#srbija

Kulturni turizam u Jagodini

kultura

Jagodina je centar kulturnog turizma Srbije. Osim dobro poznatog muzeja naivne umetnosti i zavičajnog muzeja u gradu na Belici postoji i mnogo novih sadržaja koji su jedinstveni u Srbiji kao što je muzej voštanih figura. Osim kulturnog turizma, Jagodina je prepoznata i kao centar religioznog turizma jer u gradu i okolini možete videti veliki broj značajnih crkvi i manastira kao što je Jošanica, Hram sv. Petra i Pavla… Jedan od najnovijih bisera kulturnog turizma Srbije je i Kočin Hrast – mesto koje spaja istoriju, kulturu i lepu prirodu centralne Srbije.

Zavičajni muzej u Jagodini – Na teritoriji koju danas obuhvata grad Jagodina, još u praistorijsko doba strujao je život o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi koji se čuvaju u Zavičajnom muzeju. Zavičajni muzej je izrastao u značajnu kulturnu instituciju u gradu i šire koja prikuplja na desetine hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera. Među eksponatima se posebno ističu retki praistorijski fosili, arheološki nalazi iz srednjevekovnog perioda ali i građa iz Prve srpske fabrike stakla, zbirke numizmatike i ordenja, stare i retke knjige. Zavičajni muzej pruža jedinstvenu priliku turistima da na jednom mestu saznaju o vekovnim tokovima života i rada na ovim prostorima.

Muzej naivne i marginalne umetnosti – Posebno mesto u kulturnom miljeu Jagodine i spisku objekata spomenika kulture
zauzima Muzej naive. Muzej naive je postao nosilac očuvanja i afirmacije slikara naivaca, ne samo sa ovog područja, već i cele Evrope, a u skorije vreme i sveta. Stalna postavka Muzeja, mnoge monografije, katalozi, veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu ostaće trajna i vredna svedočanstva o likovnom nasleđu Jagodine. Od poznatih imena u Muzeju su izlagali svoje radove Janko Brašić, rodonačelnik Oparićke škole naive, Josip i Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Josip Lacković, mnogi slikari Kovačićke škole naivne
umetnosti i mnogi drugi. Pored Galerije i Muzeja naivne umetnosti, u Jagodini postoji i radi nekoliko privatnih galerija koje daju poseban pečat kulturnom stvaralaštvu grada

Muzej voštanih figura – U najlepšem delu Jagodine, u sklopu turističko-sportsko-zabavnog kompleksa Potok Đurđevo brdo, 28. aprila 2008. godine otvoren je prvi i jedini Muzej voštanih figura u Srbiji, a šesti u Evropi. Muzej voštanih figura u Jagodini ima preko 30 eksponata, od istorije, crkve, politike, nauke, do kulture i sporta i predstavlja pravi bukvar istorije. U svojoj ponudi Muzej ima i raznovrsne suvenire, koji će vas podsećati na vašu posetu gradu Jagodini i ovoj interesantnoj ustanovi.

Turistički kompleks “Kočin hrast” – je najnoviji biser turističke ponude Jagodine. Nalazi se pored Velike Morave, na samo šest kilometara od grada, u blizini auto puta.
Turistički brod, tačnije katamaran koji ima dva nivoa i 20 mesta je namenjen plovidbi duž Velike Morave. Kočin hrast je star 300 godina, a oko dva hektara prostora pored stabla ispod kojeg je kapetan Koča 1788. poveo vojnike u oslobađanje Srbije od Osmanlija ima veliki istorijski značaj. U okviru kompleksa podignuta je i spomen-česma na kojoj je ispisan kraći istorijat ovoga kraja. U okviru komleksa Kočin Hrast nalazi se i restoran, kameno pristanište za turistički brod i šetanje pored reke, pešačke staze, amfiteatar za održavanje kulturno-zabavnih manifestacija, sportski teren, dečije igralište sa mobilijarom kao i letnjikovci sa terasama.

Manastir Jošanica – nalazi se 10 kilometara zapadno od Jagodine pored sela Prnjavora, na lepom i ravnom mestu između brda Čukare i Ravnog gaja u podnožju Crnog Vrha. Nekada je ovaj predeo bio pod šumom ali sada je to veoma pitom kraj. Hram manastira Jošanice posvećen je sv. ocu Nikolaju, a narodni sabor se okupljao o Cvetima, Velikoj Gospojini i “Mladom sv. Nikoli”. Pored ovog manastira teče reka Jošanica koja mu je i dala ime. Narodno predanje kaže da je u pećini ispod brda Šarenika (pećina i danas postoji), živeo u staro vreme neki isposnik po imenu Joša, po kome je ne samo manastir nego i reka nose ime. Ne zna se tačno kada je Jošanica podignuta. Po tradiciji Jošanica pripada vremenu kneza Lazara. Po narodnom predanju knez Lazar je podigao Jošanicu da bi se u njoj venčao sa kneginjom Milicom, po drugom da bi se u njoj ispitao, a venčao se u Ravanici. Današnji hram je posle većeg oštećenja obnovljen 1786. godine sa izvesnim kasnijim dograđivanjima. To je istovremeno i prvi pisani podatak o manastiru Jošanica.

