#ekoturizam

Putovanja u 2025: Više ništa nije isto – nova pravila i trendovi u turizmu

destinacije

Nakon turbulencije koju je prouzrokovala pandemija, svet turizma više nikada nije bio isti. Turisti su tokom 2020. i 2021. godine bili lišeni svojih uobičajenih putovanja, što je izazvalo ono što se danas naziva „osvetničkim putovanjima“ tokom 2022. I 2023 godine – masovnim odlaskom na destinacije koje su dugo bile van domašaja. Ipak, 2025. godina donosi novi niz trendova u turizmu, koji obećavaju potpuno drugačije iskustvo, više pažnje posvećene prirodi, mentalnom zdravlju i tehnologiji. Svet putovanja ponovo se menja – ali ovaj put, u smeru održivosti, dostupnog luksuza i novih tehnoloških mogućnosti.

Održivost kao Imperativ

Dok su prethodni periodi turizam činili sve više komercijalizovanim i masovnim, danas se na sve strane čuje poziv za odgovorno i održivo putovanje. U 2025. godini, turisti sve više traže destinacije koje ne samo da su lepe, već one u kojima se lokalno stanovništvo brine o svojoj prirodnoj okolini – poput Kosta Rike– destinacije pionira u održivom i eko turizmu. Ove godine, ekološki turizam dobija na značaju, a sve više destinacija implementira inicijative za zaštitu prirodnih resursa. Od energetski efikasnih hotela i transporta, do očuvanja divlje prirode, turisti biraju da putuju sa ciljem smanjenja svog ekološkog otiska.

U Sjedinjenim Američkim Državama, nacionalni parkovi kao što je Yellowstone ulažu u održivu infrastrukturu i transport, dok švajcarski planinski rezorti koriste solarne panele i energiju iz obnovljivih izvora za napajanje svojih luksuznih objekata.

Luksuz i Privatnost

Pandemija je pokazala koliko je važno imati privatnost i sigurno okruženje, a luksuzna putovanja koja omogućavaju potpunu izolovanost od sveta postaju sve popularnija. Srednjevekovni zamkovi, vile sa privatnim bazenima, luksuzne jahte i ekskluzivne privatne plaže postale su sinonim za putovanja u 2025. godini. Ljudi žele da pobegnu iz svakodnevnog života i da se potpuno posvete opuštanju, daleko od gužvi i brzog tempa.

Maldivski arhipelag, luksuzne privatne vile i podvodni restorani pružaju savršen beg, dok na Islandu luksuzni hoteli u izolovanim predelima nude potpuni mir i privatnost, daleko od gradske vreve.

Digitalni Nomadi: Novi Način Putovanja

Postpandemijski svet je promenio način na koji radimo. Dok su ranije putnici morali da se povežu sa svojim radnim mestom putem telefona ili laptopa, danas sve više ljudi bira putovanja koja im omogućavaju da rade odatle. Digitalni nomadi, ljudi koji mogu da rade sa bilo kog mesta, postali su nova normalnost. Prilika da uživate u egzotičnim lokacijama, a da istovremeno obavljate posao sa vrhunskim internet konekcijama i modernim coworking prostorima, postala je vrlo primamljiva.

Lisabon je među najpopularnijim destinacijama za digitalne nomade, nudeći ne samo divnu atmosferu, već i odlične uslove za rad, sa brzim internetom, povoljnim cenama i bogatstvom kulturnih iskustava. Takođe, destinacije poput Tbilisija u Gruziji postale su prepoznatljive zbog povoljne cene života i sve razvijenijeg IT sektora.

Velnes Putovanja: Trend ili Potreba?

U današnjem brzom svetu, putovanja postaju ne samo prilika za uživanje u novim destinacijama, već i za oporavak mentalnog zdravlja. Turisti 2025. godine sve više traže lokacije koje nude terapeutske i velnes usluge. Od joge, meditacije, detoks destinacija, pa do centara za mentalni oporavak, sve više putnika se okrenulo putovanjima koja im pomažu da se opuste i osveže kako fizički, tako i mentalno.

Island, sa svojim geotermalnim izvorima i velnes centrima, kao i Švajcarska sa luksuznim spa centrima u Alpima, predstavljaju idealna mesta za poboljšanje mentalnog zdravlja.

Virtualna Putovanja: Putovanje Bez Granica

Kako fizičko putovanje nije uvek opcija, tehnologija omogućava posetu najudaljenijim destinacijama iz udobnosti vašeg doma. Virtualna i proširena stvarnost u turizmu postaju sve popularnije, jer omogućavaju ljudima da dožive svet na nov i inovativan način. Virtuelni obilazak muzeja, istorijskih spomenika, ili čak simulacija putovanja na Mars, omogućavaju ljudima da istražuju svet bez da napuste svoj dom.

Virtuelni obilasci Egipta i njegovih piramida, ili „putovanje“ na vrh Mont Everesta uz pomoć VR-a, postaju sve češće opcije za one koji žele da iskuse svet bez fizičkog putovanja.

Lokalni Turizam i Autentična Iskustva

Nakon što su mnogi putnici tokom pandemije bili ograničeni i nisu mogli da putuju, sada se sve više vraćaju osnovama i istražuju manje poznate destinacije. Lokalni turizam je u porastu, a putnici žele da dožive autentične kulture, običaje i ukuse. Turisti traže destinacije koje nude originalna iskustva, poput boravka u tradicionalnim selima, učestvovanja u lokalnim festivalima ili degustacija autentičnih jela.

