Sitonija – otkrijte najlepše plaže Halkidikija

destinacije

Kada razmišljamo o idealnom odmoru na moru jedna od prvih asocijacija nam je Grčka. Većina srpskih turista već decenijama tokom letnjih meseci posećuje Halkidiki i to ne bez razloga jer ovo poluostrvo važi za predeo sa najlepšim peskovitim plažama u Grčkoj. To je ujedno i region Grčke sa najvećim brojem plaža sa plavom zastavicom – to je jasan pokazatelj kvaliteta vode i međunarodni ekološki standard zaštite okoline.

Većina turističkih naselja na Halkidikiju se nalazi na prvom poluostrvu ili ,,prstu,, – Kasandri. Brojni hoteli i restorani su već od aprila spremni da ugoste turiste željne sunca, mora i dobrog provoda. Drugi prst, odnosno srednje poluostrvo Halkidikija – Sitonija je predeo koji karakteriše mnogo razuđenija obala i raznovrsne plaže, od malih uvala u obliku polumeseca do širokih peščanih plaža.

Vurvuru je mesto na istoku poluostrva Sitonije koje je poznato po velikom broju lepih plaža, prirodnim hladom koju pružaju borove šume i kristalno čistim morem.

Najpoznatija plaža mesta Vurvuru je Karidi. ,,Karidi beach,, je posećena već tokom proleća jer je plaža sa najtoplijom vodom Sitonije. Ono što je zanimljivo u vezi Karidi plaže, osim toplog i čistog mora je i sam oblik koji iz vazduha deluje kao savršeni polumesec, a samo desetak metara dalje nalazi se mikro Karidi ili mali Karidi. Jedna od posećenijih plaža Vurvurua je i plaža Fava. Turisti ovu plažu nazivaju i plaža krokodila zbog specifičnih stena koje imaju oblik krokodila i raznih drugih životinja.

Kavourotrypes beach – ili kako je turisti najčešće nazivaju Orange beach je jedna od najlepših plaža cele Grčke. Po specifičnim bojama vode više liči na karipsku plažu a iako nema smeštajne objekte u okolini to je jedna od najposećenijih plaža Sitonije. Turisti dolaze kolima ili motorima na ovu plažu uglavnom iz obližnjeg mesta Sarti. Orange beach se nalazi sa istočne strane poluostrva Sitonija, između mesta Sarti i Vurvuru.

Kalamitsi je plaža na samom jugu poluostrva Sitonija i sastoji se od nekoliko peskovitih plaža koje su idealne za sportove na vodi. Samo mesto ima nekoliko hotela i brojne privatne smeštaje tako da može da bude idalna baza za otkrivanje ostalih mesta na jugu Sitonije. Krasi je vrlo razuđena obala – manja ostrva i poluostrva a tokom leta turisti uživaju u čistoj vodi svih nijansi plave.

Toroni je mesto koje je dobro poznato turistima – ima dosta smeštajnih objekata i hotela a sama plaža ima plavu zastavicu, kao i većina plaža na Sitoniji. Ono što karakteriše ovu plažu je i antički grad Toroni. Ostaci starog grada su još jedan razlog da posetite ovu plažu koja nikada nije prepuna turista jer je jedna od najdužih a nalazi se na jugo-zapadu Sitonije.

Blizu Toronija, a mnogo manje poznata je plaža i mesto Porto Kufo. To je ujedno i jedan od najdubljih zaliva Grčke i tokom istorije je korišćen kao prirodna luka. Danas je to malo turističko mesto i krasi ga lepo uređena plaža ali i brojne staze za šetnju u okolnim brdima. Kao i Toroni, i u okolini Porto Kufa ćete naći ostatke antičkih civilizacija. Idealna je za aktivni ali i za nautički turizam.

Trani Amouda beach je jedna od najvećih plaža Sitonije koja se nalazi pored mesta Ormos Panagia. Kako ima samo par hotela u većini slučajeva je posećuju turisti sa kamp prikolicama i nikada nećete naići na velike gužve. To je plaža sa sitnim peskom a osim uživanja u moru i obližnjoj tvrđavi možete i iskoristiti blizinu male luke Ormos Panagia i turističke brodove koji organizuju ture i obilazak Atosa. Na ovoj turi možete sa broda videti manastire Svete Gore što je jedinstven doživljaj.

