Month: October 2025

HIOS: IZMEĐU MASTIKE, MITOVA I EGEJSKOG PLAVETNILA

destinacije

Postoje ostrva koja vas dočekaju galamom, muzikom i gužvom, i ona druga, tiha, jednostavna, koja vas osvoje polako. Hios pripada ovoj drugoj vrsti. Na prvi pogled skroman i nenametljiv, ali kada mu dozvolite da vam se približi, otkriva slojeve istorije, mitologije i mirisa koji se ne zaboravljaju.
Smešten u severnom Egeju, nadomak turske obale, Hios je ostrvo bogate prošlosti i izuzetne lepote. Tokom vekova, bio je dom i utočište mnogih civilizacija: Grka, Rimljana, Vizantinaca, Đenovljana i Turaka. Svaka od njih ostavila je trag, i zato ostrvo i danas izgleda kao mozaik kultura: zapadni lukovi i trgovi, istočnjačke kapije, vizantijske crkve i turski hamami.

Hios je mesto gde istorija nije samo priča iz knjige, već deo svakodnevice. Dok hodate kamenim ulicama starih sela, imate utisak da vreme teče sporije, kao da vas ostrvo uči strpljenju i smirenosti.

Mit o Hioni i dar mastike

Mit kaže da je Hios dobio ime po Hioni, ćerki boga vina Dionisa. Njeno ime znači „Snežna“, i iako se snežne pahulje retko spuštaju na jug ostrva, vrhovi planina na severu ostrva zaista ponekad zablistaju pod snegom. Te planine nisu samo simbol ostrva, već i prirodna barijera koja štiti južne delove od vetra i hladnoće, stvarajući mikroklimu pogodnu za rast jedinstvene biljke po kojoj je Hios poznat u celom svetu, mastike.

Mastika je smola koja se dobija od posebne vrste drveta i vekovima se koristi u medicini, kozmetici, parfemima, ali i u slatkišima i pićima. Samo se na Hiosu može pronaći mastika ovakvog kvaliteta, i zato je zovu tekućim zlatom ostrva. Na jugu se nalaze sela poznata kao Mastikohorija, njih dvadeset i četiri, koja su u srednjem veku bila utvrđena i opasana zidinama, jer su gusari i trgovci često pokušavali da se domognu dragocene smole.

U selima Pirgi, Mesta i Olimpi vreme je stalo. Pirgi je pravo remek delo arhitekture: fasade kuća prekrivene su crno-belim geometrijskim motivima, koji su jedinstveni u Grčkoj. U Mesti su ulice uske i vijugave, a kuće povezane zidovima kako bi se selo moglo odbraniti od napadača. Hodajući tim sokacima, osećate se kao u nekom živom muzeju.

Mandarine, ruže i mirisi juga

Hios, međutim, nije samo mastika. Njegova zemlja rađa i mirisne mandarine, po kojima je dolina Kambos poznata širom Grčke. U novembru i decembru ceo kraj miriše na citruse, a domaći proizvodi, sokovi, džemovi i kolači od mandarine nezaobilazni su suveniri svakog putnika.

Pored mandarina, ostrvo je poznato i po uzgoju ruža. Od latica ruže prave se parfemi, eterična ulja i tradicionalno slatko od ruže, koje se na Hiosu poslužuje uz čašu hladne vode kao znak dobrodošlice.

Tragovi Đenovljana, Turaka i kameni grad duhova

Tragovi Đenovljana i Turaka najvidljiviji su u arhitekturi, ali i u kulturi ostrva. Đenovljani su Hios pretvorili u bitnu trgovačku tačku i pomorsko središte, dok su Turci, koji su ovde vladali vekovima, ostavili svoj pečat u detaljima svakodnevnog života. Kombinacija ova dva sveta, zapadnog i istočnog stvorila je neobičnu, gotovo melanholičnu lepotu.


U središtu ostrva nalazi se Anavatos, napušteno kameno selo na litici visoko iznad mora. Zovu ga „grad duhova“, jer u njegovim ruševinama i danas odjekuju priče o otporu i stradanju iz vremena osmanskih osvajanja. Sa vrha Anavatosa pruža se pogled koji oduzima dah, more, planine, horizont koji se gubi u plavetnilu.

