Ovde se život odvija sporije, ručak je mnogo više od obroka, a gotovo svaki grad i selo čuvaju neki svoj gastronomski specijalitet. Između planinskih padina, maslinjaka, vinograda i obale Tirenskog mora nastala je kuhinja snažnih ukusa, jednostavnih sastojaka i tradicije koja se prenosi generacijama.

Kalabrijska gastronomija nije samo priča o hrani. Ona je deo lokalnog identiteta, istorije i načina života. Od ljubičastog crvenog luka koji je postao simbol jednog primorskog gradića, preko pikantnih suhomesnatih proizvoda, do čuvenog sladoleda koji se jede kašičicom i fotografiše gotovo jednako često kao i zalazak sunca – ovo je putovanje kroz Kalabriju koje se najbolje upoznaje za stolom.

Tropea i njen slavni crveni luk – povrće koje je postalo simbol Kalabrije

Ako postoji namirnica koja je postala pravi gastronomski ambasador Kalabrije, onda je to čuveni crveni luk iz Tropee. Prepoznatljiv po svojoj intenzivnoj ljubičastocrvenoj boji, izduženom obliku i blagom, pomalo slatkastom ukusu, ovaj luk zauzima posebno mesto u lokalnoj kuhinji.

Za razliku od mnogih drugih vrsta crvenog luka, kalabrijski luk je poznat po tome što nema izrazito ljut i oštar ukus. Zbog toga se često jede i sirov, u salatama, sendvičima i uz tradicionalna jela, a posebno dobro se slaže sa svežim paradajzom, maslinovim uljem i lokalnim sirom. Od njega se pripremaju i džemovi, marmelade i različiti slatko-slani specijaliteti koji na prvi pogled deluju neobično, ali savršeno oslikavaju kreativnost kalabrijske kuhinje.

Njegova priča duboko je povezana sa područjem oko Tropee, gde se uzgaja zahvaljujući specifičnoj kombinaciji klime, zemljišta i blizine mora. Na lokalnim pijacama i u malim prodavnicama često se mogu videti čitavi nizovi crvenog luka okačenog u pletenice, spremnog za prodaju. Zanimljivo je da se u Tropei luk ne doživljava samo kao sastojak, već kao deo lokalnog ponosa. Toliko je važan da mu je posvećena i posebna gastronomska manifestacija. A ako želite da ponesete mali deo Kalabrije kući, teglica džema od crvenog luka jedan je od najzanimljivijih suvenira koji možete pronaći.

Nduja, soppressata i capocollo – za ljubitelje pravih mediteranskih ukusa

Kalabrija je poznata po karakterističnoj kuhinji u kojoj ljuta paprika ima gotovo kultni status. Ovde se začini ne koriste stidljivo, a jedan od najpoznatijih proizvoda koji najbolje predstavlja tu filozofiju jeste Nduja – mekana, pikantna kobasica koja se lako razmazuje i koja je postala jedan od najprepoznatljivijih gastronomskih proizvoda južne Italije.

Njeno poreklo vezuje se za gradić Spilinga, nedaleko od Tropee. Priprema se od svinjskog mesa, masnoće i velike količine kalabrijske ljute paprike, a rezultat je intenzivan, aromatičan namaz koji se najčešće služi na toplom, hrskavom hlebu. Koristi se i za pripremu paste, pice i brojnih drugih jela. Dovoljna je mala količina da čitav obrok dobije potpuno drugačiji karakter.

Ljubitelji tradicionalnih suhomesnatih proizvoda trebalo bi da probaju i Soppressatu Calabrese, sušenu kobasicu od svinjskog mesa, često začinjenu ljutom paprikom i začinima. Ima čvršću teksturu i bogat ukus, a posebno je dobra u kombinaciji sa domaćim hlebom i lokalnim sirom.

Tu je i Capocollo di Calabria, tradicionalni suhomesnati proizvod koji se dobija od svinjskog vrata, pažljivo začinjenog, soljenog i sušenog. Njegov ukus je nežniji i kompleksniji, sa prepoznatljivom aromom mesa i začina.

U kalabrijskim restoranima ovakvi proizvodi često se služe kao deo velikog predjela, uz masline, sireve, ukiseljeno povrće i domaći hleb. To je jedan od najboljih načina da se upozna lokalna kuhinja – bez žurbe, uz nekoliko čaša vina i razgovor koji se, po italijanskom običaju, može odužiti satima.