Klimatske promene na Maldivima – raj koji nestaje pred našim očima

eko turizam

Rajske plaže i koralni grebeni sa egzotičnim morskim svetom – Maldivi su jedna od najpoželjnijih destinacija brojnih turista. Smešteni u Indijskom okeanu i sačinjeni od 1192 koralna ostrva, Maldivi su takođe i zemlja sa najnižom prosečnom nadmorskom visinom na svetu. Najviša prirodna tačka je samo 2,4 metra nadmorske visine. Danas je voda jedan od glavnih problema Maldiva – nedostatak pijaće vode ali i poplave tokom kišne sezone. I verovatno će se ta situacija pogoršati sa sve težim klimatskim promenama koje se već dešavaju. Dok se severna ostrva suočavaju sa nedostatkom vode za piće tokom sušne sezone, većina južnih ostrva se suočava sa drugačijim problemom – poplavama. Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Zelenog klimatskog fonda podržava Vladu Maldiva, kako bi osigurao da najugroženija ostrva imaju pristup pijaćoj vodi tokom cele godine i da mogu sama da se izbore sa poplavama. Skoro polovina njenog stanovništva živi u Maleu, glavnom gradu ostrva, na manje od 1,4 kvadratna kilometra.

Glavni grad Maldiva – Male

Ostatak stanovništva naseljava 186 malih, raštrkanih ostrva. Maldivci su vekovima živeli od ribarstva i prerade kokosa. Ni na jednom od ostrva nema reka ili potoka. Osim Malea i nekolicine drugih ostrva, većina ostrva se oslanja na kišnicu koju koriste kao vodu za piće. Ostrva pogođena poplavama i nedostatkom vode za piće dobijaju pomoć koja stiže sa glavnog ostrva Male. Troškovi transporta su visoki zbog raštrkane geografije Maldiva koja se prostire na vise hiljada kilometara. Ovo čini pomoć veoma skupom za vladu koja se već godinama bori sa ovim problemom koji je sve veći. Očekuje se da će klimatske promene doneti jače oluje i duže periode bez padavina a to je već realnost na Maldivima gde je klima postala toliko nepredvidiva da kišna i sušna sezona skoro vise i ne postoje. Porast temperature okeana imali su razorne efekte na koralne grebene, utičući na turizam i ribarstvo, što je kritično za život većine stanovnika Maldiva.

Oštećeni grebeni takođe funkcionišu manje efikasno kao prva linija odbrane od naleta mora i poplava. Sve do devedesetih Maldivci su koristili podzemnu vodu za piće. Ali tokom protekle decenije, podzemne vode većine ostrva su kontaminirane. Bunari I kolektori slatke vode  većine ostrva bili su teško pogođeni cunamijem 2004. godine i loše planiranom urbanizacijom. Kao rezultat toga, danas su kišnica, zajedno sa vodom proizvedenom desalinizacijom i skupom flaširanom vodom, jedine opcije za vodu za piće. U proteklih deset godina, Nacionalni centar za upravljanje katastrofama u Maleu morao je da pošalje hitne pošiljke vode na oko polovinu od 186 naseljenih ostrva tokom sušne sezone. To je skupo rešenje koje ponekad može da potraje i vise od dve nedelje zbog velike udaljenosti ostrva. Većina domaćinstava ima po jedan rezervoar za vodu  i puni ga sakupljanjem kiše sa svojih krovova.

Veće porodice mogu imati čak 2 ili 3 rezervoara, jer im jedan nije dovoljan da prežive sušnu sezonu. Kada se vodosnabdevanje završi, domaćinstva se snalaze tako što se zadužuju od komšija, kupuju flaširanu vodu ili dobijaju pomoć sa glavnog ostrva Male. Mnogobrojni hoteli grade svoje sisteme za desalinizaciju i koriste sve manje plastike i flaširanu vodu ali potrebno je više ovakvih dobrih praksi jer klimatske promene predstavljaju sve veći problem za Maldive – raj koji nestaje pred našim očima.

Porto Plata – otkrijte prvo mesto novog sveta

kultura

Posle skoro 2 godine svetske pandemije koja je između ostalog poremetila i naše planove vezane za putovanja, želimo da ponovo krenemo sa otkrivanjem nekih novih obala, mesta sa puno različitih boja i ukusa. Potrebna su nam nova prostranstva i priče. Ne postoji bolje mesto za to od Porto Plate – mesta na severnoj obali Dominikanske Republike, jer upravo je to bilo prvo naselje novo-otkrivenog sveta koje je Kolumbo primetio na svom putu na kojem je trebao da otkrije Indiju a zapravo je otkrio potpuno novi svet koji danas poznajemo kao Centralna Amerika ili kao grupu karipskih ostrva. La Isabela – lokalitet koji se danas nalazi u zapadnom delu Porto Plate bilo je prvo stalno naselje koje je Kolumbo sagradio. Iako je La Isabela danas samo arheološki lokalitet na kome možete videti ruševine tadašnjeg malog naselja – samo nekoliko kilometara odatle nalazi se Porto Plata – šareni karipski grad koji je mnogo više od klasične slike koju imamo kada pomislimo na Karibe – Porto Plata osim lepih plaža i kristalno čiste vode atlantskog okeana ima dugu i burnu istoriju, brojne muzeje, tvrđave ali i lokalno stanovništvo koje je uvek spremno da vam pokaže osnovne korake Marengea i Baćate – lokalnog plesa Dominikanske Republike.

