. godine, najstariji je aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji i predstavlja najstariju očuvanu industrijsku oblast. U periodu od izgradnje železnice 1892. godine, koja je povezala ovaj rudnik uglja sa centralnom Srbijom, do početka II svetskog rata 1941. godine, Senjski Rudnik je bio jedna od najperspektivnijih oblasti u zemlji. Rudarsko naselje Senjski Rudnik izgrađeno je na šumovitim brdima iznad kompleksa rudnika uglja. Naselje je tipično za industrijske zajednice kasnog 19. i ranog 20. veka, a očuvane su stambene zgrade, škola, Dom kulture, crkva, zgrada železničke stanice, restoran i bolnica. U ovakvom jedinstvenom industrijskom pejzažu četiri objekta koriste se kao deo muzejskog kompleksa: upravna zgrada iznad Aleksandrovog potkopa, radionica, Muzej ugljarstva i izvozni toranj sa parnom mašinom. Na prostoru između ovih zgrada nalazi se park sa teškim mašinama i velikim predmetima korišćenim u rudarskim oknima Senjskog Rudnika i drugih rudnika Srbije.

Despotovac je mesto održavanja mnogih manifestacija, ali dogadjaj koji izaziva najviše pažnje svakog leta je viteški turnir. Ova jedinstvena manifestacija se održava zadnjeg vikenda u avgustu svake godine i dovodi zaljubljenike u srednji vek iz celog sveta.

Jedno od najlepših jezera Evrope nalazi se u Srbiji

eko turizam

Jezero Perućac – jedno od najlepših jezera Evrope nalazi se na krajnjem zapadu Srbije, a činjenica da je veštačkog porekla ne umanjuje njegovu lepotu. Mistični predeli i neverovatna priroda Nacionalnog parka Tare, kao i reke Drine čine jedinstvenu celinu sakrivenu jednim od najvećih kanjona na svetu.

Najveći deo jezera se nalazi u kanjonu reke Drine koji počinje 7 km od brane hidroelektrane „Bajina Bašta“. Najduži, odnosno kanjonski deo jezera okružuje izrazito strma obala oivičena kamenim liticama koji vertikalno poniru u vodu. Sredina jezera predstavlja granicu između Srbije i Republike Srpske. Kako je domaći turizam sve popularnije, sve veći broj turista ima prilike da otkrije lepotu ovog dela Srbije. Tim portala ,,Tajne putnika,, imao je priliku da zabeleži nestvarne kadrove i lepote jezera Perućac.

Eko turizam kao šansa ali i realnost u 2021. godini

eko turizam

Od 50 miliona turista na godišnjem nivou 1950. do 1,5 milijardi medjunarodnih turista 2019. godine, svetski turizam je doživeo ekspanziju. Od privilegije malog broja bogatih sredinom 20. veka do masovnog turizma, low-cost avio kompanija i jeftinih aranžmana gde se podrazumeva da više puta godišnje prelazimo granice i putujemo zbog posla ili zabave. Medjutim, sve se to naglo promenilo 2020. godine i usledila je velika kriza globalnog turizma. Pandemija korona virusa dovela je do značajnog pada svetskog turizma koji iznosi i preko 80% u odnosu na rekordnu 2019. godinu.

Veliki broj turista poslednjih godina ostavio je trag na turističke destinacije, i mnoga mesta su osetila negativni uticaj masovnog turizma. Gradske vlasti Venecije, Amsterdama i Barselone su počeli sa ograničavanjem broja turista koji mogu da ih posete. Kruzeri na Mediteranu i na Karibima ugrožavali su morski svet i ekologiju velikog broja turističkih destinacija. Već se tada govorilo o potrebi za jednim resetom svetskog turizma i održivim putovanjima. Pandemija 2020. godine samo je ubrzala ovaj proces. Posle godinu dana pandemije koja je uticala na sve aspekte naših života, jedna od tema koja se sama po sebi nameće u 2021. godini je kako će izgledati putovanja u narednom periodu.

