Kada se pomene turizam u Grčkoj, najčešće se govori o milionima gostiju iz Nemačke, Velike Britanije ili Francuske. Ipak, postoji jedna grupa turista koja je godinama među najvernijim posetiocima ove zemlje – građani Srbije. Koliko novca oni zapravo ostave u Grčkoj i zašto su postali važan deo grčke turističke ekonomije?

Za većinu građana Srbije odlazak u Grčku nije samo letovanje. To je tradicija.

Mnogi već godinama letuju u istom mestu, poznaju vlasnike apartmana, omiljene restorane i plaže. Neki odlaze u Grčku jednom godišnje, a ima i onih koji je posećuju nekoliko puta tokom godine.

Zbog toga nije iznenađenje što se u pojedinim delovima severne Grčke tokom leta češće može čuti srpski nego neki drugi strani jezik.

Iza ove turističke ljubavi krije se i ozbiljna ekonomska priča.

Jer svaki put kada srpska porodica uplati smeštaj, natoči gorivo, kupi giros, plati ležaljke ili večera u restoranu, deo tog novca završava u grčkoj ekonomiji.

Kada se sve sabere, dolazi se do cifri koje su mnogo veće nego što većina ljudi pretpostavlja.

Srbija možda nije najveće tržište, ali je među najvernijima

Na prvi pogled može delovati da Srbija nije naročito značajna za grčki turizam.

Na kraju krajeva, Srbija ima oko sedam miliona stanovnika, dok zemlje poput Nemačke, Velike Britanije ili Francuske imaju višestruko više.

Međutim, u turizmu nije važna samo veličina tržišta.

Važna je i učestalost putovanja.

A upravo tu Srbija zauzima posebno mesto.

Dok turisti iz zapadne Evrope često menjaju destinacije, veliki broj Srba iz godine u godinu bira upravo Grčku.

Za mnoge porodice Grčka je postala praktično sinonim za letovanje.

To znači da grčki turistički sektor može relativno pouzdano da računa na veliki broj gostiju iz Srbije čak i u godinama kada ekonomske okolnosti nisu idealne.

Koliko Srba godišnje ode u Grčku?

Brojke variraju od godine do godine, ali se poslednjih sezona kreću na veoma visokom nivou.

Tokom najboljih turističkih godina broj dolazaka građana Srbije meri se stotinama hiljada, dok se broj noćenja računa u milionima.

Posebno su popularni: Halkidiki, Tasos, Olimpska regija, Lefkada, Krf…

Severna Grčka ima posebnu prednost.

Do mnogih destinacija može se stići automobilom za nekoliko sati, što značajno smanjuje troškove odmora.

Upravo zbog toga veliki broj porodica bira sopstveni prevoz umesto aviona.

Koliko novca prosečna porodica potroši tokom odmora?

Tu dolazimo do ključnog pitanja.

Iako postoji velika razlika između turista koji letuju u luksuznim hotelima i onih koji biraju apartmanski smeštaj, određeni obrasci su slični.

Tipična četvoročlana porodica tokom desetodnevnog odmora često troši novac na: smeštaj, gorivo, putarine, restorane, supermarket, izlete, suvenire…

Kada se svi troškovi saberu, ukupan iznos vrlo lako može da pređe 1.500 ili čak 2.000 evra.

Porodice koje biraju skuplje destinacije ili hotele često troše i znatno više, od 3.000 do 5.000 evra. Kada se to pomnoži sa stotinama hiljada turista, dolazi se do ozbiljnog novca.

Kako nastaju stotine miliona evra

Zamislimo konzervativan scenario.

Ako 500.000 turista iz Srbije tokom godine u proseku potroši po 700 evra u Grčkoj, ukupan iznos dostiže 350 miliona evra.

Ako je prosečna potrošnja bliža 1.000 evra, tada govorimo o pola milijarde evra.

A ukoliko se uključe svi dodatni troškovi koje turisti prave tokom putovanja, brojke mogu biti još veće.

Zbog toga ekonomisti često ističu da Srbija spada među značajnija tržišta za pojedine regione Grčke, naročito za sever zemlje.

Nije važan samo novac

Turizam nije samo pitanje prihoda.

Jedan turista troši novac na više mesta istovremeno.