Mnoge oblasti Italije, poput Umbrije, nude putnicima mogućnost da iskuse autentično selo kroz agro-turizam, dok u Japanu ruralne regije nude doživljaje u tradicionalnim smeštajima i majstorskim radionicama.

Turizam 2025. godine je dinamičan, ali sa naglaskom na održivost, mentalno zdravlje i tehnološke inovacije. Putnici sada više nego ikad traže balans između luksuza, avanture, prirode i tehnologije. Svet putovanja se menja, ali jedno je sigurno – putovanja postaju način života, prilika da se opustimo, učimo i rastemo, bez obzira na to gde se nalazimo. Da li ste spremni da istražujete ovaj novi svet turizma?

Hidra: Ostrvo ljudi zmija, umetnika i večnog leta

destinacije

Negde u plavetnilu Saronskog zaliva, između Peloponeza i Atike, leži ostrvo koje odoleva modernom vremenu – Hidra. Ostrvo koje je zabranilo automobile i stres, ovde se ne čuju motori, ljudi ne žure. Umesto sirena i semafora, ovde se čuju talasi, crkvena zvona, topot konja i šapat istorije. Ali Hidra nije samo slikovita razglednica iz prošlosti. Ovo ostrvo ima dušu. I ime. Jedno sasvim posebno.

„Mi smo ljudi zmije,“ reče mi lokalni vodič dok smo se peli uz kaldrmisane stepenike između belih kuća. „Lukavi, nepredvidivi, ali nikad zli. Znamo da preživimo.“

Zmije koje ne ujedaju, već čuvaju

Naziv „ljudi zmije“ nije turistička dosetka. To je lokalna identifikacija, skoro pa mitološka. Kroz vekove, Hidra je bila ostrvo trgovaca, pomoraca, kapetana i… diplomata. Bez tvrđava, bez jakih bedema, ali sa umom i osećajem za politiku.

Dok su mnoga grčka ostrva padala pod čizmu Osmanskog carstva ili katoličke vlasti, Hidra je uspevala da ostane polunezavisna – balansirajući između interesa Turaka sa jedne i zapadnih sila, najčešće Venecije, sa druge strane. Nisu se mešali u tuđe ratove, ali su uvek znali kada da se povuku, a kada da stanu na čelo kolone.

Tako su u presudnim momentima istorije Grčke, ljudi sa Hidre – te „zmijolike“ diplomate postajali ratnici. Tokom ustanka 1821. godine, njihova trgovačka mornarica pretvorila se u ratnu flotu. Finasirali su borbu iz svog džepa. Njihovi brodovi, njihovo more, njihova krv – postali su temelji moderne grčke slobode.

Ostrvo bez automobila i bez kompromisa

Zamislite ostrvo na kojem nema automobila. Nema ni bicikala. Ljudi hodaju, idu na magarcima, prenose robu na konjima ili ručnim kolicima. Na Hidri, to nije romantizovana atrakcija za turiste – to je način života.

Zakon zabranjuje motorna vozila na ostrvu. Ne zato što nije moguće, već zato što jednostavno, ne žele. Čist vazduh, mir, tišina. Deca bezbedno trče ulicama. Konji, mazge i magarci su deo pejzaža, ali i svakodnevice. Ovaj strogi lokalni identitet dolazi sa svojom cenom – ali Hidra tu cenu plaća s ponosom. I ne žali.

Sofija Loren i početak grčkog turizma

Godine 1957, ostrvo je otkriveno ponovo – ali ovog puta kroz kamere Holivuda. Film „Dečak na delfinu“ sa Sofijom Loren sniman je upravo ovde. Film nije postao epski klasik, ali je imao jednu sasvim drugu posledicu – probudio je svet.

Prelep pejzaž Hidre, kamene kuće na stenama, svetlo koje kao da ne pripada ovom svetu, more koje svetluca kao zlato – sve to je osvojilo publiku i turiste. Tada je Grčka ušla na svetsku turističku mapu. Počelo je ono što danas znamo kao “grčki turizam”.

Na ostrvu i dalje stoji spomenik – bronzani Dečak na delfinu, koji gleda u pučinu. Tih par sekundi filma pokrenulo je lavinu – i od tada, Grčka nije ista.

Leonard Koen, umetnici i svet bez vremenskih zona

Šezdesetih godina, jedan mladi pesnik iz Kanade, tada još nepoznat svetu, kupio je kuću na Hidri za sitan novac. Zvao se Leonard Koen. Na ostrvu bez struje, bez telefona, Koen je pisao, voleo, pevao. Govorio je da je Hidra mesto gde je naučio da živi – sporo, iskreno, jednostavno.

Njegova pesma “Suzanne” inspirsana je upravo lepotama Hidre. Danas, njegova kuća i dalje stoji, a na ostrvu se s vremena na vreme organizuju večeri u njegovu čast.

Ali Koen nije bio jedini. Hidra je i danas umetničko uporište. Mnogi slikari, pisci, glumci, pa i savremeni konceptualni umetnici dolaze ovde da pronađu tišinu, svetlo, inspiraciju. U tišini ostrva, umetnost diše slobodno.

