Ministarstvo kulture i turizma Republike Turske i Agencija za promociju i razvoj turizma Turske (TGA) potvrđuju da turističke aktivnosti širom zemlje teku potpuno normalno. U vreme širokog medijskog izveštavanja o sukobima u delovima šireg Bliskog Istoka, Turska, mediteranska zemlja, nije učesnik tog sukoba. Njene turističke destinacije, uključujući Istanbul, Antaliju, Bodrum, Izmir i Kapadokiju, među najposećenijima u svetu, nastavljaju da dočekuju goste iz Evrope, Severne Amerike i regiona Azijsko-pacifičkog okeana bez prekida. Tri činjenice navedene u nastavku odražavaju stvarno stanje u turizmu.
TGA
01. Odmori u Turskoj funkcionišu kao i obično – Ništa se nije promenilo. Svako odmaralište, hotel, izlet i turističko iskustvo u turskim destinacijama radi po planu. Nije bilo zatvaranja, prekida niti vladinih ograničenja turističkih aktivnosti bilo gde u zemlji.
02. Svi letovi ka turskim aerodromima polaze po rasporedu: Istanbul, Antalija, Bodrum, Izmir i svi ostali veliki međunarodni turski aerodromi rade normalno. Nijedan turski aerodrom nije zatvoren, nije pod ograničenjima niti preusmeren zbog regionalnih događaja. Avio-kompanije koje lete u Tursku prijavljuju da nije bilo otkazivanja letova zbog sukoba.
TGA
03. Leto 2026. je u prodaji. Rezervišite sa poverenjem Turistički operateri, OTA platforme i partneri za rezervacije ohrabruju se da aktivno prodaju Tursku za celu letnju sezonu 2026. Potražnja ostaje jaka među putnicima koji razumeju geografske realnosti. Ministarstvo kulture i turizma Turske posvećeno je podršci partnera kroz pružanje podataka, izjava i informacija po zahtevu.
Za većinu srpskih turista Turska ima nekoliko dobro poznatih razglednica: Istanbul, Bosfor, Antalija i beskrajne plaže Mediterana. Međutim, Turska je ogromna zemlja slojevite istorije, u kojoj su se vekovima preplitale civilizacije, kulture i carstva, a tu su i spektakularni prirodni pejzaži koji su tek delimično otkriveni. Upravo među takvim destinacijama nalazi se Erzurum, grad na istoku Anadolije koji spaja hiljadugodišnju istoriju, autentičnu kulturu, bogatu gastronomiju i jedno od najboljih skijališta u ovom delu sveta.
Erzurum je grad u kojem istorija nije samo deo muzejske postavke – ona je svuda oko vas, u zidinama tvrđave, u kamenim medresama i u starim ulicama koje vekovima pamte prolazak karavana sa Puta svile. Smešten na visokoj anadolijskoj visoravni, okružen planinama koje su veći deo godine pod snegom, on je vekovima bio raskrsnica civilizacija.
Danas je to grad koji uspešno spaja prošlost i savremeni život – mesto gde možete šetati starim ulicama i tvrđavama, ali i voziti se modernim žičarama ka snežnim vrhovima visokim preko tri hiljade metara.
Grad na Putu svile
Erzurum je vekovima bio jedan od ključnih gradova na čuvenom Putu svile. Karavani koji su povezivali Aziju i Evropu prolazili su upravo ovim krajem, donoseći robu, ideje i kulturu iz različitih delova sveta. Zbog toga su ljudi iz Erzuruma od davnina poznati kao trgovci, ali i kao vrhunske zanatlije. I danas, šetnja gradom otkriva taj stari duh trgovine. Na pijacama i u radnjama mogu se pronaći autentični ćilimi, ručno rađeni srebrni nakit, začini i čajevi koji podsećaju na vremena kada su ovim ulicama prolazili karavani natovareni svilom, porcelanom i začinima.
Istorija Erzuruma je slojevita i fascinantna, a veliki deo njegove arhitekture potiče iz preotomanskog perioda. Upravo ta autentičnost čini ga izuzetno zanimljivim za turiste koji žele da upoznaju drugačiju Tursku – onu koja je postojala mnogo pre Osmanskog carstva.
Šetnja kroz preotomanski Erzurum
Stari deo grada pravo je mesto za početak upoznavanja sa ovom istorijom. Jedan od najimpresivnijih spomenika je čuvena Çifte Minareli Medresa – monumentalna medresa sa dva vitka minareta koja dominiraju panoramom grada. Njena fasada ukrašena je bogatim kamenim ornamentima i predstavlja jedno od najlepših dela seldžučke arhitekture u Anadoliji.
Nedaleko odatle nalazi se i Yakutiye Medresa, još jedno remek-delo iz 14. veka koje danas funkcioniše kao muzej islamske umetnosti. Njena kamena kupola i detaljno ukrašeni portali svedoče o vremenu kada je Erzurum bio jedan od najvažnijih kulturnih centara regiona.
Poseban utisak ostavlja i tvrđava Erzurum, koja se uzdiže iznad grada i čuva njegovu istoriju još od vizantijskih vremena. Šetnja kroz njene zidine vodi do jedne od najlepših tačaka u gradu, čuvene sat kule, sa koje se pruža spektakularan pogled na čitav Erzurum i planine koje ga okružuju.
U zimskim mesecima taj prizor je posebno impresivan – grad je pod snegom, dok se u daljini vide beli vrhovi planina koji deluju kao beskrajni planinski lanac.
U blizini tvrđave nalaze se i grobnice iz preotomanskog perioda, koje dodatno svedoče o složenoj istoriji grada i njegovom značaju kroz vekove.
Kuće koje čuvaju duh prošlosti
Jedan od najlepših načina da se doživi autentični Erzurum jeste poseta tradicionalnim kućama ovog grada. Građene od kamena i drveta, one su prilagođene oštroj klimi istočne Anadolije, ali istovremeno odišu toplinom i gostoprimstvom.
U jednoj od takvih kuća imate priliku da probate pravi turski čaj, poslužen na tradicionalan način. U toploj atmosferi, uz pogled na snežne ulice grada, lako je zamisliti kako su ovde nekada trgovci i putnici sa Puta svile pravili pauzu na svojim dugim putovanjima.
Put kroz hiljade godina civilizacije – muzej Erzurum
Da bi se u potpunosti razumela istorija ovog regiona, nezaobilazna stanica je muzej Erzurum jedan od najmodernijih arheoloških muzeja u Turskoj.
Postavka muzeja vodi posetioce kroz hiljade godina istorije ovog prostora , od praistorijskih perioda i vremena kada su ovim područjem lutali mamuti, pa sve do stvaranja moderne Turske Republike.