Više o kulturnom turizmu Jagodine i svim destinacijama možete videti u novoj besplatnoj brošuri na srpskom jeziku:

Paraćin – turistički potencijali

destinacije

Opština Paraćin se nalazi u srcu Srbije, deo je regiona Šumadije i Pomoravlja i pripada Pomoravskom okrugu. Nekada važni privredni centar pomoravlja, Paraćin je danas grad ubrzanih promena koji traži svoje mesto i na turističkoj mapi Srbije. Paraćin su osnovali Rimljani pod nazivom Sarmantes na Vojničkom putu, najpre kao stanicu za zamenu umornih konja. Od davnina je na raskrsnici puteva kojima su se kretale vojske, različite civilizacije ali i osvajači. Prvi put se naselje Paraćin pominje u Povelji kneza Lazara iz 14. veka. Ovom Poveljom on daruje manastiru sv. Atanasija i trg Parakinov brod. Paraćin je kao varoš sa trgom dobio naziv po skeledžiji Grku i prelazu-brodu preko reke (Parakinov brod).

Opština Paraćin zahvata deo bogatog i plodnog Srednjeg Pomoravlja, teritorija opštine Paraćin se spušta od Kučajskih planina na istoku prema Velikoj Moravi na zapadu ispresecana tokovima reka Crnice i Grze. Sam grad leži na 130 m nadmorske visine, 4 km udaljenosti od reke Velike Morave i na obalama Crnice.

U gradu možete posetiti zavičajni muzej gde ćete imati priliku da vidite artefakte brojnih civilizacija koje su ostavile trag u ovom delu Srbije od neolita, preko Kelta i Rimljana pa sve do savremenog doba. Ali osim muzeja i centra grada kroz koji protiče Crnica ono što je najzanimljivije za obilazak se nalazi u samoj okolini Paraćina. Izletište Grza, Manastir Lešje, Namasija, planina Juhor su samo neka od mesta koje vredi obići kada ste u Paraćinu.

Manastir Lešje, nadomak Paraćina predstavlja dragulj arhitekture, jer u Srbiji ne postoji ni približno sličan manastirski kompleks. Ne postoji zvaničan podatak kada je sagrađen manastir Lešje, ali u svakom slučaju na tom mestu je još od srednjeg veka postojala crkva, a kao jedan od obnovitelja same bogomolje se pominje i Car Lazar. U novijoj istoriji manastir Lešje dobija vrlo zanimljiv oblik koji se sastoji iz mešavine vizantijske, srpske i ruske tradicionalne arhitekture. Danas ovo mesto predstavlja važan religiozni centar ali i kulturno-istorijski spomenik koji treba obići.

Jedno od najpoznatijih izletišta u centralnoj srbiji je paraćinsko izletište Grza koje se nalazi dvadesetak kilometara od samog centra grada. Ovo je omiljeno izletište građana pomoravlja ali poslednjih godina ga otkrivaju i turisti iz cele Srbije pa i inostranstva. Sastoji se iz brojnih pešačkih staza, više jezera, vodopada ali i vidikovaca. U samom turističkom naselju Grza nalazi se više restorana, hotela i privatnih smeštaja. Grzu je najlepše posetiti tokom jeseni kada se ovaj prostor pretvara u eksploziju svih boja.

EKO – poljoprivreda, od agro turizma do održivog razvoja

eko turizam

Savremeni način poljoprivredne proizvodnje doveo je do iscrpljivanja ali i značajnog zagađenja zemljišta. Smanjena je produktivnost, a povećani su troškovi proizvodnje. U seoskim sredinama Srbije intenzitet poljoprivredne proizvodnje  se smanjuje, pre svega jer nema dovoljno radne snage a zbog odlaska mladih seosko stanovništvo je sve starije. Izlaz iz ovih problema ruralnog stanovništva nalazi se u preorjentisanju na održivi način poljoprivredne proizvodnje.

Ali šta je zapravo održiva poljoprivreda?

U Rio de Ženeiru, 1992. god. na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju u Agendi 21 Održiva poljoprivreda definisana je kao deo ukupnog održivog razvoja. Sam naziv održiva poljoprivreda(sustainable agriculture) potiče od latinske reči sustinere (sus – ispod, tenere – držati) i označava održivost tokom dužeg vremenskog perioda.

