Ako vam kažemo da se na manje od sat i po vožnje od Beograda nalazi mesto na kojem počivaju mošti jednog od najznačajnijih srpskih vladara, možda ćete pomisliti da je reč o nekoj poznatoj svetinji koju ste već posetili. Ipak, Ravanica i dalje čuva posebnu tajnu – priču o knezu Lazaru, njegovoj zadužbini i dugom putu koji su njegove mošti prošle kroz srpsku istoriju.
U srcu Pomoravlja, u blizini Ćuprije, među zelenilom i mirnim predelima, nalazi se manastir koji je krajem 14. veka podigao knez Lazar Hrebeljanović.
Danas je Ravanica jedno od najvažnijih mesta srpske srednjovekovne baštine, ali i mesto na kojem posetioca odmah obuzme osećaj da je zakoračio u neko drugo vreme.
Ravanica – zadužbina kneza Lazara
Manastir Ravanica podigao je knez Lazar kao svoju zadužbinu i mesto u kojem će, prema svojoj želji, biti sahranjen. Crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem, a manastir se smatra jednim od najznačajnijih spomenika Moravske škole, posebnog pravca srpske srednjovekovne arhitekture.
Ravanica je u svoje vreme bila veliki i utvrđeni manastirski kompleks. Crkvu su štitili snažni bedemi sa kulama, jer je ovo bio period u kojem su se nad Srbijom nadvijale velike opasnosti.
Na crkvi se i danas mogu videti karakteristične dekoracije od kamena i opeke, dok su unutrašnjost nekada krasile raskošne freske. Iako su vekovi učinili svoje, Ravanica je sačuvala veličanstvenost koja podseća na vreme kneza Lazara i poslednje decenije srednjovekovne Srbije.
Knez Lazar i put njegovih moštiju
Knez Lazar poginuo je 1389. godine u Kosovskom boju. Nakon njegove smrti, mošti su najpre počivale u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Prištini. Nekoliko godina kasnije, 1392. godine, prenete su u Ravanicu, njegovu zadužbinu. Tu su se nalazile sve do velike seobe Srba krajem 17. veka.
Kada su 1690. godine monasi Ravanice napustili manastir, poneli su sa sobom i mošti svetog kneza Lazara. Njihov put vodio je na sever, do Sentandreje, a zatim u manastir Vrdnik na Fruškoj gori.
Vremenom je Vrdnik postao poznat kao Mala Ravanica, upravo zbog veze sa monasima i svetinjom koja je iz stare Ravanice preneta u Srem. Tokom Drugog svetskog rata mošti su zbog ratnih prilika prenete iz Vrdnika u Beograd, gde su čuvane u Sabornoj crkvi. A onda je usledio povratak.
Posle šest vekova – knez Lazar ponovo u Ravanici
Godine 1989, kada je obeležavano šest vekova od Kosovskog boja, mošti svetog kneza Lazara vraćene su u njegovu Ravanicu.
Tako se posle gotovo šest vekova završio jedan od najneobičnijih istorijskih puteva među srpskim svetinjama. Mošti kneza Lazara ponovo su stigle na mesto koje je on za života podigao kao svoju zadužbinu. Danas Ravanica privlači vernike, ljubitelje istorije, arhitekture i putnike koji žele da upoznaju manje poznata, ali izuzetno značajna mesta Srbije.
A možda je upravo u tome njena posebna čar – ne morate putovati daleko da biste pronašli priču staru više od šest vekova. Dovoljno je krenuti iz Beograda ka Pomoravlju i zaputiti se prema Ravanici. Tamo, iza starih manastirskih zidina, počiva sećanje na kneza Lazara i jednu od najvećih priča srpske srednjovekovne istorije.