U srcu turske pokrajine Antalija, visoko na strmim padinama planine Taurus, na više od 1300 metara nadmorske visine, skriven od masovnog turizma i vremena koje neumoljivo teče, leži Selge – zaboravljeni antički grad koji je, prema predanju, osnovan od strane Spartanaca. Danas, ovaj nekada moćan helenistički grad postoji kao spoj prošlosti i sadašnjosti – mesto gde istorija nije samo prisutna, već doslovno živi.
Za razliku od mnogih arheoloških lokaliteta koji su pretvoreni u muzeje na otvorenom sa strogo kontrolisanim pristupom, Selge je potpuno drugačije iskustvo. Ovde, među drevnim kamenim blokovima, stubovima i zidinama, život se nastavlja u svom prirodnom ritmu. Lokalno selo Altinkaja se prostire unutar samog antičkog lokaliteta. Kamene kuće seljana oslonjene su na zidove antičkih građevina, kokoške šetaju kroz ostatke rimskih termi, a deca se igraju među ruševinama koje su nekada bile trgovi, hramovi i forumi. U ovom spoju svakodnevice i drevne istorije leži autentičnost koja oduzima dah.
Veličanstveni amfiteatar: Pogled u prošlost
Najimpresivniji i najbolje očuvan deo Selgea je bez sumnje amfiteatar, koji je mogao da primi oko 5.000 gledalaca. Ovaj teatar, smešten na prirodnoj padini, pruža zadivljujući pogled na okolnu planinsku panoramu. Njegove stepenasto raspoređene klupe i scena i dalje odjekuju tišinom prošlih predstava i mitova. Šetajući ovim amfiteatrom, teško je ne zamisliti kako su antički građani Selgea gledali drame i rasprave, dok su zvezde sijale nad planinskim horizontima.
Hramovi, akvadukti i gradske zidine
Selge je nekada bio bogat i samostalan grad, poznat po trgovini i ratovanju. Ostatci hramova , delovi akvadukta koji je dovodio vodu iz okolnih izvora, kao i impozantne gradske zidine – sve to i dalje stoji kao nemi svedoci njegove moći i značaja. Teren je pomalo grub i neravan, ali upravo ta “divlja lepota” daje dodatni šarm ovom mestu koje još nije u potpunosti podleglo komercijalizaciji.
Prirodna avantura u okolini
Osim arheologije i istorije, područje oko Selgea nudi bogat potencijal za ljubitelje prirode i avanture. U blizini se nalazi kanjon Koprulu, jedno od najlepših mesta u regionu za rafting, džip safari, planinarenje i eko-turizam. Čitavo područje je deo Nacionalnog parkaKoprulu Kanjon, poznatog po kristalno čistim rekama, borovim šumama i stazama koje vode do panoramskih tačaka sa kojih se prostire pogled na čitav planinski venac Taurus.
Tu su i lokalni vodiči koji nude ture koje kombinuju obilazak antičkog Selgea sa aktivnostima na otvorenom. Jednog dana možete biti arheolog-amater koji istražuje ostatke antičkog sveta, a sledećeg – avanturista koji se spušta niz reku u čamcu kroz tirkizne brzake.
Kako stići i kada posetiti
Selge se nalazi oko 90 km severno od Antalije i do njega se dolazi uskim, vijugavim putevima kroz planine – ali putovanje je samo po sebi avantura, jer vodi kroz slikovite pejzaže i netaknute prirodne predele. Preporučuje se dolazak terenskim vozilom zbog nepristupačnog terena. Najbolje vreme za posetu je u proleće ili jesen, kada temperature nisu previsoke, a priroda je u svom punom sjaju.
Selge danas – vreme koje stoji i teče istovremeno
Ono što Selge čini posebnim nije samo njegova antička prošlost, već to što ta prošlost nije zaključana iza stakla i tabli sa objašnjenjima – već je utkana u svakodnevni život ljudi koji tu i dalje žive. Ovo je mesto gde možete sesti na ostatke rimskog stepeništa, dok vas okružuju mirisi domaće kuhinje i zvuci prirode.
Za putnike željne autentičnog iskustva, van utabanih turističkih staza, Selge je destinacija koja nadmašuje očekivanja. Nudi retku priliku da istovremeno dotaknete istoriju, upoznate kulturu i uživate u čudesnoj prirodi Mediteranskog zaleđa.
Putovanja avionom često donose neplanirane situacije, kao što su kašnjenja ili otkazivanja letova. Iako su ovakve situacije stresne, važno je znati svoja prava i mogućnosti za refundaciju, kompenzaciju ili zamenski let. Evo šta možete očekivati ako vam let kasni ili je otkazan, kao i koji su vaši zakonski zahtevi u skladu sa važećim propisima.
EU Uredba 261/2004 – Vaša prava kao putnika
Za putnike koji lete iz Evropske unije ili ka EU, bez obzira na to koja aviokompanija je u pitanju, osnovna zaštita je osigurana EU Uredbom 261/2004. Ova uredba definiše prava putnika u slučaju kašnjenja, otkazivanja letova i uskraćivanja ukrcavanja. Uredba se primenjuje na letove unutar EU, kao i na letove iz EU prema trećim zemljama, ali i letove iz trećih zemalja ka EU.
Šta raditi u slučaju kašnjenja leta?
Ukoliko vaš let kasni duže od 2 sata (u zavisnosti od trajanja leta), imate pravo na određena prava: Dostava hrane i pića – Ako je kašnjenje duže od 2 sata za kratke letove (do 1.500 km), ili duže od 3 sata za letove do 3.500 km, aviokompanija je obavezna da vam obezbedi obrok i piće. Kompenzacija za kašnjenje – Ako je kašnjenje duže od 3 sata i nije nastalo zbog vanrednih okolnosti (kao što su vremenski uslovi, politička nestabilnost, ili štrajk na koji aviokompanija nije mogla da utiče), imate pravo na novčanu kompenzaciju: 250 EUR za letove do 1.500 km, 400 EUR za letove unutar EU duže od 1.500 km i letove do 3.500 km kao i 600 EUR za letove izvan EU koji su duži od 3.500 km
Ako let kasni više od 5 sati (a putnik odluči da ne nastavi putovanje istog dana), aviokompanija je dužna da vam ponudi alternativni prevoz ili refundira kartu i obezbedi prenoćište. Ako je zamenski let zakazan za sledeći dan, aviokompanija mora obezbediti prenoćište u hotelu i sve potrebne uslove kako biste mogli da sačekate let narednog dana.
Šta raditi u slučaju otkazivanja leta?
Kada vam je let otkazan, vaša prava su vrlo jasna: Aviokompanija je obavezna da vas obavesti o otkazivanju najmanje 2 sata pre predviđenog vremena poletanja. Ako je obaveštenje kasnilo, aviokompanija je dužna da vas preveze do vaše destinacije bez dodatnih troškova.