Srebrna Obala je prevod samog imena grada Porto Plate, ali otkud taj naziv? 1492. godine privučen prizorom srebrnog odsjaja oblaka koji su se nadvijali nad planinom Izabel de Tores iznad današnje Porto Plate, Kolumbo je odlučio da istraži taj predeo. Naišao je na domorodačku civilizaciju Taino – prvobitne stanovnike te oblasti i zajedno sa Špancima koji su došli sa njim sagradio je prvu crkvu kao i prvi dom u Americi, iako je mislio da je to zapravo Indija. Nakon prve plovidbe i otkrića novog sveta Kolumbo se vratio u Španiju pun utisaka ali i zlata. Upravo je to zlato i sva ostala bogastva koje je našao na Karibima i ostatku Amerike dovelo do burnih osvajanja i naseljavanja velikog broja Evropljana koji će zauvek promeniti taj deo sveta. Ostrvo su nazvali Hispanjola ili mala Španija – osnovali su i prvi veliki grad – Santo Domingo koji je i danas glavni grad Dominikanske Republike. Civilizacije su se smenjivale – Hispanjolu su pokušali da osvoje i drugi evropski narodi, vekovi brojnih sukoba su se nizali i konačno je nezavisnost Dominikanska Republika stekla 1844. godine. Sve ove civilizacije su uticale na to da osim prirodnih lepota, karipske i atlantske obale, vodopada i reka Dominikana danas može da se pohvali i velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika.

Porto Plata je savršen primer kulturnog turizma na Dominikani. Centar starog grada je mesto sa najvećim brojem zgrada iz viktorijanskog doba na teritoriji Kariba, a osim dobro očuvanih vila i javnih institucija tu su i brojni muzeji. Jedan od najbitnijih muzeja je i muzej ćilibara. Obale Porto Plate su poznate i po nalazištima ćilibara a neki od primeraka insekata i životinja zarobljenih u ćilibaru su poslužile kao inspiracija Stivenu Spilbergu koji je na osnovu utisaka sa putovanja u Dominikanskoj Republici napravio dobro poznati film Park iz Doba Jure. Dominikana je danas mesto gde se snimaju brojni holivudski filmovi a lokacije u mnogim poznatim filmovima možete naći kako u okolini Porto Plate tako i širom zemlje.

Turisti se nakon pandemije vraćaju u velikom broju na obale Dominikane, a kako je to jedna od prvih zemalja koja je otvorila vrata turistima već sada se vraćaju na brojeve turista pre same pandemije. Ekonomija Dominikanske Republike dosta zavisi od turizma tako da je odluka da dozvole turizam bez ograničenja a i da dozvole velikim kruzerima da ponovo uplovljavaju u njene luke, bila dobra prilika za turistički sektor i hotele da ponovo otvore svoja vrata. Najbrojniji turisti su Amerikanci ali sve je više posetilaca iz Evrope koji žele kombinaciju odmora i aktivnog turizma a severne obale Dominikanske Republike su idealne za aktivni turizam kao i eko-turizam koji je sve popularniji. Turisti imaju prilike da obilaze plantaže kafe, kakaoa, banana, manga ali i da degustiraju rum – lokalno karipsko piće, da obilaze Nacionalne Parkove i druže se sa papagajima kao i da probaju zip-lajn i skakanje sa vodopada. Kulturni turizam je takođe grana turizma koja se ubrzano razvija i brojni lokaliteti se sređuju, obnavljaju se kulturne rute na kojima možete pratiti Kolumbova osvajanja ili naučiti kako se pravi rum i lokalni specijaliteti od egzotičnog voća.

Kosta Dorada ili zlatna obala na samo nekoliko kilometara od centra Porto Plate je najpoznatija plaža sa puno hotela i turistima iz celog sveta. Ali osim zlatne obale, na istoku i zapadu od grada nalaze se skrivena mesta koja treba otkriti. Sosua i Kabarete na istoku su mala mesta poznata po noćnom životu ali i velikim talasima i danas su centar aktivnog turizma i dobro su poznata svim turistima koji žele da jedre na dasci i uživaju u velikim talasima atlantskog okeana. Ali osim uzburkanog okeana na istočnoj strani Porto Plate tu su i dosta mirnije vode na zapadu gde možete naći jedinstvenu prirodnu pojavu – prelepa koralna ostrva sa prozirnom vodom koja su danas centar ronilačkog turizma koje posećuju turisti koji žele da plivaju sa ražama i drugim egzotičnim morskim životinjama, da rone ali i da plove na jedrilicama. Jedno od takvih mesta je Kajo Arena ili ,,rajska plaža,, kako je nazivaju turisti. Kajo Arena se nalazi kilometrima van obale i kako biste došli do ovog ,,prirodnog bazena,, morate iznajmiti čamac sa obližnjeg mesta na obali Punta Rusija.