Posle dugog perioda izolovanosti i rada od kuće došlo je do značajnog porasta posete nacionalnih parkova. Redovi za slikanje ispred vodopada i vidikovaca kao i aktivnosti na otvorenom zamenili su trend posete velikih gradova, muzeja i koncerata. Eko turizam koji je beležio blagi porast poslednjih godina sada je nova šansa koja može spasiti turizam u post-kovid eri. Ono što je nekada bilo samo potencijal ali i nada brojnih ekoloških organizacija danas je realnost. Ali šta je zapravo eko turizam i šta podrazumeva? Kontaktirali smo Maju Lunić, predstavnicu turističke organizacije Nemačke, države koja već decenijama promoviše eko turizam, kako bi nam približili i pojasnili pojam održivog turizma:

Održivost je jedna od ključnih vrednosti koju promoviše Turistička organizacija Nemačke. Nemačka broji 16 nacionalnih parkova, 16 UNESCO-vih rezervata biosfere, 104 parka prirode – a sve su to lokacije koje su od naročitog značaja za ekološki turizam napominje nam Maja Lunić, PR menadžer nacionalne turističke organizacije Nemačke. Interesantna činjenica je da nedavna istraživanja pokazuju da postoji uzročno-posledična veza između epidemije korona virusa i zainteresovanosti za održivi i eko turizam. Već sada postoje ozbiljne indikacije koje govore u prilog činjenici da će budući putnici imati snažniji fokus na sigurnost prilikom putovanja, kao i da raste zainteresovanost za ekološka i održiva putovanja. Navike, potrebe i ponašanje turista neprekidno se, u zavisnosti od situacije, menjaju i na nama je da prepoznamo te potrebe i da ponudimo sadržaj koji je u skladu sa njima.

U daljem razgovoru Maja Lunić nam napominje da su oni fokusirani na promociju ekološkog turizma, i to rade kroz mnoge projekte i kampanje,a jedna od njih je i sekcija Feel Good na zvaničnom sajtu. Nedavno objavljen ,,Sustainable Development Report,, koji dokumentuje pomak koji pojedinačne zemlje prave ka dostizanju cilja u održivosti, pokazuje da je Nemačka na petom mestu od ukupno 166 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Stoga ne čudi, na primer, da je Nemačka percipirana kao zemlja koja bi najbolje reagovala na klimatske promene. Statistike takođe pokazuju da su nemački turisti generalno zainteresovani za ekološki odgovorna putovanja, kao i da je ekološka svest u Nemačkoj na zavidnom nivou a ulažu se i veliki napori ka očuvanju zdrave životne sredine.

Od početka krize koja je izazvana korona virusom, turistička industrija globalno je pod značajnim pritiskom – istraživanja pokazuju da su ekološki osvešćeni odmori u prirodi, ruralnim i manje naseljenim predelima ono što u ovim okolnostima u velikoj meri privlači turiste. Nemačka nudi izuzetan broj opcija koje ispunjavaju očekivanja koja je iznenada nametnula epidemiološla situacija. Razgranata mreža od preko 200.000 kilometara šetačkih staza koje osim uživanja u prirodi pružaju priliku da uživate i u lokalnoj tradiciji, kulinarstvu i gostoprimstvu – a da se pri svemu tome ni jednog trentuka ne osećate izgubljeno jer su sve staze jasno i precizno obeležene je jedna od glavnih odlika uspešnog eko turizma. Ova vrsta iskustva istovremeno pruža priliku da budemo odgovorni prema sebi, prema drugima i prema prirodi.

A kakva su iskustva u ekološkom turizmu u Srbiji pitali smo predstavnike domaćih turističkih organizacija. Iz turističke organizacije Kladova napominju nam da je već ove godine zabeležen porast zainteresovanosti turista za ovaj oblik putovanja. Kao destinacija sa velikim brojem prirodnih atrakcija ali i jedinim geo parkom u Srbiji – Nacionalnim parkom Djerdap, ovaj deo Srbije je idealno polazište za priču o uspešnoj transformaciji srpskog turizma.

Destinacija koju nam preporučuju iz turističke organizacije Kladova je Miroč I Petrovo selo koje je jedna zaštićena eko-celina koja sadrži veliki broj obeleženih pešačkih staza pogodne za sve uzraste, a za one sa malo vise avanturističkog duha tu su brojne pećine ali i jedna od najlepših prirodnih atrakcija istočne srbije – vodopad Blederije.