Ako je let otkazan, putnik ima pravo na kompenzaciju osim u situacijama kada je otkazivanje izazvano višom silom. Iznos kompenzacije je isti kao kod kašnjenja: 250 EUR za letove do 1.500 km, 400 EUR za letove unutar EU duže od 1.500 km i letove do 3.500 km kao i 600 EUR za letove izvan EU koji su duži od 3.500 km. Ako let nije obezbeđen, aviokompanija mora ponuditi alternativni let ili mogućnost povraćaja novca za kartu. U slučaju povraćaja novca, putnik može tražiti celokupni iznos karte.
Kada kompenzacija nije moguća?
Neke situacije oslobađaju aviokompaniju od obaveze plaćanja kompenzacije. To uključuje: Višu Silu (poput lošeg vremena, prirodnih katastrofa, opasnih zdravstvenih situacija – pandemija) Političke nemire ili teroristički napadi kao i Tehničke probleme koji nisu nastali zbog greške aviokompanije. Međutim, ako je kašnjenje ili otkazivanje posledica greške aviokompanije oni su dužni da isplate kompenzaciju.
Kako podneti zahtev za refundaciju ili kompenzaciju?
Prvi korak je da se obratite aviokompaniji. Većina aviokompanija ima posebne obrazce za podnošenje zahteva za refundaciju ili kompenzaciju na njihovim web sajtovima. Prikupite sve relevantne informacije o letu (broj leta, datum, dokaz o kašnjenju ili otkazivanju) i čuvajte sve račune ili dokaze o troškovima koje ste imali zbog kašnjenja (hrana, piće, prenoćište). Obično, putnici imaju pravo da podnesu zahtev za kompenzaciju u roku od 2 godine od datuma otkazivanja ili kašnjenja.
Nadzorne institucije i pomoć potrošačima
Ako se ne slažete sa odgovorom aviokompanije ili smatrate da vaša prava nisu ispoštovana, možete se obratiti: Nacionalnoj agenciji za civilno vazduhoplovstvo kao i Organizacijama za zaštitu potrošača. Pomoć možete potražiti i od nevladinih organizacija i savetodavnih usluga koje se bave pravima putnika.
Kako ubrzati proces?
Postoji nekoliko saveta koji mogu pomoći da proces traženja kompenzacije bude brži: Upotrebite online platforme – Postoje web sajtovi i aplikacije, koje mogu pomoći u automatskom podnošenju zahteva za kompenzaciju i ubrzanju procesa. Budite uporni – Ukoliko dođe do odbijanja vašeg zahteva, imate pravo da zatražite ponovno razmatranje ili da se obratite nadležnim institucijama.
Prava putnika u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta u EU su jasno definisana i štite vas od nepravednih situacija. Upoznajte se sa EU Uredbom 261/2004 i uvek insistirajte na svojim pravima. Ukoliko aviokompanija odbije da vam isplati kompenzaciju ili refundaciju, ne odustajte, jer imate pravo da potražite pomoć od nadležnih tela.
Pomoću pravovremenih informacija, strpljenja i upornosti, možete osigurati da vam se ne ukinu prava koja vam pripadaju kao putnicima.
Putovanja su više od samog obilaska novih destinacija; ona su prilika za istraživanje i povezivanje s različitim kulturama. Za mnoge svetske putnike, to je način života, istraživanje sveta u njegovoj punoj raznolikosti i lepoti.
Među njima je i Ivan Andrejić, po zanimanju pravnik, koji je svoju strast prema travel fotografiji pretvorio u globalno istraživanje. Ivan je obišao više od 60 zemalja, ovekovečivši najlepše trenutke sa svojih putovanja i promovišući ideju da putovanja nisu samo za odabrane, već da su pristupačna svima. Na svom Instagram profilu, Ivan deli savete o tome kako putovati koristeći različite programe razmene, kako pronaći povoljne avio karte i koje destinacije ne treba propustiti. Veruje da putovanja ne zavise od uloženog novca, već od želje i slobodnog vremena da se upoznaju novi svetovi.
Iako je obišao mnoge zemlje, postoji nekoliko destinacija kojima se stalno vraća. Svaka od ovih zemalja ima svoju jedinstvenu atmosferu i karakter, a svaki povratak donosi nova otkrića i nezaboravne trenutke. U nastavku su zemlje u koje se Ivan uvek vraća, jer veruje da one uvek imaju nešto novo i vredno za istraživanje:
Grčka
Grčka je bila prva destinacija u Ivanovom inostranom iskustvu i iako je obišao više od 60 drugih zemalja, Grčka zauzima posebno mesto u njegovom srcu. Grčka, sa više od 6.000 ostrva, nudi savršene plaže, prelepu klimu, muziku koja podseća na našu, ali i najgostoljubivije ljude koji iskreno vole Srbe i Srbiju. Za Ivana, Grčka je zemlja koju je teško napustiti, jer svaki put donosi novo otkriće, bilo da je to neko manje poznato ostrvo, lokalna taverna ili skriveni kutak sa prelepim pogledom. Grčka nije samo destinacija, ona je osećaj, toplo gostoprimstvo, i uvek seu njoj oseća kao kod kuće.
Island
Island je jedinstveno mesto koje teško možete uporediti sa bilo kojom drugom destinacijom. Sa svojih 10.000 vodopada, vulkanskim pejzažima, gejzerima i prirodnim lepotama, na Islandu ćete se osećati kao da ste na drugoj planeti. Ova zemlja je dom aurore borealis, jednog od najlepših prirodnih fenomena, a svaki deo Islanda pruža savršen okvir za fantastične fotografije.
Osim neverovatnih prirodnih lepota, Island je i zemlja sa najčistijom vodom i vazduhom, dok su ljudi možda na prvi pogled rezervisani, ali vrlo srdačni i gostoljubivi kad se stekne poverenje. Island je destinacija koja će vas uvek oduševiti, bilo da ste zaljubljenik u prirodu ili jednostavno želite da se opustite u miru i tišini.
Malta
Malta je za Ivana pravo otkriće kojem se uvek vraća. Zbog specifične klime, na Malti je moguće uživati u prijatnim temperaturama tokom zime, a možete se kupati u čistoj vodi mediterana čak i u novembru. Malta je kulturno bogata, sa istorijskim lokalitetima poput neolitskih hramova i srednjovekovnih tvrđava, ali i sa modernim arhitektonskim čudima koja savršeno upotpunjuju ovu jedinstvenu atmosferu.
Ljudi na Malti su srdačni i otvoreni, a spoj mediteranske i britanske tradicije stvara jedinstvenu atmosferu. Svetlost koja obasjava Maltu je posebna, što je čini idealnim mestom za snimanje filmova, ali i savršenom destinacijom za one koji žele da se opuste i uživaju u bogatoj istoriji.
Dominikanska Republika
Dominikanska Republika je tropski raj na Karibima, poznat po prelepim belim plažama i svim nijansama plave boje koje okean može imati. No, Dominikana je mnogo više od svojih prelepih plaža; to je zemlja sa bogatom istorijom, jer je Kolumbo upravo ovde sagradio prvi grad na Novom Kontinentu.
