Internet platforme i društvene mreže su sastavni deo naše svakodnevice a svetska pandemija iz 2020. godine koja i dalje traje je dovela do toga da sve više koristimo internet. Naše poslove prebacujemo na online platforme, kupujemo preko interneta, upoznajemo se preko društvenih mreža… Ceo naš život se danas kreće oko velikog broja platformi koje želimo ili moramo da koristimo. Internet nam pruža mogućnost da učimo i napredujemo ali je takođe i prostor koji sa sobom nosi brojne opasnosti po naš lični i profesionalni život. Kako bi razrešili nedoumice o mogućim štetnim uticajima internet platformi kontaktirali smo svetskog stručnjaka u oblasti zaštite podataka Daphnee Iglesias i postavili joj pitanja na ovu vrlo aktuelnu temu.

Kako možemo da zaštitimo sadržaj koji objavljujemo na internet platformama?

Jedan od problema današnjeg društva je što nemamo digitalnu pismenost, ne učimo u školi kako da zaštitimo svoje podatke na mreži. Ljudi moraju da shvate da što manje informacija objavljuju na internetu više su zaštićeniji. Što više podataka date o sebi, internet platforme će imati pristup većem broju detalja o vašoj ličnosti, i ne govorimo o tome da neko želi da zna gde živite ili broj vašeg pasoša, već je više reč o tome da će znati kako koristite internet i stoga mogu da vam prodaju I reklamiraju više usluga bez vašeg pristanka. Ali, sa druge strane, što više podataka objavite na internet platformama to ste ranjiviji I u odnosu na internet kriminalce, a to su ljudi koji zapravo mogu da hakuju i iskoriste vaše informacije, poput adrese i ličnih podataka, da vas uhode i ucenjuju. Kada se odlučite da koristite usluge internet platformi  trebalo bi da unesete što je manje informacija moguće, samo koliko se od internet platforme zahteva da bi usluge bile moguće. Svaka platforma ima minimalni unos informacija koji je dovoljan za funkcionisanje usluga i sistema.

Takođe, bitno je da imamo jake lozinke, ne možemo uvek da koristimo istu lozinku za svaku platformu. Ako ste osoba koja dosta koristi platforme za svoj posao i posebno ako dosta putujete, koristite računar na različitim lokacijama, preporučila bih vam da koristite VPN, sa VPN-om ste povezani na mrežu koja nije deo vaše zemlje i ljudi ne mogu da uđu u trag gde ste ili šta radite na internetu. VPN je virtuelna privatna mreža i u osnovi imitira mrežu van mesta gde se vi nalazite. VPN radi na nivou internet protokola. Svaka zemlja ima protokol koji joj je dodeljen, svaki protokol ima svoj broj i kada koristite VPN, u suštini govorite svom računaru da se ne povezuje na broj protokola koji je dodeljen za vašu državu, već da se povezuje na brojeve protokola u nekoj drugoj zemlji . Ali da biste koristili VPN, zaista vam je potrebna dobra veza i što kvalitetnija oprema. Takođe je dobra ideja da koristite VPN kada putujete u vise  različitih zemalja i da koristite samo vašu mrežu, a ne lokalne otvorene mreže da biste sprečili moguću invaziju na vaš računar i podatke.

Veoma je važno da ako koristimo mnogo aplikacija moramo da budemo sigurni da su naše aplikacije uvek ažurirane, ali pre svega je najbitnije koristiti zdrav razum i ne objavljivati sve stvari koje se dešavaju u našim životima, jer ponekad jedan običan post može postati vrlo brzo viralan i ne znate kako to može da utiče na vaš lični ili profesionalni život.

Na koji način internet platforme prave neku vrstu mape svega što pretražujemo na mreži, šta kupujemo, gledamo…da li trebamo da brinemo o tome?