Manastiri, umetnici i more koje menja boje

Hios je i ostrvo duhovnosti. Na njemu se nalazi više desetina manastira, a najpoznatiji među njima je Nea Moni, pod zaštitom UNESCO-a. Podignut u XI veku, ovaj manastir čuva jedne od najlepših vizantijskih mozaika u Grčkoj. U zlatnim odsjajima svetaca na tamnoj pozadini, u mirisu tamjana i tišini koja vlada u manastirskom dvorištu, oseća se težina vekova i dubina vere. Osim Nea Monija, poseban značaj imaju i manastiri Agia Markela, zaštitnice ostrva, zatim Agios Minas i Agios Konstantinos, koji su važni duhovni centri i mesta okupljanja vernika.

Hios je bio dom i inspiracija velikim ljudima. Pre nego što je krenuo na svoje veliko putovanje, Kristifor Kolumbo je nekoliko godina živeo na Hiosu. Tu je okupljao mornare i brodograditelje, jer je ostrvo u srednjem veku bilo poznato po veštim pomorcima. Kažu da je Kolumbo ovde ostavio i deo svog srca, imao je više dece sa lokalnim ženama pa i danas na ostrvu postoje grčke porodice koje nose prezime Kolumbos.
Ostrvo je i rodno mesto jednog od najpoznatijih grčkih umetnika Mikisa Teodorakisa. Kompozitor, borac, pesnik, čovek čija je muzika postala sinonim za grčku dušu, rođen je upravo na Hiosu. Njegova melodija iz filma „Grk Zorba“ i danas odjekuje obalama Egeja, noseći istu onu energiju, ponos i strast koje osećate dok hodate po ovom ostrvu.

More oko Hiosa menja boje od tirkizne do tamnoplave, a plaže su među najlepšima u Egeju. Na jugu se nalazi Mavra Volia, plaža sa crnim vulkanskim oblucima koji sjaje na suncu kao staklo. More je ovde kristalno čisto, a kontrast između tamnog peska i svetlosti sunca stvara prizor koji deluje nestvarno. Na severu se nižu plaže Nagos, Vroulidia i Giosonas, skrivene, mirne, idealne za one koji beže od gužve. Na mnogim mestima možete plivati sami, slušajući samo talase i vetar.

Ukusi, mir i put do ostrva

Gastronomija Hiosa prava je mediteranska priča. U tavernama pored mora služi se sveža riba, hobotnica na žaru, maslinovo ulje, sir mastelo i domaće vino. U desertima ćete osetiti mastiku i mandarine, u kolačima miris ruže. Cene su pristupačne, a domaćini gostoljubivi. Ovde se jede polako, s osmehom, bez žurbe kao što se živi.

Do Hiosa se može stići avionom, sa presedanjem u Atini, ili trajektom iz luke Pirej. Ostrvo se nalazi tik naspram turske obale, preko puta Izmira i letovališta Češme pa se mnogi odlučuju da tokom boravka naprave jednodnevni izlet do Turske. U novembru su temperature prijatne, između 22 i 24 stepena, a more je i dalje toplo, s temperaturom iznad 20 stepeni, pa je kupanje moguće i kada se u ostatku Evrope već nosi kaput.
Hios je ostrvo koje vas ne opčinjava odmah, već polako i trajno. To nije samo mesto, već doživljaj, miris mastike, mora i zvuk tišine koji ostaje u vama još dugo nakon što se vratite kući.

Ovaj press trip je organizovala srpska kancelarija Turističke Organizacije Grčke (GNTO) kao i lokalna turistička organizacija Hios i privredna komora ostrva Hios kako bi približila turističke potencijale ostrva srpskom tržištu.

Malta: Jesen u znaku sunca, svetlosti i istorije

destinacije

Dok se veći deo Evrope već suočava sa jesenjim sivim tonovima i nagoveštajem zime, Malta nastavlja da živi pod suncem. Od oktobra do decembra, temperature se i dalje kreću između 22 i 25 stepeni, a more ostaje dovoljno toplo za kupanje čak i u novembru. To čini Maltu jednom od najtoplijih evropskih destinacija tokom jeseni i rane zime, ali ono što je čini posebnom nije samo klima već način na koji u ovom periodu otkriva svoje najautentičnije lice.