Na ostrvu Saona možete doživeti pravo tropsko iskustvo sa palmama i kokosima koji padaju, ali Dominikanska Republika nudi i bogatstvo kulture, muzike i gastronomije. Svi koji su je posetili, osim plaža, pamte i osmehe domaćina, koji zrače pozitivnom energijom i gostoljubivošću. Za Ivana, Dominikana je više od raja na zemlji; ona je i putovanje kroz istoriju, kulturu i tradiciju.
Jordan
Jordan je zemlja koja se izdvaja na Bliskom istoku, prepoznatljiva po gostoljubivosti, obrazovanosti i ljubaznosti svojih ljudi. Iako je okružena pustinjama i susednim zemljama sa potpuno drugačijim karakteristikama, Jordan je zemlja koja oduševljava otvorenošću svojih stanovnika, spremnošću da podele svoju bogatu istoriju i kulturu, ponosni na svoju tradiciju.
Ova zemlja, bogata istorijskim spomenicima, kao što su grad Petra, rimski lokaliteti, ali i pustinjski raj Wadi Rum, ostavlja snažan utisak na svakog posetioca. Jordan je mesto gde je, prema predanju, Mojsije podelio Crveno more, u blizini grada Akasbe, a gde i dan danas možete uživati u lokalnoj kulturi, sjajnoj hrani, koja podseća na našu, sa mnogim jelima pripremljenim ispod sača. Za ljubitelje istorije, kulture i avanture, Jordan je zemlja koja se ne propušta.
Kosta Rika
Kosta Rika je zemlja koja Ivanu predstavlja pravi raj na zemlji, ne samo zbog svojih prirodnih lepota, već i zbog odnosa svojih stanovnika prema očuvanju prirode. Kosta Rika je pionir ekoturizma, a njeni građani su od malena učeni da čuvaju divlji svet. Osim toga, u Kosta Rici se možete sresti sa svim klimatskim zonama, od tropskih džungli, do alpskih predela. Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, kao i ljubaznost lokalnih ljudi, ostavljaju snažan utisak. U Kosta Rici možete videti lenjivce, krokodile, pa čak i vrste ptica koje niste ni znali da postoje. Zemlja sa neverovatnim prirodnim lepotama i divnim ljudima čini Kosta Riku destinacijom u kojoj se uvek možete opustiti i saznati nešto novo.
Svaka od ovih zemalja nosi sa sobom specifičnu čaroliju i lekcije koje nas menjaju. Ivan Andrejić se uvek vraća u ove zemlje i na svom instagram profilu prikazuje sve njihove lepote, jer one nude nešto novo sa svakim povratkom. Putovanja koja nas povezuju sa različitim kulturama i ljudima ostaju urezana u sećanju, inspirišući nas da nastavimo da istražujemo svet, jer prava lepota putovanja leži u neprekidnom otkrivanju.
Serija Beli Lotos imala je veliki uticaj na turizam širom sveta, a sada, sa trećom sezonom koja je već postala hit, vreme je da Tajland zasija kao nova globalna turistička destinacija. Od sunčanih plaža Havaja do istorijskih vila Italije, prve dve sezone serije promenile su turizam lokacija na kojima je serija snimana. Sada, sa sezonom 3 koja istražuje bogatu kulturu, zapanjujuće pejzaže i luksuzne hotele Tajlanda, zemlja je doživela svoj vlastiti “Efekat Belog Lotosa”, koji izaziva nagli porast broja međunarodnih posetilaca koji žele da dožive raj prikazan na ekranu.
Fenomen “Beli Lotos”
Od trenutka kada je Beli Lotos došao na ekrane, bilo je jasno da serija nije klasična melodrama sa dramatičnim likovima; ona je prikazivala i zadivljujuće lokacije. Havaji, gde se prva sezona dešavala, doživeli su vidljiv porast broja posetilaca nakon premijere serije. Netaknute plaže, luksuzni hoteli i idilični pejzaži stvorili su savršen ambijent, a fanovi nisu mogli da odole da ne iskuse ove destinacije lično. Podaci o posetiocima sa Havaja potvrđuju ovo, sa porastom rezervacija i turističkih upita koji se pripisuju uticaju serije.
Druga sezona, smeštena na intrigantnim obalama Sicilije, postigla je isto, sa lokalnim turističkim kompanijama koje prijavljuju povećanje broja turista i interesovanja internacionalnih posetilaca. Hoteli, restorani, pa čak i privatne vile postale su popularna mesta za fanove serije koji su želeli da posete lokacije sa snimanja, učvršćujući uticaj Belog Lotosa na turizam.
Tajland: Nova Zvezda 3. Sezone
Tajland stupa na scenu. Treća sezona Beli Lotos premestila je radnju u zemlju zlatnih hramova, prelepih plaža i egzotičnih džungli. Prikazivanje Tajlanda u seriji, sa njegovom raskoši, kulturom i prirodnim lepotama, već je izazvalo uzbuđenje među gledaocima—i uticaj na turizam je već očigledan. Turizam Tajlanda, koji je opao tokom globalne pandemije, sada se ponovo vraća u punom sjaju, a Beli Lotos ima ključnu ulogu u tom oporavku.
Porast rezervacija: Luksuzni hoteli u Tajlandu več beleže skok u rezervacijama. Poznati hoteli na Puketu, u Čang Maju i Koh Samuiju doživeli su značajan porast međunarodnih poseta od strane turista koji žele da dožive luksuz prikazan na ekranu.
Lokacije sa snimanja postaju turističke atrakcije: Od spektakularnih plaža do skrivenih džungli, mnoge lokacije sa snimanja sada su na radaru internacionalnih turista. Lokalne turističke agencije sa Tajlanda već koriste povećan interes nudeći ekskluzivne ture koje prate tragove likova.
Porast kulturnog i ekoturizma: Bogata kultura Tajlanda i prelepi prirodni pejzaži takođe dolaze do izražaja, sa turistima koji žele da saznaju više o lokalnim tradicijama, uživaju u tajlandskoj kuhinji i urone u ekoturizam. Ovo pomaže da se balansira luksuzni turizam sa održivim i kulturno osetljivim putovanjima. Podaci sa Instagrama pokazuju porast hashtag-a #BeliLotosTajland, sa korisnicima koji postavljaju slike sa tajlandskih lokacija prikazanih u seriji, što dodatno podstiče turističku groznicu.
Budućnost Turizma na Tajlandu
Iako je uticaj serije već neverovatan, turistička industrija Tajlanda spremna je da nastavi svoj rast i nakon što se sezona Beli Lotos povuče sa ekrana. Zemlja je oduvek bila poželjna destinacija, a sada, uz globalnu pažnju koja je usmerena na nju, industrija ima priliku da se dodatno učvrsti kao luksuzno i kulturno odredište. Beli Lotos je samo ubrzao trend koji je već bio u porastu.
Za Tajland, izazov će biti da se ovaj priliv turista upravlja na održiv način. Zemlja se suočavala sa problemima prekomernog turizma u prošlosti, naročito u popularnim mestima kao što su Puket i Koh Pi Pi. Kako sve više turista dolazi na Tajland pod uticajem serije, sve veća je potreba za održivim praksama putovanja koje će zaštititi i životnu sredinu i lokalne zajednice.
