#grčka

HIOS: IZMEĐU MASTIKE, MITOVA I EGEJSKOG PLAVETNILA

destinacije

Postoje ostrva koja vas dočekaju galamom, muzikom i gužvom, i ona druga, tiha, jednostavna, koja vas osvoje polako. Hios pripada ovoj drugoj vrsti. Na prvi pogled skroman i nenametljiv, ali kada mu dozvolite da vam se približi, otkriva slojeve istorije, mitologije i mirisa koji se ne zaboravljaju.
Smešten u severnom Egeju, nadomak turske obale, Hios je ostrvo bogate prošlosti i izuzetne lepote. Tokom vekova, bio je dom i utočište mnogih civilizacija: Grka, Rimljana, Vizantinaca, Đenovljana i Turaka. Svaka od njih ostavila je trag, i zato ostrvo i danas izgleda kao mozaik kultura: zapadni lukovi i trgovi, istočnjačke kapije, vizantijske crkve i turski hamami.

Hios je mesto gde istorija nije samo priča iz knjige, već deo svakodnevice. Dok hodate kamenim ulicama starih sela, imate utisak da vreme teče sporije, kao da vas ostrvo uči strpljenju i smirenosti.

Mit o Hioni i dar mastike

Mit kaže da je Hios dobio ime po Hioni, ćerki boga vina Dionisa. Njeno ime znači „Snežna“, i iako se snežne pahulje retko spuštaju na jug ostrva, vrhovi planina na severu ostrva zaista ponekad zablistaju pod snegom. Te planine nisu samo simbol ostrva, već i prirodna barijera koja štiti južne delove od vetra i hladnoće, stvarajući mikroklimu pogodnu za rast jedinstvene biljke po kojoj je Hios poznat u celom svetu, mastike.

Mastika je smola koja se dobija od posebne vrste drveta i vekovima se koristi u medicini, kozmetici, parfemima, ali i u slatkišima i pićima. Samo se na Hiosu može pronaći mastika ovakvog kvaliteta, i zato je zovu tekućim zlatom ostrva. Na jugu se nalaze sela poznata kao Mastikohorija, njih dvadeset i četiri, koja su u srednjem veku bila utvrđena i opasana zidinama, jer su gusari i trgovci često pokušavali da se domognu dragocene smole.

U selima Pirgi, Mesta i Olimpi vreme je stalo. Pirgi je pravo remek delo arhitekture: fasade kuća prekrivene su crno-belim geometrijskim motivima, koji su jedinstveni u Grčkoj. U Mesti su ulice uske i vijugave, a kuće povezane zidovima kako bi se selo moglo odbraniti od napadača. Hodajući tim sokacima, osećate se kao u nekom živom muzeju.

Mandarine, ruže i mirisi juga

Hios, međutim, nije samo mastika. Njegova zemlja rađa i mirisne mandarine, po kojima je dolina Kambos poznata širom Grčke. U novembru i decembru ceo kraj miriše na citruse, a domaći proizvodi, sokovi, džemovi i kolači od mandarine nezaobilazni su suveniri svakog putnika.

Pored mandarina, ostrvo je poznato i po uzgoju ruža. Od latica ruže prave se parfemi, eterična ulja i tradicionalno slatko od ruže, koje se na Hiosu poslužuje uz čašu hladne vode kao znak dobrodošlice.

Tragovi Đenovljana, Turaka i kameni grad duhova

Tragovi Đenovljana i Turaka najvidljiviji su u arhitekturi, ali i u kulturi ostrva. Đenovljani su Hios pretvorili u bitnu trgovačku tačku i pomorsko središte, dok su Turci, koji su ovde vladali vekovima, ostavili svoj pečat u detaljima svakodnevnog života. Kombinacija ova dva sveta, zapadnog i istočnog stvorila je neobičnu, gotovo melanholičnu lepotu.


U središtu ostrva nalazi se Anavatos, napušteno kameno selo na litici visoko iznad mora. Zovu ga „grad duhova“, jer u njegovim ruševinama i danas odjekuju priče o otporu i stradanju iz vremena osmanskih osvajanja. Sa vrha Anavatosa pruža se pogled koji oduzima dah, more, planine, horizont koji se gubi u plavetnilu.

Manastiri, umetnici i more koje menja boje

Hios je i ostrvo duhovnosti. Na njemu se nalazi više desetina manastira, a najpoznatiji među njima je Nea Moni, pod zaštitom UNESCO-a. Podignut u XI veku, ovaj manastir čuva jedne od najlepših vizantijskih mozaika u Grčkoj. U zlatnim odsjajima svetaca na tamnoj pozadini, u mirisu tamjana i tišini koja vlada u manastirskom dvorištu, oseća se težina vekova i dubina vere. Osim Nea Monija, poseban značaj imaju i manastiri Agia Markela, zaštitnice ostrva, zatim Agios Minas i Agios Konstantinos, koji su važni duhovni centri i mesta okupljanja vernika.

Hios je bio dom i inspiracija velikim ljudima. Pre nego što je krenuo na svoje veliko putovanje, Kristifor Kolumbo je nekoliko godina živeo na Hiosu. Tu je okupljao mornare i brodograditelje, jer je ostrvo u srednjem veku bilo poznato po veštim pomorcima. Kažu da je Kolumbo ovde ostavio i deo svog srca, imao je više dece sa lokalnim ženama pa i danas na ostrvu postoje grčke porodice koje nose prezime Kolumbos.
Ostrvo je i rodno mesto jednog od najpoznatijih grčkih umetnika Mikisa Teodorakisa. Kompozitor, borac, pesnik, čovek čija je muzika postala sinonim za grčku dušu, rođen je upravo na Hiosu. Njegova melodija iz filma „Grk Zorba“ i danas odjekuje obalama Egeja, noseći istu onu energiju, ponos i strast koje osećate dok hodate po ovom ostrvu.

More oko Hiosa menja boje od tirkizne do tamnoplave, a plaže su među najlepšima u Egeju. Na jugu se nalazi Mavra Volia, plaža sa crnim vulkanskim oblucima koji sjaje na suncu kao staklo. More je ovde kristalno čisto, a kontrast između tamnog peska i svetlosti sunca stvara prizor koji deluje nestvarno. Na severu se nižu plaže Nagos, Vroulidia i Giosonas, skrivene, mirne, idealne za one koji beže od gužve. Na mnogim mestima možete plivati sami, slušajući samo talase i vetar.

Ukusi, mir i put do ostrva

Gastronomija Hiosa prava je mediteranska priča. U tavernama pored mora služi se sveža riba, hobotnica na žaru, maslinovo ulje, sir mastelo i domaće vino. U desertima ćete osetiti mastiku i mandarine, u kolačima miris ruže. Cene su pristupačne, a domaćini gostoljubivi. Ovde se jede polako, s osmehom, bez žurbe kao što se živi.

Do Hiosa se može stići avionom, sa presedanjem u Atini, ili trajektom iz luke Pirej. Ostrvo se nalazi tik naspram turske obale, preko puta Izmira i letovališta Češme pa se mnogi odlučuju da tokom boravka naprave jednodnevni izlet do Turske. U novembru su temperature prijatne, između 22 i 24 stepena, a more je i dalje toplo, s temperaturom iznad 20 stepeni, pa je kupanje moguće i kada se u ostatku Evrope već nosi kaput.
Hios je ostrvo koje vas ne opčinjava odmah, već polako i trajno. To nije samo mesto, već doživljaj, miris mastike, mora i zvuk tišine koji ostaje u vama još dugo nakon što se vratite kući.

Ovaj press trip je organizovala srpska kancelarija Turističke Organizacije Grčke (GNTO) kao i lokalna turistička organizacija Hios i privredna komora ostrva Hios kako bi približila turističke potencijale ostrva srpskom tržištu.

Zakintos: Ostrvo kornjača, maslina i najlepših vidikovaca mediterana

destinacije

Na krajnjem jugozapadu Grčke, u zagrljaju svetlosti, talasa i vetra, smešten je Zakintos – jedno od onih mesta koje vas u trenu preplavi lepotom, a zatim polako, nečujno, osvoji autentičnim karakterom.