Način proizvodnje koji objedinjuje kako ekonomske, tako i ekološke elemente uz brigu za zdravlje ljudi jeste osnova održive poljoprivrede. Održiva poljoprivreda se sastoji iz više načina poljoprivredne proizvodnje koji čuvaju životnu sredinu i prirodne resurse, imaju veću produktivnost pa zadovoljavaju potrebu ljudi za hranom, unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice i celokupnog društva.

Kako da ostvarimo održivost poljoprivrede?

-Prilikom sadnje useva treba birati sorte biljaka, koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima kako bi bile što otpornije. Jedna od važnijih stavki je i smanjiti korišćenje pesticida i gajiti culture na organski način.

-Obogatiti zemljište hranljivim materijama na prirodan način je imperative kada je održiva proizvodnja u pitanju, agrotehničke mere moramo prilagoditi tipu zemljišta ali I samoj vrsti biljke koju želimo da gajimo.

Jedna od lekcija broj jedan održive poljoprivrede je I rotacija useva kao najmoćnija tehnika organske proizvodnje. Pri korišćenju mehanizacije trebamo imati u vidu da poljoprivredne mašine koje manje koriste goriva osim boljitka našem budžetu podržavaju I smanjenje zagađenja životne sredine.

Vrlo je bitno da osim poljoprivrednih kultura koje gajimo čuvamo I šume ali I pravimo nove zasade jer na taj način osim vazduha čuvamo I samo zemljište od erozije.

U stočarstvu je bitno da stoka bude u što prirodnijim uslovima kako bi povećala vitalnost I otpornost na bolesti a samim tim I smanjiti unos antibiotika. Upotreba stajnjaka za đubrenje I prihranu njiva je vrlo važna stavka održive poljoprivrede. Održivom poljoprivredom I organskom proizvodnjom smanjujemo zagađenje životne sredine a povećavamo bezbednost I kvalitet hrane kao I njenu konkurentnost na tržištu.

Zelena – održiva arhitektura

eko turizam

Većina nas pojam „zelena arhitektura“ shvata samo kao simbiozu između arhitekture i ozelenjavanje. Ipak, to je manje bitan aspekat zelene arhitekture.

Neke od prednosti zelene arhitekture su što je ona održiva I ekološka, ali svakako najznačajnija prednost zelene arhitekture u odnosu na dosadašnje načine gradnje je u tome što je ona energetski štedljiva. Izolacija prostora dovodi do značajnih ušteda energije I smanjenja gubitka toplote. Osim same izolacije stana, vrlo je bitno da stavimo akcenat I na položaje I projektovanje prozora I otvora. Potrebno je omogućiti određenoj količini sunčeve energije u obliku sunčevih zraka da uđe u sobu kroz staklo. Leti ne bi smelo da dodje do nagomilane toplote u sobi a zimi dobro projektovana izolacija, otvori I prozori doprinose smanjenju toplotne energije.

Od 2021. godine, sve države članice EU su se obavezale, da sve nove zgrade budu izgrađene kao takozvane zgrade skoro nulte energije, što je regulisano direktivom o zgradama iz 2010. godine. Razlog tome je, što se oko 40% ukupne energije u industrijskim zemljama, gubi za hlađenje i grejanje zgrada. Srbija treba da usvaja dobre primere u zelenoj arhitekturi I brzim tempom menja načine gradnje I projektovanja.

Pojam ,,pasivne kuće,, postaje standard kome Srbija treba da teži. Pasivne ili pametne kuće su energetski samodovoljne jer se napajaju energijom pomoću sistema solarnih ploča, geotermalne energije ili redje energijom vetra.

Prema kriterijumima za sertifikaciju, instituta za pasivnu kuću Darmstadt u Nemačkoj, pasivna kuća ne sme nadmašiti godišnju potrebu za grejanjem od 15 kilovat časova po kvadratnom metru. To znači da bi pasivna kuća trebalo da radi bez dodatnih i klasičnih sistema grejanja. Ventilacija takođe igra važnu ulogu. Da bi se ograničili gubici toplote u ventilaciji, u pasivnoj kući se instalira proverena ventilacija za prostor sa povratom toplote. Orijentacija zgrade je takođe izuzetno bitna. Pasivna kuća uvek treba da bude okrenuta ka jugu kako bi u potpunosti iskoristila sunčevu energiju.

Šta znači zelena arhitektura za Srbiju?