Raj na ivici  – incident koji je uzdrmao ostrvo

Međutim, ni Hidra nije raj bez ikakvih incidenata. Tokom prošle godine, luksuzna proslava na jahti kraj ostrva završila se katastrofom. Vatromet ispaljen sa broda izazvao je veliki požar u poslednjoj zelenoj zoni ostrva – jedinoj šumi na Hidri koja je decenijama prkosila surovoj egejskoj klimi.

Požar je uništio deo prirode koji je predstavljao ne samo biološki, već i simbolički balans ostrva. Lokalna zajednica bila je besna. Umetnici su pisali otvorena pisma. Protesti su se širili društvenim mrežama.

Hidra je upozorila – može da primi turiste, ali neće prihvatiti bezobzirnost.

Ostrvo za dušu i za srce

Hidra nije ostrvo koje ćete obići za jedan dan. Ne zbog veličine, već zbog tempa. Ovde vreme teče drugačije. Nema žurbe. Nema “checklista” i “must see” atrakcija. Ovde se sedi satima uz kafu, razgovara sa nepoznatima, posmatra svetlost kako menja boju kamena.

Uveče, uličice postaju pozornica. zvuk gitare u daljini, crkvena zvona pozivaju na večernju službu. Možda nije ni čudo što su se upravo ovde rađale pesme.

I da – ovde se i dalje sreću milijarderi i pesnici. Slikari i ribari. Drevni svet i savremeni luksuz – ali sve to bez glamura koji guši. Hidra je ostala svoja. Kao što je bila vekovima.

Ostrvo ljudi zmija će vas očarati na prvi pogled . Njegova snaga nije u veličini, već u karakteru. U sposobnosti da sačuva dušu. U tome što ne pristaje na sve. U tome što zna kad treba da šapuće, a kada da viče.

Ako tražite mesto koje vas neće samo očarati pogledom, već promeniti način na koji posmatrate svet – možda je vreme da posetite  Hidru. Ne kao turista. Već kao putnik. Možda čak i kao umetnik. Jer na ovom ostrvu, svako postaje nešto više od onoga što je bio.

Tasos – i dalje omiljeno grčko ostrvo turistima iz Srbije

destinacije

Tasos je već nekoliko decenija jedno od najomiljenijih grčkih ostrva među turistima iz Srbije. Svojim netaknutim prirodnim lepotama, prelepim plažama i bogatom kulturnom baštinom, Tasos ne prestaje da privlači sve veći broj posetilaca svake godine. Ovaj mediteranski raj nudi idealan spoj opuštene atmosfere, kulturnog turizma i aktivnog odmora, čineći ga savršenom destinacijom za sve generacije. Bilo da tražite savršen dan na pesku, avanturu u prirodi, istraživanje drevnih spomenika ili uživanje u lokalnoj grčkoj kuhinji, Tasos je ostrvo koje nudi mnogo više nego što na prvi pogled može delovati.

Prelepe Plaže svih oblika i boja

Jedan od glavnih razloga zašto je Tasos postao omiljena destinacija za turiste iz Srbije svakako su njegove plaže. Ostrvo je domaćin nekih od najlepših plaža u Grčkoj, sa kristalno čistim morem, tirkiznim nijansama koje oduzimaju dah i zlatnim peskom koji je savršen za duge sate opuštanja. Plaže Tasosa su raznolike, tako da svako može da pronađe svoje savršeno mesto za odmor.

Paradise Beach, kako i samo ime kaže, pravi je raj za ljubitelje sunca i mira. Plaža je okružena borovim šumama, a njene tirkizne vode i beli pesak privlače posetioce koji žele da uživaju u tišini i prirodnoj lepoti. Golden Beach je još jedna nezaobilazna destinacija, dugačka i široka plaža, pogodna za porodice, ali i sve one koji žele da uživaju u vodenim sportovima. Sa velikim brojem kafića i restorana uz obalu, ova plaža nudi savršen spoj opuštanja i zabave.

Za one koji traže mirnije i manje turističke plaže, Aliki Beach je pravi izbor. Smeštena u južnom delu ostrva, ova plaža pruža utočište od gužve, uz divne stene i netaknutu prirodu. Skidia Beach, sa svojim kamenitim plažama, idealna je za ljubitelje privatnosti, dok Kinira Beach nudi savršen balans između prirode i modernih sadržaja.

Na Tasosu ne manjka ni plaža pogodnih za sportske aktivnosti. Jedrenje, windsurfing, ronjenje i vožnja čamcem samo su neki od sportova koje možete isprobati na brojnim plažama koje nude i opremu za iznajmljivanje, kao i instruktore.

Kulturni Turizam: Istorija i Tradicija Tasosa

Pored svojih neverovatnih plaža, Tasos je i pravi kulturni raj, sa bogatstvom istorijskih lokaliteta, tradicije i arhitekture. Tasos je ostrvo koje je oduvek bilo središte važnih kulturnih i trgovinskih puteva, a arheološka nalazišta iz antike pružaju jedinstven uvid u njegovu prošlost.

Antički grad Tasos, smešten na severoistočnom delu ostrva, nudi posetiocima priliku da istraže ruševine drevnih hramova, amfiteatra i starog naselja. Ovo je mesto koje oduzima dah ljubiteljima istorije i arheologije.