Šarm Zakintosa dolazi u slojevima – u bojama mora koje deluju gotovo nestvarno, u belim stenama koje se uzdižu iz vode kao drevni čuvari, u beskrajnim maslinjacima, u osmesima meštana, mirisu citrusa i zvucima talasa koji se stapaju s pesmom zrikavaca. Iznad svega, to je ostrvo energije – mladalačke, sirove i autentične.

Ostrvo koje diše u ritmu mladosti

Iako je mnogima prva asocijacija na Zakintos ples do zore, žurke i ritam Laganasa – ono što iznenađuje je koliko to ostrvo ima dušu i neki porodični mir koji možda ne možete da osetite pri samom upoznavanju ove destinacije. Laganas jeste epicentar zabave, mesto puno mladih iz svih krajeva Evrope, sa neonskim svetlima, diskotekama i energijom koja ne prestaje. Međutim, dovoljno je da se udaljite svega nekoliko kilometara od centra Laganasa, i dočekaće vas potpuno drugačiji svet – tih, porodičan, iskonski grčki.

Cilivi, Alikanas, Alikes – to su mesta za one koji traže mir, porodični ambijent, duga jutra na plaži i večeri pod maslinama. Cela istočna obala Zakintosa prepuna je peščanih i šljunkovitih plaža, idealnih za opuštanje, daleko od buke i gužvi. More je ovde kristalno čisto, blago i poziva vas da uronite, ne samo telom, već i dušom.

Vidikovci koji oduzimaju dah

Zakintos ima nešto što se retko nalazi na mediteranu – prirodu koja vas neprestano iznova ostavlja bez daha. Vidikovac iznad Navajo plaže, jedne od najpoznatijih u Evropi, pruža prizor koji će vam zauvek ostati urezan u pamćenje: strme, bele litice koje se gotovo vertikalno obrušavaju u tirkizno more, i napušteni brod nasukan na pesku kao senka prošlih vremena. Zbog prevelike popularnosti Navajo plaže, koja je sada već postala zaštitni znak Grčke, vlasti ovog ostrva su godinama smanjivali broj brodića koji su mogli da pristanu na beli pesak ove obale. Osim tirkiznog mora ova plaža je poznata i po olupini broda koji još više pojačava autentičnu sliku ove plaže. Pre nekoliko godina, nakon zemljotresa, deo litice se obrušio na plažu, tako da je danas zabranjeno pristajanje brodova i možete se diviti lepoti ove plaže sa broda ili još bolje sa vidikovca iznad plaže.

Još impresivniji za one koji tragaju za malo mirniju destinaciju i manje posetilaca je vidikovac iznad Mizitrasa – stene koja se izdiže iz mora u savršenom piramidalnom obliku, kao neko drevno svetilište prirode. Pristup ovom vidikovcu zahteva malo truda, ali nagrada je nemerljiva: tišina, visina i boje koje vas opčine.

Masline: Zeleno srce ostrva

Zakintos nije samo ostrvo tirkiznog mora – to je i ostrvo maslina. Prekriven je zelenilom koje ne prestaje, zahvaljujući preko dva miliona stabala maslina koje rastu širom ostrva. Ova zelena pluća Zakintosa ne samo da ga čine jednim od najzelenijih grčkih ostrva, već mu daju i jedinstvenu atmosferu – miris zemlje, lišća, plodova. Neka od stabala su stara i više od 1000 godina – svedoci vremena i istorije, oni čuvaju uspomene na vekove i civilizacije koje su ovuda prolazile. Maslinovo ulje sa Zakintosa je izuzetnog kvaliteta, a gotovo svaka porodica ima svoje drveće i sopstvenu proizvodnju. Ovde se maslina ne tretira kao posao – već kao način života.

Jonsko more: Mlečno plava čarolija

More koje zapljuskuje obale Zakintosa jedno je od najspecifičnijih na Mediteranu. Jonsko more je poznato po svojoj mlečno plavoj boji, koja nastaje kao posledica refleksije svetlosti kroz mikročestice krečnjaka koje se nalaze u vodi. U zavisnosti od doba dana, svetlosti i ugla gledanja, more menja nijanse – od svetloplave do tirkizne, skoro fluorescentne. Uz to, Jonsko more je i jedno od najdubljih i najčistijih mora Evrope, što ga čini rajem za ljubitelje ronjenja, plivanja i istraživanja skrivenih uvala.

Zapadna obala Zakintosa je divlja, dramatična i gotovo netaknuta. Tu se nalaze neke od najlepših skrivenih plaža do kojih se može doći samo brodićima, tokom brojnih dnevnih ekskurzija koje se organizuju sa raznih delova ostrva. Ove plaže su često okružene strmim liticama, bez puteva, bez gužve, bez buke – samo vi, more i nebo.

Ostrvo kornjača: Kareta-kareta kao stanovnik i simbol

Zakintos je i prirodni rezervat kareta-kareta kornjača, koje ovde dolaze svakog leta da polože jaja na južnim plažama ostrva. Ove impozantne morske kornjače, koje mogu dostići dužinu preko jednog metra i živeti više od jednog veka, mogu se često videti tokom brodskih izleta – naročito u okolini ostrva Maratonisi, koje lokalci nazivaju i „ostrvo kornjača“ zbog svog oblika.

Kapetani turističkih brodova znaju tačne lokacije gde se kornjače zadržavaju, i susret sa ovim veličanstvenim stvorenjima ostavlja dubok utisak – tišina prirode, lagani pokreti kornjače i osećaj prisustva nečeg prastarog i svetog.

Ostrvo koje su želeli svi: Kratka istorija Zakintosa

Zakintos nije samo prirodni raj – to je i ostrvo sa slojevitom istorijom, oblikovanom pod uticajem različitih civilizacija koje su ga, kroz vekove, osvajale i ostavljale tragove.

Njegova izuzetna strateška lokacija u Jonskom moru, zajedno sa blagom klimom, plodnim tlom i prirodnim lepotama, činila ga je poželjnim plenom mnogima. Vizantijci, Normani, Mlečani, Turci, pa čak i Britanci – svi su želeli da vladaju ovim komadom raja.

Poseban trag ostavila je mletačka republika, pod čijom je vlašću Zakintos bio skoro tri veka (od 1484. do 1797). U to vreme, ostrvo je nazvano “Fiore di Levante” – Cvet Istoka, a venecijanski uticaj i danas je vidljiv u arhitekturi, muzici, gastronomiji i kulturi. Nakon kratke francuske i rusko-turske vladavine, ostrvo dolazi pod britansku upravu sve do 1864, kada je zajedno sa ostalim Jonskim ostrvima pripojeno modernoj Grčkoj.

Danas, iako slobodno i u svom punom sjaju, Zakintos i dalje nosi te istorijske slojeve – ne kao teret, već kao bogatstvo koje dodaje još jednu dimenziju njegovoj lepoti.

Blaga klima i večno proleće

Zakintos ima jednu od najprijatnijih klima u Evropi. Leta su ovde topla, ali ne i preterano vruća, zahvaljujući vetrovima i zelenilu koje rashlađuje ostrvo. Zime su blage, retko kada sa temperaturama ispod 10°C, a padavina ima taman koliko treba da priroda ostane bogata i bujna.

Zato nije iznenađenje što se ostrvo sve više posećuje i van sezone – naročito u septembru i oktobru, kada je prosečna temperatura vazduha oko 25°C, a more i dalje toplo (oko 23°C). To je savršen period za one koji žele da izbegnu gužve i iskuse ostrvo u njegovom najautentičnijem izdanju.

Zakintos je ostrvo kontrasta: mladost i drevna mudrost, buka i tišina, svetlo i senka, beli kamen i tirkizno plava voda. U njemu se spajaju prirodna raskoš, istorija i hedonizam, stvarajući prostor u kojem svako može pronaći svoju Grčku.

Bilo da dolazite zbog noćnog života, porodičnog mira, fascinantnih pejzaža ili susreta sa kornjačama i drevnim maslinama – jedno je sigurno: Zakintos se ne zaboravlja. Ne zato što je savršen, već zato što je istinski živ.