Sa zapanjujućim pejzažima i fascinantnom kulturom Tajlanda sada zauvek urezanim na malim ekranima, nema sumnje da će efekat Belog Lotosa nastaviti da privlači turiste u ovaj tropski raj. Bilo da je u pitanju opuštanje u luksuznim velnes centrima, uživanje u autentičnoj tajlandskoj kuhinji ili istraživanje duhovnog srca zemlje, Tajland je sada postao sledeća popularna destinacija za fanove Belog Lotosa. Kako Beli Lotos nastavlja da očarava gledaoce, jasno je da će Tajland ostati jedno od najtraženijih mesta za putnike koji žele da ožive fantazije i kulturna iskustva prikazana u seriji—čineći ga ultimativnim odredištem za fanove i sve one željne novih avantura.
ITF Međunarodni sajam turizma predstavlja ključni poslovni oslonac Beogradskog sajma i srpske turističke privrede. Sa značajnim uticajem na ekonomiju, turizam je jedan od glavnih pokretača privrednog rasta i razvoja, koji stvara sinergiju sa srodnim sektorima i doprinosi ukupnom prosperitetu zemlje. Ovaj sektor, direktno i indirektno, zapošljava veliki broj ljudi, dok prihodi od turizma povećavaju bruto domaći proizvod, obezbeđujući ekonomsku stabilnost i dugoročni razvoj.
Zemlja partner Sajma turizma 2025 je Italija. Italija i Srbija nastavljaju uspešnu saradnju u oblasti turizma ovogodišnjim partnerstvom na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu, gde je Italija, jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u Evropi i svetu, ove godine posebno predstavljena kao zemlja partner. Ovaj vid partnerstva sa Beogradskim sajmom turizma i Republikom Srbijom predstavlja priznanje potencijala za jačanje saradnje i unapređenje ekonomskih odnosa između dve zemlje. Turizam je već nekoliko decenija najbrže rastuća privredna delatnosti u Italiji i jedan od najstabilnijih sektora nacionalne ekonomija, a prihod od turizma svrstava je u grupu zemalja sa najvećom zaradom u turizmu. Italija, zemlja je veličanstvenog kulturnog nasleđa, arhitekture, istorije umetnosti i dizajna, kao i mode, gastronomije. Učešće Italije kao zemlje partnera na ovogodišnjem Sajmu turizma od izuzetnog je značaja za Srbiju. Osim predstavljanja bogate turističke ponude italijanskih gradova, regija i različitih vidova turizma, sajam pruža priliku da se i turistički kapaciteti i prirodne lepote Srbije predstave italijanskim posetiocima, kako bi bolje upoznali atrakcije i mogućnosti koje naša zemlja nudi.
Tradicionalno, na sajmu su učestvovali najznačajnije turističke agencije, udruženja i organizacije, hoteli, turistički centri, transportne kompanije i međunarodni tur-operatori. Uz pažljivo planirane i kreativne nastupe svi izlagači na Sajmu turizma ojačavaju svoj brend i efikasno predstavljaju turističku ponudu. Prvi put na Sajmu turizma nastupaju Venecuela, Ekvador i Estonija, a zemlje koje se vraćaju i ponovo učestvuju su Kipar i Severna Makedonija. Popularne i omiljene destinacije kontinuirano prisutne na sajmu biće tu i ove godine: Turska, Grčka, Crna Gora, Tunis, Bugarska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Mađarska, Kamerun, Gabon i dr.
Zahvaljujući ekskluzivnim sajamskim popustima, first minute ponudama i atraktivnim paketima sa brojnim pogodnostima, Sajam turizma već dugi niz godina predstavlja nezaobilaznu destinaciju za sve one koji planiraju svoja putovanja. Sajamska publika ima priliku da na jednom mestu sagleda sve što turistički sektor nudi, pronađe idealne aranžmane i iskoriste specijalne sajamske uslove. I ove godine, iz bogate ponude, posetioci su mogli da izaberu putovanja koja odgovaraju njihovim interesovanjima bilo da su to porodični odmori, daleke i egzotične destinacije, avanturistički i eko-turizam, city break putovanja, wellness i spa vikendi na planinama, odmor u banjama, kongresna dešavanja ili posebne ponude za mlade putnike.
Beogradski Sajam turizma ostaje ključna platforma za uspostavljanje poslovnih kontakata između učesnika, poslovnih posetilaca i gostiju iz zemlje, regiona i tradicionalnih turističkih tržišta. Kao najposećeniji sajam turizma u regionu, kroz intenzivne B2B aktivnosti i prisustvo brojnih profesionalaca iz industrije, sajam predstavlja stratešku bazu za tržište koje obuhvata desetine miliona potencijalnih turista. I ove godine svim učesnicima, turističkim agencijama iz inostranstva i zemlje dostupan je B2B portal namenjen za registracijiu kako izlagača, tako i poslovnih posetilaca pravnih aktivnih lica. Registracija omogućava besplatnu promociju kompanijama i kontakte sa ostalim registrovanim članovima, kao i zakazivanje sastanaka sa izlagačima i potencijalno sklapanje dogovora o budućoj saradnji.
Kada dolazite u Beograd povodom Međunarodnog sajma turizma, odabir pravog hotela sa savršenom lokacijom od velikog je značaja. Hotel Mint je odličan izbor za svakog posetioca sajma, jer se nalazi na samo 5 minuta pešaka od Beogradskog sajma. Smešten je u blizini glavnih saobraćajnih pravaca – svega 200 metara od autoputa, 2 kilometra od centra grada i 16 kilometara od Beogradskog aerodroma, što ga čini veoma praktičnim za putnike.
Ovaj porodični hotel spaja moderni dizajn sa toplinom tradicionalne srpske gostoljubivosti. Usluga je prilagođena potrebama poslovnih putnika, sa ličnim pristupom koji karakteriše srpsku tradiciju i gostoprimstvo. Gosti će teško pronaći udobniji boravak u Beogradu, naročito po cenama koje su veoma konkurentne u poređenju sa kvalitetom usluge i smeštaja koji pruža Hotel Mint.
Hotel nudi širok spektar soba – jednokrevetne, twin, comfort i trokrevetne sobe, u verzijama za pušače i nepušače. Sve sobe su prostrane, elegantno uređene, sa mnogo prirodnog svetla, besplatnim Wi-Fi internetom, kablovskom televizijom, flat-screen TV-om, sefom, kupatilom, kao i mini barom. Sobe su dizajnirane da pruže potpuni komfor i miran odmor, kako za poslovne ljude, tako i za turiste koji žele da uživaju u Beogradu.
Za sve goste, hotel nudi besplatan parking sa video nadzorom 24 časa, besplatan Wi-Fi internet, a cena uključuje i bogat i ukusan doručak. Svako jutro, od 7 sati, na bife stolu vas očekuje domaći, svež doručak, koji se priprema sa ljubavlju i pažnjom. Smeštaj u Hotelu Mint idealan je za poslovne ljude, jer restoran može da se koristi i za poslovne sastanke, seminare, radionice i prezentacije do 25 osoba. Restoran je opremljen tako da se lako prilagođava potrebama poslovnih događanja i pruža odlične uslove za obavljanje profesionalnih aktivnosti u opuštenoj atmosferi.