Za ljubitelje religioznih spomenika, Manastir Sv. Arhangela Mihajla predstavlja pravi dragulj religioznog i kulturnog turizma. Smiren i mističan, manastir se nalazi na visokoj litici, odakle se pruža spektakularan pogled na more i okolne pejzaže. Tokom obilaska manastira, posetioci mogu da uživaju u miru i duhovnom okruženju ovog svetog mesta.

Aktivni Turizam: Planinske avanture Tasosa

Za ljubitelje prirode i aktivnog odmora, Tasos nudi mnoštvo opcija. Planinarenje, biciklizam i istraživanje prirodnih lepota postali su ključne aktivnosti na ovom ostrvu. Planina Ipsarion, najviši vrh ostrva, nudi staze koje vode kroz guste šume, a sa vrha se pruža neverovatan pogled na ostrvo i čitavo Egejsko more.

Biciklizam je takođe popularna aktivnost, a ostrvo ima specijalizovane staze koje omogućavaju istraživanje skrivenih kutaka, maslinjaka i prirodnih pejsaža. Ljubitelji adrenalinskih sportova mogu da uživaju u vožnji čamcem, kajakom ili čak rock climbing na obližnjim liticama i stenama.

Za ljubitelje vodenih sportova, Tasos je idealno mesto za jedrenje, windsurfing, i ronjenje. Ostrvo je okruženo neverovatnim podvodnim svetom, a ronjenje na mnogim mestima daje posetiocima priliku da otkriju podvodne pećine, brodske olupine i bogatstvo morskog života.

Gastronomija Tasosa: Ukusi Grčke na Svakom Koraku

Nakon dana provedenog u istraživanju plaža i prirodnih lepota, Tasos pruža priliku za uživanje u bogatstvu grčke kuhinje. Ostrvo je poznato po svojoj hrskavoj ribi, svežim morskim plodovima i maslinovom ulju koje je ključni sastojak svake grčke trpeze.

U restoranima uz obalu možete uživati u savršenim jelima poput grčke salate, suvlakija, musake i tzatzikija, a za sladokusce tu je i poznata grčka baklava. U mnogim restoranima posetioci mogu da uživaju u svežoj ribi koju pripremaju majstori grčke kuhinje, uz čašu domaćeg vina. Svakako najpoznatiji izvozni proizvod Tasosa je lokalni med i maslinovo ulje. Autentična iskustva, uz pogled na zalazak sunca, čine svaki obrok nezaboravnim.

Tasos, Ostrvo Koje će vas osvojiti

Tasos je, bez sumnje, jedno od najlepših ostrva Grčke i destinacija koja nudi sve – prelepe plaže, bogatu istoriju, kulturna blaga i brojne mogućnosti za aktivni odmor. Posetioci iz Srbije ne mogu da odole čarima ovog ostrva, a kada ga jednom posete, želeće da se vrate. Tasos je savršen izbor za one koji žele da pobegnu od svakodnevnog života, uživaju u tišini prirode, istražuju istorijske spomenike ili jednostavno upijaju sunce na najlepšim plažama Egejskog mora a od sezone 2025. će moći direktnom avio vezom iz Beograda do Tasosa da još lakše i brže stignu do ovog egejskog raja.

JEDNA KARTA, BEZBROJ SVETOVA – Beogradski Sajam Turizma 2025

kultura

ITF Međunarodni sajam turizma predstavlja ključni poslovni oslonac Beogradskog sajma i srpske turističke privrede. Sa značajnim uticajem na ekonomiju, turizam je jedan od glavnih pokretača privrednog rasta i razvoja, koji stvara sinergiju sa srodnim sektorima i doprinosi ukupnom prosperitetu zemlje. Ovaj sektor, direktno i indirektno, zapošljava veliki broj ljudi, dok prihodi od turizma povećavaju bruto domaći proizvod, obezbeđujući ekonomsku stabilnost i dugoročni razvoj.

Zemlja partner Sajma turizma 2025 je Italija. Italija i Srbija nastavljaju uspešnu saradnju u oblasti turizma ovogodišnjim partnerstvom na 46. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu, gde je Italija, jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u Evropi i svetu, ove godine posebno predstavljena kao zemlja partner. Ovaj vid partnerstva sa Beogradskim sajmom turizma i Republikom Srbijom predstavlja priznanje potencijala za jačanje saradnje i unapređenje ekonomskih odnosa između dve zemlje.
Turizam je već nekoliko decenija najbrže rastuća privredna delatnosti u Italiji i jedan od najstabilnijih sektora nacionalne ekonomija, a prihod od turizma svrstava je u grupu zemalja sa najvećom zaradom u turizmu. Italija, zemlja je veličanstvenog kulturnog nasleđa, arhitekture, istorije umetnosti i dizajna, kao i mode, gastronomije. Učešće Italije kao zemlje partnera na ovogodišnjem Sajmu turizma od izuzetnog je značaja za Srbiju. Osim predstavljanja bogate turističke ponude italijanskih gradova, regija i različitih vidova turizma, sajam pruža priliku da se i turistički kapaciteti i prirodne lepote Srbije predstave italijanskim posetiocima, kako bi bolje upoznali atrakcije i mogućnosti koje naša zemlja nudi.