Skijatos – mesto gde more pamti tvoje lice

destinacije

Kažu da ako tri puta preplivaš ispod kamenog luka na plaži Lalaria, ostaješ zauvek mlad. Ne kao metafora. Ne kao legenda. Već kao istina koju more ne želi da ti objasni. A ti, plivajući kroz to svetlo koje se lomi o stenu, ne pitaš da li je to moguće. Pitaš se zašto to nisi učinio ranije.

Skijatos te ne zapljusne, ne traži pažnju. On te obavije, polako i sigurno, kao svetlost koja ulazi kroz zatvoren prozor. Kao pesak koji ti ostane među prstima i kada se vratiš kući. Na karti izgleda bezazleno, jedno od manjih ostrva Egejskog arhipelaga. Ali kad jednom kročiš na Skijatos, shvatiš da ono što je malo na karti, u tebi zauzme ogroman prostor. Skijatos je svet sam za sebe. Mikrokosmos mirisa, svetlosti, legende i tela koje se na ovom ostrvu seti kako da diše.

More koje ne pita, već poziva

More na Skijatosu je igra plavih i zelenih tonova, nežno i bistro, kao da te poziva da zaboraviš svet izvan njegovih talasa. Kad brod pristane, prvi vetar koji te dočeka nosi so, borove iglice i nešto što ne možeš odmah da prepoznaš. Možda miris zaborava. Možda prvi znak da si stigao negde gde ćeš se setiti ko si bio pre svega.

Skijatos te dočekuje kao stari prijatelj — sa osmehom koji govori sam za sebe i toplinom koja se oseća u svakom koraku. Grad nije preplavljen svetlima koja blješte, već živi u skladu sa svojim ritmom, koji se pojačava leti, kada ulice ožive muzikom, smehom i mirisima taverni. Ulice su uske, kamene, obavijene raskošnim bojama bugenvilije koje vise kao gusta kosa boginje, a plavi prozori uokvireni cvećem skrivaju domaćine koji prave tiropitu – lokalnu pitu sa sirom i pevaju tiho dok razvlače testo. U srcu grada nalazi se kuća Papadiamantisa, mesto gde vreme stane, a tišina priča svoje najlepše priče. Tu ne moraš ništa da tražiš — samo da osetiš.

Tišina maslinjaka, reč mora

Ali Skijatos nije grad. Skijatos je obala. Telo. Disanje. Lalaria je najlepši udah. Do nje možeš samo brodom, i dobro je da je tako. Lepota ne podnosi lakoću dolaska. Belo kamenje, talasi  sevaju kao da su napravljeni od stakla, i kameni morski luk koji deluje kao da ga je sam Posejdon postavio. Preplivaš jednom. Pogledaš iza sebe. Drugi put, zatvoriš oči. Treći put, nemaš šta da tražiš. Već jesi ono što si tražio.

Koukounaries na jugu miriše na borovu smolu i pečeni badem. Pesak je zlatan, sunce se na njemu zadržava duže, kao da mu je ovde bolje nego na drugim plažama. Tamo se sunčaš ne da bi pocrneo, već da bi se oslobodio svega što te pritiska. Voda je mirna, lenja, i pravi savršen kontrast bučnim barovima na plaži Banana, koja je deset minuta dalje i svetlosnu godinu udaljena u atmosferi. Tamo piješ koktel bos, izgubljen u muzici i vetru, dok svet oko tebe prestaje da postoji.

Skijatos je najživlji biser Sporada — arhipelaga razbacanog po severozapadnom Egeju kao da ih je neka božanska ruka prosula iz vedra neba. Oko njega su ostrva koja izgledaju kao nastavci sna: zeleni Skopelos, misteriozni Alonisos. Skijatos je početna tačka Sporada, ali i centar sopstvenog sveta. Svakog dana kreću izleti brodom — lagani, vetroviti dani na palubi, dok more prelazi iz plave u srebrnu i nazad. Skopelos će vas dočekati sa prelepim plažama obraslim borovima i crkvom na steni iz filma Mamma Mia, ali iza te razglednice krije se mesto tišine i duhovnosti, dok je Alonisos dom najstarijeg morskog parka u Evropi i redak azil za sredozemne medvede. Ipak, najnežniji dah tog sveta krije se još bliže.

Ispred južne obale Skijatosa, kao njegov mali odraz u ogledalu, leži ostrvo Tsougria, izgovara se Cukrija, ali zvuči kao pesma. Nenastanjeno, nisko, obraslo u gustu šumu, sa nekoliko plaža koje su toliko mekane, svetle i spokojne da vam se učini kao da ste zakoračili u stvarnost bez šuma. Na Tsougriji vreme ne postoji. Tamo pristaju samo mali brodići i oni koji znaju da je pravi luksuz  mir. Dovoljna je jedna boca vode, knjiga i tišina koja se širi kao najfiniji parfem.

Najlepše plaže Skijatosa

I sam Skijatos, pored čuvenih Kukunarijes i Banana plaže, skriva bezbroj skrivenih svetova. Vromolimnos sa nežnim talasima i gustim senkama, Mandraki sa peskom boje ćilibara, Elia i Agistros do kojih se stiže samo upornošću — šumskim putem ili čamcem, pa možda zato i najviše nagrađuju. Na severu, gde se vetrovi pojačavaju, plaže su surovije, ali iskrenije. Tamo je more dublje, razgovor kraći, a osećaj mira snažniji. Skijatos ne nudi samo različite plaže — on nudi različite verzije vas. Ako poželiš tišinu, ostrvo ti je ne uskraćuje. Dovoljno je da skreneš sa glavnih turističkih ruta. Maslinjaci, zemljani putevi, crkvice u senci. Evangelistria, manastir koji izgleda kao da je ušuškan u knjizi, a ne u stvarnosti. Tamo su prvi put podigli grčku zastavu.

Hrana na Skijatosu nije spektakl za Instagram. Ona je spektakl za jezik i za pamćenje. U taverni uz more, tanjir ribe se ne fotografiše, već deli. Maslinovo ulje je gusto kao sunce u flaši, hleb je hrskav i topliji od pogleda konobara. Sve je domaće, a ništa ne pravi predstavu od toga. Probaj hobotnicu sa roštilja, zagrizi breskvu koja kaplje niz lakat, uzmi liker od oraha i ćuti dok piješ. Jer ćutanje je ovde nova vrsta govora.

Noću, ostrvo menja svetlo. Nema neona, nema histerije. Samo refleksije meseca na vodi, čaše koje zvone staklom, parovi koji se smeju kao da su se tek sreli. Ulica Papadiamantis se puni koracima. Muzika ne dolazi iz zvučnika, već iz prozora. Neko svira bouzouki, neko priča priču. Ti samo sediš i slušaš, jer nemaš potrebu da dodaš ništa. Sve je već rečeno.

Ostrvo koje te prepoznaje

Skijatos pamti tvoje lice jer ga ne gleda kao turistu. Ne posmatra te kroz brojeve u hotelskoj evidenciji, ni kroz stope koje ostaviš na pesku. On te gleda u trenutku kad ti prestaneš da gledaš sebe. Kad ti sunce zatvori oči, a more ti zagrli kožu. Pamti tvoj pogled dok sediš sam ispod bora i ne znaš ni koliko je sati, ni koji je dan, ali znaš da si dobro. Pamti tvoj glas dok se smeješ u taverni i ne znaš tačno čemu, samo ti je lako. Pamti te onako kako bi voleo da budeš viđen — bez očekivanja, bez uloga, bez maske. Skijatos pamti ono što zaboraviš čim se ukrcaš na avion: da si celovit i bez truda, da možeš biti nežan i u tišini, da ti nije potrebna buka da bi bio živ. I zato, kad se god vratiš — za pet meseci ili deset godina — ostrvo te prepozna. Nije mu važno da li si se promenio. Važno mu je da si se vratio.

Skijatos te ne pita odakle dolaziš, ni kuda ideš. Samo te pita da li znaš da plivaš. I ako preplivaš tri puta ispod kamenog mosta na plaži Lalarija, možda nećeš postati mlađi. Ali ćeš zaboraviti da si ikad bio star. To je dovoljna magija. To je Skijatos.