Nakon pola sata vožnje i uživanja u prizorima uzburkanog Atlantika, odjednom ćete se naći u plitkim vodama okruženi koralnim grebenom i malim ostrvom u sred te zanimljive prirodne pojave. Na Kajo Areni možete biti sami tokom radnih dana kada nema puno turista, ali tokom vikenda ćete imati priliku da upoznate lokalne turiste koji će rado podeliti njihova iskustva i preporučiti vam najlepša mesta koja morate posetiti u Dominikanskoj Republici.

Nacionalni Park Tara – od posmatranja medveda do aktivnog turizma

eko turizam

Zbog nemogućnosti odlaska van zemlje ovog leta, i obilaska brojnih turističkih destinacija na koje su navikli proteklih godina, gradjani su se opredelili za otkrivanje Srbije i njenih prirodnih lepota. Redovi su se stvarali ispred turističkih atrakcija, tvrdjava, pa čak i manastira. Jedno od najposećenijih mesta je i Nacionalni Park Tara. Turisti su pravili redove ispred najpopularnijeg vidikovca Banjska Stena kako bi imali priliku da naprave fotografiju kojom bi se pohvalili na društvenim mrežama. Ali osim dobro poznatog vidikovca Nacionalni Park Tara nudi mnogo više, od posmatranja medveda i retkih vrsta ptica do aktivnog turizma.

Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je organizovani lov i ribolov, šetnji po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini. Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dodje do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored drvenog panoa-skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Osim jedinstvenog staništa mrkog medveda, Nacionalni Park je dom reliktne i endemske vrste četinara – Pančićeve omorike koja se smatra za ,,živi fosil,, evropske i balkanske flore. Omorika uživa status zaštićene prirodne retkosti naše flore i zakonom je zabranjena njena seča. Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem ledenog doba, omorika je jedino utočište našla u srednjem toku Drine, i danas se najveći deo njene populacije nalazi u okvirima Nacionalnog parka Tara. Iako je nema u velikom broju, lako ćete je primetiti u odnosu na ostale četinare po malo tamnijoj boji i po užoj krošnji.

Aktivni turizam je sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, a Nacionalni park Tara je idealno mesto za posetioce sa viškom adrenalina. Osim vožnje kajaka Drinom, istraživanja kanjona sa vodičima, najpopularnija aktivnost u parku je alpinizam, odnosno penjane i spuštanje po strmim stenama i liticama kojima Tara zbog svog geološkog sastava obiluje.

Pored već poznatih vidikovaca Banjske stene, Bilješke stene i Crnjeskova, jedan od najlepših vidikovaca koje trebate posetiti je Sokolarica. Ovaj vidikovac u stvari sačinjava nekoliko manjih povezanih vidikovaca na nadmorskoj visini od 990 metara, a nalazi se iznad klisure Rače. Rezervat se odlikuje velikim bogastvom živog sveta, a najveće vrednosti su prašuma brdske bukve i čiste šume oraha u donjim delovima, dok se na višim kotama javljaju crni bor, smrča, jela, kleka i druge vrste. Ovo područje je stanište mrkog medveda i na stazi do vidikovca možete primetiti postavljenu bodljikavu žicu koja služi za prikupljanje materijala za genetske analize.

Na području planine Tare nalazi se nekoliko veštačkih jezera. Jezero Perućac i Zaovine su ovog leta bile ,,srpsko more,, i veliki broj posetilaca je uživao u kupanju i aktivnostima na vodi, ali većina njih ne zna da su zapravo ova dva jezera povezana velikim tunelima visokim i više od 600 metara. Radi se o reverzibilnoj hidro-elektrani. Tokom visokih vodostaja i pri smanjenoj energetskoj potrošnji voda iz Perućačkog jezera se pumpama i kroz tunele izbacuje na jezero Zaovine. Pri niskim vodostajima i u špicevima potrošnje električne energije ova voda se vraća, koristeći prirodni pad i služi za pokretanje turbina. Osim Zaovina i Perućca, tu su i manja jezera Spajići, Osoje i Kruščica.

Osim bogate prirode, Tara je i mesto jednog od najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije – srednjevekovnog manastira Rača. Hram Vaznesenja Hristovog smešten je u selu Rača u podnožju planine Tara. Po predanju manastir je u drugoj polovini 13. veka podigao kralj Dragutin. U toku svoje burne istorije, dva puta je rušen do temelja, da bi današnju fizionomiju dobio 1835. godine. Po padu srednjevekovne srpske države bio je centar pismenosti i prepisivačke književnosti negujući poznatu ,,Račansku prepisivačku školu,, Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano ,,Miroslavljevo Jevandjelje,, najstarija srpska knjiga pisana u 12. veku. Interesantno je i da je u ovom manastiru službovao i Patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinističkih sportova. Zbog sve većeg broja turista koje posećuju park sve je više djubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Nove okolnosti su dovele do toga da smo fokusirani na naša prirodna blaga i lepote, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo, i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka, tako što ćemo uvek razmišljati o tome da djubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.

