Klimatske promene na Maldivima – raj koji nestaje pred našim očima

eko turizam

Rajske plaže i koralni grebeni sa egzotičnim morskim svetom – Maldivi su jedna od najpoželjnijih destinacija brojnih turista. Smešteni u Indijskom okeanu i sačinjeni od 1192 koralna ostrva, Maldivi su takođe i zemlja sa najnižom prosečnom nadmorskom visinom na svetu. Najviša prirodna tačka je samo 2,4 metra nadmorske visine. Danas je voda jedan od glavnih problema Maldiva – nedostatak pijaće vode ali i poplave tokom kišne sezone. I verovatno će se ta situacija pogoršati sa sve težim klimatskim promenama koje se već dešavaju. Dok se severna ostrva suočavaju sa nedostatkom vode za piće tokom sušne sezone, većina južnih ostrva se suočava sa drugačijim problemom – poplavama. Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Zelenog klimatskog fonda podržava Vladu Maldiva, kako bi osigurao da najugroženija ostrva imaju pristup pijaćoj vodi tokom cele godine i da mogu sama da se izbore sa poplavama. Skoro polovina njenog stanovništva živi u Maleu, glavnom gradu ostrva, na manje od 1,4 kvadratna kilometra.

Glavni grad Maldiva – Male

Ostatak stanovništva naseljava 186 malih, raštrkanih ostrva. Maldivci su vekovima živeli od ribarstva i prerade kokosa. Ni na jednom od ostrva nema reka ili potoka. Osim Malea i nekolicine drugih ostrva, većina ostrva se oslanja na kišnicu koju koriste kao vodu za piće. Ostrva pogođena poplavama i nedostatkom vode za piće dobijaju pomoć koja stiže sa glavnog ostrva Male. Troškovi transporta su visoki zbog raštrkane geografije Maldiva koja se prostire na vise hiljada kilometara. Ovo čini pomoć veoma skupom za vladu koja se već godinama bori sa ovim problemom koji je sve veći. Očekuje se da će klimatske promene doneti jače oluje i duže periode bez padavina a to je već realnost na Maldivima gde je klima postala toliko nepredvidiva da kišna i sušna sezona skoro vise i ne postoje. Porast temperature okeana imali su razorne efekte na koralne grebene, utičući na turizam i ribarstvo, što je kritično za život većine stanovnika Maldiva.

Oštećeni grebeni takođe funkcionišu manje efikasno kao prva linija odbrane od naleta mora i poplava. Sve do devedesetih Maldivci su koristili podzemnu vodu za piće. Ali tokom protekle decenije, podzemne vode većine ostrva su kontaminirane. Bunari I kolektori slatke vode  većine ostrva bili su teško pogođeni cunamijem 2004. godine i loše planiranom urbanizacijom. Kao rezultat toga, danas su kišnica, zajedno sa vodom proizvedenom desalinizacijom i skupom flaširanom vodom, jedine opcije za vodu za piće. U proteklih deset godina, Nacionalni centar za upravljanje katastrofama u Maleu morao je da pošalje hitne pošiljke vode na oko polovinu od 186 naseljenih ostrva tokom sušne sezone. To je skupo rešenje koje ponekad može da potraje i vise od dve nedelje zbog velike udaljenosti ostrva. Većina domaćinstava ima po jedan rezervoar za vodu  i puni ga sakupljanjem kiše sa svojih krovova.

Veće porodice mogu imati čak 2 ili 3 rezervoara, jer im jedan nije dovoljan da prežive sušnu sezonu. Kada se vodosnabdevanje završi, domaćinstva se snalaze tako što se zadužuju od komšija, kupuju flaširanu vodu ili dobijaju pomoć sa glavnog ostrva Male. Mnogobrojni hoteli grade svoje sisteme za desalinizaciju i koriste sve manje plastike i flaširanu vodu ali potrebno je više ovakvih dobrih praksi jer klimatske promene predstavljaju sve veći problem za Maldive – raj koji nestaje pred našim očima.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s