Posebno zanimljiv deo posvećen je Karaz kulturi, neolitskoj civilizaciji koja je jedna od najstarijih na svetu. Posetioci mogu videti kako su ljudi tog vremena gradili kuće, kakve su alate koristili, ali i jedan od najzanimljivijih artefakata – prvo ogledalo na svetu, napravljeno od opsidijuma, vulkanskog stakla koje je u to vreme služilo kao prvi reflektujući materijal.
Muzej takođe prikazuje i srednjovekovnu istoriju regiona, kao i period stvaranja moderne Turske, u kojem je Erzurum imao važnu ulogu zajedno sa Mustafom Kemalom Atatürkom i njegovim pokretom za stvaranje savremene države.
Gastronomija zbog koje se dolazi u Erzurum
Erzurum je poznat širom Turske i po svojoj gastronomiji. Zapravo, mnogi gurmani iz velikih gradova, pa čak i iz Istanbula, dolaze upravo ovde kako bi probali autentična lokalna jela.
Najpoznatije među njima je čuveni Cağ kebab – specifičan kebab od jagnjetine ili ovčetine koji se priprema na horizontalnom ražnju. Meso se peče polako, a zatim se seče u tanke komade i servira na malim ražnjićima. Ukus je bogat, aromatičan i potpuno drugačiji od kebaba na koje smo navikli.
Uz njega se često služe razne tradicionalne čorbe, među kojima se posebno izdvajaju čorbe na bazi jogurta, kremaste, osvežavajuće i izuzetno hranljive, idealne za hladnu planinsku klimu.
Za kraj obroka dolaze i lokalni deserti. Posebno interesantne su baklave koje se u ovom regionu pripremaju sa pekmezom od grožđa i melasom, što im daje specifičan i bogat ukus.
Palandoken – raj za skijaše
Ipak, ono što Erzurum čini posebno zanimljivim za savremene turiste jeste planina Palandoken, jedno od najboljih skijališta u Turskoj.
Planinski vrh Ejder, koji se uzdiže na oko 3200 metara nadmorske visine, predstavlja srce ovog zimskog centra. Zahvaljujući velikoj nadmorskoj visini i hladnoj klimi, sezona skijanja ovde traje izuzetno dugo – često sve do aprila, pa čak i maja.
Palandoken danas raspolaže modernim hotelima, savremenim ski-liftovima i dugim, širokim stazama koje su idealne i za početnike i za iskusne skijaše. Upravo zbog toga ovaj ski centar sve češće privlači i međunarodna takmičenja.
Jedan od najznačajnijih događaja koji se ovde održava je Svetski kup u snoubordu. Tokom takmičenja, Erzurum postaje centar zimskog sporta, okupljajući sportiste iz brojnih zemalja sveta. Atmosfera je izuzetna – tribine su pune, staze su savršeno pripremljene, a ceo grad živi u ritmu zimskih sportova.
Nova destinacija za srpske skijaše
Za srpske turiste, Erzurum može biti pravo otkriće. Dok mnogi već godinama odlaze na skijanje na Alpe ili poznate evropske ski centre, Palandoken nudi odlične uslove uz potpuno drugačije iskustvo – spoj vrhunskog skijanja i bogate kulture.
Zamislite dan proveden na snežnim stazama sa pogledom na ogromne planinske pejzaže, a zatim večeru u tradicionalnom restoranu uz Cağ kebab i topli čaj. Sledećeg dana možete šetati kroz istorijske medrese, tvrđave i muzeje koji čuvaju priče stare hiljadama godina.
Turska koju tek treba otkriti
Erzurum pokazuje da Turska nije samo zemlja mora i letovališta. Ona je i zemlja planina, snega, drevnih gradova i fascinantne istorije.
Za putnike koji žele da otkriju autentičnu Anadoliju, ali i za ljubitelje zimskih sportova koji traže novu destinaciju, Erzurum predstavlja pravo iznenađenje, grad koji uspešno spaja prošlost i sadašnjost, tradiciju i moderni turizam.
Možda je upravo sada pravo vreme da ga i naši turisti otkriju.
U vremenu kada nam je sigurnost na putovanjima važnija nego ikada, sve češće biramo destinacije na kojima možemo istinski da se opustimo. Mesta gde možemo bezbrižno da šetamo, istražujemo prirodu, upoznajemo lokalce i uživamo u autentičnoj kuhinji koja priča o tradiciji i kulturi jednog naroda. Upravo takva destinacija je Malta – mediteransko ostrvo gde se osećaj slobode, avanture i gostoprimstva doživljava na svakom koraku.
Malta je više od destinacije. To je mesto gde sunce neumorno greje i kada ostatak Evrope još uvek drhti pod poslednjim znacima zime, gde talasi Mediterana šapuću priče o vekovima prošlih civilizacija, a osećaj slobode postaje opipljiv. Kada kročite na Maltu, svaki kamen, ulica, svaki zalazak sunca pripovedaju priču o narodu koji je vekovima tražio slobodu i o ostrvu koje je postalo simbol te težnje. Malta vas poziva da je doživite, da hodate po njenim liticama, veslate, jedrite, ronite, šetate kroz sela koja su vekovima čuvala običaje i tradiciju, da probate lokalne specijalitete u tavernama sa pogledom na more i razgovarate sa ljudima čija gostoljubivost nije gluma, već način života.
1. Gozo i pećina nimfe Kalipso – gde mit i stvarnost postaju jedno
Gozo, drugo po veličini ostrvo malteškog arhipelaga, nije samo prirodna lepota mediterana, to je i mesto gde mitologija oživljava. Pećina nimfe Kalipso na severu ostrva, poznata je iz legendi o Odiseju. Ovde je nimfa Kalipso, prema Homerovom opisu, držala heroja Odiseja sedam godina, i svaki kamen pećine nosi u sebi trag vremena kada je stvarnost susretala fantaziju.
Hodajući kroz sela ostrva Gozo nailazite na mirne trgove, kaldrmisane ulice i maslinjake koji vekovima oblikuju pejzaž ostrva. Sve ovo stvara osećaj da hodate kroz vreme i prostor gde su mit, legenda i stvarnost isprepleteni.
2. Mikroklima koja inspiriše avanture
Malta je ostrvo specifične mikroklime gde se spajaju uticaji zapadnog i istočnog Mediterana. Sunce sija jače nego u ostatku Evrope, zima je vrlo blaga, a proleće stiže ranije. Vetrovi sa mora osvežavaju vazduh, dok vetrovi sa istoka donose mirise dalekih obala i začina. Ta mikroklima ne samo da omogućava da uživate u suncu i moru kada je na kontinentu i dalje hladno, već stvara idealne uslove za aktivnosti na otvorenom. Ljubitelji pešačenja mogu krenuti stazama iznad Dingli litica, dok biciklisti i jahači mogu istraživati Gozo kroz maslinjake i vinograde. Ronjenje u plavoj laguni na Kominu i veslanje unutar morskih pećina postaju više od sporta, to je način da se povežete sa prirodom i osetite pravu slobodu.