Većinu potrošnje energije u Srbiji čine fosilna goriva, koja imaju vrlo negativan uticaj na životnu sredinu. Na prvom mestu, Srbija mora da se koncentriše na obnovljive energije, jer 29,3% potrošnje energije u Srbiji otpada na sektor domaćinstava, koji je relativno visok. Potrošnja energije takođe igra važnu ulogu u ovom pogledu. Obnovljivi izvori energije iz vetra su obično skupi, generišu malo energije, a takođe bi bili skupi za uvoz i transport iz inostranstva. Srbija ima par velikih hidro elektrana ali mini hidro elektrane svakako nisu preporučljive, jer one negativno utiču na prirodu i celokupno na životnu sredinu. Pametna opcija je fokusiranje na solarnu energiju. Ona je jeftina, profitabilna, i što je najvažnije, sigurno dostupna. Sistemi solarnih ploča se mogu instalirati gotovo bilo gde i danas se mogu estetski prilagoditi zgradi. Što se tiče samih materijala koje koristimo moramo imati u vidu da je beton, koji se u Srbiji najčešće koristi zapravo ekološki vrlo štetan material, jer se tokom njegove proizvodnje i nabavke stvara mnogo emisija CO₂. Transport betona je takodje skup i uključuje veliku potrošnju goriva.

Dobra zamena bi bilo drvo kao građevinski materijal. Ovaj građevinski materijal ima dugu tradiciju u srpskoj kulturi I široko je dostupno potrošačima. Drvo tokom svog života upija emisiju CO₂, jeftinije je i ima vrlo niske emisije ugljen dioksida.

Tema „zelene arhitekture“ polako zauzima značajno mesto u Srbiji i treba je prilagoditi i uvesti u obrazovnom sektoru. U zemljama poput Nemačke, moduli za energetsko unapredjenje zgrada već se nude tokom studija arhitekture. Ovo takođe mora biti primer izučavanja arhitekture u Srbiji.

Ove i druge mere garantuju znatnu uštedu gubitaka energije, a time i troškova grejanja i hlađenja stanova u Srbiji. Potrošnja energije u sektoru privatnih domaćinstava, koja bi se smanjila za 29,3% na 20%, bi bila povoljna za srpsku ekonomiju. Pored toga, pomenute mere osiguravaju znatno niže zagađenje vazduha i pružaju odlučujuću podršku životnoj sredini.

Jagodina – grad kulture i turizma

destinacije

Smešten u centralnom delu Srbije, administrativni centar Pomoravskog okruga , grad Jagodina može da se pohvali odličnom infrastrukturom, privrednim potencijalima, kulturnim manifestacijama ali i brojnim turističkim atrakcijama . Bogatu turističku ponudu čine jedinstveni muzeji, prvi srpski akva park, zoo vrt, brojni restorani, vinarije, moderni šoping centri… Ali čini se da je najznačajnija gostoljubivost njenih meštana, koja doprinosi tome da se svaki gost u Jagodini
brzo oseti kao da je kod svoje kuće. Sa ubrzanim razvojem grada razvijala se i privreda, pa Jagodina danas može da se pohvali i brojnim domaćim i stranim fabrikama koje se nalaze na njenoj teritoriji. Čini se da su reči čuvenog srpskog komediografa Branislava Nušića bile potpuno tačne kada je centar Pomoravskog okruga u pitanju i da nije bez
razloga njegov junak, Jovanča Micić izgovorio onu čuvenu : “Ceo svet obiđoh, ali kao Jagodinu nigde ne nađoh!”

Na teritoriji koju danas obuhvata grad Jagodina, još u praistorijsko doba strujao je život o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi koji se čuvaju u Zavičajnom muzeju. Zavičajni muzej je izrastao u značajnu kulturnu instituciju u gradu i šire koja prikuplja na desetine hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera. Među eksponatima se posebno ističu retki praistorijski fosili, arheološki nalazi iz srednjevekovnog perioda ali i građa iz Prve srpske fabrike stakla, zbirke numizmatike i ordenja, stare i retke knjige. Zavičajni muzej pruža jedinstvenu priliku turistima da na jednom mestu saznaju o vekovnim tokovima života i rada na ovim prostorima.

Muzej naivne i marginalne umetnosti – posebno mesto u kulturnom miljeu Jagodine i spisku objekata spomenika kulture
zauzima Muzej naive. Muzej naive je postao nosilac očuvanja i afirmacije slikara naivaca, ne samo sa ovog područja, već i cele Evrope, a u skorije vreme i sveta. Stalna postavka Muzeja, mnoge monografije, katalozi, veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu ostaće trajna i vredna svedočanstva o likovnom nasleđu Jagodine. Od poznatih imena u Muzeju su izlagali svoje radove Janko Brašić, rodonačelnik Oparićke škole naive, Josip i Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Josip Lacković,
mnogi slikari Kovačićke škole naivne umetnosti i mnogi drugi. Pored Galerije i Muzeja naivne umetnosti, u Jagodini postoji i radi nekoliko privatnih galerija koje daju poseban pečat kulturnom stvaralaštvu grada.