Bez gužvi, bez površnosti, Malta van sezone nudi tišu, prisniju verziju sebe, savršenu za sve one koji žele da upoznaju zemlju iznutra: kroz prirodu, istoriju, razgovor s lokalcima, dobru hranu, umetnost i mediteransku svetlost.

Svetlost kao pozivnica: tragovima Gladijatora

Malta nije samo topla, ona je vizuelno raskošna. Jesen i zima donose specifične pastelne boje, meko i toplo svetlo, koje čini boje kamena, mora i neba još izraženije. Ljubiteljima fotografije i lepih kadrova ovo je pravo vreme da istraže ostrvo, ulice Valete u zlatnom satu, litice Goza pod šarenim nebom, ribarska sela obasjana suncem.

Malta je oduvek privlačila pažnju reditelja, producenata i scenografa, ali ne samo zbog svoje prirodne lepote. Njena velika prednost je u tome što izgleda kao da nije iz ovog vremena ili barem kao da pripada svim vremenima odjednom. Kamen, svetlost, tvrđave, uske ulice i mediteranska priroda omogućavaju filmskoj kameri da uhvati autentičnost koju je gotovo nemoguće rekonstruisati u studiju.

Zato nije slučajno da su upravo ovde snimani neki od najupečatljivijih kadrova svetske kinematografije. Tvrđave Malte i Goza postale su idealna pozornica za epske scene „Gladijatora“, dok su vetrovite litice i obale poslužile kao mitski pejzaži u filmu „Troja“. Uličice Mdine, tihe i sablasno lepe van sezone, pretvorene su u Zmajkamen, dom kraljice Deneris u prvoj sezoni „Igre prestola“. Sve što gledalac percipira kao raskošnu fikciju, ovde se može doživeti na dohvat ruke. Malta nije samo idealno ostrvo za snimanje holivudskih filmova, ona nudi kadrove gde god se okrenete i pogledate.

Upravo iz tog filmskog nasleđa razvijen je i specifičan oblik turizma. Posetioci sve češće dolaze s namerom da obiđu upravo te lokacije sa platna, i to ne kroz klasičan turistički obilazak, već kao svojevrsno hodočašće kroz filmsku mitologiju. Hodati stazom kojom je prošao gladijator Maksimus, stajati na zidinama s kojih je zamišljeno posmatrana borba za presto, to je iskustvo koje briše granicu između stvarnog i izmišljenog.

Ali Malta čuva i jednu sasvim drugačiju vrstu filmskog nasleđa. Ako ste ikada gledali verziju „Popaja“ iz 1980. godine, sa Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi, možda niste znali da su kulise tog filma i dalje netaknute. I ne samo to, čitavo selo u kojem je Popaj „živeo“ i danas postoji, na severozapadnoj obali Malte. Nazvano jednostavno Popajevo selo, danas je pretvoreno u mali tematski park, otvoren za posetioce svih uzrasta. Šarene drvene kuće, smeštene tik uz more, zadržale su šarm starih filmova, a njihova bajkovita jednostavnost savršeno se uklapa u okolni pejzaž.

Idealna klima za kupanje, istraživanje i lutanje

Od oktobra do decembra, Malta dostiže savršen balans između topline i tišine. Dani su i dalje sunčani, sa temperaturama između 22 i 25 stepeni, a more čisto i mirno, zadržava dovoljno toplote za prijatno kupanje, čak i do kraja novembra. Plaže su tiše, bez gužvi i letnje vreve, što boravku na obali daje potpuno drugačiji, intiman karakter.

Ipak, prava lepota Malte u ovom periodu otkriva se kada napustite obalu i zakoračite dublje u ostrvo. Jesen i rana zima pozivaju na kretanje, na istraživanje bez plana, na lutanje kroz pejzaže koji ne traže filtere da bi izgledali spektakularno. Ostrva Malta i Gozo ispresecana su pešačkim stazama koje vode duž dramatičnih litica, kroz vinograde, pored kamenih zidova i terasa koje vekovima oblikuju pejzaž. Staze oko Marsaksloka, ribarskog sela na jugoistoku, otvaraju prizore u kojima se more prepliće sa ruralnim predelima i starim seoskim putevima.