Niš je mnogo više od običnog grada na jugoistoku Srbije. To je mesto gde se spajaju istorija, kultura, tradicija i savremeni život, stvarajući jedinstven mozaik Srbije i Balkana. Smešten na raskršću puteva, Niš je uvek bio centar susreta – ne samo geografskih, već i duhovnih, kulturnih ali i gastronomskih. Grad gde su se susretali Rimljani, Kelti, Sloveni i Osmanlije – Niš je oblikovao identitet Balkana kroz vekove.
Ovdje je rođen najmoćniji rimski Car Konstantin Veliki, čija je baština duboko utkana u svakodnevni život ovog grada, a njegove ulice i spomenici svedoče o rimskoj moći koja je uticala na ceo region. Ali Niš je i grad žrtve i slobode. Grad koji nosi teške rane prošlosti, ali kroz koje se probijaju tragovi nade i oslobođenja. Bez žrtve nema slobode, a Niš je mesto koje je to najslikovitije pokazalo tokom burne istorije. Dok istražujete njegove ulice, nemojte zaboraviti ni na jednu od njegovih gastronomskih tajni. Niš je mesto gde je burek prvi put kročio na balkanske trpeze, ali i grad u kojem vladaju ljubaznost i gostoprimstvo, srdačni ljudi koji su uvek raspoloženi za goste i ugošćavanja.
Niš je grad sa mnogo kulturno-istorijskih slojeva. Ovde možete osetiti miris prošlih vekova, ali i uživati u savremenim doživljajima, koje Niš čini još privlačnijim. Dobrodošli u Niš, grad koji je simbol Balkana, gde prošlost i sadašnjost žive zajedno, a svaki kutak nosi novu jedinstvenu priču.
Grad vrhunske gastronomije
Niška kuhinja predstavlja specifičan spoj srpskih tradicionalnih jela, obogaćenih uticajem, pre svega, istočnih kuhinja. Niš je pravi gastronomski raj, ali ono što ovu kuhinju čini još posebnijom jeste činjenica da je upravo ovde, na raskršću Balkana, prvi put predstavljen burek – jedno od najprepoznatljivijih jela na Balkanu. Burek nije samo hrana; to je simbol niške gostoljubivosti, tradicije i kulture.
Prema legendi, burek je u Nišu prvi put počeo da se sprema još u doba osmanske vladavine, kada su turski majstori dolazili u grad i doneli sa sobom ovu pitu sa mesom, koja je ubrzo postala omiljena među lokalnim stanovništvom. S vremenom je burek postao sinonim za Balkanske kuhinje, a Niš je ostao upamćen kao mesto gde je ovaj specijalitet prvi put kročio na balkanske trpeze. Danas, niški burek je prepoznatljiv po svojoj savršenoj hrskavoj korici, sočnom nadevu i bogatstvu ukusa. Jedan zalogaj bureka i vi ste u potpunosti uvereni da je Niš prava gastronomska destinacija.
Ali Niš nije samo burek. Ovde se nalaze i brojni drugi specijaliteti koji su obeležili ne samo grad, već i širi region. Od punjenih paprika, ajvara, paprika u pavlaci i pihtija, do jela sa roštilja, niška kuhinja nudi pravu eksploziju ukusa. Nišlije su poznate po tome što vole dobru hranu, a svaki restoran i kafana u ovom gradu nudi više od obične trpeze – oni vas uvode u svet tradicije, običaja i ljubavi prema hrani. Gastronomija Niša je istovremeno jednostavna i sofisticirana. Ulice su pune malih kafana i restorana koji nude domaće specijalitete, a atmosfera koja vas dočeka je kao ni jedna druga – toplo, gostoljubivo i domaćinski.
Grad Konstantina – svi putevi vode u Niš
Niš nije samo grad gostoljubivih ljudi i odlične hrane – on je i grad bogate istorije, koja je duboko ukorenjena u rimskoj prošlosti. Niš je rodno mesto najvećeg rimskog cara, Konstantina Velikog, čije ime i nasleđe i dalje odjekuju kroz ulice grada. Sa svojim položajem na raskršću puteva, Niš je od davnina bio ključna tačka za rimsku imperiju, a danas je mesto koje čuva brojna svedočanstva o tom periodu. Konstantin Veliki, jedan od najvažnijih i najuticajnijih vladara u istoriji Rima, rođen je upravo u Nišu, u 4. veku. Poznat kao car koji je okrenuo kolo istorije, donoseći Hrišćanstvo kao zvaničnu religiju Rimskog carstva, on je ne samo oblikovao istoriju Evrope, već i stvorio temelje za razvoj zapadne civilizacije. Njegovo nasleđe još uvek živi u Nišu, i svaki posetilac može da se upozna sa specifičnostima i značajem ovog velikog cara u rimskoj istoriji.
Niš je pravo arheološko blago, sa brojnim lokalitetima koji svedoče o njegovoj rimskoj prošlosti. Jedan od najvažnijih je Medijana, rimska vila koja se smatra letnjom rezidencijom cara Konstantina. Ovaj arheološki lokalitet pruža fascinantan uvid u luksuz života rimskih vladara. Ovde su otkriveni ostaci raskošnih mozaika, zidova, fontana i drugih objekata koji govore o bogatstvu ovog regiona u rimsko doba. Medijana je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Srbiji i sigurno je nezaobilazna destinacija za sve ljubitelje istorije i kulture.
Niška tvrđava – mnogo više od kulturno istorijskog lokaliteta
Niška tvrđava nije samo jedan od najprepoznatljivijih spomenika istorije ovog grada – ona je srce kulturnog života Niša. Iako je izgrađena još u vreme Osmanskog carstva na temeljima rimske tvrđave, sa svojim impresivnim zidinama i kapijama, tvrđava danas ima mnogo širi značaj. To je ne samo kulturno-istorijski lokalitet, već i prostor u kojem se odigravaju neki od najvažnijih savremenih događaja u Nišu. Kao jedinstven spomenik vojne arhitekture, Niška tvrđava svedoči o mnogim istorijskim periodima – od Rimljana, preko Vizantije i Osmanlija sve do modernog vremena. Ali, kako bi bila pravi simbol današnjeg Niša, tvrđava nije ostala samo u senci prošlosti. Ona je postala ključna tačka susreta umetnosti, kulture i zabave, domaćin brojnim festivalima koji privlače posetioce iz zemlje i sveta.
Jedan od najpoznatijih događaja koji se održavaju u Niškoj tvrđavi je Nišvil Jazz Festival, jedan od najvećih i najprestižnijih džez festivala u regionu. Svake godine, u srcu tvrđave, umetnici iz celog sveta dolaze da nastupaju pred ljubiteljima muzike, stvarajući nezaboravne momente i atmosferu koja se ne može doživeti nigde drugde. Pored toga, Niška tvrđava je domaćin i Filmskih susreta, prestižnog filmskog festivala koji okuplja ljubitelje sedme umetnosti i filmske profesionalce. Ovaj festival donosi najnovije filmske produkcije, ali i slavne klasike, stvarajući priliku da se gledaoci povežu sa globalnim filmskim svetom u ambijentu koji spaja istoriju i savremeni duh.