Tradicionalno, na sajmu su učestvovali najznačajnije turističke agencije, udruženja i organizacije, hoteli, turistički centri, transportne kompanije i međunarodni tur-operatori. Uz pažljivo planirane i kreativne nastupe svi izlagači na Sajmu turizma ojačavaju svoj brend i efikasno predstavljaju turističku ponudu.
Prvi put na Sajmu turizma nastupaju Venecuela, Ekvador i Estonija, a zemlje koje se vraćaju i ponovo učestvuju su Kipar i Severna Makedonija. Popularne i omiljene destinacije kontinuirano prisutne na sajmu biće tu i ove godine: Turska, Grčka, Crna Gora, Tunis, Bugarska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Mađarska, Kamerun, Gabon i dr.

Zahvaljujući ekskluzivnim sajamskim popustima, first minute ponudama i atraktivnim paketima sa brojnim pogodnostima, Sajam turizma već dugi niz godina predstavlja nezaobilaznu destinaciju za sve one koji planiraju svoja putovanja. Sajamska publika ima priliku da na jednom mestu sagleda sve što turistički sektor nudi, pronađe idealne aranžmane i iskoriste specijalne sajamske uslove. I ove godine, iz bogate ponude, posetioci su mogli da izaberu putovanja koja odgovaraju njihovim interesovanjima bilo da su to porodični odmori, daleke i egzotične destinacije, avanturistički i eko-turizam, city break putovanja, wellness i spa vikendi na planinama, odmor u banjama, kongresna dešavanja ili posebne ponude za mlade putnike.

Beogradski Sajam turizma ostaje ključna platforma za uspostavljanje poslovnih kontakata između učesnika, poslovnih posetilaca i gostiju iz zemlje, regiona i tradicionalnih turističkih tržišta. Kao najposećeniji sajam turizma u regionu, kroz intenzivne B2B aktivnosti i prisustvo brojnih profesionalaca iz industrije, sajam predstavlja stratešku bazu za tržište koje obuhvata desetine miliona potencijalnih turista.
I ove godine svim učesnicima, turističkim agencijama iz inostranstva i zemlje dostupan je B2B portal namenjen za registracijiu kako izlagača, tako i poslovnih posetilaca pravnih aktivnih lica. Registracija omogućava besplatnu promociju kompanijama i kontakte sa ostalim registrovanim članovima, kao i zakazivanje sastanaka sa izlagačima i potencijalno sklapanje dogovora o budućoj saradnji.

Kada dolazite u Beograd povodom Međunarodnog sajma turizma, odabir pravog hotela sa savršenom lokacijom od velikog je značaja. Hotel Mint je odličan izbor za svakog posetioca sajma, jer se nalazi na samo 5 minuta pešaka od Beogradskog sajma. Smešten je u blizini glavnih saobraćajnih pravaca – svega 200 metara od autoputa, 2 kilometra od centra grada i 16 kilometara od Beogradskog aerodroma, što ga čini veoma praktičnim za putnike.

Ovaj porodični hotel spaja moderni dizajn sa toplinom tradicionalne srpske gostoljubivosti. Usluga je prilagođena potrebama poslovnih putnika, sa ličnim pristupom koji karakteriše srpsku tradiciju i gostoprimstvo. Gosti će teško pronaći udobniji boravak u Beogradu, naročito po cenama koje su veoma konkurentne u poređenju sa kvalitetom usluge i smeštaja koji pruža Hotel Mint.

Hotel nudi širok spektar soba – jednokrevetne, twin, comfort i trokrevetne sobe, u verzijama za pušače i nepušače. Sve sobe su prostrane, elegantno uređene, sa mnogo prirodnog svetla, besplatnim Wi-Fi internetom, kablovskom televizijom, flat-screen TV-om, sefom, kupatilom, kao i mini barom. Sobe su dizajnirane da pruže potpuni komfor i miran odmor, kako za poslovne ljude, tako i za turiste koji žele da uživaju u Beogradu.

Za sve goste, hotel nudi besplatan parking sa video nadzorom 24 časa, besplatan Wi-Fi internet, a cena uključuje i bogat i ukusan doručak. Svako jutro, od 7 sati, na bife stolu vas očekuje domaći, svež doručak, koji se priprema sa ljubavlju i pažnjom. Smeštaj u Hotelu Mint idealan je za poslovne ljude, jer restoran može da se koristi i za poslovne sastanke, seminare, radionice i prezentacije do 25 osoba. Restoran je opremljen tako da se lako prilagođava potrebama poslovnih događanja i pruža odlične uslove za obavljanje profesionalnih aktivnosti u opuštenoj atmosferi.

Kočin Hrast – spoj istorije, kulture i turizma

kultura

Turistički kompleks Kočin Hrast koji se nalazi u Kočinom selu, nadomak Jagodine je nova turistička atrakcija centralne Srbije ali je u isto vreme i idealan primer dobre prakse spajanja istorije, kulture i turizma. Jedan od najstarijih hrastova u Srbiji, koji je svedok burne istorije Srbije, nalazi se na obali Velike Morave, na samo 6 kilometara od centra Jagodine i osim što je jedno od najstarijih živih bića u Srbiji, ovo mesto nam otkriva zaboravljenu priču o prvom srpskom ustanku pre prvog zvaničnog ustanka. Daje nam uvid o znamenitoj ličnosti srpske istorije 18. veka – Kapetanu Koči.