Skopelos – otkrijte smaragdnu tajnu egejskog mora

destinacije

Ponekad se zapitam: da li lepota bira one koji je zaslužuju? Ako je odgovor potvrdan, onda je jasno zašto Grčka – kolevka demokratije, mitova, poezije i filozofije čuva Skopelos kao svoj dragulj u Egeju. U vremenu kada je sve “blizu” i “dostupno”, ovo ostrvo ostaje s one strane putničke hiperprodukcije, sačuvano od masovnog turizma. I baš u tome leži njegova moć.

Skopelos nema aerodrom. Nema ni “Instagram” gužvu. Do njega ne možete tek tako sleteti. Morate mu se približiti. I to je prva lekcija koju ostrvo daje – da lepota dolazi onima koji su spremni da za njom krenu.

Put do Skopelosa vodi preko Skijatosa, gde vas nakon kratkog čarter leta iz Beograda preuzimaju mali čarter brodovi i bez čekanja vode dalje – u srce Egejskog mora Već na brodu, dok klizite ka obali Skopelosa, osećate miris borova. Kao da se neko starao da sva čula budu pozvana na ovo putovanje.

Skopelos je miris. Zvuk. Odsustvo buke.

Više od 70% ostrva prekriveno je gustom borovom šumom – najstarijom na Mediteranu, kako tvrde grčki biolozi, starom preko četiri milenijuma. Ovo ostrvo nije samo pejzaž – to je vreme koje diše.

Skopelos je deo arhipelaga Sporadi – reč koja i u srpskom jeziku znači sporadično, razbacano, usputno, rasuto. Ali ništa ovde nije slučajno. Među njegovom raštrkanom braćom – Skijatosom i Alonisosom – Skopelos je najzeleniji. I možda najćutljiviji.

U njegovim selima i malim lukama, lokalci ne žive “od turizma”, već uprkos njemu. Njihov dan počinje rano, uz masline, pčele, mreže i more. Nema onih koji vas vuku za rukav, da kupite souvenir, da vam izdaju sobu, nema turističke dramaturgije. Gosti su dobrodošli, ali nisu centar sveta. A to je, zapravo, privilegija, jer tu učite kako je biti deo nečeg većeg, nečeg što traje.

Ostrvo koje skriva i štiti

Skopelos je kroz vekove bio utočište: za pomorce, za hrišćane, za monahe, za prognane i za umorne. Njegova geografska izolacija bila je prednost u trenucima istorijskih lomova. Turska osvajanja, ratovi, zemljotresi i požari – ništa nije izbrisalo ovo mesto. Naprotiv, učinilo ga je još čvršćim.

Danas se na ostrvu nalazi čak 365 crkava i manastira – za svaki dan u godini po jedan. Najvažniji je manastir Svetog Riginasa, zaštitnika ostrva, prvog episkopa i hrišćanskog mučenika, čije prisustvo lokalci i dalje osećaju kao realno. Tu je i manastir Svete Varvare, kao i brojni manastiri koji čuvaju tragove svetogorskih monaha koji su ovde, bežeći od progona, gradili nova svetilišta i skrivali dragocenosti.Zato nije slučajno što za Skopelos kažu da je “Mala Sveta Gora”.

Legenda koja menja pogled na blago

Skopelos nije ostrvo koje se daje lako. Legenda o lepoj Adrini to potvrđuje.Adrina je bila žena pirat, poznata po napadima na okolna ostrva. Kada su meštani Skopelosa uspeli da odbrane ostrvo od njene bande, legendarna piratkinja ponižena ishodom bitke zakopala je svoje blago i skočila s litice u more. Priča kaže da onaj ko pronađe njeno blago mora biti spreman da zauvek napusti svoje najmilije. Zvuči surovo, možda je to i razlog zašto blago do danas nije pronađeno ali je i lekcija o tome da prava blaga nisu u kovčegu, već u tome da znate šta ne želite da izgubite.

U ritmu Holivuda – ali bez glamura

Skopelos je postao globalno prepoznatljiv kada su ga holivudske kamere pretvorile u pozornicu za film Mamma Mia! Njegove smaragdne plaže, crkve na stenama i zlatni zalasci osvojili su svet. Plaža Kastani, koja se pojavljuje u filmu, danas je simbol ostrva. Voda ovde nije tipična za Egej – mlečno smaragdna nijansa podseća više na Jonsko more, a gusti borovi koji se spuštaju do peska čine da se osećate kao da ste usred filma ali bez scenarija.

Pored Kastanija, tu su i plaže Milia, Hovolo i Stafilos – svaka s drugačijom osobenošću, ali jednakom lepotom. More, vetar, i vi.

Gde da budete smešteni dok ste na Skopelosu

Glavni grad, istoimeni Skopelos, poznat je po belim kućama s krovovima od crvenog crepa, uskim ulicama i crkvama koje iskaču iza svakog ugla. Ako tražite autentičan pogled – pravac selo Glosa, koje s pravom zovu “balkon Egeja”. Tu, s visine, ceo arhipelag vam leži na dlanu.

U gradićima Panormos, Neo Klima i Agnontas možete pronaći smeštaj koji nije uvek “luksuzan” u klasičnom smislu reči, već u najbitnijem: tišina, čista posteljina, miris borovine ujutru i domaća pita od sira na stolu. Krećite se iznajmljenim automobilom ili lokalnim autobusima –  sve je lako dostupno, ali ništa nije nametljivo.

Skopelos nije destinacija. Skopelos je stanje duha.

Ostrvo ne pokušava da vas impresionira. Ono vam ne nudi “doživljaje”, ne prodaje “iskustva”. Umesto toga, poziva vas da zastanete. Da slušate vetar kroz borove. Da gledate u pučinu bez da tražite nešto. Da šetate, a da nigde ne stižete.

U svetu u kojem sve mora imati svrhu, Skopelos vas uči kako da stvari jednostavno – budu.

I možda upravo zato, kad jednom odete, vraćate se. Ako ne fizički, onda u mislima. Jer ima mesta koja ne posećujemo – već ih nosimo sa sobom. Skopelos je jedno od njih.

Najlepša plaža Evrope za 2025. je na Halkidikiju ali nije jedina koja oduzima dah

destinacije

Zamislite tirkizno more koje se stapa s nebom, zlatni pesak koji vam miluje stopala i mirise borova koji se mešaju sa slanim vetrom… Ne, niste na Sardiniji. Niste ni na Balearima. Najlepša plaža Evrope za 2025. godinu nalazi se u Grčkoj, na čarobnom Halkidikiju. Prema izboru organizacije European Best Destinations, najlepša plaža Evrope za 2025. godinu nalazi se na poluostrvu Halkidiki. Dobrodošli na Glarokavos.

Smešten na istočnoj obali Kasandre, Glarokavos je nekada bio gotovo nepoznat biser. Danas, iako i dalje zadržava većinu svog prirodnog šarma, popularnost mu raste. Glavni adut plaže je njen netaknuti pejzaž: široka peščana obala, borova šuma, kristalno čisto more i mala laguna u zaleđu koja izgleda kao tropska oaza. Iako je većina plaže i dalje mirna, sa prirodnim hladom borova, poslednjih godina pojavljuju se i prvi beach barovi koji se polako približavaju obali. Glarokavos je i dalje daleko od masovnog turizma, ali postaje sve privlačniji za one koji traže savršeni spoj prirode i komfora.

Ali Glarokavos nije jedini razlog zašto je Halkidiki destinacija iz snova u 2025. godini. Ovo poluostrvo, sa svoja tri „prsta“ koja uranjaju u Egejsko more, krije još nekoliko podjednako očaravajućih plaža – možda čak i lepših, ako tražite tišinu, autentičnost i mediteranski duh.

Posidi – prirodni fenomen

Na suprotnoj, zapadnoj strani Kasandre, nalazi se Posidi, mesto koje očarava svojom prostornošću, spokojem i dramatičnim zalascima sunca. Najpoznatiji je po svom dugom peščanom sprudu — uskom rtu koji se pruža duboko u more, a koji vetrovi i talasi stalno oblikuju. U zavisnosti od godišnjeg doba i vremena, sprud menja formu, pa se svaki povratak na Posidi oseća kao novo otkriće.