Gostoljubivost i radoznalost: ovde je gost svetinja

Maltežani su narod čija gostoljubivost nije nametljiva, već prirodna. Topli, direktni, spremni na razgovor, vole da upoznaju one koji pokazuju interesovanje za njihovu kulturu. U tome, iznenađujuće, podsećaju na Srbe.

U jesenjim mesecima, kada ritam života postane sporiji, taj kontakt postaje mnogo prisniji. Ljudi će vam prići bez zadrške, da preporuče dobar lokalni restoran, da objasne istoriju svog mesta ili da vas pozovu na festival koji se organizuje sledeće nedelje. Biće zaista radoznali. ne iz kurtoazije, već iz stvarnog interesa da razumeju ko ste, odakle dolazite, šta vas je dovelo baš na njihovo ostrvo. Takvi razgovori, često vođeni na klupama u selu, u taverni uz čašu domaćeg vina ili tokom šetnje obalom, ostaju među najdragocenijim uspomenama s puta.

Zato putovanje u ovom delu godine ima potencijal da postane više od turističkog boravka. Ono prerasta u razmenu, u deljenje svakodnevice sa ljudima koji vas ne doživljavaju kao stranca, već kao gosta. A upravo to, iskren susret sa lokalnom kulturom i duhom mesta ono je što pravi putnici uvek najviše traže.

Religiozni turizam: otkrijte maltešku tajnu

Na Malti se vera ne oglašava samo zvonima. Ona je prisutna u svakodnevici, u ikonama na zidovima kuća, u procesijama koje se i dalje održavaju u malim mestima, u načinu na koji se ljudi obraćaju Bogu i jedni drugima.

Ostrvo ima više od 360 crkava, često impresivnih, grandioznih, ponekad skromnih, ali uvek živih. Ta Pinu, bazilika na Gozu, nije samo verski objekat, to je mesto tišine, molitve i introspekcije. Kažu da se ovde ne dolazi da bi se tražilo, već da bi se nešto razumelo. Turisti iz celog sveta dolaze da otkriju tajnu i misteriju ove katedrale za koju se vezuju brojne legende o izlečenju i čudima.

U jesen i zimu, verski život ostrva još više dolazi do izražaja. Ulice se ukrašavaju, ali u središtu svake dekoracije je priča. Žive jaslice, lokalne pesme, sveštenici koji poznaju svoje vernike po imenu, sve to čini da religiozni turizam na Malti ne bude turizam, već susret.

Gastronomija Malte: ukus mediterana na specifičan način

Kao i u svemu drugom, i u gastronomiji Malta nudi slojevitost. Njena kuhinja je mešavina arapskih, sicilijanskih, britanskih i autohtonih uticaja, ali i plod mikroklime i male poljoprivrede koja i dalje funkcioniše na tradicionalan način.

Jesenji jelovnici su bogati, ali ne teški. Tu je zec u crvenom vinu, riblja čorba sa začinskim biljem, pečena testenina sa mesom i sirom, masline, sušeni paradajz. U manjim mestima, domaće taverne nude jednostavna jela sa istorijom dužom od recepata. Na Gozu, lokalna vina prate obroke, ne da impresioniraju, već da upotpune.

Ne morate tražiti Mišelin zvezdu, iako ih Malta ima. Dovoljno je sesti na terasu sa pogledom na more, poručiti tanjir paste sa sosom od zečetine i čašu lokalnog vina, i pustiti dan da traje.

Zašto baš Malta i zašto baš sada?

Malta je mesto gde možete uživati u suncu i moru, ali bez gužve i buke koja često prati popularne destinacije. Ovde je kultura prisutna u svakom kamenu, a duhovnost nije marketinški trik, već deo svakodnevnog života. Na Malti ćete hodati stazama kojima su nekada prolazili vitezovi i rimljani, gledati zalaske s litica koje su bile deo filmskih scena, i jesti svežu ribu pripremljenu od strane lokalaca koje možete upoznati.

U periodu jeseni i zime Malta nije destinacija za masovni turizam, već za one koji žele dublje da upoznaju mesto koje posećuju. Za one koji žele da se povežu sa lokalnom kulturom, prirodom i ljudima. Zato je Malta u jesen i ranu zimu pravi izbor za putnike, a ne samo za turiste.

