Sankt Petersburg je drugi po veličini grad u Rusiji i dugo je bio glavni grad ove države. Od 1712. ,,Piter,, kako ga nazivaju meštani, postaje prestonica carske Rusije, odlukom Petra Velikog i nosi tu titulu sve do 1918. godine kada Lenjin svojim dekretom proglašava Moskvu glavnim gradom. Sankt Petersburg je najseverniji milionski grad na svetu, i poznat je i pod imenom Venecija severa jer je izgradjen na velikom broju ostrva i kanala povezanih brojnim mostovima.

Petar Veliki je deo svoje mladosti proveo u zapadnoj Evropi, a posebno u Holandiji. Želeo je da Rusija postane moderna država i smatrao je da joj je potrebna nova prestonica na moru, kako bi pokazao ostatku Evrope da ima nameru da od svoje države napravi novu svetsku silu. Kako je krajem 17. i početkom 18. veka mornarica igrala veliku ulogu u ostvarivanju njegovih budućih vojnih pohoda, želeo je da taj novi grad ima moćnu luku. Po njegovim nacrtima grad se dosta ugledao na Amsterdam. Izbor je pao na severo-zapad Rusije, na samom ušću reke Neve u Baltičko more. Odabrao je to veliko prostranstvo, do tada nepreglednu močvaru, leti punu komaraca, da bude simbol nove Rusije koja ide u korak sa ostalim moćnim monarhijama starog kontinenta. Tokom izgradnje grada veliki broj ljudi je stradao. U narednim decenijama, pa i vekovima će se pokazati da mesto koje je odabrao, iako logistički bitno, neće uvek donositi blagostanje njenim žiteljima, jer osim hladne zime, grad je imao velikih problema zbog učestalih poplava ali i osvajača koji su hteli da gospodare Baltikom i severom Evrope.

Crkva Hristovog vaskrsnuća je jedna od omiljenih znamenitosti kako samih žitelja grada tako i turista koji posećuju Sankt Petersburg tokom cele godine. Ova crkva je izgradjena u čast Cara Aleksandra II koji je ubijen na tom mestu. Za vreme prvog svetskog rata zvao se Petrograd, nakon toga Lenjingrad a na referendumu 1991. godine stanovnici su odlučili da se grad opet zove Sankt Petersburg. Jedan od simbola grada je i muzej Ermitaž, koji je osnovala ruska carica Katarina Velika. Muzej je danas smešten u veliki broj objekata od kojih je najveći zimski dvorac u samom centru grada. Muzej ima preko 3 miliona predmeta i jedan je od najznačajnijih izložbenih prostora na svetu, učvršćen je u svetsku kulturnu baštinu i pod zaštitom je UNESKA. Sankt Peterburg je čuven i po svojim belim noćima, koje su na vrhuncu tokom kraja maja, celog juna i početkom jula. To je vreme kada je dan veoma dug, a sunce sija do ponoći, a potom izlazi u 3 ujutru, tako da su noći uglavnom svetle i veliki broj turista ima priliku da posmatra otvaranje pokretnih mostova, koji su preko dana zatvoreni a noću se otvaraju na par sati kako bi dozvolili velikim kruzerima ali i teretnim brodovima da nesmetano prolaze.

U blizini Sankt Petersburga nalazi se i grad Puškin, mesto poznato po prelepim palatama i parkovima. Najznačajnija je barokna palata carice Katarine velike, a u blizini se nalazi i Aleksandrovski palata, omiljena kuća poslednjeg ruskog Cara Nikolaja Romanova. Peterhof je druga znamenitost u blizini samog grada koju treba posetiti. To je kompleks palata i parkova na samoj obali Baltika, zapadno od Sankt Petersburga. Nastao je kao kraljevska palata Petra Velikog 1711 godine. Uvrštena je u UNESKO-v popis kulturne baštine 1990. godine. Peterhof je poznat po svojim velelepnim parkovima i fontanama kojih ukupno ima 176.  Najpoznatija je Velika kaskada, veličanstvene vodene stepenice ispod palate, koje se sastoje od 64 fontana i 37 pozlaćenih bronzanih skulptura. Najpoznatija skulptura prikazuje Samsona, kako otvara lavlja usta, iz kojih izlazi 20 metara visoki mlaz vode. Skulptura simbolizuje pobedu Rusije nad Švedskom u bitci kod Poltave. Nacisti su okupirali Peterhof od 1941. do 1944. godine, i naneli su veliku štetu na svim objektima. Obnova je počela odmah nakon oslobođenja i traje i dan danas.