Grad Žrtve i Oslobođenja
Niš je grad koji nosi ožiljke prošlosti, grad koji je kroz istoriju podneo mnoge žrtve, ali i postao simbol oslobođenja. Niš je, kroz svoju bogatu istoriju, svedok kako žrtve prošlih generacija oblikuju put ka budućoj slobodi. Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji Niša jeste oslobođenje od Turaka. Grad je bio pod osmanskom vladavinom više od 400 godina, a borba za slobodu bila je dug i krvav proces. Čuvena Bitka na Čegru 1809. godine, u kojoj je Stevan Sinđelić, vođa srpskog otpora, herojski poginuo, deo je borbe koja je oblikovala ne samo modernu istoriju već i mentalitet srpskog naroda. Sinđelićeva smrt i hrabrost postali su simbol nade, a Čegar, danas jedno od najvažnijih spomenika u Nišu, priča o herojstvu, žrtvi i nepokolebljivoj volji za slobodom. Niš je kroz vekove bio središte borbe, a Ćele kula potvrđuje hrabrost i patnju koje su pratile borbu za oslobođenje. Ćele Kula, poznata i kao “Kula od lobanja”, izgrađena je od lobanja srpskih boraca poginulih u bici na Čegru. Ovaj spomenik žrtvi i hrabrosti svedoči o strahotama rata, ali i o snazi naroda koji nije odustajao od svojih težnji za slobodom.
Niš nije samo svedok borbe protiv Osmanskog carstva. Grad je pretrpeo mnoge žrtve i tokom Drugog svetskog rata. U periodu nacističke okupacije, Niš je postao jedno od najvažnijih mesta za organizovanje otpora, ali i mesto strašnih stradanja. Danas, logor Crveni Krst služi kao podsećanje na te strašne trenutke. Niš je grad koji je kroz istoriju podnosio ogromne žrtve, ali je, ujedno, postao simbol oslobođenja, borbe i nade. Oslobođenje od Turaka, borba protiv nacista, herojski poduhvati kao što je bitka na Čegru, sve je to deo identiteta današnjeg Niša. Ovaj grad nije samo preživljavao – on je osvajao slobodu, a svaka žrtva koja je podneta dala je snagu za stvaranje boljeg sveta.
Manastir Manasija je jedinstven i vrlo specifičan manastir srednjevekovne Srbije iz nekoliko razloga, a posebno zbog svojih fresaka, arhitekture i značaja u srednjovekovnoj istoriji Srbije. Evo nekoliko ključnih aspekata koji čine Manasiju posebnim:
1. Freske svetih ratnika
Jedna od najistaknutijih karakteristika Manasije su freske koje prikazuju “svete ratnike” ili vladare i vojnike u borbenim scenama. Na freskama u manastiru Manasija prikazani su borci u kontekstu religioznih tema, a najpoznatiji su prikazi vladara i vojnika, poput freske koja prikazuje vladara Despota Stefana Lazarevića. Ove slike daju poseban ton manastiru, jer kombinuju religiozne i vojničke elemente, prikazujući borbu za pravdu i veru.
2. Manastirski kompleks i arhitektura
Manasija je izgrađena u periodu kada je Stefan Lazarević, sin velikog srpskog vladara cara Lazara, bio vladar Srbije. Manastir je odlikovan specifičnom arhitekturom, koja je prepoznatljiva po jakim zidinama, što daje manastiru karakter tvrđave. Manastir je, dakle, bio i verski i vojni centar. Gradnja Manasije počela je 1406. godine, a manastir je posvećen svetoj Trojici.
3. Značaj kao kulturni centar
Manasija je bila centar kulturnog života i pismenosti. Na freskama su prikazani ne samo vladari, nego i mnoge scene iz svakodnevnog života tog vremena, čime manastir postaje dragocen izvor istorijskih informacija. Manasija je bila i mesto u kojem je Stefan Lazarević okrenuo pažnju na izgradnju književnosti i umetnosti, pa je manastir postao i važan centar za prepisivanje knjiga.
4. Izuzetne freske
Manasija je poznata po svojim freskama, koje se smatraju jednim od vrhunaca srpske srednjovekovne umetnosti. Freske, iako dele stilističke sličnosti sa drugim manastirima iz tog perioda, poseduju posebnu, specifičnu estetsku vrednost i duboku simboliku, s naglaskom na vojnu čast, hrabrost i pobožnost. Freske u Manasiji prikazuju scene iz života svetaca, ali i borbene scene, koje su retke u srednjovekovnoj hrišćanskoj umetnosti.
5. Istorijski značaj
Manasija je bila osnivačka tačka za vladavinu despotata Srbije pod Stefanom Lazarevićem. Manastir je imao i strateški značaj, jer je bio smešten u blizini reke Morave, na teritoriji koja je imala vojni i politički značaj u to vreme. Iako su drugi manastiri u Srbiji imali značajnu religijsku i kulturnu ulogu, Manasija je bila i politički centar.
6. Restauracija
Iako su mnoge freske u manastirima tokom vremena bile uništene, Manasija je relativno dobro očuvana, a tokom 20. i 21. veka su sprovedene brojne restauratorske aktivnosti koje su omogućile da se freske, kao i sama struktura manastira, sačuvaju. To je omogućilo da se očuva jedinstvena umetnička baština koja je danas važan deo kulturnog identiteta Srbije.
7. Duhovna i politička simbolika
Manasija je, uz svoje kulturne i umetničke vrednosti, i simbol duhovne borbe, vernosti i odanosti Bogu. Ovaj manastir nosi duboku simboliku u kontekstu istorijskih i političkih borbi srednjovekovne Srbije, a freske u manastiru često prikazuju teološke i političke poruke, čineći ga ne samo umetničkim, već i političkim manifestom tog vremena.
Manasija je specifična zbog svoje jedinstvene kombinacije verskih, kulturnih i vojnih elemenata, što je čini izuzetnom u kontekstu srpske srednjovekovne umetnosti i istorije. Freske svetih ratnika, vojnička i verska simbolika, kao i značaj manastira kao kulturnog i političkog centra, čine Manasiju jedinstvenom i važnom u srpskoj i balkanskoj istoriji.
Kragujevac, grad u srcu Srbije, nudi bogatstvo sadržaja koji će zadovoljiti sve vrste putnika – od onih koji žele da uživaju u istoriji i tradiciji, do onih koji traže opuštanje u prirodi ili savremenu zabavu. Bivša prestonica Srbije, danas predstavlja spoj prošlosti i modernog života, gde se sve isprepliće u harmoničnom okruženju. Ako planirate da posetite ovaj grad, evo šta sve ne smete da propustite:
Spomen-park “Kragujevački oktobar”
Jedno od najznačajnijih istorijskih mesta u Kragujevcu je Spomen-park, posvećen stradanjima civila tokom Drugog svetskog rata. Ovaj spomenik podseća na masakr koji se desio 21. oktobra 1941. godine, kada je u Kragujevcu pogubljeno više od 7.000 ljudi. Spomen-park se sastoji od spomen-kapele, spomenika, muzeja, kao i memorijalnog kompleksa koji je savršeno dizajniran da odražava značaj ovog tragičnog događaja.