Srbija u ,,Kući Evropske Istorije,,

kultura

Kuća Evropske Istorije je potpuno novi muzej koji se fokusira na istoriju Evrope i pokušava da dočara burne istorijske procese ali i mitove i činjenice o starom kontinentu, kroz interaktivne izložbe i multimedijalne prikaze. Muzej se nalazi u prelepom parku Leopold u srcu Evopskog kvarta u Briselu a ulaz je besplatan za sve posetioce.

U Kući evropske istorije smeštena je velika zbirka predmeta i dokumenata, kao i obrazovni programi, kulturni i onlajn sadržaji. Poseta muzeju je putovanje kroz istoriju Evrope, od mitološkog imena samog kontinenta i nastanka Evrope do današnjeg dana, ali sa posebnim fokusom na događaje 20. veka, koji su od velikog značaja za ceo kontinent.

Srbija je u ovom muzeju predstavljena sa brojnim dokumentima, fotografijama i izložbama, kao malo koja zemlja Evrope. To govori o značaju Srbije za celokupnu istoriju starog kontinenta. Jedan od najzanimljivijih eksponata je i Sretenjski ustav, prvi srpski ustav koji je donet 1835. godine. To je jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Ramska tvrdjava – obnovljena i otvorena za turiste

kultura

Posle dve godine restauracije Ramska tvrdjava je obnovljena i ponovo je otvorena za turiste. Na samoj kamenoj litici, nizvodno od Smedereva, pažnju privlače obrisi srednjovekovne tvrđave Ram. To je drevni Ramski grad koji poput vojnika na mrtvoj straži čuva ulaz u predvorje Đerdapa.

U sadašnjem obliku, tvrđava je opstala iz vremena turskog sultana Bajazita Drugog. Kažu da je, boreći se na ovim prostorima, zastao da se odmori na uzvišenju odakle se pružao lep pogled na sve četiri strane. Sedeći tako na svom „ihramu“ (ćilimu) on je zaspao, da bi se nešto kasnije probudio okrepljen i preporođen. Tada je naredio da mu se na ovom mestu sagradi tvrđava. Bilo je to moćno, artiljerijsko utvrđenje oko koga su se lomila koplja mnogih carstava.

Uz tvrđavu, čija je rekonstrukcija počela, nalaze se i ostaci hamama i dobro očuvan karavan saraj.
Dva kilometara niže od grada nalazi se rimsko arheološko nalazište Lederata koje otkriva tragove boravka Kelta, Avara, Slovena…
Iz Rama je krenula prva srpska deputacija sa protom Matejom Nenadovićem. Kod Rama se Karađorđe iz izgnanstva vratio u Srbiju. Ovde je službovao, kao carinik, i Vuk Stefanović Karadžić. Kod Rama počinje 70 kilometara duga ramska peščara. Ovde je, pomoću skele, uspostavljena najkraća svakodnevna veza sa Južnim Banatom.

Despotovac – spoj bogate istorije i čudesne prirode

destinacije

Na samo 130 kilometara od Beograda smešten je Despotovac, grad despota Stefana Lazarevića koji danas predstavlja centar gornje Resave. Malo je gradova u Srbiji koji mogu da se pohvale sa takvim spojem bogate istorije i čudesne prirode kao što je to Despotovac.

Najpoznatiji kulturno-istorijski spomenik ovog dela Srbije je Manastir Manasija. Manastir Manasija je svakako jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjevekovne kulture i pripada Moravskoj stilskoj grupi. Manastir je zadužbina Despota Stefana Lazarevića i izgrađena je između 1407. i 1418. godine. Odmah po osnivanju Manasija je postala kulturni centar despotovine. Resavska književna škola bila je čuvena po svojim prepisima i prevodima i posle pada despotovine-kroz ceo 15. i 16. vek.

Manastirski kompleks se sastoji od crkve, trpezarije i utvrđenja sa 11 kula, od kojih se najveća – DONŽON, ili Despotova kula, nalazi severno od crkve. Manastir Manasija je za vreme svog postojanja puno puta pustošena i razarana. Većina fresaka je nepovratno propala, a mozaik je samo delimično sačuvan. U donjim zonama pevnica očuvani su veličanstveni Sveti ratnici, a u gornjim scenama iz života Gospoda Isusa Hrista i njegove priče iz Jevanđelja. U oltarskoj apsidi naslikano je pričešće apostola i povorka Svetih otaca, među kojima i prvi srpski apostol – Sveti Sava.

Izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk nalaze se u podnožju planine Beljanice. Zaštićeni su Uredbom Vlade Republike Srbije 1995. godine, kao Spomenik prirode Lisine koji predstavlja osobenu znamenitost fonda geo nasledja Srbije. Veliko vrelo pripada malobrojnoj grupi snažnih nekaptiranih kraških izvora i ističe se kao izuzetan primer gravitacionih vrela, dok vodopad predstavlja jedinstvenu pojavu među akumulativnim  bigrenim vodopadima Srbije. Danas vodopad Lisine predstavlja jedno od omiljenih izletišta ne samo Despotovčana već i turista iz cele Srbije.

Vodopad „Prskalo“ je jedinstven vodopad u Srbiji koji se nalazi na 13 km od naselja Resavica u blizini Despotovca. Za mnoge turiste iz Srbije vodopad Prskalo je tajna koju tek treba otkriti.

Najpoznatiji turistički objekat svakako je Resavska pećina, koju godišnje poseti  oko 50.000 ljudi. To je inače prva uređena pećina u Srbiji, koja preko 30 godina u svoja nedra prima sve ljubitelje prirodnih lepota. Resavska pećina je jedinstven speleološki objekat. Otkrivena je 1962 godine, nakon 10 godina ispitivanja i uređivanja otvorena je za posetioce 22 aprila 1972 godine. Istraživanja su izvodili speleolozi iz Novog Sada i Beograda na čelu sa prof.dr. Jovanom Petrovićem. Ispitano je oko 4500 metara hodnika, prohodna staza za posetioce je duga 800 metara. Spiralna staza kojom se kreću posetioci prolazi kroz 8 dvorana smeštenih u dva nivoa.

Senjski Rudnik, osnovan 1853. godine, najstariji je aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji i predstavlja najstariju očuvanu industrijsku oblast. U periodu od izgradnje železnice 1892. godine, koja je povezala ovaj rudnik uglja sa centralnom Srbijom, do početka II svetskog rata 1941. godine, Senjski Rudnik je bio jedna od najperspektivnijih oblasti u zemlji. Rudarsko naselje Senjski Rudnik izgrađeno je na šumovitim brdima iznad kompleksa rudnika uglja. Naselje je tipično za industrijske zajednice kasnog 19. i ranog 20. veka, a očuvane su stambene zgrade, škola, Dom kulture, crkva, zgrada železničke stanice, restoran i bolnica. U ovakvom jedinstvenom industrijskom pejzažu četiri objekta koriste se kao deo muzejskog kompleksa: upravna zgrada iznad Aleksandrovog potkopa, radionica, Muzej ugljarstva i izvozni toranj sa parnom mašinom. Na prostoru između ovih zgrada nalazi se park sa teškim mašinama i velikim predmetima korišćenim u rudarskim oknima Senjskog Rudnika i drugih rudnika Srbije.

Despotovac je mesto održavanja mnogih manifestacija, ali dogadjaj koji izaziva najviše pažnje svakog leta je viteški turnir. Ova jedinstvena manifestacija se održava zadnjeg vikenda u avgustu svake godine i dovodi zaljubljenike u srednji vek iz celog sveta.

Lepenski Vir – najstarije urbano naselje u Evropi

kultura

Aheološko nalazište Lepenski vir je otkriveno pre više od 50 godina na samoj obali Dunava, u istočnoj Srbiji. Udaljeno je 15 km od Donjeg Milanovca. To je bilo jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića na teritoriji Srbije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena.

Nekoliko činjenica izdvaja Lepenski Vir od drugih sličnih praistorijskih kultura. Na ovom mestu su ljudi živeli konstantno preko 2000 godina i za to vreme su prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice. Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom kostrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te sklupture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vra širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi.

Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere.

Eko turizam kao šansa ali i realnost u 2021. godini

eko turizam

Od 50 miliona turista na godišnjem nivou 1950. do 1,5 milijardi medjunarodnih turista 2019. godine, svetski turizam je doživeo ekspanziju. Od privilegije malog broja bogatih sredinom 20. veka do masovnog turizma, low-cost avio kompanija i jeftinih aranžmana gde se podrazumeva da više puta godišnje prelazimo granice i putujemo zbog posla ili zabave. Medjutim, sve se to naglo promenilo 2020. godine i usledila je velika kriza globalnog turizma. Pandemija korona virusa dovela je do značajnog pada svetskog turizma koji iznosi i preko 80% u odnosu na rekordnu 2019. godinu.

Veliki broj turista poslednjih godina ostavio je trag na turističke destinacije, i mnoga mesta su osetila negativni uticaj masovnog turizma. Gradske vlasti Venecije, Amsterdama i Barselone su počeli sa ograničavanjem broja turista koji mogu da ih posete. Kruzeri na Mediteranu i na Karibima ugrožavali su morski svet i ekologiju velikog broja turističkih destinacija. Već se tada govorilo o potrebi za jednim resetom svetskog turizma i održivim putovanjima. Pandemija 2020. godine samo je ubrzala ovaj proces. Posle godinu dana pandemije koja je uticala na sve aspekte naših života, jedna od tema koja se sama po sebi nameće u 2021. godini je kako će izgledati putovanja u narednom periodu.