3. Sloboda zapisana u istoriji
Osećaj slobode na Malti nije samo u prirodi, već je duboko ukorenjen u istoriji. Malteški vitezovi, red koji je vekovima branio ostrvo od brojnih osvajača, ostavili su neizbrisiv trag u obliku tvrđava širom malteškog arhipelaga.
Velika opsada Malte 1565. godine, priča o hrabrosti i odlučnosti, kada su se vitezovi zajedno sa lokalnim stanovništvom suprostavili nadmoćnoj sili i sačuvali nezavisnost. Svaka kula, katedrala i tvrđava pričaju nam o narodu koji je znao koliko je sloboda dragocena i koliko je hrabrosti potrebno da se održi kroz vekove.
4. Drugi svetski rat i herojski duh Maltežana
Sloboda Malte nastavila se i u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata, Malta je bila jedno od najbombardovanijih mesta u Evropi, ali otpornost njenih stanovnika bila je takva da je ostrvo dobilo priznanje za herojski duh naroda. Ratni muzeji u Valeti, šetnja kroz gradove koji su preživeli bombardovanja i razgovori sa starijim stanovnicima pružaju osećaj duboke povezanosti sa ljudima koji su branili svoje domove. Taj duh hrabrosti i otpornosti Maltežana često podseća na Srbe, jer oba naroda imaju istu sposobnost da sačuvaju identitet, tradiciju i ljubav prema svojoj zemlji kroz vekove izazova. Lako ćete se sprijateljiti sa maltežanima.
Malta je idealna destinacija za sve turiste koji traže avanturu i fizičku aktivnost u prirodi. Šetnja iznad litica, planinarenje kroz maslinjake, veslanje i aktivnosti na kajaku, ronjenje, biciklizam kroz tradicionalna malteška sela, sve su to aktivnosti koje omogućavaju osećaj potpune slobode.
Svaka avantura ovde je prilika da se povežete sa prostorom, prirodom i samim sobom, daleko od gradske gužve i svakodnevnog stresa.
6. Gastronomija – autentična i tradicionalna
Malteška kuhinja je još jedan način da osetite život i slobodu ostrva. Jela su jednostavna, ali bogata ukusima koji govore o vekovima susreta kultura, arapske, sicilijanske, britanske i lokalne. Pečeni Zec u crvenom vinu, lisnato punjeno testo pastici, malteški tart sa povrćem, testenina sa sirom i mesom, masline, sušeni paradajz i lokalna vina sa ostrva Gozo, sve ovo daje osećaj Mediterana koji je autentičan i neponovljiv. Taverne u malim selima pružaju priliku da razgovarate sa lokalcima, da učestvujete u svakodnevnom životu ostrva i doživite gostoprimstvo koje je prirodno i iskreno.
7. Verski život i običaji
Verski život je bogat i prisutan u svakodnevnom životu maltežana. Više od 360 crkava i hramova, grandioznih i malih, obeležava život ostrva, a procesije, festivali i običaji prenose vekovima stare priče.
Festival Svetog Pavla u Mdini, ikone u selima i crkvama, običaji koji se prenose generacijama, omogućavaju posetiocima da osete duh Malte ne samo kroz prirodu, već i kroz kulturu i tradiciju. To je sloboda izražena kroz zajednicu i veru, nešto što dodatno povezuje posetioce sa duhom ostrva.
8. Popajevo selo i skrivena Malta
Popajevo selo, na severozapadnoj obali, daje osećaj kao da ste u bajci. Šarene kućice, mirna uvala i prirodni pejzaž gde se snimao film Popaj osamdesetih godina prošlog veka, pružaju osećaj da vreme ovde teče sporije.
Iako je ovo turistička atrakcija, mesto i dalje zadržava svoj autentični šarm i omogućava posetiocu da oseti mir i jednostavnost života na Malti, što je savršeno za one koji žele da pobegnu od urbanog stresa i uživaju u pravoj mediteranskoj atmosferi.
9. Hramovi i neolitske civilizacije
Malta je dom nekih od najstarijih megalitskih hramova na svetu, uključujući Hagar Qim ( Hađar Im ) i Mnajdru. Ovi hramovi, stari više od pet hiljada godina, predstavljaju neprocenjivu kulturnu baštinu i svedočanstvo o ljudima koji su ovde živeli mnogo pre modernih civilizacija.
Hipogeum, podzemni kompleks sa svetilištima i grobnicama, pruža osećaj tišine, misterije i povezanosti sa drevnom prošlošću. Poseta ovim mestima daje osećaj poštovanja prema istoriji i slobodi naroda koji je ovde vekovima živeo.
10. Malta – osećaj da ste kod kuće
Kroz sve ove priče, prirodu, avanture, istoriju, hranu, kulturu i običaje, Malta stvara osećaj slobode, ali i pripadnosti. Srbi će se lako povezati sa Maltežanima, jer imaju slične vrednosti, gostoprimstvo i direktan, topao pristup ljudima.
Ovde nije teško osetiti da ste dobrodošli, da pripadate ovom prostoru, da sloboda nije samo koncept već način života. Malta nije samo ostrvo, ona je iskustvo, putovanje kroz vreme, prostor i duh, gde svaki trenutak pruža priliku da osetite pravu slobodu, onu koju čeznemo dok čekamo proleće i leto.
U vremenu kada maštamo o Islandu, jurimo ka Maldivima i punimo albume fotografijama sa egzotičnih destinacija, zaboravljamo da jedno od najlepših čuda prirode na Balkanu nečujno diše na jugozapadu Srbije. Skrivena na obroncima planine Jadovnik, nadomak Prijepolja, nalazi se Sopotnica – selo i spomenik prirode čiji slapovi ostavljaju bez daha i one koji su obišli pola sveta.
Proglašena spomenikom prirode 2005. godine, Sopotnica nije samo geografska tačka na mapi. To je pravi doživljaj. Sopotnica je šum vode koji nadjačava misli. Mesto gde se priroda pokazuje u svom najčistijem obliku.
Vodopadi koji padaju sa hiljadu metara tišine
Na visini od oko 1.000 metara nadmorske visine, iznad istoimenog sela, izbijaju snažni, ledeno hladni izvori. Voda se obrušava niz krečnjačke stene, razliva u bezbroj kaskada, rasipa u srebrne niti i stvara prizor koji podseća na scene iz nordijskih bajki. Ipak, ovo nije Island. Ovo je jugozapadna Srbija.