Na samo 2 kilometara od Kragujevca, Šumarice su važan istorijski lokalitet koji je poznat po tome što je na tom mestu izvršen streljanje đaka i profesora 21. oktobra 1941. godine. Danas je to popularno mesto za rekreaciju i šetnje, a tu se nalazi i muzej posvećen ovoj tragediji.
Staro gradsko jezgro
U samom centru Kragujevca, posetioci mogu istraživati istorijske znamenitosti kao što je knežev arsenal. Uz šetnje kroz staro gradsko jezgro, možete obići brojne kafane, prodavnice suvenira i restorane koji nude tradicionalnu srpsku kuhinju. Ako želite da se dublje upoznate sa istorijom ovog grada, obavezno posetite Muzej Kragujevca. Njegova postavka uključuje bogate zbirke koje pokrivaju različite aspekte prošlosti grada, od doba srednjeg veka do modernog vremena. Muzej je odličan način da se nauči više o tradiciji i kulturi ovog kraja.
Kragujevačka gimnazija i istorija obrazovanja
Jedan od simbola Kragujevca je i Kragujevačka gimnazija, koja je osnovana 1833. godine. Ova obrazovna ustanova ima bogatu istoriju i poznata je po tome što je iz nje poteklo mnogo bitnih ličnosti Srbije. Poseta gimnaziji daje poseban uvid u obrazovni sistem Srbije iz prošlih vekova.
Pozorište u Kragujevcu, poznato po bogatom repertoaru i produkcijama, nudi ljubiteljima kulture priliku da uživaju u raznim dramskim predstavama, komedijama i muzičkim događajima. Upoznavanje sa kulturnim životom Kragujevca je još jedan neizostavan deo posete ovom gradu.
Gastronomija Kragujevca
Kragujevac je poznat po svojoj specifičnoj gastronomiji. Tradicionalna jela, kao što su “ćevapi”, “sarma” i “pasulj”, svakako treba probati u lokalnim restoranima. Ova jela čine srpsku kuhinju nezaboravnom, a poseta Kragujevcu bez degustacije domaće hrane bila bi nezamisliva.
Kragujevac je grad sa bogatom istorijom i kulturnim nasleđem. Bilo da istražujete istorijske spomenike, uživate u prirodi ili se opuštate u modernim sadržajima, Kragujevac je svakako destinacija koju treba posetiti.
Turizam je sve bitnija grana privrede u Srbiji, a opština Lebane, smeštena u jugoistočnom delu zemlje, postaje sve prepoznatljivija kao destinacija koja nudi bogatstvo različitih vrsta turizma. U današnjem vremenu turističke destinacije moraju biti u stanju da ponude više od jednog, standardnog turističkog iskustva. Kako bi se zadovoljile potrebe sve zahtevnijih posetilaca, sve veći naglasak stavlja se na razvoj tematskog turizma. Lebane je upravo takav primer, jer nudi raznovrsne turističke sadržaje i aktivnosti, od kulturnih i religijskih do eko i gastro doživljaja.
Kulturno-istorijski turizam
Lebane je opština bogata kulturno-istorijskim nasleđem. Jedan od najvažnijih lokaliteta je Caričin Grad, drevni Vizantijski grad koji se nalazi na nekoliko kilometara od Lebana. Ovaj arheološki kompleks, poznat i kao “Justinijana Prima” bio je značajno naselje u rano-Vizantijskom periodu, a danas privlači zaljubljenike u istoriju iz Srbije i inostranstva.
Kako bi se posetioci još više povezali sa prošlom slavom ovog kraja, Novi vizitorski centar Caričin Grad predstavlja savremeni objekat kao polaznu tačku za edukativni i kulturni turizam ovog dela Srbije. Zgrada Centra ima dva fizički odvojena dela, od kojih jednu konferencijsku salu i salu za prezentacije sa suvenirnicom. U konferencijskoj sali sa 50 mesta se održavaju naučni skupovi, konferencije, sastanci i prezentacije.
U sali za prezentacije sa stručnim vođenjem nalaze se interpretacijske table sa prikazom restitucije, odnosno, kako je grad izgledao u vreme šestog veka. Kroz postavku replika artefakata pronađenih na lokalitetu, postavljenih u četiri odvojene vitrine, posetioci mogu da vide kojim predmetima su se služili stanovnici Caričinog grada.
Sadržaji istaknuti na interaktivnim totemima prikazuju aktuelnu turističku ponudu opštine Lebane i Parka prirode Radan planina. Još jedna usluga je pogled na prikaz Caričinog grada u uslovima virturelne stvarnosti pomoću VR naočara. U suvenirnici se nalaze reprezentativni suveniri na temu Caričinog grada
Religijski turizam
Religijski turizam je još jedan značajan vid turizma u Lebanu. Region je bogat sakralnim objektima, među kojima se izdvaja Crkva Sv. Nikole u Prekopčelicama ili Crkva Svetog Prokopija u selu Šumane, koje se nalaze u prelepom prirodnom okruženju.
U blizini Lebana nalazi se i nekoliko manastira koji predstavljaju duhovne oaze. Ovaj oblik turizma privlači ljude koji traže mir i duhovnu obnovu, kao i one koji žele da se upoznaju sa bogatom religijskom tradicijom regiona.
Gastro turizam
Jedan od najbitnijih aspekata turizma u južnoj Srbiji, pa tako i u Lebanu svakako je gastro turizam, jer opština nudi izuzetno bogatu kulinarsku ponudu koja se temelji na lokalnim proizvodima i tradiciji. Posetioci mogu uživati u autentičnim jelima juga Srbije a najpopularnija jela u Lebanu su autentična pita koju nazivaju Propeć, zatim lokalni ajvar, sprža – južnjački specijalitet od svinjskog mesa kao i sve vrste roštilja. U okviru vizitorskog centra Caričin Grad možete naći i restoran sa lokalnim specijalitetima a ono što je karakteristično za ovo mesto je specijalitet koji možete naći samo u njihovoj kuhinji – Justinijanova I Teodorina šnicla.
Manifestacije poput Paradajz festa, koje se održavaju svakog leta, nude fantastičnu priliku da turisti probaju domaći paradajz i proizvode od paradajza, uživajući u bogatstvu ukusa ovog kraja. Da li ste znali da 30% proizvodnje paradajza u celoj Srbiji dolazi iz opštine Lebane?
Gastro turizam u Lebanu predstavlja savršen spoj tradicije, prirodnih proizvoda i ljubavi prema hrani, što je čini primamljivom destinacijom za sve gurmane i ljubitelje dobrog jela.
Eko turizam
Eko turizam je još jedan sektor koji se razvija u Lebanu, a opština se može pohvaliti brojnim prirodnim lepotama koje privlače ljubitelje prirode. U okolini Lebana prostiru se brojne šumske staze, idealne za planinarenje. Planina Radan je posebno popularna destinacija za eko turizam. Ovaj planinski masiv, prepun šuma, livada i staza, nudi izvanredne uslove za pešačenje, biciklizam i čak planinske sportove. Za ljubitelje prirode i zdravog života, Radan je pravo mesto za uživanje u aktivnom odmoru.