Plaža je idealna za dugačke šetnje, piknike i potpuno opuštanje. More je gotovo nestvarno prozirno, sa postepenim ulaskom i talasima koji gotovo uspavljuju. Iako nije potpuno izolovan, Posidi zadržava mir i autentičnost jer ovde nema agresivne komercijalizacije. Na severnom kraju plaže stoji svetionik iz 1864. godine, okružen borovima, lavandom i mirisnim mediteranskim rastinjem. Nedaleko se nalaze i ostaci antičkog svetilišta posvećenog bogu mora – Posejdonu, dodatno učvršćujući osećaj da ste na svetom, gotovo mitskom mestu.

Egeopelagitika – skrivena oaza za hedoniste

Malo poznata, ali među Grcima vrlo cenjena, Egeopelagitika idealna je za one koji žele privatnost i sofisticirani odmor. Plaža ima fini pesak, tirkizno more i spokoj koji je sve teže pronaći na popularnim destinacijama. Ovde nema previše turista, a lokalne taverne nude ribu direktno iz mora, masline iz dvorišta i vino koje prave domaćini.

More je duboko i čisto, idealno za plivanje i ronjenje. Egeopelagitika je savršena destinacija za ljude koji traže nekomercijalnu Grčku, daleko od “all inclusive” zvukova i gužve — ovde je svaki trenutak vaš, bez potrebe za instagram filterima

Kriopigi – pod borovima, uz šapat mora

Na istočnoj strani Kasandre, između Kalitee i Polihrona, nalazi se Kriopigi, jedno od onih mesta gde borovi bukvalno dodiruju more. Ova plaža je pravi mali raj za porodice, parove, ali i sve one koji žele da ceo dan provedu na moru bez potrebe za ležaljkama, jer vam hlad pravi najmirisnija borova šuma iznad vas..

Plaža se spušta niz nežnu padinu, pa je pogled sa visine prelep — sa jedne strane borova šuma, s druge Egej u svim tirkiznim nijansama. Iako postoje barovi i restorani, oni su diskretni i uklopljeni u prirodni ambijent. Kriopigi je poznat i po prirodnim izvorima hladne vode koji izviru u blizini i daju mestu i ime („hladni izvor“). More je ovde izuzetno čisto, mirno i plitko na početku, što ga čini sigurnim za decu. Ako tražite tiho, uredno i zelenilom okruženo mesto gde možete provesti ceo dan uz miris borova i zvuk talasa — Kriopigi će vas osvojiti.

Afitos – pogled koji se pamti

Iznad plaže, na steni sa koje puca pogled na more i zalive, nalazi se selo Afitos – jedno od najlepših tradicionalnih sela na Halkidikiju. Ali ispod tog kamenog sela sa kaldrmisanim uličicama, nalazi se istoimena plaža koja zaslužuje posebno mesto.

Plaža Afitos je kombinacija peska i stena, sa tirkiznom vodom i impozantnim liticama koji je štite od vetrova. Zbog blizine sela, možete se popeti na ručak ili večeru sa panoramskim pogledom na zaliv Toroneos, a zatim se spustiti nazad na kupanje. Barovi su ovde nenametljivi, u hladu, s ležaljkama na pristojnoj udaljenosti.

Ono što Afitos čini posebnim nije samo plaža, već osećaj mesta — spoj mora, kamena, istorije i duha koji traje. Ako tražite destinaciju koja povezuje estetiku i autentičnost, Afitos je idealan izbor.

Zašto baš Halkidiki ove godine?

Dok drugi jure za novim “Instagram-friendly” destinacijama, Halkidiki ostaje veran sebi — autentičan, topao, i očaravajuće lep. Ove godine Glarokavos zasluženo nosi titulu najlepše plaže Evrope, ali prava vrednost Halkidikija leži u njegovoj raznolikosti.

Od peščanih sprudova Posidija, do tišine Egeopelagitike i hladovine Kriopigija — ovaj grčki raj nudi svakome po nešto. Bilo da ste zaljubljeni par, porodica s decom, solo putnik u potrazi za mirom, ili hedonista željan dobrog vina i još boljeg pogleda – Halkidiki ima odgovor.

Spakujte šešir, knjigu, kupaći i poneku želju koju niste dugo izgovorili. Jer ovog leta, Grčka vas zove – baš tamo gde se Egej najlepše smeje.

Halkidiki koji još niste upoznali: more, masline i mesto borbe Zevsa i Titana

destinacije

Halkidiki je jedno od omiljenih letovališta među turistima iz Srbije. Mnogi već godinama biraju jedan od tri čuvena „prsta“ — Kasandru, Sitoniju ili Atos — zbog prelepih plaža, kristalno čiste vode i blage klime. Iako većina poznaje Halkidiki kao savršenu destinaciju za odmor, malo ko je svestan koliko je ovaj region bio značajan u antičkoj mitologiji i koliko legende o bogovima i Titanima i danas odjekuju kroz njegove borove šume i prelepu, razuđenu obalu.

Osim što nudi more, sunce i dobru hranu, Halkidiki je i mesto koje je duboko ukorenjeno u priče starih Helena — posebno u jedan od najvažnijih mitova grčke civilizacije: Titanomahiju, borbu između starih bogova – Titana i nove generacije bogova sa Olimpa, na čelu sa Zevsom.

Mesto gde su bogovi i Titani zaratili

Prema mitologiji, svetom su prvo vladali Titani, moćna bića rođena iz Haosa i prirodnih sila. Njihov vođa bio je Hronos, bog vremena i Zevsov otac. Kada je Zevs odrastao, odlučio je da svrgne oca i povede novu generaciju bogova — njegovu braću i sestre sa Olimpa u rat protiv Titana. Taj sukob koji nam priča o večnoj ideji smene generacija je poznat kao Titanomahija, a deo te epske borbe odigrao se upravo na području današnjeg Halkidikija.

Jedan od najpoznatijih događaja vezan je za Titana Atosa, koji je na bogove bacio ogromnu stenu. Ta stena, kaže legenda, pala je u more i postala planina Atos — danas poznata kao sveta gora i monaška republika. Taj detalj iz mita objašnjava i kako su drevni Grci tumačili prirodne pojave i oblik terena: svaka planina, stena ili ostrvo imalo je svoju priču, često povezanu sa borbom između moćnih sila.

Tri “prsta” – tri priče

Poluostrvo Halkidiki sastoji se od tri izdužena poluostrva, koja lokalci i turisti često nazivaju “prstima”: Kasandra, Sitonija i Atos. Svaki od njih ima svoj karakter, ali i sopstvenu mitološku i istorijsku priču, što ovom regionu daje poseban identitet.

Kasandra, prvi prst gledano sa zapada, najposećeniji je i najrazvijeniji deo Halkidikija. U njenim brojnim letovalištima, poput Kalitee, Pefkohorija i Haniotija, leti se okupljaju turisti iz celog sveta. Ime je dobila po proročici Kasandri iz grčke mitologije, kćerki trojanskog kralja Prijama. Prema legendi, bog Apolon joj je dao moć da predviđa budućnost, ali kada je odbila njegovu ljubav, kaznio ju je tako što niko nije verovao njenim proročanstvima — čak ni kada je najavljivala pad Troje. Danas je Kasandra mesto zabave, muzike i života, ali ispod savremenog turističkog sloja, krije se ime žene čiji glas niko nije hteo da čuje.

Sitonija, središnji deo Halkidikija, poznata je po bujnoj vegetaciji, borovim šumama koje se spuštaju do obale, manjim i tišim mestima i brojnim uvalama koje su idealne za one koji traže mir. Njeno ime dolazi od mitološkog kralja Sitona, sina boga mora Posejdona i boginje zemlje. Siton je bio poznat po neobičnom načinu izbora muža za svoju kćer — zahtevao je da se svi prosci bore do smrti, a pobednik bi stekao pravo da je oženi. Ta legenda oslikava stroga pravila i vrednosti drevnih vremena, ali i borbu kao sredstvo dolaska do cilja, što se često javlja u grčkoj mitologiji. Danas je Sitonija mesto gde priroda preovlađuje, a mali zalivi i skrivena mesta pružaju odmor daleko od gužve.