Kapetan Koča Anđelković je bio pionir borbe za oslobođenje Srbije od turske vlasti. On je prvi u Srbiji započeo ovu borbu i stvorio slobodnu teritoriju poznatu kao Kočina krajina, koja je trajala od decembra 1787. do septembra 1788. godine. Iako je Kočina krajina postojala samo kratak period, njen značaj za srpski narod bio je dubok i trajan, jer je pružila nadu za oslobođenje od turskog ropstva.

Koča je bio kapetan austrijske vojske tokom austrijsko-turskog rata, a Kočina krajina je imala izuzetan značaj ne samo za istoriju srpskog naroda, već i za evropsku istoriju novog veka. Ova oblast bila je deo mnogo šireg evropskog sukoba, poznatog kao “Sve evropski rat”, koji je trajao od 1778. do 1792. godine. U ovom ratu učestvovale su sile poput Velike Britanije, Danske, Švedske, Rusije, Austrije i Turske.

Glavne borbe između Srba-dobrovoljaca i Turaka vodile su se na širokom području od Dunava do severnih granica Niške nahije. Poseban značaj Kočine krajine leži u tome što su se tokom ovog perioda mnogi od budućih vođa Prvog srpskog ustanka obučavali u ratničkim veštinama. Među njima je bio i Karađorđe Petrović, koji je u austrijsko-turskom ratu služio kao frajkor (dobrovoljac) u jedinicama Kapetana Koče. Petar Dobrnjac, jedan od važnih učesnika ustanka, takođe je bio aktivan u ovom periodu.

Koča je rođen u selu Panjevac, današnje Kočino selo kod Jagodine. Nažalost, njegov život je okončan tragično; 7. septembra 1788. godine, u borbi kod Brzaske, Turci su ga zarobili i svirepo pogubili nabijajući ga na kolac zajedno sa još 60 njegovih drugova. U Tekiji se nalazi obelisk podignut 1927. godine u njegovu čast, sa natpisom: “Na ovom mestu, godine 1788, u borbi za slobodu srpskog naroda, nabijeni su na kolac prvi vesnici slobode posle vekovnog ropstva – kapetan Koča Anđelković sa drugovima.”

Xerxis Hotel – Nea Roda – kombinacija prelepe plaže i antičke istorije

destinacije

Xerxis Hotel se nalazi na samoj peščanoj plaži u mestu Nea Roda, zajedno sa barom i restoranom koji je u sklopu hotela. Nudi smeštaj za samostalan boravak sa besplatnim bežičnim internetom i pogledom na more ili na mirnu ulicu. Hotelska plaža opremljena je suncobranima i ležaljkama u kojima gosti hotela mogu uživati bez ikakvih obaveza, a ostali gosti uz naručeno piće. Pored hotela nalazi se besplatan parking prostor.

Xerxis Hotel ima 9 studija sa terasom, od kojih 6 gleda na more, a ostalih 3 na mirnu ulicu, kakav je i veći deo mesta. U ponudi je i studio na samom vrhu Xerxis Hotela, koji, iako dvokrevetni, zauzima najveću površinu, zbog veličine terase kojom raspolaže. Studio na vrhu Xerxis Hotela ujedno ima i najlepši pogled od svih studija. Studiji imaju potpuno opremljenu kuhinju, sa svim potrebnim priborom za pripremu obroka, kao i aparat za kafu. Studiji su opremljeni TV-om (satelitska TV, kao i srpski i ruski kanali). Studiji (oko 30m²) sa pogledom na more uključuju jedan bračni krevet i jedan odvojen krevet ili tri odvojena kreveta, besplatan Wi-Fi, klima uređaj, čajnu kuhinju, TV, privatni balkon s pogledom na more. Kapacitet – 3 odrasle osobe. Studiji (oko 30m²) sa pogledom na ulicu uključuju jedan bračni krevet i jedan odvojen krevet ili tri odvojena kreveta, besplatan Wi-Fi, klima uređaj, čajnu kuhinju, TV i privatni balkon. Kapacitet – 3 odrasle osobe.
Gostima je na raspolaganju oprema za decu (krevetac i kolevka u smeštaju, stolice za hranjenje dece u bar restoranu ili u smeštaju).

Od sezone 2023 smeštaj nudi uslugu noćenja sa doručkom. Doručak je veoma obilan, svaki se priprema
idividualno i po želji gosta, (preporuka domaćina su jaja, prirpemljena na razne načine), a od najsvežijih i najčešće domaćih namirnica, može biti slan ili sladak, uključuje kafu po želji, sok, mleko, jogurt… Polupansion se priprema takođe individualno, a jelovnik se dogovora sa domaćinom u toku doručka tog dana (savetujemo i dan pre, ukoliko je u pitanju priprema obroka koji iziskuje više vremena i organizacije, iz razloga što se i svaki ručak takođe priprema od svežih namirnica, što podrazumeva i precizne porudžbine svežeg mesa). Gost se može odlučiti i za “skuplji” obrok, poput sveže ribe, uz minimalnu doplatu za taj obrok.