Posle dugog perioda izolovanosti i rada od kuće došlo je do značajnog porasta posete nacionalnih parkova. Redovi za slikanje ispred vodopada i vidikovaca kao i aktivnosti na otvorenom zamenili su trend posete velikih gradova, muzeja i koncerata. Eko turizam koji je beležio blagi porast poslednjih godina sada je nova šansa koja može spasiti turizam u post-kovid eri. Ono što je nekada bilo samo potencijal ali i nada brojnih ekoloških organizacija danas je realnost. Ali šta je zapravo eko turizam i šta podrazumeva? Kontaktirali smo Maju Lunić, predstavnicu turističke organizacije Nemačke, države koja već decenijama promoviše eko turizam, kako bi nam približili i pojasnili pojam održivog turizma:

Održivost je jedna od ključnih vrednosti koju promoviše Turistička organizacija Nemačke. Nemačka broji 16 nacionalnih parkova, 16 UNESCO-vih rezervata biosfere, 104 parka prirode – a sve su to lokacije koje su od naročitog značaja za ekološki turizam napominje nam Maja Lunić, PR menadžer nacionalne turističke organizacije Nemačke. Interesantna činjenica je da nedavna istraživanja pokazuju da postoji uzročno-posledična veza između epidemije korona virusa i zainteresovanosti za održivi i eko turizam. Već sada postoje ozbiljne indikacije koje govore u prilog činjenici da će budući putnici imati snažniji fokus na sigurnost prilikom putovanja, kao i da raste zainteresovanost za ekološka i održiva putovanja. Navike, potrebe i ponašanje turista neprekidno se, u zavisnosti od situacije, menjaju i na nama je da prepoznamo te potrebe i da ponudimo sadržaj koji je u skladu sa njima.

U daljem razgovoru Maja Lunić nam napominje da su oni fokusirani na promociju ekološkog turizma, i to rade kroz mnoge projekte i kampanje,a jedna od njih je i sekcija Feel Good na zvaničnom sajtu. Nedavno objavljen ,,Sustainable Development Report,, koji dokumentuje pomak koji pojedinačne zemlje prave ka dostizanju cilja u održivosti, pokazuje da je Nemačka na petom mestu od ukupno 166 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Stoga ne čudi, na primer, da je Nemačka percipirana kao zemlja koja bi najbolje reagovala na klimatske promene. Statistike takođe pokazuju da su nemački turisti generalno zainteresovani za ekološki odgovorna putovanja, kao i da je ekološka svest u Nemačkoj na zavidnom nivou a ulažu se i veliki napori ka očuvanju zdrave životne sredine.

Od početka krize koja je izazvana korona virusom, turistička industrija globalno je pod značajnim pritiskom – istraživanja pokazuju da su ekološki osvešćeni odmori u prirodi, ruralnim i manje naseljenim predelima ono što u ovim okolnostima u velikoj meri privlači turiste. Nemačka nudi izuzetan broj opcija koje ispunjavaju očekivanja koja je iznenada nametnula epidemiološla situacija. Razgranata mreža od preko 200.000 kilometara šetačkih staza koje osim uživanja u prirodi pružaju priliku da uživate i u lokalnoj tradiciji, kulinarstvu i gostoprimstvu – a da se pri svemu tome ni jednog trentuka ne osećate izgubljeno jer su sve staze jasno i precizno obeležene je jedna od glavnih odlika uspešnog eko turizma. Ova vrsta iskustva istovremeno pruža priliku da budemo odgovorni prema sebi, prema drugima i prema prirodi.

A kakva su iskustva u ekološkom turizmu u Srbiji pitali smo predstavnike domaćih turističkih organizacija. Iz turističke organizacije Kladova napominju nam da je već ove godine zabeležen porast zainteresovanosti turista za ovaj oblik putovanja. Kao destinacija sa velikim brojem prirodnih atrakcija ali i jedinim geo parkom u Srbiji – Nacionalnim parkom Djerdap, ovaj deo Srbije je idealno polazište za priču o uspešnoj transformaciji srpskog turizma.

Destinacija koju nam preporučuju iz turističke organizacije Kladova je Miroč I Petrovo selo koje je jedna zaštićena eko-celina koja sadrži veliki broj obeleženih pešačkih staza pogodne za sve uzraste, a za one sa malo vise avanturističkog duha tu su brojne pećine ali i jedna od najlepših prirodnih atrakcija istočne srbije – vodopad Blederije.

