Krit je najveće grčko ostrvo i jedna od najlepših mediteranskih destinacija. Plaže, klisure, pećine i prelepi mali gradovi i sela ubeđuju milione turista da ga posete svake godine. Ali da li ste znali da je pored prelepe prirode i plaža Krit mesto gde se rodila Evropa? Na Kritu postoji prelepa mešavina istorije i mitologije, kao i svuda u Grčkoj, i ponekad ne možete da pravite razliku između mita i stvarnosti, ali postoje istorijske činjenice i po njima je Krit mesto gde je rođena zapadnoevropska civilizacija. To je bila minojska civilizacija koja je cvetala u antici. Ostaci te kulture i danas se mogu videti na arheološkim nalazištima Knososa ili Falasarne i mnogim drugim lokalitetima u okolini Krita.
Ali mitologija takođe ima veoma interesantnu priču o rađanju evropske civilizacije kakvu danas poznajemo koja se dešavala na Kritu pre više hiljada godina. Krit je rodno mesto Zevsa, oca bogova i ljudi. Kada je odrastao, Zevs se zaljubio u prelepu Evropu, feničansku princezu. Da bi osvojio njeno srce, Zevs se pretvorio u bika, oteo je i preneo na Krit. Iz njihovog spoja ispod zimzelenog platana Gortine, koji i danas stoji visoko, rođeni su Minos, Radamantus i Sarpedon. Minos će kasnije postati kralj Krita, ostrva na kome je cvetala prva evropska civilizacija, dok je kontinent na kome se sve odigralo dobio ime po njegovoj majci: Evropa.
Ako želite da otkrijete Krit – središte Evrope, izaberite region koji želite da istražite, jer je Krit veliko ostrvo i ne postoji mogućnost da vidite sve glavne lokacije u 5 ili 7 dana. Svi regioni imaju svoje lepote i zanimljivosti, ali ako želite da provedete vreme istražujući prelepe plaže, nema boljeg mesta u Evropi od regiona Hanje u zapadnom delu Krita.
Grad Hanja, spomenik kulture i muzej na otvorenom, izgrađen je na ruševinama minojske Kidonije, dok su tragovi Rimljana, Vizantijaca, Mlečana i Osmanlija još uvek evidentni svuda; zidine koje okružuju stari grad, suve dokove, egipatski svetionik, manastire, džamije i još mnogo mesta koje posetioci mogu otkriti. Neposredno izvan grada, amfiteatralno pozicionirana, nalazi se grobnica državnika Elefteriosa Venizelosa, dok u istorijskom okrugu Čalepa posetioci nailaze na Dom – muzej velikog političara, kao i na novoizgrađeni Arheološki muzej Hanje. Obilazak mnogih izuzetnih muzeja Hanje upotpuniće sliku istorijskog bogatstva ove oblasti za posetioce. Drevna Aptera, jedan od najvažnijih gradova-država antike, nalazi se iznad zaliva Suda, jedne od najvećih prirodnih luka Mediterana.
Danonoćno, Hanja je živahan grad, sa kritskim delikatesima koje se mešaju sa najfinijim kuhinjama, zvukom kritske lire praćenom muzikom iz celog sveta, pićem, pričanjem i plesom. Iza grada, ovaj region je pun gostoljubivim selima, maslinjacima, narandžama, vinogradima i povrtnjacima, sa razbacanim ruševinama antičkih naselja, vizantijskim crkvama, venecijanskim vilama i otomanskim utvrđenjima. Ovo je takođe dom najpoznatijih i nagrađivanih plaža na svetu, kao što su Balos i Elafonisi, dok se pejzaž potpuno menja sa severa na jug, nudeći posetiocima obilje iskustava.
Sever, sa Agia Marinom, Platanijasom, Georgijupolijem je razvijen za turizam, sa velikim hotelskim jedinicama, uređenim plažama i puno infrastrukture. Jug nudi divlji i jedinstveniji pejzaž, sa planinama koje se spuštaju sve do mora, dubokim vodama Južnog mora Krita i peščanim plažama koje se smenjuju sa plažama sa šljunkom i velikim kamenjem, u Sfakiji, Paleohori, Sugi. i drugde.
Plaža Falasarna je proglašena za jednu od najlepših plaža u Evropi. Proteže se na zapadnoj strani Krita, na samo 45 minuta vožnje automobilom od grada Hanje. To je veoma duga plaža, više od 3 kilometra, sa peščanim i stenovitim delovima, ali ono što je najinteresantnije kod ove plaže je njen ružičasti pesak koji je jedinstven za plaže zapadnog Krita. Na kraju ove duge plaže, možete posetiti drevno mesto Falasarna. Antički grad-država Falasarna je bio moćni saveznik Makedonije tokom antike i bio je poznat po svojim ratnicima i plaćenicima. Nakon pada Falsarne, tokom rimskih intervencija, stanovnici Falasarne su postali pirati.
Pored plaže Falasarna, nalazi se i veoma poznata plaža Balos i plaža Elafonisi, obe u zapadnom delu Krita, ali plaža koja nije toliko poznata a podjednako lepa je plaža Kedrodasos. Do ove plaže možete prošetati od Elafonisija. Ugodna je šetnja od 30 minuta, kroz šume kedrovih borova. Kedrovi su svuda po plaži i to je razlog za ime Kedrodasosa. Sa kristalno čistim morem, peščanim dinama i kedrovim drvećem, ovo je jedna od najegzotičnijih plaža u Evropi. Osećaćete se kao da ste u Africi ili Aziji, a ne usred Evrope.
Pored prelepih plaža zapadnog Krita postoji kulturni aspekt posete ovom ostrvu. Ako razmišljate da posetite Krit tokom prolećne sezone, najbolje je da ga posetite tokom Uskrsa. Grčki pravoslavni Uskrs ove godine je bio početkom maja i savršeno je vreme za otvaranje turističke sezone 2024. Ako želite da se uklopite u lokalnu kulturu i upoznate lokalce, a ne samo da posećujete muzeje i turističke lokacije, Uskršnja nedelja je savršen deo godine za to. Posle 40 dana posta završava se u ponoć uoči Vaskršnje nedelje i svi su ponovo spremni za meso. Tipičan kritski meni za ovu priliku je obrok od maiirice – supe na bazi jagnjetine , pirinča i limuna – prilično je uobičajeno na Kritu i uopšte u Grčkoj. U ponoć se gase sva svetla u svim crkvama što simbolizuje Hrista dok prolazi kroz podzemni svet. Zatim se iza oltarskog paravana pojavi blagi tračak svetlosti pre nego što se pojavi sveštenik držeći upaljenu sveću i pevajući „Afto ot fos…” (Ovo je svetlost sveta). Spuštajući se na nivo parohijana, svojim plamenom dodiruje sveću najbližeg vernika i intonirajući „Defte, lavethe fos“ (Dođi uzmi svetlost) da bi ga pozdravio odgovor „Hristos Anesti“ (Hristos vaskrse).
Mnogi restorani i taverne su otvoreni posle ponoćne službe, a mnogi Krićani slave Anastasi i Uskrs u taverni ili mestu sa živom muzikom. Uskršnja nedelja je tradicija pečenja jagnjetine i porodica, obično se okupljaju na velikoj zabavi uz obilje hrane, vina, muzike i plesa. Tradicionalno, porodice se sastaju sa decom i odlaze u svoja sela da proslave ovaj poseban dan. Jagnje Vaskršnje nedelje je simbol za žrtvu Isusa, koji je kao jagnje žrtvovan za spas ljudi.
