Pre više od decenije u Pekingu sam tražio nekoga ko govori engleski, nosio gotovinu i divio se brzoj modernizaciji. Danas u Kini telefon zamenjuje novčanik, roboti služe goste, brzi vozovi povezuju ogromne udaljenosti, a ljudi su mnogo otvoreniji prema strancima. Najveće iznenađenje, međutim, nije bila tehnologija – već promena svakodnevnog života.

Kada sam prvi put posetio Kinu, bio sam u Pekingu. Sećam se ogromnog grada, širokih bulevara, impresivne infrastrukture i osećaja da se nalazim u zemlji koja se neverovatnom brzinom menja pred mojim očima.

Ali sećam se i nekih potpuno običnih stvari.

Na primer, koliko je bilo teško sporazumeti se na engleskom.

Čak i u hotelu nije bilo uvek lako pronaći osobu koja govori engleski. U prodavnici, restoranu ili na ulici komunikacija je često bila kombinacija nekoliko reči, gestova, pokazivanja prstom i ako ništa drugo ne pomogne – fotografije na telefonu.

Zato me je sada, kada sam se posle više od deset godina vratio u Kinu, jedna od prvih stvari iznenadila upravo na najobičnijem mestu: u komunikaciji sa ljudima.

„Can I help you?“

Danas mnogo više mladih Kineza govori engleski. Ne nužno savršeno, ali dovoljno da možete da razgovarate, pitate za put, naručite hranu ili rešite neki problem.

Ali još važnija promena koju sam primetio jeste odnos prema strancima.

Kinezi mi danas deluju mnogo otvorenije i društvenije nego što ih pamtim. Turista više nije neka vrsta egzotične pojave. Ljudi prilaze, pokušavaju da pomognu, pokazuju pravac, objašnjavaju kako nešto funkcioniše.

Postoji i jedna zanimljiva potreba da se ostavi dobar utisak. Kada vide da ste stranac i da pokušavate da se snađete, mnogi žele da pokažu da ste dobrodošli.

To je možda mala stvar, ali upravo takve male stvari najviše menjaju utisak o jednoj zemlji.

Od novčanika do telefona

A onda shvatite da je najveća promena zapravo u vašoj ruci. Telefon.

Pre deset i više godina normalno je bilo da imate i gotovinu. Danas u Kini telefon može da vam bude novčanik, karta, vodič, rezervacija, komunikacija sa hotelom i još mnogo toga.

Digitalizacija je toliko prodrla u svakodnevni život da papirni novac deluje gotovo staromodno.

U restoranima, prodavnicama i različitim uslugama plaćanje preko aplikacija je deo svakodnevice. Čak i kada samo posmatrate ljude oko sebe, vidite koliko se život promenio: telefon je postao alat kojim se rešava gotovo sve.

Za turistu sa strane to može biti fascinantno, ali i pomalo neobično. Mi smo navikli da imamo novčanik sa nekoliko kartica i nešto gotovine „za svaki slučaj“. U Kini se čini da je mnogo važnije da imate izdržljivu bateriju na telefonu.

A onda vam hranu donese robot

Ako mi je neko pre desetak godina rekao da ću se vratiti u Kinu i gledati robota kako donosi hranu za sto, verovatno bih pomislio da preteruje.

Danas to više nije naučna fantastika. Roboti su prisutni u restoranima, hotelima, poslovnim zgradama i različitim servisima. Donose hranu, prevoze stvari, obavljaju jednostavne zadatke i postaju deo svakodnevnog života.

Najzanimljivije je što ljudi na njih više ne reaguju kao na čudo. Robot prođe kroz restoran, ljudi ga zaobiđu i nastave razgovor.

Kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

I upravo tu možda najbolje shvatite koliko se Kina promenila. Tehnologija više nije nešto što se pokazuje turistima. Ona je postala deo svakodnevice.

Brzi vozovi i zemlja koja je postala „manja“

Kina je i pre desetak godina imala odličnu infrastrukturu. Peking me je tada impresionirao svojim metroom, saobraćajnicama i ogromnim urbanim sistemima.