Atos, treći i najistočniji “prst”, najviše odudara od ostalih. Osim što se uzdiže visoko iznad mora planinom istog imena, poznat je kao duhovno središte pravoslavnog sveta. Na ovom delu poluostrva nalazi se Sveta Gora, autonomna monaška zajednica sa tradicijom dugom više od hiljadu godina. Na njenoj teritoriji nalazi se dvadeset manastira, među kojima su i oni koje su osnovali srpski, ruski, grčki i bugarski monasi. Pristup Svetoj Gori dozvoljen je samo muškarcima i to uz posebnu dozvolu, dok je ženama ulazak strogo zabranjen. Prema mitu, planina Atos dobila je ime po divu Atosu, koji je, tokom borbe Titana i bogova, bacio ogromnu stenu na novu generaciju bogova – stena je pala i stvorila planinu. Tako se duhovna svetinja današnjice povezuje sa mitološkom borbom između starih i novih sila.

Plaže dostojne bogova

Mitovi su jedno, ali ono što većinu danas privlači Halkidikiju su plaže — a njih ovde ima na desetine, i to među najboljima u Evropi. Halkidiki se redovno nalazi na vrhu liste po broju Plavih zastavica, međunarodnog priznanja za čistoću mora i kvalitet turističke ponude.

Posebno se izdvaja plaža Glarokavos na Sitoniji, koja je 2025. godine proglašena najlepšom plažom Evrope. Plaža je poznata po kristalno čistoj vodi i prirodnoj laguni, a okružena je borovom šumom koja pruža prijatan hlad. Ambijent je gotovo netaknut, i predstavlja savršen spoj prirodne lepote i tišine — idealno mesto za one koji žele više od tipičnog letovanja.

Odmori ali i nauči nešto novo

Osim plaža i mora, Halkidiki nudi i obilazak važnih istorijskih i arheoloških lokaliteta. U selu Stagira, koje se nalazi u unutrašnjosti poluostrva, rodio se Aristotel, jedan od najvećih filozofa antičkog sveta. Njegovo nasleđe i danas se oseća u ovom kraju, a moguće je obići i spomen-park posvećen njegovom životu i delu. Osim Stagire, moguće je obići i antički grad Olintos na zapadu Halkidikija kao i ostatke nekada moćnog grada Potidee koji se nalazi na samom ulazu u okviru poluostrva Kasandra.

Upravo ta kombinacija – priroda, mitologija i istorija čini Halkidiki drugačijim od mnogih sredozozemnih letovališta. Nije to samo mesto za kupanje i sunčanje. To je deo sveta gde su se, barem u mašti starih Grka, prelamale sudbine bogova i ljudi.

Halkidiki – letovanje sa dubljim značenjem

Ako planiraš put u Grčku i želiš nešto više od tipičnog odmora, Halkidiki nudi pravu priliku. Možeš da uživaš u moru, jedeš svežu ribu u taverni pored obale, ali i da na istom tom mestu zamisliš kako je nekada davno div Atos gađao bogove stenom. U toj mešavini mita i stvarnosti krije se ono što Grčku čini posebnom i zbog čega joj se stalno vraćamo.

Rodos – ostrvo sunca i vitezova

destinacije

Sa stotinama prelepih ostrva, Grčka je turistički raj. Ali kako odabrati savršeno ostrvo za sledeći odmor? Neka ostrva su poznata po prelepim plažama, ali bez noćnog života i kulture, a neka imaju zanimljiva arheološka nalazišta, ali ne i najbolje hotele ili plaže.

Postoji ostrvo koje ima kombinaciju svih stvari koje obožavamo kada je Grčka u pitanju – od neverovatnih plaža sa svim nijansama tirkizne i plave do najlepših sela, muzeja i arheoloških nalazišta. To je Rodos – ostrvo sunca i vitezova. Pre svega zašto ostrvo sunca? To je očigledno, Rodos je jedno od najsunčanijih ostrva na mediteranu i tokom vašeg boravka možete biti sigurni da ćete imati plavo nebo tokom skoro svih dana letovanja, a osim toga to je i ostrvo antičkog boga Heliosa, boga sunca koji je Rodos dobio na poklon od Zevsa.

Ali odkud pored sunca i vitezovi? Nakon krstaških ratova i poraza od islamskih snaga, kada su izgubili Jerusalim i teritorije svete zemlje, krstaši, odnosno vitezovi templari i vitezovi ostalih redova, naselili su prvo Kipar, zatim Rodos i na kraju Maltu gde i danas postoji red malteških vitezova. Tokom boravka na ostrvu Rodosu izgradili su prelepe tvrđave i ono što je danas ostatak srednjevekovnog grada Rodosa sa zidinama, crkvama i palatama.

Na Rodosu ima toliko mesta, muzeja, tvrđava i plaža koje treba posetiti. Ali evo nekih od glavnih atrakcija, kao i nekih tajnih: Grad Rodos – Stari grad Rodosa smatra se jednim od najlepših u celoj Grčkoj, miriše na začine i kafu – miriše na orijent. Čak i arhitektura podseća na bazare dalekog istoka. Kupole džamija i vitki minareti svedoče o turskoj vlasti. Veličanstvene građevine vitezova, kao što je moćna palata Velikog majstora, još su impresivnije.

Tu se stvorila neverovatna raznolikost prodavnica, taverni i kafića, za turiste iz celog sveta, unoseći život u stare ulice. Najlepši pogled na grad i luku Mandraki pruža se šetnjom starim gradskim zidom. Postoji živopisni lavirint uličica, oivičenih prelepim unutrašnjim dvorištima, džamijama pored kapela iz vizantijskog doba, kao i turskim fontanama i ruševinama gotičkih crkava.

Palata Velikog majstora – je nesumnjivo glavna turistička atrakcija srednjovekovnog grada. Nalazi se severozapadno, na najvišoj tački grada. Sagradili su je vitezovi hospitalci Jerusalima, na mestu prethodnog utvrđenja iz 7. Veka. Bila je rezidencija Velikog majstora i mesto gde su se održavale konferencije viteškog reda. Unutar dvora su sačuvani sarkofazi svih velikih majstora.

Kalitea – Kompleks je izgrađen za vreme italijanske vladavine, kako bi bio centar za terapiju i rekreaciju za Italijanske turiste oko postojećih, prirodnih termalnih izvora. Kupatila su svečano otvorena 1. jula 1929. godine, odmah nakon završetka puta, koji je vodio od Rodosa do Kalitee. Dizajnirao ga je arhitekta Pjetro Lombardi, koji je kombinovao vizantijske i muslimanske sa klasično grčkim elementima, mudro integrisanim u celokupnu kompoziciju.

Plaža u samom gradu Rodosu – Na ovoj kosmopolitskoj plaži, na severnoj strani grada, možete uživati u suncu i azurnoj vodi, na samo nekoliko koraka od centra grada. Veliki hoteli, taverne, barovi i prodavnice su takođe u blizini.

Lindos je poznat ne samo po svom tradicionalnom naselju, drevnom akropolju i značajnom arheološkom nalazištu, već i po prelepim plažama. Pejzaž je u obliku amfiteatra, sa akropolom koja dominira pejzažom odozgo, dok snežno belo naselje klizi sve do zamka. Plivanje u smaragdnim vodama i uživanje u pogledu koji se nalazi pred vama je životno iskustvo koje ćete zauvek pamtiti.

Manastir Filerimos se nalazi na brdu iznad Jalisosa, oko 10 kilometara od grada Rodosa, u blizini lokaliteta antički Jalisos. Sagradili su ga vitezovi Svetog Jovana u srednjem veku, a rekonstruisan je početkom 20. veka. Manastir je posvećen Bogorodici Životvornoj i njegova arhitektura je mnogo drugačija od uobičajenih manastira u Grčkoj. Njena kamena konstrukcija u gotskom stilu, podignuta je na mestu starijeg vizantijskog manastira. Ovaj manastir je i poznat po tome što je Ikona koju je po predanju naslikao Sveti Luka zanimljivim istorijskim putevima stigla sve do Crne Gore. Ikona Presveta Bogorodica Filermosa se danas čuva u Istorijskom muzeju Crne Gore u Cetinju. Prema predanju, delo je Svetog Apostola Luke, koji je naslikao 46. godine.