Sopotnički vodopadi nisu jedan slap – oni su čitav sistem vodene simfonije. Tokom proleća, kada se sneg sa Jadovnika topi, slapovi nabujaju i pretvaraju padine u moćnu vodenu zavesu. Leti, pod sunčevim zracima, kapljice se pretvaraju u prelepu dugu koja lebdi nad mahovinom i kamenjem.
I dok mnogi putuju stotinama kilometara da bi videli vodopade u regionu, jedan od najlepših balkanskih slapova tiho postoji u Srbiji, gotovo neprimećen.
Legende koje se prenose vekovima
Meštani pričaju da su izvori Sopotnice „živa voda“. Po starom predanju, ko se napije vode sa glavnog izvora, vraća se ovom mestu pre ili kasnije. Postoji i legenda da su u šumama iznad slapova vile čuvale planinske izvore i kažnjavale svakoga ko bi pokušao da naruši njihov sklad.
Stariji kažu da je voda toliko čista da „pamti“ dobre namere, ali i ljudsku nebrigu. Možda je baš zato Sopotnica opstala kao skriveni dragulj – kao da je sama priroda odlučila da je sačuva od masovnog turizma.
Selo koje miriše na hleb, med i planinu
Ali Sopotnica nije samo voda. To je mesto gde se jutra bude uz miris domaćeg hleba, a gost dočekuje kao prijatelj. U lepo uređenim seoskim domaćinstvima služi se čuvena „sopotnička trpeza“: med iz planinskih košnica, pogače ispod sača, pite od sira, heljde i zelja, domaći mlečni proizvodi, planinska jagnjetina i rakija od divlje kruške koja greje i telo i dušu. To nije samo obrok, to je povratak korenima.
Planinarski dom sa četrdeset ležajeva okuplja zaljubljenike u prirodu, istraživače tišine, one koji žele da makar na nekoliko dana pobegnu od asfalta i ekrana. Oko sela prostiru se livade pune lekovitog bilja, guste šume i staze koje vode ka vidikovcima sa kojih pogled seže daleko preko planinskih talasa.
Zašto ne cenimo ono što imamo?
Možda je najveća misterija Sopotnice to što o njoj znamo tako malo. Dok planiramo putovanja u inostranstvo, često ne znamo da nas na svega nekoliko sati vožnje čeka pejzaž koji bez imalo preterivanja može da stane uz najlepše evropske vodopade.
Možda je problem u tome što je „naše“ – pa mislimo da možemo uvek otići. A onda godine prolaze, a mi nikada ne skrenemo sa glavnog puta.
Sopotnica nas podseća da lepota ne mora biti daleka da bi bila veličanstvena. Da Srbija ne krije samo istoriju i gradove, već i divlju, netaknutu prirodu koja oduzima dah.
Ko jednom stane ispod sopotničkih slapova, shvati da voda ovde ne pada samo niz stene – ona pada niz vreme. Briše buku, smanjuje brige i podseća nas koliko smo mali pred snagom prirode.
Možda je baš zato Sopotnica jedan od najlepših vodopada za koji većina nikada nije čula. I možda je vreme da to promenimo. Ne da bismo je preplavili masama – već da bismo naučili da je cenimo. Jer jedno od najlepših čuda Balkana ne nalazi se daleko. Nalazi se ovde. U Srbiji.
Ako tražite destinaciju koja objedinjuje sigurnost, egzotiku, toplo more, bogatu istoriju i spektakularne pejzaže a da je pritom lako dostupna, ovog proleća i leta odgovor je jasniji nego ikad: Akaba i Jordan. U nastavku je pet konkretnih razloga zašto je upravo ova kraljevina idealan izbor za vašu narednu avanturu.
1. Sigurnost i stabilnost – kraljevina mira na Bliskom istoku
Jordan je ustavna kraljevina sa dugom tradicijom političke stabilnosti i važi za jednu od najbezbednijih zemalja Bliskog istoka. U vremenu kada je osećaj sigurnosti važniji nego ikada, Jordan nudi mirno, organizovano i gostoljubivo okruženje.
Turistička infrastruktura je razvijena, policija i turističke službe su vidljive i profesionalne, a lokalno stanovništvo poznato je po toplini i otvorenosti prema gostima. Posebno se izdvaja Akaba, koja funkcioniše kao posebna turistička zona – čist, uređen i moderan grad na obali mora, sa šetalištima, marinom, hotelima visoke kategorije i atmosferom u kojoj se osećate bezbrižno od prvog dana. Za porodice sa decom, parove, ali i solo putnike, Jordan predstavlja idealan balans između egzotike i sigurnosti.
2. Direktan let iz Beograda – egzotika nikad dostupnija
Od aprila 2026. godine Beograd je povezan direktnom avio-linijom sa Jordanom, što ovu destinaciju čini značajno pristupačnijom putnicima iz Srbije i regiona. Ova novina menja način na koji doživljavamo Bliski istok: umesto daleke i logistički zahtevne destinacije, Jordan postaje jednostavan i komforan izbor za produženi vikend, prolećni odmor ili letovanje, drugačije od svega na šta smo navikli.
Manje vremena u putu znači više vremena za uživanje – bilo da dan započinjete kupanjem u moru ili planirate izlet ka nekom od svetski poznatih lokaliteta.
3. Crveno more, sunce i klima idealna za kombinovani odmor
Akaba leži na obali toplog i kristalno čistog Crvenog mora, koje važi za jedno od najlepših mora na svetu. Voda je tokom većeg dela godine prijatno topla, more mirno, a podvodni svet izuzetno bogat.
Posebna prednost Akabskog zaliva jeste to što se koralni grebeni nalaze tik uz obalu, pa je podvodni svet dostupan i početnicima. Dovoljna je maska i nekoliko koraka u vodu da biste zakoračili u šareni svet korala i riba.
Klima je suva i stabilna, sa velikim brojem sunčanih dana. Proleće (april–jun) donosi idealne temperature za istraživanje i izlete, dok leto pruža pravi osećaj tropskog odmora, uz osvežavajući morski povetarac. Za razliku od vlažnih primorskih destinacija, ovde je vazduh suv, što boravak čini prijatnijim čak i tokom toplijih meseci.
4. Izleti koji spajaju čitave epohe i pejzaže
Jedna od najvećih prednosti Akabe jeste to što predstavlja savršenu bazu za istraživanje čitave zemlje. U radijusu od nekoliko sati vožnje nalaze se lokaliteti koji menjaju perspektivu i doživljaj putovanja.