Muzej voštanih figura – u najlepšem delu Jagodine, u sklopu turističko-sportsko-zabavnog kompleksa Potok Đurđevo brdo, 28. aprila 2008. godine otvoren je prvi i jedini Muzej voštanih figura u Srbiji, a šesti u Evropi. Muzej voštanih figura u Jagodini ima preko 30 eksponata, od istorije, crkve, politike, nauke, do kulture i sporta i predstavlja pravi bukvar istorije. U svojoj ponudi Muzej ima i raznovrsne suvenire, koji će vas podsećati na vašu posetu gradu Jagodini i ovoj interesantnoj ustanovi.

Zoološki vrt – otvaranjem prvog zoološkog vrta južno od Beograda, Jagodina je svakako postala jedan od značajnih turističkih centara u Srbiji. Kao i Akva park i Muzej voštanih figura takođe i Zoološki vrt se nalazi u turističko – sportskom kompleksu Jagodine. U njemu se nalazi preko 150 različitih atraktivnih životinja: bengalski tigrovi, lavovi, leopardi, pume, medvedi, lavovi, žirafa, zebre, kamile, kenguri, foke i mnoge druge. Ambijent Zoološkog vrta je prekrasno uređen i prostire se na površini od oko 2 hektara. Uređen je po najvišim svetskim standardima sa obučenim vodičima, pešačkim stazama, klupama za odmor, i velikim površinama pod travom i cvećem.

Gradski park Đurđevo brdo svojim preuređivanjem postao je najposećenije izletište u Jagodini i okolini. To je svojevrsna oaza zelenila i cveća, predviđen je za opuštanje, opremljena klupama za odmor, stazama za šetnju, dečijim zabavnim parkom. Park je u centralnom delu obogaćen prelepom letnjom pozornicom sa amfiteatrom za 1200 posetilaca. Svake godine u periodu od 1.maja. do kraja avgusta na letnjoj pozornici održavaju se kulturne manifestacije, koje su prilagođene svim ukusima. Građani Jagodine su u prilici da na Letnjoj sceni vide kako najslavnija imena srpskog glumišta, tako i najeminentnija imena iz sveta narodne, pop i ozbiljne muzike. Takođe, u okviru Letnje scene održavaju se i predstave za najmlađe gledaoce. Sva događanja na Letnjoj sceni su besplatna. Jagodinski vodopad koji je otvoren 29. juna, prvi je veštački vodopad u Srbiji i spada u red najvećih turističkih atrakcija u regionu. Vodopad je smešten u srcu izletišta Potok, koje pored Akva parka, Zoo vrta i Muzeja voštanih figura, čini sastavni deo jagodinskog turističkog kompleksa.
Visina vodopada je sedam metara, širina 12. Akva park u Jagodini je prvi akva park u Srbiji, koji je otvoren jula 2007.godine u najlepšem delu grada u okviru sportsko turističkog kompleksa. Prostire se na površini od 3,5 hektara. Sadrži sedam bazena za sportske i rekreativne aktivnosti sa vodenim atrakcijama za decu i sistemom tobogana ukupne dužine oko 600 metara. Od toga 6 tobogana je za odrasle, a 3 za mališane. Olimpijski bazen ispunjava sve uslove za održavanje plivačkih i vaterpolo takmičenja po propisima svetske plivačke federacije. Ceo akvapark je osvetljen reflektorima što omogućava održavanje i noćnih sportskih i kulturno-zabavnih manifestacija. U sastavu ovog centra nalazi se i više restorana za pripremu brze hrane, kao i za prodaju sladoleda, sokova i piva.

Verski turizam – osim kulturnog i zabavnog sadržaja, Jagodina je i centar verskog turizma, jer osim više gradskih i seoskih hramova, na teritoriji grada i okoline možete posetiti brojne srednjevekovne manastire. Jedan od najlepših primera Srpsko-Vizantijskog stila gradnje je centralna crkva u Jagodini – Hram posvećen Svetom Petru i Pavlu. U osnovi ima upisan ravnostrani krst. Crkva je teško stradala u drugom svetskom ratu. Prvih dana posle oslobođenja uspelo se da se sve privremeno dovede u red da bi se u njoj moglo služiti. Detaljna obnova, živopisanje i svestrano ulepšavanje doživela je ova
svetinja tek u naše dane.

Vinski turizam – osim proizvodnje voća i vinogradarska proizvodnja na jagodinskoj teritoriji ima dugu tradiciju. Primetan je sve veći broj individualnih proizvođača vina koji su registracijom svojih proizvoda postali prepoznatljivi ne samo u Srbiji već i na svetskom tržištu. Glavni vinski put, koji povezuje najbolje vinarije na teritoriji Jagodine prolazi kroz sela kao što su Vinorača, Međureč i Lozovik.