Zakintos: Ostrvo kornjača, maslina i najlepših vidikovaca mediterana

destinacije

Na krajnjem jugozapadu Grčke, u zagrljaju svetlosti, talasa i vetra, smešten je Zakintos – jedno od onih mesta koje vas u trenu preplavi lepotom, a zatim polako, nečujno, osvoji autentičnim karakterom.

Šarm Zakintosa dolazi u slojevima – u bojama mora koje deluju gotovo nestvarno, u belim stenama koje se uzdižu iz vode kao drevni čuvari, u beskrajnim maslinjacima, u osmesima meštana, mirisu citrusa i zvucima talasa koji se stapaju s pesmom zrikavaca. Iznad svega, to je ostrvo energije – mladalačke, sirove i autentične.

Ostrvo koje diše u ritmu mladosti

Iako je mnogima prva asocijacija na Zakintos ples do zore, žurke i ritam Laganasa – ono što iznenađuje je koliko to ostrvo ima dušu i neki porodični mir koji možda ne možete da osetite pri samom upoznavanju ove destinacije. Laganas jeste epicentar zabave, mesto puno mladih iz svih krajeva Evrope, sa neonskim svetlima, diskotekama i energijom koja ne prestaje. Međutim, dovoljno je da se udaljite svega nekoliko kilometara od centra Laganasa, i dočekaće vas potpuno drugačiji svet – tih, porodičan, iskonski grčki.

Cilivi, Alikanas, Alikes – to su mesta za one koji traže mir, porodični ambijent, duga jutra na plaži i večeri pod maslinama. Cela istočna obala Zakintosa prepuna je peščanih i šljunkovitih plaža, idealnih za opuštanje, daleko od buke i gužvi. More je ovde kristalno čisto, blago i poziva vas da uronite, ne samo telom, već i dušom.

Vidikovci koji oduzimaju dah

Zakintos ima nešto što se retko nalazi na mediteranu – prirodu koja vas neprestano iznova ostavlja bez daha. Vidikovac iznad Navajo plaže, jedne od najpoznatijih u Evropi, pruža prizor koji će vam zauvek ostati urezan u pamćenje: strme, bele litice koje se gotovo vertikalno obrušavaju u tirkizno more, i napušteni brod nasukan na pesku kao senka prošlih vremena. Zbog prevelike popularnosti Navajo plaže, koja je sada već postala zaštitni znak Grčke, vlasti ovog ostrva su godinama smanjivali broj brodića koji su mogli da pristanu na beli pesak ove obale. Osim tirkiznog mora ova plaža je poznata i po olupini broda koji još više pojačava autentičnu sliku ove plaže. Pre nekoliko godina, nakon zemljotresa, deo litice se obrušio na plažu, tako da je danas zabranjeno pristajanje brodova i možete se diviti lepoti ove plaže sa broda ili još bolje sa vidikovca iznad plaže.

Još impresivniji za one koji tragaju za malo mirniju destinaciju i manje posetilaca je vidikovac iznad Mizitrasa – stene koja se izdiže iz mora u savršenom piramidalnom obliku, kao neko drevno svetilište prirode. Pristup ovom vidikovcu zahteva malo truda, ali nagrada je nemerljiva: tišina, visina i boje koje vas opčine.

Masline: Zeleno srce ostrva

Zakintos nije samo ostrvo tirkiznog mora – to je i ostrvo maslina. Prekriven je zelenilom koje ne prestaje, zahvaljujući preko dva miliona stabala maslina koje rastu širom ostrva. Ova zelena pluća Zakintosa ne samo da ga čine jednim od najzelenijih grčkih ostrva, već mu daju i jedinstvenu atmosferu – miris zemlje, lišća, plodova. Neka od stabala su stara i više od 1000 godina – svedoci vremena i istorije, oni čuvaju uspomene na vekove i civilizacije koje su ovuda prolazile. Maslinovo ulje sa Zakintosa je izuzetnog kvaliteta, a gotovo svaka porodica ima svoje drveće i sopstvenu proizvodnju. Ovde se maslina ne tretira kao posao – već kao način života.