Pre svega, tu je Petra – jedno od novih sedam svetskih čuda. Grad uklesan u ružičaste stene svedoči o genijalnosti Nabatejaca, drevnog naroda koji je savršeno razumeo trgovinu, hidrauliku i arhitekturu. Prolazak kroz uski kanjon Sik i prvi pogled na Riznicu jedno je od onih iskustava koja nadilaze fotografije.
Sat vremena od Akabe nalazi se i nestvarna pustinja Wadi Rum. Monumentalne stene, crveni pesak i beskrajno nebo učinili su je kulisom brojnih svetskih filmova. Noć u beduinskom kampu, večera uz vatru i nebo prepuno zvezda vraćaju osećaj jednostavnosti i tišine koji je u modernom svetu postao retkost.
Za potpuno drugačiji doživljaj prirode, tu je i Mrtvo more – najniža tačka na planeti. Lebdenje na površini vode, bogato mineralno blato i pogled na dramatične pustinjske pejzaže čine ovo mesto jedinstvenim na globalnom nivou.
Malo je destinacija na svetu gde u nekoliko dana možete spojiti tropsko more, pustinju, antički grad i geografski fenomen svetskog značaja.
5. Hoteli, gastronomija i ritam koji prija
Akaba nudi širok spektar smeštaja – od modernih, porodičnih do luksuznih hotela sa privatnim plažama, spa centrima i bazenima. Usluga je profesionalna, ali nenametljiva, a standardi su prilagođeni međunarodnim gostima.
Gastronomija je dodatni razlog za posetu. Jordanska kuhinja kombinuje mediteranske i orijentalne uticaje, sveže pripremljeni humus, falafel, jagnjetina, začini i tradicionalni deserti stvaraju bogatstvo ukusa koje upotpunjuje celokupan doživljaj destinacije.
Dani u Akabi protiču lagano: jutarnje kupanje u toplom moru, popodnevni izlet ili odmor uz bazen, večernja šetnja uz marinu i večera uz pogled na zalazak sunca. To je onaj tip odmora koji podjednako puni energijom i smiruje.
Destinacija koja nudi više
Akaba nije samo turistička destinacija, to je iskustvo koje objedinjuje prirodu, istoriju, kulturu i komfor. Direktan let, sigurnost, klima, spektakularni izleti i vrhunski smeštaj čine ih jednim od najzanimljivijih izbora za predstojeću sezonu.
Ako ovog proleća i leta želite putovanje koje je drugačije, ali jednostavno za organizaciju, egzotično, ali sigurno, Jordan je destinacija koja opravdava sva očekivanja.
Postoje gradovi koji zadivljuju visinom svojih nebodera i oni koji osvajaju bogatom istorijom. A tu je i Guilin, kineski grad u kojem je priroda imala poslednju reč.
Kada stignete brzim vozom u Guilin, imate utisak da ulazite u sasvim običan kineski grad. Zgrade, široke avenije, saobraćaj, tržni centri. A onda podignete pogled i shvatite da se oko vas ne nalaze brda, već kamene piramide. Desetine njih. Stotine. Svuda po gradu, čak i u samom centru. Rasute po horizontu kao da je pejzaž projektovan za naučno-fantastični film. Osećaj je jedinstven: ovo ne deluje kao planeta koju poznajete.
GRAD TREĆEG NIVOA U ZEMLJI PRVOG NIVOA
Da biste razumeli Guilin, morate razumeti kako današnja Kina posmatra svoje gradove. U Kini postoji jasna neformalna podela na gradove prvog, drugog, trećeg i četvrtog nivoa. Gradovi prvog nivoa, poput Šenžena ili Šangaja, predstavljaju ekonomske motore zemlje. Tamo su najveće plate, ima najviše prilika, konkurencija je najjača. Mladi ljudi se sele tamo da grade karijere, pokreću startape, rade u tehnološkim gigantima.
Šenženu sam je grad preplavljen mladima. Sve je brzo, ambiciozno, usmereno ka budućnosti. Guilin je sušta suprotnost. To je grad trećeg nivoa. Ekonomija nije na nivou Šenžena ili Guangdžoua. Ovde ne dolazite da jurite milione. Ovde dolazite da živite. I to se vidi na ulici.
GRAD PENZIONERA KOJI ODBIJAJU DA OSTARE
Ako u Šenženu vidite budućnost, u Guilinu vidite sadašnost po meri starijih ljudi. Ulice su pune penzionera. Ali ne onih koji sede po klupama i hrane golubove. Već onih koji vežbaju u parkovima, igraju društvene igre, pevaju, plešu, organizuju grupne aktivnosti. Kinezi obožavaju karaoke. I dok biste u Evropi očekivali binu, specijalne dozvole i publiku, ovde je dovoljno da neko iznese zvučnik i mikrofon na trotoar. I počne da peva. Ne zbog novca. Ne zbog pažnje. Već zato što mu se, jednostavno, peva.
Na trgovima se igra, vežba tai či, peva u horu. Energija je kolektivna i spontana. Deluje kao da je grad odlučio da uspori i da vreme ne mora uvek da bude neprijatelj koji nas tera na više rada i obaveza. I možda je baš zato Guilin jedan od najzdravijih i najvitalnijih gradova Kine. Sav u zelenilu i ljudima koji su vidno zadovoljni i nasmejani.
PEJZAŽ KOJI VAS OSTAVLJA BEZ DAHA
Guilin je poznat po svom kraškom reljefu i karakterističnim, strmim, piramidalnim brdima koja izranjaju iz ravnice gotovo vertikalno. Ta brda nisu planinski lanci. Ona stoje sama, izolovana, kao ogromni kameni stubovi. Najpoznatiji simbol grada je stena koja podseća na slona koji surlom pije vodu iz reke. Većina ovih stenovitih formacija ima karakteristično ime jer ljude podseća na neku određenu životinju kao što je kamila, slon ili zec.
Reka Li protiče kroz grad i stvara prizore koji su decenijama inspirisali kineske slikare. Krstarenje ovom rekom prema mestu Jangšuo jedno je od najpoznatijih turističkih iskustava u Kini, magla koja se spušta niz kamene vrhove čini da sve izgleda kao da hodate kroz tradicionalnu kinesku sliku.
Ali ono što Guilin čini posebnim nije samo veliki broj turističkih atrakcija. To je činjenica da se nalazite u gradu od milion ljudi, a priroda je svuda oko vas. Brda su iza zgrade. Ispred tržnog centra. Pored mosta. Nema bežanja od pejzaža i prirodnih lepota, to je deo svakodnevice stanovnika Guilina.