Na kraju razgovora, njihov zaključak je da Srbija ima značajan potencijal za razvoj eko turizma i da je sve veći broj ljudi zainteresovano u ulaganje u ovu granu turizma, ali i da su potrebni konkretni projekti kao i saradnja sa državama Evropske Unije koje imaju značajan benefit i profit koji donosi eko turizam.

Island – originalna turistička promocija kao ključ uspeha

eko turizam

Nakon višemesečne krize koju je prouzrokovala svetska pandemija, Island se polako otvara za turiste. Zemlja koja je pre pandemija beležila visok procenat gostiju iz Amerike, Evrope i Kine, koja su joj i glavna tržišta, nije sedela skrštenih ruku tokom nekoliko meseci zabrane putovanja. Turistička organizacija Islanda je imala originalnu promociju koja je dovela do toga da veliki broj turista širom sveta jedva čeka da ponovo ili po prvi put poseti ostrvo na Atlantiku poznato po vulkanima i vodopadima.

Tim turističke organizacije Islanda odgovorio je na nekoliko ključnih pitanja koja zanimaju buduće turiste koji planiraju da posete ovu severnu destinaciju.

Na koji način promovišete Island u trenutku kada postoje zabrane putovanja na svetskom nivou i kada je većina populacije u karantinu?

U ovom trenutku pokušavamo da predstavimo budućim turistima o kojim mestima sada mogu da sanjaju i razmišljaju a uskoro kada situacija sa pandemijom bude bolja i posete. Pokrenuli smo projekat ,,Moja lista iz snova,, ( My Iceland dream list ) na našim društvenim mrežama. Pitali smo mnoge poznate ličnosti Islanda koje su njihove omiljene destinacije u zemlji. Neke od ličnosti koje su učestvovale u ovom projektu su i prva dama Islanda ali i Raga Ragnars, glumica poznata po ulozi Gunhild u svetski popularnoj seriji ,,Vikinzi,, Takodje, dok smo u svojim domovima i maštamo o novim putovanjima, koristimo ,,hešteg,, #icelandathome na društvenim mrežama.

Da li koristite prednost virtuelnih tura, koje su sve popularnije u vremenu pandemije?

Preporučili bi svim našim budućim turistima da prate naš sajt InspiredbyIceland.com ali i sve naše društvene mreže kako bi videli sve novitete koje pripremamo i kako bi ,,iz fotelje,, mogli da uživaju i prave planove za skoru posetu Islandu.

Da li mislite da će pandemija promeniti turizam Islanda i trendove koje ste imali prethodnih godina?

Tokom prethodnih godina, promovisali smo Island kao destinaciju gde turisti treba da se ponašaju odgovorno, pre svega prema prirodi, i gde mogu dolaziti tokom cele godine da uživaju u prelepim predelima našeg ostrva. I dalje ćemo promovisati odgovorno ponašanje tokom putovanja. Pandemija će svakako imati uticaj kao i u celom svetu i rezultiraće u manjem broju putnika. Ali Island se već pozicionirao kao destinacija koju vredi posetiti i brojevi nam pokazuju da ljudi vole da se vraćaju Islandu.

Koje destinacije možete da preporučite budućim putnicima?

Island je podeljen na 7 geografskih celina: zapad, zapadni fjordovi, sever, istok, jug, Rejkjanes i glavni grad Rejkjavik. Svaki od ovih regiona ima odredjene razlike i svaki od njih je jedinstven i vredan pažnje. Na ovom linku možete pročitati više o različitim regionima Islanda i njihovim karakteristikama. Najpoznatija turistička ruta Islanda je Dijamantski put, koji obuhvata veliki broj prirodnih lepota ostrva kao što su vodopadi, gejziri ali i kulturno-istorijski lokaliteti.

Pored dijamantskog puta, jedna od značajnijih ruta je i ,,Ring road 1,, koji obuhvata ceo Island i veliki broj lokaliteta i destinacija možete posetiti kada krenete ovim kružnim putem. Na ovoj turi možete videti poznati vodopad Godafos, prelepo jezero na severu ostrva Mivatn, Detifos – vodopad sa najvećom snagom u Evropi, Asbirgi kanjon kao i Husavik – mesto gde ćete sigurno videti kitove i druge velike morske sisare. Iako su zapadni fjordovi dugo bili nedostupan deo Islanda, novi tunel koji će biti sagradjen ove godine, olakšaće putovanje do ovog, po mnogima i najlepši deo ostrva.