Ruralni turizam
Ruralni turizam je i dalje jedan od najvažnijih aspekata turizma u Lebanu, jer posetioci mogu doživeti autentičan život na selu, u neposrednoj blizini prirode. Seoska domaćinstva nude gostima mogućnost da učestvuju u seoskim aktivnostima, kao što su berbe plodova, pravljenje tradicionalnih jela kao i kuvanje rakije.
Ovaj vid turizma postaje sve popularniji zbog želje turista da se distanciraju od svakodnevnog urbanog života i da uživaju u jednostavnosti života na selu. Osim toga, mnoge porodice u Lebanu proizvode domaće proizvode koji su postali poznati po kvalitetu, poput domaćih sireva, ajvara, meda, džemova i rakije, a turisti mogu posetiti, degustirati pa čak I učestvovati u njihovoj proizvodnji.
Manifestacije kao što je već spomenuti Paradajz fest postale su zaštitni znak ruralnog turizma u Lebanu. Ovaj festival okuplja brojne posetioce i ljubitelje paradajza, a sve to uz zabavu, muziku i naravno, degustaciju raznih jela koja se prave od paradajza.
Ponuda kulturnog turizma u Srbiji ove godine je bogatija za jedan od najmodernijih vizitor centara u Evropi. Reč je o centru za posetioce Caričin Grad, koji se nalazi nedaleko od Lebana na samo par stotina metara od arheološkog nalazišta Justinijana Prima. Centar za posetioce „Caričin grad“ je otvoren 17. juna 2024. godine za potrebe prezentacije arheološkog lokaliteta „Caričin grad“, Parka prirode „Radan planina“ kao i turističkih atraktivnosti i kulturno- istorijskog nasleđa opštine Lebane.
Nalazi se u podnožju samog arheološkog nalazišta što je veoma povoljno za stručnu javnost iz sfere arheologije, vizantologije, istorije, arhitekture, istorije umetnosti, hrišćanske religije, vojno-strateških profesija, institucija obrazovanja i drugih kojima pogoduje blizina lokaliteta sa mestom održavanja sastanaka.
Zgrada Centra ima dva fizički odvojena dela, od kojih jednu konferencijsku salu i salu za prezentacije sa suvenirnicom. U konferencijskoj sali sa 50 mesta se održavaju naučni skupovi, konferencije, sastanci i prezentacije.
U sali za prezentacije sa stručnim vođenjem nalaze se interpretacijske table sa prikazom restitucije, odnosno, kako je grad izgledao u vreme šestog veka. Kroz postavku replika artefakata pronađenih na lokalitetu, postavljenih u četiri odvojene vitrine, posetioci mogu da vide kojim predmetima su se služili stanovnici Caričinog grada.
Sadržaji istaknuti na interaktivnim totemima prikazuju aktuelnu turističku ponudu opštine Lebane i Parka prirode Radan planina. Još jedna usluga je pogled na prikaz Caričinog grada u uslovima virturelne stvarnosti pomoću VR naočara. U suvenirnici se nalaze reprezentativni suveniri na temu Caričinog grada
Ispred ove dve sale je prostor amfiteatra, sa 360 sedišta, idealan za izvođenje scenskih igara na otvorenom, na koji se nadovezuje prostor parkirališta za autobuse i automobile, kapaciteta oko stotinu parkirališnih mesta.
Ceo prostor je izgrađen po ugledu na klasični grčki amfiteatar sa odličnom akustikom i idealno se uklapa u prirodno okruženje. Vizitor centar Caričin grad je jedan od najmodernijih objekata te namene u Evropi.
U sklopu vizitorskog centra Caričin Grad nalazi se i zgrada centra „Teodora“ koja posetiocima nudi usluge ishrane i smeštaja. Ovaj prostor je izgrađen u stilu starorimske kuće sa atrijumom oko koga je raspoređeno devet soba i konferencijska sala.
U dve trokrevetne i šest dvokrevetnih soba odjednom se može smestiti 18 osoba. Prostrani atrijum povezuje sobe sa konferencijskom salom i pokriven je staklenim krovom koji propušta dosta svetlosti.
Na spratu niže se nalazi restoran kapaciteta od 40 mesta i na terasi 60 mesta. Ovde se služe jela tradicionalne srpske kuhinje i leskovačkog roštilja.
Na meniju se nalaze jela karakteristična za jug i istok Srbije. Često gosti dođu baš zbog domaće pite propeć, jela od mesa Sprža, slanog namaza od paprika Ajvara i Ljutenice, Leskovačkog roštilja i gotovih jela. Specijalitet koji možete naručiti samo u ovom objektu je Justinijanova šnicla i Teodorina šnicla.
Sam centar za posetioce “Caričin grad” je izgrađen kako bi turistima približio značaj i potencijale arheološkog nalazišta iz 6 veka. Ovaj lokalitet od izuzetnog značaja predstavlja ostatke arhitekture ranovizantijskog crkvenog centra “Justinijane prime” čiji je ktitor car Justinijan Prvi. Uže urbano jezgro okruženo bedemima prostiralo se na površini od oko 10 hektara i nije pretrpelo kasnije dogradnje. Šire područje zahvatalo je više od 40 hektara sa još dva prstena bedema, priobalje dve rečice: Svinjaričke i Caričinske sa branom i jezerom.
Utvrđenje je karakteristično po autentičnom urbanističkom rešenju gradova rimskog carstva na početku vizantijske epohe, sa četiri glavne kapije, forumima, termama i drugim javnim građevinama. Podni mozaici su posebna vrednost, ukrašavali su podove bazilika i javnih kupatila. Za ovaj lokalitet vezane su legende koje se i danas prepričavaju u narodu, o caru koji je javno obećao ruku svoje kćeri onome ko uspe da dovede vodu u grad i kako je taj srećnik bio, ne drugi, nego mladi svinjar iz obližnjeg sela.
Vizitorski centar poneo je naziv po lokalitetu Caričin Grad, a Carica Teodora bila je – po mnogima, najmoćnija žena u istoriji Vizantije – carevine koja je trajala 1000 godina. Carica Teodora je supruga Cara Justinijana i jedna je od najuticajnijih žena svih vremena.
U knjizi ,,Tajna istorija”, koju je sačinio carev istoričar Prokopije, slikovito je opisana njena ličnost jakog karaktera, nepokolebljive volje, koja je ravnopravno vladala uz cara Justinijana.
Carica Teodora je vekovima inspiracija za mnoga umetnička dela. Prikazana je u romanima, filmovima i slikarskim ostvarenjima. Čak i danas, njena fascinantna ličnost deluje ekstravagantno. Ona je muza koju ovekovečuju u svojim delima umetnici likovne kolonije “Caričin grad”, koja se održava u toku jula na lokalitetu. Na koloniji učestvuju umetnici iz Srbije, zemalja bivše Jugoslavije, iz Evrope i nekada iz dalekih prekookeanskih zemalja.