Ikona je vekovima bila u vlasništvu Malteških vitezova, koji su je poklonili Ruskom caru za zaštitu koje im je pružio. U Rusiji je Ikona Presveta Bogorodica Filermosa bila skoro vek i po, do kraja Oktobarske revolucije, kada je izneta i odnesena u Dansku. Zatim je neko vreme bila u Berlinu, da bi 1928. godine, zajedno sa dve velike svetinje, česticom Časnog Krsta i šakom Jovana Krstitelja stigla u Beograd, kao poklon ruskog i kralja Aleksandra i kralja Srbije. Do 1941. godine čuvana je u dvorskoj crkvi, da bi tokom povlačenja kraljevske porodice preko Crne Gore, kralj Petar II Karađorđević poklonio manastiru Ostrog. Od tada se ova velika svetinja nalazi u Crnoj Gori.

Najbolje plaže Rodosa – od kosmopolitskih do skrivenih bisera
Rodos je poznat po raznovrsnim plažama – od organizovanih, živopisnih obala sa vodenim sportovima do osamljenih uvala koje pružaju mir i tišinu. Jedna od najpoznatijih je Tsambika plaža, sa zlatnim peskom i plitkom, bistrom vodom, idealna za porodice. Iznad nje se na brdu nalazi manastir Tsambika, do kog vodi stotinak stepenika – pogled koji se pruža s vrha vredan je svakog truda.

Plaža Anthony Quinn, nazvana po glumcu koji se zaljubio u ovo mesto tokom snimanja filma, nudi kristalno čistu vodu i stene koje okružuju malu, intimnu uvalu – savršeno za ronjenje. Za one koji vole vetar i adrenalin, Prasonisi, na samom jugu ostrva, predstavlja raj za surfere. To je mesto gde se Egejsko i Sredozemno more sreću, stvarajući idealne uslove za surfere s obe strane peščanog spruda. Ako tražite nešto posebno, Agathi plaža blizu Lindosa je pravi mali raj sa mekanim peskom i tirkiznom vodom, dok je Glystra mirna plaža okružena maslinjacima – idealna za opušteni dan bez gužve.

Putovanja u 2025: Više ništa nije isto – nova pravila i trendovi u turizmu

destinacije

Nakon turbulencije koju je prouzrokovala pandemija, svet turizma više nikada nije bio isti. Turisti su tokom 2020. i 2021. godine bili lišeni svojih uobičajenih putovanja, što je izazvalo ono što se danas naziva „osvetničkim putovanjima“ tokom 2022. I 2023 godine – masovnim odlaskom na destinacije koje su dugo bile van domašaja. Ipak, 2025. godina donosi novi niz trendova u turizmu, koji obećavaju potpuno drugačije iskustvo, više pažnje posvećene prirodi, mentalnom zdravlju i tehnologiji. Svet putovanja ponovo se menja – ali ovaj put, u smeru održivosti, dostupnog luksuza i novih tehnoloških mogućnosti.

Održivost kao Imperativ

Dok su prethodni periodi turizam činili sve više komercijalizovanim i masovnim, danas se na sve strane čuje poziv za odgovorno i održivo putovanje. U 2025. godini, turisti sve više traže destinacije koje ne samo da su lepe, već one u kojima se lokalno stanovništvo brine o svojoj prirodnoj okolini – poput Kosta Rike– destinacije pionira u održivom i eko turizmu. Ove godine, ekološki turizam dobija na značaju, a sve više destinacija implementira inicijative za zaštitu prirodnih resursa. Od energetski efikasnih hotela i transporta, do očuvanja divlje prirode, turisti biraju da putuju sa ciljem smanjenja svog ekološkog otiska.

U Sjedinjenim Američkim Državama, nacionalni parkovi kao što je Yellowstone ulažu u održivu infrastrukturu i transport, dok švajcarski planinski rezorti koriste solarne panele i energiju iz obnovljivih izvora za napajanje svojih luksuznih objekata.

Luksuz i Privatnost

Pandemija je pokazala koliko je važno imati privatnost i sigurno okruženje, a luksuzna putovanja koja omogućavaju potpunu izolovanost od sveta postaju sve popularnija. Srednjevekovni zamkovi, vile sa privatnim bazenima, luksuzne jahte i ekskluzivne privatne plaže postale su sinonim za putovanja u 2025. godini. Ljudi žele da pobegnu iz svakodnevnog života i da se potpuno posvete opuštanju, daleko od gužvi i brzog tempa.

Maldivski arhipelag, luksuzne privatne vile i podvodni restorani pružaju savršen beg, dok na Islandu luksuzni hoteli u izolovanim predelima nude potpuni mir i privatnost, daleko od gradske vreve.

Digitalni Nomadi: Novi Način Putovanja

Postpandemijski svet je promenio način na koji radimo. Dok su ranije putnici morali da se povežu sa svojim radnim mestom putem telefona ili laptopa, danas sve više ljudi bira putovanja koja im omogućavaju da rade odatle. Digitalni nomadi, ljudi koji mogu da rade sa bilo kog mesta, postali su nova normalnost. Prilika da uživate u egzotičnim lokacijama, a da istovremeno obavljate posao sa vrhunskim internet konekcijama i modernim coworking prostorima, postala je vrlo primamljiva.

Lisabon je među najpopularnijim destinacijama za digitalne nomade, nudeći ne samo divnu atmosferu, već i odlične uslove za rad, sa brzim internetom, povoljnim cenama i bogatstvom kulturnih iskustava. Takođe, destinacije poput Tbilisija u Gruziji postale su prepoznatljive zbog povoljne cene života i sve razvijenijeg IT sektora.

Velnes Putovanja: Trend ili Potreba?

U današnjem brzom svetu, putovanja postaju ne samo prilika za uživanje u novim destinacijama, već i za oporavak mentalnog zdravlja. Turisti 2025. godine sve više traže lokacije koje nude terapeutske i velnes usluge. Od joge, meditacije, detoks destinacija, pa do centara za mentalni oporavak, sve više putnika se okrenulo putovanjima koja im pomažu da se opuste i osveže kako fizički, tako i mentalno.

Island, sa svojim geotermalnim izvorima i velnes centrima, kao i Švajcarska sa luksuznim spa centrima u Alpima, predstavljaju idealna mesta za poboljšanje mentalnog zdravlja.

Virtualna Putovanja: Putovanje Bez Granica

Kako fizičko putovanje nije uvek opcija, tehnologija omogućava posetu najudaljenijim destinacijama iz udobnosti vašeg doma. Virtualna i proširena stvarnost u turizmu postaju sve popularnije, jer omogućavaju ljudima da dožive svet na nov i inovativan način. Virtuelni obilazak muzeja, istorijskih spomenika, ili čak simulacija putovanja na Mars, omogućavaju ljudima da istražuju svet bez da napuste svoj dom.

Virtuelni obilasci Egipta i njegovih piramida, ili „putovanje“ na vrh Mont Everesta uz pomoć VR-a, postaju sve češće opcije za one koji žele da iskuse svet bez fizičkog putovanja.

Lokalni Turizam i Autentična Iskustva

Nakon što su mnogi putnici tokom pandemije bili ograničeni i nisu mogli da putuju, sada se sve više vraćaju osnovama i istražuju manje poznate destinacije. Lokalni turizam je u porastu, a putnici žele da dožive autentične kulture, običaje i ukuse. Turisti traže destinacije koje nude originalna iskustva, poput boravka u tradicionalnim selima, učestvovanja u lokalnim festivalima ili degustacija autentičnih jela.

Mnoge oblasti Italije, poput Umbrije, nude putnicima mogućnost da iskuse autentično selo kroz agro-turizam, dok u Japanu ruralne regije nude doživljaje u tradicionalnim smeštajima i majstorskim radionicama.

Turizam 2025. godine je dinamičan, ali sa naglaskom na održivost, mentalno zdravlje i tehnološke inovacije. Putnici sada više nego ikad traže balans između luksuza, avanture, prirode i tehnologije. Svet putovanja se menja, ali jedno je sigurno – putovanja postaju način života, prilika da se opustimo, učimo i rastemo, bez obzira na to gde se nalazimo. Da li ste spremni da istražujete ovaj novi svet turizma?