Ljudi moraju da shvate da internet platforme prikupljaju naše podatke, ali to nije na tako ličnom nivou kao što obično mislimo. Oni nas vide kao broj, kao korisnika koji se kreće kroz mrežu i obično koriste kategorizaciju podataka o tome šta kupujemo I pretražujemo. Ne karakterišu nas kao stvarne osobe, već samo kao brojeve i skup podataka, informacije koje mogu da koriste I prodaju oglašivačima, jer platforme u svojoj osnovi nisu društvene mreže već su kompleksan alat za oglašavanje, tako zarađuju, oni prodaju i prosleđuju informacije koje im mi dajemo besplatno da bi koristili platforme. Ti oglašivači mogu biti malo lokalno preduzeće, pekara u vašoj ulici ili velika međunarodna kompanija koja želi da zna kako ljudi koriste njihov proizvod, šta kupuju ili šta izbegavaju. Dakle, transakcije su između platformi i drugih kompanija. Kao korisnici mi to dozvoljavamo I dajemo im saglasnost pre nego što počnemo da koristimo platformu i njene usluge, dozvoljavamo im da prikupe naše podatke i da ih dele sa bilo kojim drugim kompanijama sa kojima imaju posla. Čak i ako ne pročitate uslove i kliknete na OK, vi ste pristali, možda i nesvesno da delite vaše podatke sa internet platformom koju koristite. Ako to ne dozvolite, nećete moći da koristite platformu. Ili imate pun pristup usluzi ili uopšte nemate pristup. Danas imamo ideju da internet platforme mapiraju sve što radimo zbog nadzora…Ono što društvene mreže rade u svrhu korišćenja naših podataka možda nije plemenito ali danas je granica između onoga što bi trebalo da im dozvolimo a šta ne veoma nejasna.

Vrlo je bitno da znamo nešto vise o GDPR zakonima. To je zapravo opšta uredba o zaštiti podataka, o privatnosti i bezbednosti korisnika koju je donela Evropska Unija, na snazi je od 2018. Godine kako bi se obezbedila poverljivost, pravičnost, transparentnost i odgovornost tokom obrade ličnih podataka. Iako je razvijena imajući u vidu šta se dešava unutar Unije, ona je primenljiva i u organizacijama širom sveta, ako prikupljaju podatke o stanovnicima EU. Kazne za prekršaje mogu dostići milionske iznose.

Internet pamti sve? Svaka slika, objava na društvenim mrežama, sadržaj koji objavljujemo je zauvek na internetu i može nam praviti probleme, u privatnom ili profesionalnom životu. Da li je to tačno i šta možemo da uradimo povodom toga ako želimo da izbrišemo neki sadržaj koji smo podelili?