ISTORIJA KOJA JE STARIJA OD TURIZMA
Guilin ima istoriju dužu od dve hiljade godina. Bio je važan administrativni i trgovački centar još u vreme dinastije Qin. Tokom vekova, pesnici, putnici i filozofi dolazili su ovde inspirisani pejzažima.
Za razliku od modernih megagradova, ovde istorija nije potisnuta. Hramovi, pagode, manastiri i muzeji diskretno su uklopljeni u urbanu strukturu. Turizam je vrlo razvijen, sve deluje organizovano, čisto i funkcionalno.
INFRASTRUKTURA KOJA NE ODGOVARA STEREOTIPIMA
Iako je grad trećeg nivoa, Guilin je savršeno povezan sa ostatkom zemlje. Brza železnica ga povezuje sa bitnim ekonomskim centrom juga Kine – Guangdžoom za oko dva sata, dok je do Šenžena potrebno nešto malo više od dva sata. Vozovi su brzi, tačni i iznenađujuće povoljni.
Hrana je vrlo jeftina. Lokalni restorani nude autentična jela po cenama koje su niže nego u većini evropskih gradova. Hoteli su značajno pristupačniji nego u Evropi, ali su sa druge strane ulaznice za glavne turističke atrakcije cenovno bliže evropskim standardima. Ipak je ovo grad koji živi od turizma. Guilin je čist. Ulice su uređene. Infrastruktura pouzdana.
Ovaj grad možda nema ambiciju da bude tehnološka prestonica sveta, ali ima nešto drugo – ravnotežu.
U Guilinu je turizam deo identiteta grada. Sve je prilagođeno posetiocima, ali bez osećaja prenatrpanosti kakav postoji u nekim globalnim metropolama. Ovo nije grad koji vas impresionira visinom ili brzinom. On vas osvaja tiho. Možda je upravo to njegova najveća snaga.
Dok gradovi prvog nivoa trče ka budućnosti, Guilin kao da poručuje da razvoj ne mora nužno da znači odricanje od prirode i sporijeg tempa života.
KADA SHVATITE ŠTA JE NAJVEĆI LUKSUZ
Posle iskustva gradova poput Šenžena, Guilin deluje kao kontrapunkt. Tamo je sve usmereno ka napretku. Ovde je sve usmereno ka balansu.
U zemlji koja se razvija brzinom kakvu svet retko pamti, Guilin pokazuje da postoji i drugačiji model urbanog života. Grad koji je dovoljno veliki da bude moderan, ali dovoljno miran da ostane ljudski. Možda nije najbogatiji. Možda nije najbrži. Ali je jedan od retkih koji uspeva da spoji urbani život i pejzaž koji izgleda kao da je sa druge planete.
I dok stojite pored reke Li, okruženi kamenim piramidama i grupom penzionera koji pevaju karaoke bez ikakvog razloga osim radosti, postaje jasno: Nisu svi gradovi napravljeni da vas ubrzaju. Neki su tu da vas podsete da usporite.
Na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu, jedan od najposećenijih štandova bio je onaj koji predstavlja zemlju koja je već decenijama sinonim za letovanje iz snova – Grčka. Ipak, iza razglednica sa tirkiznim morem i belim kućama krije se mnogo više od klasičnog letnjeg odmora. Upravo to je bila glavna poruka razgovora sa predstavnikom Grčke turističke organizacije u Srbiji.
U razgovoru sa Džordžom Kakutisom, predstavnikom kancelarije GNTO (Greek National Tourism Organisation) u Srbiji, saznajemo da je Srbija jedno od najvažnijih emitivnih tržišta za Grčku. Prošle godine više od milion turista iz Srbije posetilo je ovu mediteransku zemlju, čime su srpski gosti još jednom potvrdili koliko su verni i značajni za grčki turizam.
Grčka – omiljena, ali uvek nova
„Grčka je tradicionalno prva asocijacija za letovanje srpskih turista, ali ono što je posebno ohrabrujuće jeste činjenica da oni sve više istražuju nove regione“, ističe Kakutis.
Pored severne Grčke i omiljenih destinacija na Halkidikiju, srpski turisti sve češće biraju i manje istražene krajeve poput Peloponeza – regije bogate istorijom, autentičnim selima, spektakularnim plažama i arheološkim lokalitetima.
Veliko interesovanje vlada i za grčka ostrva do kojih su sada dostupni direktni letovi iz Srbije. Jedno od njih je i čuveno Santorini, simbol romantičnih zalazaka sunca i specifične arhitekture. Dostupnost direktnih avionskih linija učinila je ovo ostrvo pristupačnijim nego ikada ranije, pa su se našla na listi želja mnogih putnika iz Srbije.
Sve veću pažnju privlači i kontinentalna Grčka – regioni koji nude planine, jezera, manastire i autentičnu gastronomiju, daleko od klasične letnje gužve. Ovaj trend pokazuje da srpski turisti žele više od odmora na plaži, traže iskustvo, kulturu i lokalni doživljaj.
Produžena sezona – nova navika srpskih turista
Jedan od najzanimljivijih trendova o kojima je bilo reči jeste sve veći broj putovanja van glavne turističke sezone. Prema rečima Džordža Kakoutisa, srpski turisti sve češće posećuju Grčku u aprilu, maju, ali i tokom septembra i oktobra.
Blaga mediteranska klima omogućava prijatan boravak i u prolećnim i jesenjim mesecima. Temperature su idealne za razgledanje, aktivni odmor i istraživanje kulturnih znamenitosti, bez letnjih vrućina i velikih gužvi. Upravo u tim periodima dolazi do izražaja drugačije lice Grčke – sporije, autentičnije i intimnije.
Za mnoge putnike, proleće i jesen postaju savršeno vreme za city break putovanja, obilazak arheoloških lokaliteta, vinske ture ili aktivni odmor u prirodi.
Aktivna promocija na srpskom tržištu
Grčka turistička organizacija u Srbiji intenzivno radi na promociji destinacije. Kroz brojna medijska putovanja, saradnju sa novinarima i prisustvo u domaćim medijima, potencijalnim turistima se približavaju manje poznate regije, nove avionske linije, kulturne manifestacije i tematske rute.
Cilj je jasan – pokazati da Grčka nije samo letnja destinacija, već zemlja koju je moguće istraživati tokom cele godine.
Sajam turizma u Beogradu bio je još jedna prilika da se učvrste veze između dve zemlje koje povezuje dugogodišnje prijateljstvo, ali i snažne turističke veze. Više od milion srpskih turista godišnje nije samo broj – to je potvrda poverenja, bliskosti i želje da se uvek iznova vraćamo poznatom, a opet drugačijem.
Jer Grčka, koliko god puta da joj se vratite, uvek ima još jednu plažu, još jedno ostrvo, još jednu priču koju niste otkrili.