Tartufo di Pizzo – sladoled zbog kojeg se dolazi u Kalabriju

Ako postoji gastronomski specijalitet koji bi mogao da bude razlog za posebno putovanje u Kalabriju, onda je to Tartufo di Pizzo. Ovaj čuveni sladoled potiče iz gradića Pizzo, smeštenog na obali Tirenskog mora, i predstavlja jedan od najpoznatijih italijanskih ledenih deserata.

Na prvi pogled izgleda kao obična kugla sladoleda, ali njegovo pravo iznenađenje krije se unutra. Tradicionalni tartufo priprema se od kombinacije sladoleda, najčešće čokolade i lešnika, sa mekanim srcem od tečne čokolade ili čokoladnog sirupa. Sve se oblikuje u kuglu, posipa kakaom i ostavlja da se stegne. Kada kašičica probije spoljašnji sloj, unutrašnjost otkriva bogato čokoladno punjenje.

Prema lokalnoj gastronomskoj tradiciji, nastao je sredinom 20. veka u Pizzu, a njegova popularnost ubrzo je prerasla granice Kalabrije. Danas je ovaj desert jedan od zaštitnih znakova grada, a brojne poslastičarnice i dalje čuvaju tradicionalni način pripreme.

Najlepše iskustvo je probati ga upravo na mestu njegovog nastanka – na Piazza della Repubblica, glavnom trgu u Pizzu. Okruženi istorijskim fasadama, malim kafićima i pogledom prema moru, možete uživati u desertu koji je mnogo više od običnog sladoleda.

Postoje različite varijacije, sa ukusima pistaća, jagode i drugih sastojaka, ali tradicionalna čokoladno-lešnik kombinacija ostaje klasik. Tartufo se obično jede polako, kašičicom, jer je upravo u spoju hladnog sladoleda i meke čokoladne sredine njegova najveća čar.

Vino, bergamot i limonćelo – nazdravljanje kalabrijskom suncu

Nijedno gastronomsko putovanje kroz Italiju ne bi bilo potpuno bez lokalnih pića, a Kalabrija i u ovoj kategoriji ima nekoliko izuzetno zanimljivih aduta. Njena vina, likeri i aromatična pića nose u sebi karakter mediteranske klime, sunčanih vinograda i neobičnih biljaka koje uspevaju na krajnjem jugu Apeninskog poluostrva.

Jedno od najpoznatijih vina regiona dolazi iz oblasti Cirò, na jonskoj obali Kalabrije. Cirò posebno je poznat po crvenom vinu napravljenom od sorte grožđa Gaglioppo. Reč je o vinu intenzivne boje, izraženih voćnih i začinskih aroma, koje se odlično slaže sa lokalnim mesnim specijalitetima, posebno sa pikantnom Ndujom i tradicionalnim suhomesnatim proizvodima. Postoje i bela i roze vina, pa ljubitelji različitih stilova mogu pronaći nešto po svom ukusu.

Posebno mesto u kalabrijskoj tradiciji zauzima bergamot, citrusno voće koje se najviše uzgaja u okolini Ređo Kalabrije. Njegova aroma je toliko karakteristična da se koristi u parfemskoj industriji, kozmetici, čajevima i proizvodnji različitih pića. Od njega se prave aromatični likeri, a njegov specifičan miris i ukus predstavljaju jedan od najneobičnijih simbola ovog dela Italije.

Naravno, tu je i neizbežni Limoncello, tradicionalni italijanski liker od limunove kore, koji se najčešće služi dobro rashlađen, posle obroka. U Kalabriji se mogu pronaći i različite lokalne varijacije likera od citrusa, kao i Amaro Calabrese, gorki biljni liker koji se priprema od kombinacije aromatičnih biljaka, korenja i začina. A možda je upravo u tome tajna kalabrijske gastronomije: ona ne pokušava da impresionira komplikovanim receptima i skupim sastojcima. Njena snaga leži u lokalnim proizvodima, starim običajima i jednostavnosti. Od prvog zalogaja slatkastog crvenog luka u Tropei, preko ljutih kobasica i čaše vina iz Ciròa, do poslednje kašičice tartufa u Pizzu, Kalabrija pokazuje da se neke od najlepših priča o putovanjima ne pričaju samo očima već i nepcima.