Više o Jagodini, kulturnim i turističkim atrakcijama, kao i privrednim potencijalima možete pročitati u besplatnoj publikaciji ,,Jagodina – grad kulture, turizma i privrede,,

Nacionalni Park Tara – od posmatranja medveda do aktivnog turizma

eko turizam

Zbog nemogućnosti odlaska van zemlje ovog leta, i obilaska brojnih turističkih destinacija na koje su navikli proteklih godina, gradjani su se opredelili za otkrivanje Srbije i njenih prirodnih lepota. Redovi su se stvarali ispred turističkih atrakcija, tvrdjava, pa čak i manastira. Jedno od najposećenijih mesta je i Nacionalni Park Tara. Turisti su pravili redove ispred najpopularnijeg vidikovca Banjska Stena kako bi imali priliku da naprave fotografiju kojom bi se pohvalili na društvenim mrežama. Ali osim dobro poznatog vidikovca Nacionalni Park Tara nudi mnogo više, od posmatranja medveda i retkih vrsta ptica do aktivnog turizma.

Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je organizovani lov i ribolov, šetnji po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini. Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dodje do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored drvenog panoa-skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Osim jedinstvenog staništa mrkog medveda, Nacionalni Park je dom reliktne i endemske vrste četinara – Pančićeve omorike koja se smatra za ,,živi fosil,, evropske i balkanske flore. Omorika uživa status zaštićene prirodne retkosti naše flore i zakonom je zabranjena njena seča. Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem ledenog doba, omorika je jedino utočište našla u srednjem toku Drine, i danas se najveći deo njene populacije nalazi u okvirima Nacionalnog parka Tara. Iako je nema u velikom broju, lako ćete je primetiti u odnosu na ostale četinare po malo tamnijoj boji i po užoj krošnji.

Aktivni turizam je sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, a Nacionalni park Tara je idealno mesto za posetioce sa viškom adrenalina. Osim vožnje kajaka Drinom, istraživanja kanjona sa vodičima, najpopularnija aktivnost u parku je alpinizam, odnosno penjane i spuštanje po strmim stenama i liticama kojima Tara zbog svog geološkog sastava obiluje.

Pored već poznatih vidikovaca Banjske stene, Bilješke stene i Crnjeskova, jedan od najlepših vidikovaca koje trebate posetiti je Sokolarica. Ovaj vidikovac u stvari sačinjava nekoliko manjih povezanih vidikovaca na nadmorskoj visini od 990 metara, a nalazi se iznad klisure Rače. Rezervat se odlikuje velikim bogastvom živog sveta, a najveće vrednosti su prašuma brdske bukve i čiste šume oraha u donjim delovima, dok se na višim kotama javljaju crni bor, smrča, jela, kleka i druge vrste. Ovo područje je stanište mrkog medveda i na stazi do vidikovca možete primetiti postavljenu bodljikavu žicu koja služi za prikupljanje materijala za genetske analize.

Na području planine Tare nalazi se nekoliko veštačkih jezera. Jezero Perućac i Zaovine su ovog leta bile ,,srpsko more,, i veliki broj posetilaca je uživao u kupanju i aktivnostima na vodi, ali većina njih ne zna da su zapravo ova dva jezera povezana velikim tunelima visokim i više od 600 metara. Radi se o reverzibilnoj hidro-elektrani. Tokom visokih vodostaja i pri smanjenoj energetskoj potrošnji voda iz Perućačkog jezera se pumpama i kroz tunele izbacuje na jezero Zaovine. Pri niskim vodostajima i u špicevima potrošnje električne energije ova voda se vraća, koristeći prirodni pad i služi za pokretanje turbina. Osim Zaovina i Perućca, tu su i manja jezera Spajići, Osoje i Kruščica.

Osim bogate prirode, Tara je i mesto jednog od najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije – srednjevekovnog manastira Rača. Hram Vaznesenja Hristovog smešten je u selu Rača u podnožju planine Tara. Po predanju manastir je u drugoj polovini 13. veka podigao kralj Dragutin. U toku svoje burne istorije, dva puta je rušen do temelja, da bi današnju fizionomiju dobio 1835. godine. Po padu srednjevekovne srpske države bio je centar pismenosti i prepisivačke književnosti negujući poznatu ,,Račansku prepisivačku školu,, Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano ,,Miroslavljevo Jevandjelje,, najstarija srpska knjiga pisana u 12. veku. Interesantno je i da je u ovom manastiru službovao i Patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinističkih sportova. Zbog sve većeg broja turista koje posećuju park sve je više djubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Nove okolnosti su dovele do toga da smo fokusirani na naša prirodna blaga i lepote, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo, i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka, tako što ćemo uvek razmišljati o tome da djubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.