Jonsko more: Mlečno plava čarolija

More koje zapljuskuje obale Zakintosa jedno je od najspecifičnijih na Mediteranu. Jonsko more je poznato po svojoj mlečno plavoj boji, koja nastaje kao posledica refleksije svetlosti kroz mikročestice krečnjaka koje se nalaze u vodi. U zavisnosti od doba dana, svetlosti i ugla gledanja, more menja nijanse – od svetloplave do tirkizne, skoro fluorescentne. Uz to, Jonsko more je i jedno od najdubljih i najčistijih mora Evrope, što ga čini rajem za ljubitelje ronjenja, plivanja i istraživanja skrivenih uvala.

Zapadna obala Zakintosa je divlja, dramatična i gotovo netaknuta. Tu se nalaze neke od najlepših skrivenih plaža do kojih se može doći samo brodićima, tokom brojnih dnevnih ekskurzija koje se organizuju sa raznih delova ostrva. Ove plaže su često okružene strmim liticama, bez puteva, bez gužve, bez buke – samo vi, more i nebo.

Ostrvo kornjača: Kareta-kareta kao stanovnik i simbol

Zakintos je i prirodni rezervat kareta-kareta kornjača, koje ovde dolaze svakog leta da polože jaja na južnim plažama ostrva. Ove impozantne morske kornjače, koje mogu dostići dužinu preko jednog metra i živeti više od jednog veka, mogu se često videti tokom brodskih izleta – naročito u okolini ostrva Maratonisi, koje lokalci nazivaju i „ostrvo kornjača“ zbog svog oblika.

Kapetani turističkih brodova znaju tačne lokacije gde se kornjače zadržavaju, i susret sa ovim veličanstvenim stvorenjima ostavlja dubok utisak – tišina prirode, lagani pokreti kornjače i osećaj prisustva nečeg prastarog i svetog.

Ostrvo koje su želeli svi: Kratka istorija Zakintosa

Zakintos nije samo prirodni raj – to je i ostrvo sa slojevitom istorijom, oblikovanom pod uticajem različitih civilizacija koje su ga, kroz vekove, osvajale i ostavljale tragove.

Njegova izuzetna strateška lokacija u Jonskom moru, zajedno sa blagom klimom, plodnim tlom i prirodnim lepotama, činila ga je poželjnim plenom mnogima. Vizantijci, Normani, Mlečani, Turci, pa čak i Britanci – svi su želeli da vladaju ovim komadom raja.

Poseban trag ostavila je mletačka republika, pod čijom je vlašću Zakintos bio skoro tri veka (od 1484. do 1797). U to vreme, ostrvo je nazvano “Fiore di Levante” – Cvet Istoka, a venecijanski uticaj i danas je vidljiv u arhitekturi, muzici, gastronomiji i kulturi. Nakon kratke francuske i rusko-turske vladavine, ostrvo dolazi pod britansku upravu sve do 1864, kada je zajedno sa ostalim Jonskim ostrvima pripojeno modernoj Grčkoj.

Danas, iako slobodno i u svom punom sjaju, Zakintos i dalje nosi te istorijske slojeve – ne kao teret, već kao bogatstvo koje dodaje još jednu dimenziju njegovoj lepoti.

Blaga klima i večno proleće

Zakintos ima jednu od najprijatnijih klima u Evropi. Leta su ovde topla, ali ne i preterano vruća, zahvaljujući vetrovima i zelenilu koje rashlađuje ostrvo. Zime su blage, retko kada sa temperaturama ispod 10°C, a padavina ima taman koliko treba da priroda ostane bogata i bujna.

Zato nije iznenađenje što se ostrvo sve više posećuje i van sezone – naročito u septembru i oktobru, kada je prosečna temperatura vazduha oko 25°C, a more i dalje toplo (oko 23°C). To je savršen period za one koji žele da izbegnu gužve i iskuse ostrvo u njegovom najautentičnijem izdanju.

Zakintos je ostrvo kontrasta: mladost i drevna mudrost, buka i tišina, svetlo i senka, beli kamen i tirkizno plava voda. U njemu se spajaju prirodna raskoš, istorija i hedonizam, stvarajući prostor u kojem svako može pronaći svoju Grčku.

Bilo da dolazite zbog noćnog života, porodičnog mira, fascinantnih pejzaža ili susreta sa kornjačama i drevnim maslinama – jedno je sigurno: Zakintos se ne zaboravlja. Ne zato što je savršen, već zato što je istinski živ.