Kada Srbin plati apartman: prihod dobija vlasnik objekta, deo odlazi državi kroz poreze, angažuju se čistači, koriste se lokalni dobavljači.

Kada turista ruča u restoranu: restoran ostvaruje prihod, plaćaju se zaposleni, kupuju se lokalni proizvodi, prihod ostvaruju poljoprivrednici i distributeri.

Zbog toga ekonomisti govore o takozvanom multiplikativnom efektu turizma.

Jedan evro koji turista potroši često stvara dodatnu ekonomsku aktivnost u čitavom lancu.

Zašto severna Grčka posebno voli srpske goste

U mestima poput Nea Mudanje, Haniotija, Pefkohorija ili Paralije srpski turisti predstavljaju jednu od najvažnijih grupa gostiju.

Razlog nije samo broj. Srbi često dolaze automobilima i ostaju duže nego pojedini turisti iz drugih zemalja. To znači više noćenja i veću ukupnu potrošnju.

Vlasnici apartmana često ističu da imaju goste iz Srbije koji dolaze deset ili petnaest godina zaredom.

Takva lojalnost predstavlja ogromnu prednost za lokalni turizam.

Srbi više ne dolaze samo leti

Poslednjih godina primećuje se zanimljiv trend.

Sve više građana Srbije posećuje Grčku i van glavne sezone. Prolećni i jesenji odmori postaju sve popularniji.

Mnogi koriste produžene vikende kako bi obišli Solun ili neka od grčkih ostrva.

To je posebno važno za grčku ekonomiju.

Turistički sektor godinama pokušava da produži sezonu i smanji zavisnost od jula i avgusta.

Gosti koji dolaze u maju, junu, septembru ili oktobru pomažu upravo u ostvarivanju tog cilja.

Grčka i Srbija imaju nešto što novac ne može da kupi

Veza između dve zemlje nije zasnovana samo na ekonomiji. Postoji i emocionalna komponenta.

Veliki broj Srba Grčku doživljava kao prijateljsku zemlju. Zbog toga mnogi turisti imaju osećaj da odlaze na poznato mesto, a ne u potpuno stranu državu.

Takav odnos stvara dodatnu lojalnost. U svetu turizma to je izuzetno vredna stvar.

Šta bi se dogodilo kada Srbi prestanu da dolaze?

Ovakav scenario nije realan, ali pokazuje koliko su turisti važni.

U pojedinim delovima severne Grčke brojni apartmani, restorani i prodavnice značajan deo prihoda ostvaruju upravo zahvaljujući gostima iz Srbije.

Nagli pad dolazaka bio bi ozbiljan udarac za lokalnu ekonomiju.

Zbog toga mnogi turistički radnici veoma pažljivo prate interesovanje srpskog tržišta.

Da li Grčka postaje preskupa?

Ovo pitanje sve češće se postavlja poslednjih godina. Cene smeštaja, hrane i usluga rastu širom Mediterana.

Ni Grčka nije izuzetak. Međutim, uprkos poskupljenjima, ona i dalje za mnoge porodice predstavlja destinaciju koja nudi dobar odnos između cene i kvaliteta.

Upravo zbog toga interesovanje turista iz Srbije ostaje visoko.

Ipak, ukoliko rast cena bude nastavljen istim tempom, deo gostiju mogao bi da počne da razmatra alternativne destinacije. To je izazov sa kojim će se grčki turistički sektor suočavati narednih godina.

Više od običnih turista

Kada se pogledaju ukupne brojke, postaje jasno da građani Srbije za Grčku predstavljaju mnogo više od još jedne turističke grupe.

Oni su deo stabilne baze gostiju koja se godinama vraća.

Njihova potrošnja meri se stotinama miliona evra. Njihova lojalnost pomaže lokalnim ekonomijama.

Njihovi dolasci pune apartmane, restorane, supermarkete i benzinske pumpe.

Zbog toga pitanje “koliko Grčka zaradi od srpskih turista” nema jednostavan odgovor. Ali jedno je sigurno. Kada tokom leta kolone automobila sa srpskim tablicama krenu ka Halkidikiju, Tasosu ili Lefkadi, ne putuju samo turisti. Putuju i stotine miliona evra koji će tokom narednih nedelja postati deo jedne od najvažnijih grana grčke ekonomije