Na kraju razgovora, njihov zaključak je da Srbija ima značajan potencijal za razvoj eko turizma i da je sve veći broj ljudi zainteresovano u ulaganje u ovu granu turizma, ali i da su potrebni konkretni projekti kao i saradnja sa državama Evropske Unije koje imaju značajan benefit i profit koji donosi eko turizam.

Sankt Petersburg – grad muzej na severu Evrope

kultura

Sankt Petersburg je drugi po veličini grad u Rusiji i dugo je bio glavni grad ove države. Od 1712. ,,Piter,, kako ga nazivaju meštani, postaje prestonica carske Rusije, odlukom Petra Velikog i nosi tu titulu sve do 1918. godine kada Lenjin svojim dekretom proglašava Moskvu glavnim gradom. Sankt Petersburg je najseverniji milionski grad na svetu, i poznat je i pod imenom Venecija severa jer je izgradjen na velikom broju ostrva i kanala povezanih brojnim mostovima.

Petar Veliki je deo svoje mladosti proveo u zapadnoj Evropi, a posebno u Holandiji. Želeo je da Rusija postane moderna država i smatrao je da joj je potrebna nova prestonica na moru, kako bi pokazao ostatku Evrope da ima nameru da od svoje države napravi novu svetsku silu. Kako je krajem 17. i početkom 18. veka mornarica igrala veliku ulogu u ostvarivanju njegovih budućih vojnih pohoda, želeo je da taj novi grad ima moćnu luku. Po njegovim nacrtima grad se dosta ugledao na Amsterdam. Izbor je pao na severo-zapad Rusije, na samom ušću reke Neve u Baltičko more. Odabrao je to veliko prostranstvo, do tada nepreglednu močvaru, leti punu komaraca, da bude simbol nove Rusije koja ide u korak sa ostalim moćnim monarhijama starog kontinenta. Tokom izgradnje grada veliki broj ljudi je stradao. U narednim decenijama, pa i vekovima će se pokazati da mesto koje je odabrao, iako logistički bitno, neće uvek donositi blagostanje njenim žiteljima, jer osim hladne zime, grad je imao velikih problema zbog učestalih poplava ali i osvajača koji su hteli da gospodare Baltikom i severom Evrope.

Crkva Hristovog vaskrsnuća je jedna od omiljenih znamenitosti kako samih žitelja grada tako i turista koji posećuju Sankt Petersburg tokom cele godine. Ova crkva je izgradjena u čast Cara Aleksandra II koji je ubijen na tom mestu. Za vreme prvog svetskog rata zvao se Petrograd, nakon toga Lenjingrad a na referendumu 1991. godine stanovnici su odlučili da se grad opet zove Sankt Petersburg. Jedan od simbola grada je i muzej Ermitaž, koji je osnovala ruska carica Katarina Velika. Muzej je danas smešten u veliki broj objekata od kojih je najveći zimski dvorac u samom centru grada. Muzej ima preko 3 miliona predmeta i jedan je od najznačajnijih izložbenih prostora na svetu, učvršćen je u svetsku kulturnu baštinu i pod zaštitom je UNESKA. Sankt Peterburg je čuven i po svojim belim noćima, koje su na vrhuncu tokom kraja maja, celog juna i početkom jula. To je vreme kada je dan veoma dug, a sunce sija do ponoći, a potom izlazi u 3 ujutru, tako da su noći uglavnom svetle i veliki broj turista ima priliku da posmatra otvaranje pokretnih mostova, koji su preko dana zatvoreni a noću se otvaraju na par sati kako bi dozvolili velikim kruzerima ali i teretnim brodovima da nesmetano prolaze.

U blizini Sankt Petersburga nalazi se i grad Puškin, mesto poznato po prelepim palatama i parkovima. Najznačajnija je barokna palata carice Katarine velike, a u blizini se nalazi i Aleksandrovski palata, omiljena kuća poslednjeg ruskog Cara Nikolaja Romanova. Peterhof je druga znamenitost u blizini samog grada koju treba posetiti. To je kompleks palata i parkova na samoj obali Baltika, zapadno od Sankt Petersburga. Nastao je kao kraljevska palata Petra Velikog 1711 godine. Uvrštena je u UNESKO-v popis kulturne baštine 1990. godine. Peterhof je poznat po svojim velelepnim parkovima i fontanama kojih ukupno ima 176.  Najpoznatija je Velika kaskada, veličanstvene vodene stepenice ispod palate, koje se sastoje od 64 fontana i 37 pozlaćenih bronzanih skulptura. Najpoznatija skulptura prikazuje Samsona, kako otvara lavlja usta, iz kojih izlazi 20 metara visoki mlaz vode. Skulptura simbolizuje pobedu Rusije nad Švedskom u bitci kod Poltave. Nacisti su okupirali Peterhof od 1941. do 1944. godine, i naneli su veliku štetu na svim objektima. Obnova je počela odmah nakon oslobođenja i traje i dan danas.