Nea Roda je malo mesto na istočnoj strani poluostrva Atos. U antičko doba ovo je bilo mesto Kserksovog kanala koji je koristila persijska mornarica tokom svojih ratnih pohoda kako bi zaobišla često vetrovite južne delove Atosa. Vrlo brzo nakon persijskih napada na Grčku ovaj kanal je zatrpan, ali i dan danas možete videti jasnu liniju samog kanala. Plaža u ovom letovalištu ovenčana je Plavom zastavicom, koja se dodeljuje na nivou Evropske Unije. Šta obići u okolini Nea Rode: na manje od dva kilometara od centra Nea Rode nalazi se mala ali vrlo lepa plaža – Vulica, dok u nastavku puta, na pet kilometara od ovog letovališta možete videti jednu od najčuvenijih plaža poluostrva Atos – plažu Komica. Pored toga što je veoma prostrana, turiste fascinira i boja mora, po kojoj je prepoznatljiva. Sa druge strane, severnije od gradića Nea Roda, možete posetiti mesto Jerisos koje osim lepe plaže ima veliki izbor prodavnica ali i ostatke antičkog grada Akantosa. U produžetku puta, na samo nekoliko kilometara dalje možete posetiti manastir Kakovo. Manastir Kakovo je jedan od metoha manastira Hilandara koji se nalazi izvan Svete Gore, tako da mogu da ga posete i žene. Osim velikog broja srpskih turista, posećuju ga i Grci i ostali pravoslavni narodi.

Sa druge strane poluostrva, na samo desetak kilometara od Nea Rode i Xerxis Hotela, možete videti grad Uranopolis iz kojeg polaze brodovi do Svete Gore. Osim kulturno-istorijskog značaja, Sveta Gora je najbitnije mesto za sve pravoslavce, a ako izaberete Nea Rodu kao vaše polazište to će svakako olakšati vaš obilazak i posetu okolnih manastira i destinacija poluostrva Atos. Više o Nea Rodi i Xerxis Hotelu možete pročitati u besplatnoj online publikaciji – Xerxis Hotel – Nea Roda.

Ujedinjeni Arapski Emirati

destinacije

Do sada su se svi upoznali sa Dubaijem – futurističkim gradom u sred arapske pustinje koji već više od dve decenije privlači turiste sa svojim nesvakidašnjim atrakcijama, najvišoj zgradi na svetu, prelepim plažama i najeksluzivnijim hotelima. Međutim Ujedinjeni Arapski Emirati su mnogo više od toga – sastoje se iz sedam Emirata koji su se udružili u federaciju koja je danas jedna od najrazvijenijih država na svetu i osim nafte po kojoj su poznati, danas ulažu sve više u nove tehnologije, transport ali i turizam. 1971. godine nastala je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata koja se osim Dubaija sastoji i iz Abu Dabija, Šardže, Ađmana, Um el Kuvejna i Fudžejre. Sedmi Emirat – Ras el Hajma se priključio godinu dana kasnije, 1972. godine.

Klima Ujedinjenih Arapskih Emirata je pustinjska tako da treba izbegavati vreli letnji period kada su temperature nepodnošljive i za lokalno stanovništvo. Najbolji period za posetu je od novembra do aprila. Kuhinja je vrlo zanimljiva jer osim klasične arapske ima i dosta začina i uticaja indijske i drugih azijskih kuhinja. Nekada skup malih pustinjskih naseobina razbacanih po persijskom zalivu gde su se nomadi bavili stočarstvom i vađenjem bisera iz mora, danas su Ujedinjeni Arapski Emirati država koja je jedan od najvećih izvoznika nafte na svetu. Ali kako su svesni da nafte neće biti zauvek tu, užurbano rade na razvijanju ostalih grana privrede a inostranim gostima je najzanimljivija činjenica da su turizam stvorili ni iz čega.

Sve je počelo krajem devedesetih godina kada je u Dubaiju izgrađen jedan od najviših hotela Burdž el Arab, koji je sinonim za luksuz i danas je jedan od simbola Emirata. Nakon toga, svi svetski hotelski brendovi su počeli da ulažu u turizam u ovu pusinjsku državu a brojne atrakcije su privlačile sve više turista. Danas je moguće posetiti i najvišu zgradu na svetu – Burdž Kalifu, ali osim inovativnih građevina i dobre turističke infrastrukture u Dubaiju treba posetiti i stari deo grada gde ćete osetiti mirise orijenta i biti u prilici da vidite kako živi lokalno stanovništvo. Ujedinjeni Arapski Emirati danas imaju nešto više od 10 miliona stanovnika ali samo 10% od tog broja se odnosi na lokalce dok većinu čine stranci, pre svega indijci i radna snaga iz drugih azijskih država, Bangladeša, Filipina, Pakistana ali ima i sve više evropljana pa i naših ljudi koji rade na različitim pozicijama.

Abu Dabi je glavni grad Ujedinjenih Arapskih Emirata i ima najveću površinu kao i najveći izvoz nafte. Ali i pored bogatih nalazišta nafte, Abu Dabi je i sve veći rival Dubaiju kada je turizam u pitanju. Osim luksuznih hotela u Abu Dabiju možete posetiti jednu od najlepših džamija na svetu – džamiju Šeika Zajeda koja privlači veliki broj turista. Tu su i prelepe plaže ali i zabavni parkovi kao i mogućnost posete pustinji koja je po mnogima upravo najlepša na teritoriji Emirata Abu Dabi.