Srbija u ,,Kući Evropske Istorije,,

kultura

Kuća Evropske Istorije je potpuno novi muzej koji se fokusira na istoriju Evrope i pokušava da dočara burne istorijske procese ali i mitove i činjenice o starom kontinentu, kroz interaktivne izložbe i multimedijalne prikaze. Muzej se nalazi u prelepom parku Leopold u srcu Evopskog kvarta u Briselu a ulaz je besplatan za sve posetioce.

U Kući evropske istorije smeštena je velika zbirka predmeta i dokumenata, kao i obrazovni programi, kulturni i onlajn sadržaji. Poseta muzeju je putovanje kroz istoriju Evrope, od mitološkog imena samog kontinenta i nastanka Evrope do današnjeg dana, ali sa posebnim fokusom na događaje 20. veka, koji su od velikog značaja za ceo kontinent.

Srbija je u ovom muzeju predstavljena sa brojnim dokumentima, fotografijama i izložbama, kao malo koja zemlja Evrope. To govori o značaju Srbije za celokupnu istoriju starog kontinenta. Jedan od najzanimljivijih eksponata je i Sretenjski ustav, prvi srpski ustav koji je donet 1835. godine. To je jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Ramska tvrdjava – obnovljena i otvorena za turiste

kultura

Posle dve godine restauracije Ramska tvrdjava je obnovljena i ponovo je otvorena za turiste. Na samoj kamenoj litici, nizvodno od Smedereva, pažnju privlače obrisi srednjovekovne tvrđave Ram. To je drevni Ramski grad koji poput vojnika na mrtvoj straži čuva ulaz u predvorje Đerdapa.

U sadašnjem obliku, tvrđava je opstala iz vremena turskog sultana Bajazita Drugog. Kažu da je, boreći se na ovim prostorima, zastao da se odmori na uzvišenju odakle se pružao lep pogled na sve četiri strane. Sedeći tako na svom „ihramu“ (ćilimu) on je zaspao, da bi se nešto kasnije probudio okrepljen i preporođen. Tada je naredio da mu se na ovom mestu sagradi tvrđava. Bilo je to moćno, artiljerijsko utvrđenje oko koga su se lomila koplja mnogih carstava.

Uz tvrđavu, čija je rekonstrukcija počela, nalaze se i ostaci hamama i dobro očuvan karavan saraj.
Dva kilometara niže od grada nalazi se rimsko arheološko nalazište Lederata koje otkriva tragove boravka Kelta, Avara, Slovena…
Iz Rama je krenula prva srpska deputacija sa protom Matejom Nenadovićem. Kod Rama se Karađorđe iz izgnanstva vratio u Srbiju. Ovde je službovao, kao carinik, i Vuk Stefanović Karadžić. Kod Rama počinje 70 kilometara duga ramska peščara. Ovde je, pomoću skele, uspostavljena najkraća svakodnevna veza sa Južnim Banatom.

Lepenski Vir – najstarije urbano naselje u Evropi

kultura

Aheološko nalazište Lepenski vir je otkriveno pre više od 50 godina na samoj obali Dunava, u istočnoj Srbiji. Udaljeno je 15 km od Donjeg Milanovca. To je bilo jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića na teritoriji Srbije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena.

Nekoliko činjenica izdvaja Lepenski Vir od drugih sličnih praistorijskih kultura. Na ovom mestu su ljudi živeli konstantno preko 2000 godina i za to vreme su prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice. Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom kostrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te sklupture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vra širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi.

Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere.

Eko turizam kao šansa ali i realnost u 2021. godini

eko turizam

Od 50 miliona turista na godišnjem nivou 1950. do 1,5 milijardi medjunarodnih turista 2019. godine, svetski turizam je doživeo ekspanziju. Od privilegije malog broja bogatih sredinom 20. veka do masovnog turizma, low-cost avio kompanija i jeftinih aranžmana gde se podrazumeva da više puta godišnje prelazimo granice i putujemo zbog posla ili zabave. Medjutim, sve se to naglo promenilo 2020. godine i usledila je velika kriza globalnog turizma. Pandemija korona virusa dovela je do značajnog pada svetskog turizma koji iznosi i preko 80% u odnosu na rekordnu 2019. godinu.

Veliki broj turista poslednjih godina ostavio je trag na turističke destinacije, i mnoga mesta su osetila negativni uticaj masovnog turizma. Gradske vlasti Venecije, Amsterdama i Barselone su počeli sa ograničavanjem broja turista koji mogu da ih posete. Kruzeri na Mediteranu i na Karibima ugrožavali su morski svet i ekologiju velikog broja turističkih destinacija. Već se tada govorilo o potrebi za jednim resetom svetskog turizma i održivim putovanjima. Pandemija 2020. godine samo je ubrzala ovaj proces. Posle godinu dana pandemije koja je uticala na sve aspekte naših života, jedna od tema koja se sama po sebi nameće u 2021. godini je kako će izgledati putovanja u narednom periodu.