Na ovogodišnjem Sajmu turizma u Beogradu 2026. godine, zemlja partner biće Kipar, jedno od najatraktivnijih mediteranskih ostrva koje uspešno spaja bogatu istoriju, duhovno nasleđe, očuvanu prirodu i savremeni turistički luksuz. Ova prestižna titula podrazumeva da će Kipar imati centralno mesto na sajmu, prošireni izložbeni prostor i poseban program promocije namenjen kako turističkim profesionalcima, tako i široj publici.
Sajam turizma u Beograd već decenijama predstavlja najznačajniji turistički događaj u regionu, mesto susreta turističkih organizacija, turoperatora, hotelijera i putnika u potrazi za novim destinacijama. Izbor Kipra za zemlju partnera dodatno podiže značaj ovogodišnje manifestacije i najavljuje bogat program inspirisan mediteranskim duhom.
Ostrvo bogate istorije i kulture
Kipar je destinacija u kojoj se prepliću civilizacije, religije i epohe. Njegova prestonica, Nikozija, simbol je susreta tradicije i savremenosti, dok su arheološki lokaliteti širom ostrva svedoci antičke prošlosti. Posebno mesto zauzima Pafos, grad pod zaštitom UNESCO-a, poznat po izuzetnim rimskim mozaicima i arheološkim parkovima.
Grad Limasol predstavlja spoj istorijskog nasleđa i modernog luksuza, sa srednjovekovnim zamkom u srcu starog grada i savremenom marinom koja privlači posetioce iz celog sveta.
Verski turizam i duhovno nasleđe
Kipar je značajna destinacija za verski turizam, naročito za pravoslavne vernike. Manastiri i crkve u planinskom masivu Troodos čuvaju dragocene freske i ikone iz srednjeg veka, a mnogi od njih nalaze se na listi svetske baštine.
Za posetioce iz Srbije, Kipar predstavlja duhovno blisku destinaciju, idealnu za hodočašća i organizovane verske ture koje kombinuju obilazak svetinja i odmor na obali Mediterana.
Eko i aktivni turizam
Osim kulturnih i verskih sadržaja, Kipar nudi i bogate mogućnosti za eko i aktivni turizam. Planinske staze Troodosa savršene su za planinarenje i biciklizam, dok tradicionalna sela nude autentičan doživljaj ostrvskog načina života. Održivi turizam, lokalna gastronomija i boravak u prirodi sve su popularniji među savremenim putnicima koji traže mir i autentičnost.
More, sunce i prelepe plaže
Kada je reč o letnjem odmoru, Kipar je sinonim za kristalno čisto more i uređene plaže. Letovališta poput Ajia Napa i Larnaka nude raznovrsne sadržaje od porodičnih hotela do luksuznih rizorta, uz brojne plaže koje nose međunarodno priznanje za kvalitet vode i očuvanost životne sredine.
Gastronomija kao deo doživljaja
Posebnu pažnju na sajmu privući će i kiparska kuhinja spoj mediteranskih aroma, maslinovog ulja, svežih plodova mora i tradicionalnih recepata. Degustacije vina i lokalnih specijaliteta omogućiće posetiocima da već u Beogradu osete duh Mediterana.
Jačanje turističke saradnje
Učešće Kipra kao zemlje partnera predstavlja i važan korak u jačanju turističkih i ekonomskih veza dve zemlje. Očekuju se poslovni susreti i najave novih turističkih aranžmana, kao i unapređenje saradnje u oblasti avio-saobraćaja i promocije destinacija.
Kao zemlja partner Sajma turizma 2026, Kipar neće biti samo izlagač, već centralna inspiracija manifestacije, ostrvo koje donosi sunce, istoriju, duhovnost i gostoprimstvo u srce regiona.
Danas, više nego ikada, postajemo svesni koliko je svet međusobno povezan. Jedan događaj na drugom kraju planete može pokrenuti lanac posledica koji se oseća hiljadama kilometara dalje, u potpuno drugačijem kulturnom, političkom i istorijskom kontekstu. Ono što se dogodi u dalekoj zemlji retko ostaje lokalno, priroda ne poznaje granice, a posledice njenih procesa često oblikuju sudbine čitavih naroda.
Prirodni i geološki procesi dešavaju se neprekidno, često daleko od očiju javnosti. Većinu vremena prolaze nezapaženo, ali ponekad jedan takav događaj pokrene niz promena koje svet nepovratno usmere u novom pravcu. Upravo jedan takav trenutak zabeležen je 8. juna 1783. Godine, datum koji danas malo kome znači, ali koji je ostavio dubok trag u istoriji Evrope, pa i Srbije.
Tog dana, na jugu Islanda, iznenada je eruptirao vulkan Laki, jedan od najaktivnijih vulkanskih sistema u toj oblasti. Umesto jedne kratke eksplozije, usledila je erupcija koja je trajala gotovo osam meseci. Ogromne količine lave, više od 14 kubnih kilometara, izlile su se preko pejzaža, uništavajući sela, farme i pašnjake. Oblaci otrovnih gasova, bogatih sumpor-dioksidom, prekrili su ostrvo i odmah odneli brojne ljudske živote.
Posledice po Island bile su katastrofalne. Klima u Evropi se naglo promenila, leta su postala hladna i kišovita, a zime oštrije nego ikada. Žetve su propadale jednu za drugom, glad je zahvatila čitav kontinent. Procene govore da je u godinama nakon erupcije stradala gotovo četvrtina ukupnog stanovništva Islanda. Za ovu ostrvsku naciju, Laki je postao simbol kolektivne traume i opomene o moći prirode.
Međutim, ono što se dogodilo na Islandu nije ostalo ograničeno na severni Atlantik. Oblaci vulkanskih gasova i čestica proširili su se atmosferom i izazvali poremećaje klime širom planete. U južnoj Aziji i istočnoj Africi promenili su se monsunski obrasci, što je dovelo do dugotrajnih suša u slivu reke Nil. Posledice su bile razarajuće, nestašica hrane, bolesti i masovno stradanje stanovništva.
Narednih nekoliko godina evropski kontinent je zahvatilo takozvano „malo ledeno doba“. Letnje temperature su opale, padavine su postale nepredvidive. Glad i siromaštvo zahvatili su široke slojeve stanovništva, dok su cene hrane rasle do neslućenih razmera. Društvena napetost je rasla, a nezadovoljstvo se sve češće izlivalo na ulice.
Ekonomska kriza koja je usledila dodatno je oslabila stare društvene strukture i ubrzala političke procese koji su već tinjali. U Francuskoj, zemlji dubokih socijalnih nejednakosti, glad i ekonomski pritisci postali su okidač za građansku revoluciju 1789. godine. Taj događaj označio je prelomni trenutak u istoriji čovečanstva, kraj apsolutizma i početak modernih građanskih društava.