Hidra: Ostrvo ljudi zmija, umetnika i večnog leta

destinacije

Negde u plavetnilu Saronskog zaliva, između Peloponeza i Atike, leži ostrvo koje odoleva modernom vremenu – Hidra. Ostrvo koje je zabranilo automobile i stres, ovde se ne čuju motori, ljudi ne žure. Umesto sirena i semafora, ovde se čuju talasi, crkvena zvona, topot konja i šapat istorije. Ali Hidra nije samo slikovita razglednica iz prošlosti. Ovo ostrvo ima dušu. I ime. Jedno sasvim posebno.

„Mi smo ljudi zmije,“ reče mi lokalni vodič dok smo se peli uz kaldrmisane stepenike između belih kuća. „Lukavi, nepredvidivi, ali nikad zli. Znamo da preživimo.“

Zmije koje ne ujedaju, već čuvaju

Naziv „ljudi zmije“ nije turistička dosetka. To je lokalna identifikacija, skoro pa mitološka. Kroz vekove, Hidra je bila ostrvo trgovaca, pomoraca, kapetana i… diplomata. Bez tvrđava, bez jakih bedema, ali sa umom i osećajem za politiku.

Dok su mnoga grčka ostrva padala pod čizmu Osmanskog carstva ili katoličke vlasti, Hidra je uspevala da ostane polunezavisna – balansirajući između interesa Turaka sa jedne i zapadnih sila, najčešće Venecije, sa druge strane. Nisu se mešali u tuđe ratove, ali su uvek znali kada da se povuku, a kada da stanu na čelo kolone.

Tako su u presudnim momentima istorije Grčke, ljudi sa Hidre – te „zmijolike“ diplomate postajali ratnici. Tokom ustanka 1821. godine, njihova trgovačka mornarica pretvorila se u ratnu flotu. Finasirali su borbu iz svog džepa. Njihovi brodovi, njihovo more, njihova krv – postali su temelji moderne grčke slobode.

Ostrvo bez automobila i bez kompromisa

Zamislite ostrvo na kojem nema automobila. Nema ni bicikala. Ljudi hodaju, idu na magarcima, prenose robu na konjima ili ručnim kolicima. Na Hidri, to nije romantizovana atrakcija za turiste – to je način života.

Zakon zabranjuje motorna vozila na ostrvu. Ne zato što nije moguće, već zato što jednostavno, ne žele. Čist vazduh, mir, tišina. Deca bezbedno trče ulicama. Konji, mazge i magarci su deo pejzaža, ali i svakodnevice. Ovaj strogi lokalni identitet dolazi sa svojom cenom – ali Hidra tu cenu plaća s ponosom. I ne žali.

Sofija Loren i početak grčkog turizma

Godine 1957, ostrvo je otkriveno ponovo – ali ovog puta kroz kamere Holivuda. Film „Dečak na delfinu“ sa Sofijom Loren sniman je upravo ovde. Film nije postao epski klasik, ali je imao jednu sasvim drugu posledicu – probudio je svet.

Prelep pejzaž Hidre, kamene kuće na stenama, svetlo koje kao da ne pripada ovom svetu, more koje svetluca kao zlato – sve to je osvojilo publiku i turiste. Tada je Grčka ušla na svetsku turističku mapu. Počelo je ono što danas znamo kao “grčki turizam”.

Na ostrvu i dalje stoji spomenik – bronzani Dečak na delfinu, koji gleda u pučinu. Tih par sekundi filma pokrenulo je lavinu – i od tada, Grčka nije ista.

Leonard Koen, umetnici i svet bez vremenskih zona

Šezdesetih godina, jedan mladi pesnik iz Kanade, tada još nepoznat svetu, kupio je kuću na Hidri za sitan novac. Zvao se Leonard Koen. Na ostrvu bez struje, bez telefona, Koen je pisao, voleo, pevao. Govorio je da je Hidra mesto gde je naučio da živi – sporo, iskreno, jednostavno.

Njegova pesma “Suzanne” inspirsana je upravo lepotama Hidre. Danas, njegova kuća i dalje stoji, a na ostrvu se s vremena na vreme organizuju večeri u njegovu čast.

Ali Koen nije bio jedini. Hidra je i danas umetničko uporište. Mnogi slikari, pisci, glumci, pa i savremeni konceptualni umetnici dolaze ovde da pronađu tišinu, svetlo, inspiraciju. U tišini ostrva, umetnost diše slobodno.

Raj na ivici  – incident koji je uzdrmao ostrvo

Međutim, ni Hidra nije raj bez ikakvih incidenata. Tokom prošle godine, luksuzna proslava na jahti kraj ostrva završila se katastrofom. Vatromet ispaljen sa broda izazvao je veliki požar u poslednjoj zelenoj zoni ostrva – jedinoj šumi na Hidri koja je decenijama prkosila surovoj egejskoj klimi.

Požar je uništio deo prirode koji je predstavljao ne samo biološki, već i simbolički balans ostrva. Lokalna zajednica bila je besna. Umetnici su pisali otvorena pisma. Protesti su se širili društvenim mrežama.

Hidra je upozorila – može da primi turiste, ali neće prihvatiti bezobzirnost.

Ostrvo za dušu i za srce

Hidra nije ostrvo koje ćete obići za jedan dan. Ne zbog veličine, već zbog tempa. Ovde vreme teče drugačije. Nema žurbe. Nema “checklista” i “must see” atrakcija. Ovde se sedi satima uz kafu, razgovara sa nepoznatima, posmatra svetlost kako menja boju kamena.

Uveče, uličice postaju pozornica. zvuk gitare u daljini, crkvena zvona pozivaju na večernju službu. Možda nije ni čudo što su se upravo ovde rađale pesme.

I da – ovde se i dalje sreću milijarderi i pesnici. Slikari i ribari. Drevni svet i savremeni luksuz – ali sve to bez glamura koji guši. Hidra je ostala svoja. Kao što je bila vekovima.

Ostrvo ljudi zmija će vas očarati na prvi pogled . Njegova snaga nije u veličini, već u karakteru. U sposobnosti da sačuva dušu. U tome što ne pristaje na sve. U tome što zna kad treba da šapuće, a kada da viče.

Ako tražite mesto koje vas neće samo očarati pogledom, već promeniti način na koji posmatrate svet – možda je vreme da posetite  Hidru. Ne kao turista. Već kao putnik. Možda čak i kao umetnik. Jer na ovom ostrvu, svako postaje nešto više od onoga što je bio.

Santorini je spreman da ugosti posetioce iz čitavog sveta

destinacije

Santorini, jedna od najpoznatijih turističkih destinacija na svetu, potpuno je spreman za
novu turističku sezonu. Infrastruktura ostrva je operativna, lokalna ekonomija napreduje,
a posetioci mogu u potpunoj sigurnosti uživati u njegovom jedinstvenom prirodnom i
kulturnom bogatstvu.

Ministarka turizma, gđa Olga Kefalojani, posetila je ostrvo i učestvovala na opsežnom
sastanku sa lokalnim vlastima, gde je utvrđeno sledeće:
– Nema problema sa turističkom i osnovnom infrastrukturom ostrva, koja
funkcioniše normalno.
– Naučni timovi kontinuirano prate situaciju kako bi obezbedili pravovremene i
odgovorne informacije.
– Vlada ostaje u stanju visoke pripravnosti, preduzimajući sve neophodne mere za
zaštitu bezbednosti i stanovnika i posetilaca.
– Planovi civilne zaštite su ažurirani, dodatno unapređujući osećaj sigurnosti.

Interesovanje posetilaca za Santorini ostaje izuzetno veliko. Na Međunarodnom sajmu turizma ITB u Berlinu, odziv je bio izvanredan, potvrđujući da putnici iz celog sveta i dalje biraju Santorini kao vrhunsku destinaciju za odmor. Nakon sastanka, ministarka turizma je izjavila: „Santorini je sigurna, dobro organizovana i odgovorna turistička destinacija, potpuno spremna da dočeka putnike iz celog sveta. Uz pravilno upravljanje i saradnju, ova turistička sezona će imati pozitivan efekat za ostrvo. Mi se ne vraćamo – mi idemo napred!“

Gradonačelnik Tire, Nikos Zorzos, dodao je: „Santorini sada može da funkcioniše kao turistička destinacija kao i prethodnih godina. Santorini je spreman da dočeka turizam.“