Ne bih rekla da internet pamti, ali informacije i podaci definitivno tamo ostaju. Postoji zanimljiva konstatacija o milenijalcima –  da je to poslednja generacija koja nema ništa što može da ih kompromituje na internetu jer kada su milenijalci došli na mrežu, tada još nije bilo društvenih medija i platformi sličnih modernom načinu korišćenja interneta. Internet ne pamti vaše postove na način gde vam kaže: ,,hej znam šta ste objavljivali prošle godine,, ali vaši podaci i postovi ostaju na mreži, i ako nisu na na nivou platforme, definitivno mogu da budu u okviru ,,dark web-a,,. To može biti i na nekom drugom nivou, na nekom forumu, ljudi mogu da unovče te podatke ili da ih koriste za trgovinu. Imam par primera na ovu temu. Određeni građanin Austrije, nakon izdržavanja zakonske kazne nije mogao da nađe posao jer svaki put kada ukuca svoje ime na Guglu prvi rezultat koji se pojavi je njegov krivični dosije i kazna. Zato je tužio Gugl I zahtevao da ukloni i izbriše te informacije. Gugl je odgovorio da je njihova misija da sve informacije širom sveta budu dostupne njihovim korisnicima. Nakon nekoliko godina Evropski Sud Pravde je napravio presedan u ovom slučaju i doneo odluku da ako su informacije previše lične i ako mogu da izazovu poniženje korisnika, te informacije mogu da se izbrišu sa pretraživača Google. To je razlog zašto danas kada nešto guglate u Evropskoj Uniji, u dnu stranice možete pročitati da se neke informacije mogu izostaviti. Međutim to nije slučaj u ostatku sveta. EU je najkomplikovaniji prostor za rad internet platformi, ali one i dalje moraju da budu prisutne na tom tržištu jer im je to ekonomski vrlo isplativo. Moj drugi primer je iz Brazila, porodična proslava Bar Micve jednog maloletnika postavljena je  na Youtube. Ovaj video je postao veoma viralan i dečak je počeo da dobija pretnje, ljudi su se rugali njemu i njegovoj porodici. Posle nekog vremena video je nestao sa platforme, ali mnogo ljudi je već napravilo kopiju video snimka, tako da svaki put kada porodica maloletnika uspe da skine video sa platforme, ubrzo se pojavi nova kopija. Njegova porodica je tužila Gugl i zahtevala da ukloni video sa Youtube-a, a Gugl je to odbio. Posle par godina sud u Brazilu odlučio je da se snimak mora ukloniti jer je u pitanju korisnik koji je u momentu objavljivanja snimka bio maloletnik. Gugl je uklonio i obrisao snimak sa Youtube-a  nakon odluke suda u Brazilu. Pre 3 godine taj video se ponovo pojavio na platformi i odjednom su svi brazilski portali i korisnici ponovo komentarisali ovu osobu i njegovu porodicu.Očigledno zato što više nije maloletan, nema razloga da video ne bude na mreži, ali to ga je toliko pogodilo da je napustio zemlju sa svojom porodicom.

Naizgled tako beznačajna stvar, objava na društvenoj mreži ili video na Youtube-u može da izazove veliki problem privatnom ili profesionalnom životu. U ekstremnim slučajevima vaši podaci mogu da budu I na takozvanom Dark web-u. Dark web i deep web su sektori mreže koje ljudi koriste za kriminalne aktivnosti. To je deo strukture interneta. Zamislite to kao podzemni nivo interneta, do njega možete doći samo preko određenog alata, a taj alat je internet protokol koji vas može odvesti tamo. To je oduvek postojalo, od početka interneta svi ovi prostori su bili jednaki. U početku je internet bio mesto gde je svako mogao slobodno objavljivati sve što želi bez posledica.  Međutim mnogi korisnici dark web-a danas napuštaju ove prostore i počinju da koriste klasične internet platforme koje su deo naše svakodnevne upotrebe. Oni rade iste stvari kao što su radili prikriveno, ali sada koriste legalne platforme kako bi to legitimisalo njihove postupke

Oni nas prisluškuju? Poslednjih godina pametni uređaji snimaju naš govor, da li možemo to da sprečimo i šta oni rade sa svim tim informacijama?

Pametni uređaji kao što su pametni usisivač, smart tv ili frižider, konstantno šalju informacije svojim proizvođačima, kako bi unapredili svoje usluge, ažurirali programe itd. Sve što im kažete I tražite od njih biće analizirano kao podatak I to može biti korisno za njih da poboljšaju svoje proizvode. Bilo je I slučajeva da su proizvođači i ljudi koji obrađuju podatke koje im uređaji šalju primetili zvuk nasilja u porodici na snimcima. U tim konkretnim slučajevima kompanije nisu davale te podatke policiji i to nam govori da su te kompanije tu samo da zarade novac, nemaju društvenu odgovornost, nemaju etiku u onome što rade. Na kraju samo žele da poboljšaju svoje uređaje i da prodaju više.

Mi dajemo saglasnost našim pametnim telefonima da mogu da koriste mikrofone za snimanje, tako da oni poslednjih godina koriste tu saglasnost i prave personalizovane reklame i predloge na osnovu onoga što pričamo, ali to ne možemo smatrati činom špijunaže jer mi dajemo pristanak na uslove korišćenja same platforme.