Francuska revolucija nije bila izolovan događaj. Njene ideje slobode, jednakosti i narodnog suvereniteta širile su se Evropom, prelazeći granice i inspirišući potlačene narode da preispitaju sopstveni položaj. Talas promena zahvatio je i Balkansko poluostrvo, gde su narodi pod osmanskom vlašću pažljivo pratili dešavanja na Zapadu.
U Srbiji je upravo u tom periodu sazrevala ideja o oslobođenju. Vest o narodima koji ruše stare poretke i uzimaju sudbinu u svoje ruke davala je snagu i nadu. Prvi srpski ustanak, podignut početkom 19. veka, nije bio samo lokalni bunt protiv Osmanskog carstva, već deo šireg evropskog procesa u kojem su se narodi borili za slobodu, dostojanstvo i pravo na samostalno odlučivanje.
Tako se jedan vulkan, udaljen hiljadama kilometara od Balkana, pokazao kao prvi u nizu događaja koji su, kroz klimatske promene, ekonomske krize i političke revolucije, indirektno uticali i na sudbinu Srbije. Laki je pokrenuo geološki domino efekat, koji je zatim prerastao u klimatski, društveni i na kraju istorijski preokret.
Ova priča jasno pokazuje da istorija nije niz izolovanih događaja, već složena mreža uzroka i posledica. Naizgled mali i prirodni proces, poput erupcije vulkana u dalekoj zemlji, može imati nesagledive posledice po svakodnevni život ljudi širom sveta. Iako takve procese ne možemo sprečiti, možemo iz njih učiti. Iskustva naših predaka podsećaju nas da živimo u svetu stalnih promena, u kojem su solidarnost, saradnja i razumevanje međusobne povezanosti ključni za opstanak civilizacije. Granice u tom svetu postoje samo na mapama, priroda, klima i istorija ih ne priznaju. Upravo zato, razumevanje prošlosti ostaje jedno od najvažnijih oruđa za suočavanje sa izazovima budućnosti.
Lužički Srbi – poznati i kao Severni Srbi su stari zapadnoslovenski narod, koji danas naseljava severnoistočni deo Nemačke, pre svega pokrajine Saksonija i Brandenburg. Ova oblast je od kasne antike poznata kao Lužica ili na nemačkom jeziku Sorbenland – zemlja Srba.
Nekada skup mnogobrojnih slovenskih plemena na severu današnje Nemačke, Lužički Srbi danas broje tek nešto više od 105.000 građana.
I dan danas, bez obzira na mali broj preostalih lužičkih Srba u Nemačkoj, preko devedest odsto svih geografskih naziva reka, gradova, jezera u nemačkim pokrajinama Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim delovima severa i istoka Nemačke, nose srpska imena – od Kamenice do Bele Gore i Bele Vode sve do Drenova i Trnova, a i sama nemačka prestonica, Berlin, je slovenskog porekla – od reči Brljin po tamošnjim barama. Pruski vladari nakon proterivanja lužičkih Srba menjaju i germanizuju sve ove toponime. U većini ovih mesta više nema Srba, osim u Lužici – ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere.
Velika je enigma o samom poreklu severih Srba i kakve oni veze imaju sa nama?
Naučnici su razvili najmanje dve teorije o ovom pitanju. Prva tvrdi da su se Srbi naselili u kasnoj antici iz zajedničke postojbine, koja se nalazila negde između Rusije i Ukrajine. Ovaj moćni ratnički narod je preuzeo Germanske teritorije kada su germanska plemena poput Sveva i Vandala napustila te prostore, ostavljajući područje slabije naseljenim.
Nasuprot ovoj, druga teorija sugeriše da su Srbi oduvek živeli na tim prostorima i da je upravo ta oblast njihova prapostojbina.
Prva teorija je uglavnom prihvaćena među zapadnim, posebno nemačkim naučnicima. S druge strane, druga teorija, koju podržavaju mnogi današnji istoričari, ne posustaje i sve više dobija na značaju. Ona se oslanja na rad vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita iz 10. veka, koji u svom delu „O upravljanju državom” navodi da su balkanski Srbi potekli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graničila sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom, i da su tu Srbi „prebivali od početka.” Ova lokacija se poklapa sa mestima na kojima ih nalazimo danas, u Istočnoj Nemačkoj. Moćni savez Venda (Srba, Slovena) vladao je ovim teritorijama i imao brojne utvrđene gradove, uključujući Stargrad (danas Oldenburg, blizu granice sa Danskom), kao i Lupek (danas Libek na Baltiku), sve do svoje prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, od koje danas nema ni traga.
Lužičani i danas s tugom prepričavaju drevnu legendu o deobi dvojice sinova moćnog kneza Dervana iz Bodriča. Braća odlučuju da se podele: jedan ostaje sa narodom u Polablju, dok se drugi, zajedno s delom naroda, seli daleko na jug.
Ovu legendu potvrđuje i Porfirogenit, koji smatra da su balkanski Srbi potomci drugog brata. Zapisuje da se narod naselio na prostranstvima Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali posebno u Zetskoj dolini i današnjim crnogorskim Brdima. Tako su lužički Srbi zapravo položili temelje buduće srpske države.
Poznati srpski general u I svetskom ratu Pavle Jurišić Šturm po poreklu je bio Lužički Srbin. A mnogi istoričari tvrde da je najpoznatija lužička srpkinja ikada – Katarina Velika koja je rođena u Pruskoj u mestu Zerbst – lužičko Srbište.
Ono što je zanimljivo, da bez obzira na istorijske činjenice, legende ili mitove, danas ipak imamo priliku da bar turistički posetimo ,,zaboravljene rođake,, u Nemačkoj. Današnja Lužička Srbija ima brojne kulturno istorijske spomenike i gradove – muzeje na otvorenom koje vredi posetiti. Jedan od njih je svakako Bautzen, odnosno drevni srpski grad Budušin. To je ujedno i prestonica Lužice i idealna tačka iz koje možete posetiti i sva ostala sela, zamkove i prirodne lepote.
Ono što će svakako obradovati ,,Balkanske Srbe,, je činjenica da je ovaj deo Nemačke najjeftiniji, nije turistički toliko posećen, tako da ćete biti u prilici da nađete smeštaj već od 30 evra, što nije moguće u ostalim delovima Nemačke. Cene hrane u marketima su slične kao i kod nas a ručak za dvoje u restoranima u centru Bautzena možete naći već za dvadesetak evra.
Da li ste spremni da se upoznate sa davno zaboravljenim rođacima? Ništa vas ne sprečava.