Ali ono što danas posebno fascinira jeste način na koji je cela zemlja povezana.

Mreža brzih vozova omogućava da se između velikih gradova putuje neverovatnom brzinom. Kada pogledate kartu Kine i shvatite kolike su razdaljine u pitanju, postaje još impresivnije.

Kina je ogromna zemlja, ali je savremena infrastruktura na neki način „smanjila“ njenu veličinu.

Ovoga puta nisam ostao samo u Pekingu. Put me je odveo na jug, u Guangdžou, a zatim u Šenžen.

I tu sam video još jednu Kinu.

Guangdžou i Šenžen – gradovi budućnosti

Guangdžou je ogroman, živ i moderan grad, ali istovremeno ima snažan osećaj istorije i tradicije.

Šenžen je potpuno drugačija priča.

Ako želite da vidite kako izgleda Kina koja gleda unapred, Šenžen je verovatno jedno od najboljih mesta za to.

Neboderi, savremeni poslovni centri, tehnologija, električna vozila, metro, ogromni tržni centri i potpuno novi gradski kvartovi daju osećaj da se nalazite u gradu koji ne želi da čeka budućnost već pokušava da je napravi.

Pre desetak godina Kina mi je izgledala kao zemlja koja sustiže razvijeni svet a danas postavlja tempo.

I hoteli su potpuno druga priča

Promena se vidi i u turizmu.

Kina je i ranije imala luksuzne hotele, ali danas je ponuda mnogo šira i modernija. Veliki gradovi imaju ogroman izbor kvalitetnog smeštaja, od međunarodnih hotelskih lanaca do savremenih domaćih brendova.

Standard je visok, a tehnologija je i ovde postala sastavni deo iskustva.

Mnogo toga je automatizovano i digitalizovano. Ono što je nekada zahtevalo razgovor sa recepcijom danas se često može završiti preko telefona i aplikacija.

Ali, zanimljivo, upravo zbog sve te tehnologije ljudski kontakt postaje još uočljiviji.

Kada vam neko ipak priđe i pomogne, objasni gde da idete ili vam prevede nešto što ne razumete, to ostane mnogo više u sećanju.

Kina koju nisam očekivao

Postoji još jedna promena koju je teško izmeriti, a verovatno je upravo ona najvažnija.

Kina danas deluje mnogo više okrenuta turistima i međunarodnim posetiocima.

Pre desetak godina imao sam osećaj da kao stranac često moram sam da pronađem način da se snađem.

Danas imam osećaj da sistem, tehnologija i ljudi mnogo više pokušavaju da pomognu.

Naravno, nije sve savršeno. Jezička barijera i dalje postoji, digitalni sistemi mogu biti komplikovani za nekoga ko dolazi prvi put, a ogromna veličina kineskih gradova ume da bude zastrašujuća.

Ali razlika je očigledna.

Najveća promena nije ono što sam video već ono što nisam video

Kada se posle više od deset godina vratite u neku zemlju, očekujete da ćete primetiti nove zgrade, hotele i puteve.

Nisam očekivao da ću primetiti promenu čitavog načina života.

Od trenutka kada izađete na ulicu, vidite da je Kina postala digitalnija, brža, povezanija i tehnološki naprednija. Ali istovremeno mi ljudi deluju otvorenije prema strancima i spremnije da pomognu.

I možda je baš zato ovo putovanje bilo toliko zanimljivo.

Nisam se vratio u Kinu koju pamtim.

Vratio sam se u zemlju koja je za desetak godina napravila toliko promena da sam nekoliko puta imao osećaj da gledam potpuno novo mesto. Peking iz mog sećanja i današnja Kina imaju mnogo toga zajedničkog.

Ali razlika između njih je ogromna.

Pre desetak godina imao sam osećaj da gledam zemlju budućnosti.

Danas imam osećaj da sam u tu budućnost stigao.