Posle dugog perioda izolovanosti i rada od kuće došlo je do značajnog porasta posete nacionalnih parkova. Redovi za slikanje ispred vodopada i vidikovaca kao i aktivnosti na otvorenom zamenili su trend posete velikih gradova, muzeja i koncerata. Eko turizam koji je beležio blagi porast poslednjih godina sada je nova šansa koja može spasiti turizam u post-kovid eri. Ono što je nekada bilo samo potencijal ali i nada brojnih ekoloških organizacija danas je realnost. Ali šta je zapravo eko turizam i šta podrazumeva? Kontaktirali smo Maju Lunić, predstavnicu turističke organizacije Nemačke, države koja već decenijama promoviše eko turizam, kako bi nam približili i pojasnili pojam održivog turizma:

Održivost je jedna od ključnih vrednosti koju promoviše Turistička organizacija Nemačke. Nemačka broji 16 nacionalnih parkova, 16 UNESCO-vih rezervata biosfere, 104 parka prirode – a sve su to lokacije koje su od naročitog značaja za ekološki turizam napominje nam Maja Lunić, PR menadžer nacionalne turističke organizacije Nemačke. Interesantna činjenica je da nedavna istraživanja pokazuju da postoji uzročno-posledična veza između epidemije korona virusa i zainteresovanosti za održivi i eko turizam. Već sada postoje ozbiljne indikacije koje govore u prilog činjenici da će budući putnici imati snažniji fokus na sigurnost prilikom putovanja, kao i da raste zainteresovanost za ekološka i održiva putovanja. Navike, potrebe i ponašanje turista neprekidno se, u zavisnosti od situacije, menjaju i na nama je da prepoznamo te potrebe i da ponudimo sadržaj koji je u skladu sa njima.

U daljem razgovoru Maja Lunić nam napominje da su oni fokusirani na promociju ekološkog turizma, i to rade kroz mnoge projekte i kampanje,a jedna od njih je i sekcija Feel Good na zvaničnom sajtu. Nedavno objavljen ,,Sustainable Development Report,, koji dokumentuje pomak koji pojedinačne zemlje prave ka dostizanju cilja u održivosti, pokazuje da je Nemačka na petom mestu od ukupno 166 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Stoga ne čudi, na primer, da je Nemačka percipirana kao zemlja koja bi najbolje reagovala na klimatske promene. Statistike takođe pokazuju da su nemački turisti generalno zainteresovani za ekološki odgovorna putovanja, kao i da je ekološka svest u Nemačkoj na zavidnom nivou a ulažu se i veliki napori ka očuvanju zdrave životne sredine.

Od početka krize koja je izazvana korona virusom, turistička industrija globalno je pod značajnim pritiskom – istraživanja pokazuju da su ekološki osvešćeni odmori u prirodi, ruralnim i manje naseljenim predelima ono što u ovim okolnostima u velikoj meri privlači turiste. Nemačka nudi izuzetan broj opcija koje ispunjavaju očekivanja koja je iznenada nametnula epidemiološla situacija. Razgranata mreža od preko 200.000 kilometara šetačkih staza koje osim uživanja u prirodi pružaju priliku da uživate i u lokalnoj tradiciji, kulinarstvu i gostoprimstvu – a da se pri svemu tome ni jednog trentuka ne osećate izgubljeno jer su sve staze jasno i precizno obeležene je jedna od glavnih odlika uspešnog eko turizma. Ova vrsta iskustva istovremeno pruža priliku da budemo odgovorni prema sebi, prema drugima i prema prirodi.

A kakva su iskustva u ekološkom turizmu u Srbiji pitali smo predstavnike domaćih turističkih organizacija. Iz turističke organizacije Kladova napominju nam da je već ove godine zabeležen porast zainteresovanosti turista za ovaj oblik putovanja. Kao destinacija sa velikim brojem prirodnih atrakcija ali i jedinim geo parkom u Srbiji – Nacionalnim parkom Djerdap, ovaj deo Srbije je idealno polazište za priču o uspešnoj transformaciji srpskog turizma.

Destinacija koju nam preporučuju iz turističke organizacije Kladova je Miroč I Petrovo selo koje je jedna zaštićena eko-celina koja sadrži veliki broj obeleženih pešačkih staza pogodne za sve uzraste, a za one sa malo vise avanturističkog duha tu su brojne pećine ali i jedna od najlepših prirodnih atrakcija istočne srbije – vodopad Blederije.

Na kraju razgovora, njihov zaključak je da Srbija ima značajan potencijal za razvoj eko turizma i da je sve veći broj ljudi zainteresovano u ulaganje u ovu granu turizma, ali i da su potrebni konkretni projekti kao i saradnja sa državama Evropske Unije koje imaju značajan benefit i profit koji donosi eko turizam.