Šardža je emirat koji je poznat po tradicionalnoj arapskoj arhitekturi. Ima mnoštvo muzeja i sadržaja kulturnog turizma. Iako se nalazi pored Dubaija, Šardža je mnogo mirniji grad i idealan je za turiste koji žele da preko dana uživaju u obilascima muzeja ili mirnog odmora na plaži a tokom večernjih sati mogu da posete restorane i klubove Dubaija koji se nalazi samo desetak kilometara zapadno.

Ađman je sledeći emirat koji takođe sve više ulaže u turizam. U ovom Emiratu brojni hoteli se nalaze na samoj plaži, ali osim klasičnog odmora i uživanja u persijskom zalivu moguće je posetiti i tradicionalne pijace, muzeje kao i malu tvrđavu koja se nalazi u centru grada. Istočno od Ađmana nalazi se Um el Kuvain koji je najmanje razvijen Emirat, danas je potpuno autentičan jer nema razvijen turizam i možete videti kako su Emirati izgledali pre turističkog razvoja. Poznat je po šumama mangrova i očuvanoj prirodi. Ras el Hajma je Emirat koji se poslednji pridružio federaciji. Danas je to mesto nepreglednih peščanih plaža sa najprijatnijom klimom u celoj zemlji. Osim prelepog mora i plaža sa zlatnim peskom ovaj Emirat ima i visoke planine što mu omogućava da razvija i avanturistički i aktivni turizam po kojem je danas prepoznat.

Fudžejra je emirat koji izlazi na indijski okean. To je mesto velikih plantaža urmi i možete videti nepregledna polja pod palmama. Danas je ovaj emirat poznat i kao idealno mesto za vodene sportove ali i za kulturni turizam jer ima očuvane tvrđave i jednu od najstarijih džamija na arapskom poluostrvu.

EKO – poljoprivreda, od agro turizma do održivog razvoja

eko turizam

Savremeni način poljoprivredne proizvodnje doveo je do iscrpljivanja ali i značajnog zagađenja zemljišta. Smanjena je produktivnost, a povećani su troškovi proizvodnje. U seoskim sredinama Srbije intenzitet poljoprivredne proizvodnje  se smanjuje, pre svega jer nema dovoljno radne snage a zbog odlaska mladih seosko stanovništvo je sve starije. Izlaz iz ovih problema ruralnog stanovništva nalazi se u preorjentisanju na održivi način poljoprivredne proizvodnje.

Ali šta je zapravo održiva poljoprivreda?

U Rio de Ženeiru, 1992. god. na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju u Agendi 21 Održiva poljoprivreda definisana je kao deo ukupnog održivog razvoja. Sam naziv održiva poljoprivreda(sustainable agriculture) potiče od latinske reči sustinere (sus – ispod, tenere – držati) i označava održivost tokom dužeg vremenskog perioda.

Način proizvodnje koji objedinjuje kako ekonomske, tako i ekološke elemente uz brigu za zdravlje ljudi jeste osnova održive poljoprivrede. Održiva poljoprivreda se sastoji iz više načina poljoprivredne proizvodnje koji čuvaju životnu sredinu i prirodne resurse, imaju veću produktivnost pa zadovoljavaju potrebu ljudi za hranom, unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice i celokupnog društva.

Kako da ostvarimo održivost poljoprivrede?

-Prilikom sadnje useva treba birati sorte biljaka, koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima kako bi bile što otpornije. Jedna od važnijih stavki je i smanjiti korišćenje pesticida i gajiti culture na organski način.

-Obogatiti zemljište hranljivim materijama na prirodan način je imperative kada je održiva proizvodnja u pitanju, agrotehničke mere moramo prilagoditi tipu zemljišta ali I samoj vrsti biljke koju želimo da gajimo.

Jedna od lekcija broj jedan održive poljoprivrede je I rotacija useva kao najmoćnija tehnika organske proizvodnje. Pri korišćenju mehanizacije trebamo imati u vidu da poljoprivredne mašine koje manje koriste goriva osim boljitka našem budžetu podržavaju I smanjenje zagađenja životne sredine.

Vrlo je bitno da osim poljoprivrednih kultura koje gajimo čuvamo I šume ali I pravimo nove zasade jer na taj način osim vazduha čuvamo I samo zemljište od erozije.

U stočarstvu je bitno da stoka bude u što prirodnijim uslovima kako bi povećala vitalnost I otpornost na bolesti a samim tim I smanjiti unos antibiotika. Upotreba stajnjaka za đubrenje I prihranu njiva je vrlo važna stavka održive poljoprivrede. Održivom poljoprivredom I organskom proizvodnjom smanjujemo zagađenje životne sredine a povećavamo bezbednost I kvalitet hrane kao I njenu konkurentnost na tržištu.

Zelena – održiva arhitektura

eko turizam

Većina nas pojam „zelena arhitektura“ shvata samo kao simbiozu između arhitekture i ozelenjavanje. Ipak, to je manje bitan aspekat zelene arhitekture.

Neke od prednosti zelene arhitekture su što je ona održiva I ekološka, ali svakako najznačajnija prednost zelene arhitekture u odnosu na dosadašnje načine gradnje je u tome što je ona energetski štedljiva. Izolacija prostora dovodi do značajnih ušteda energije I smanjenja gubitka toplote. Osim same izolacije stana, vrlo je bitno da stavimo akcenat I na položaje I projektovanje prozora I otvora. Potrebno je omogućiti određenoj količini sunčeve energije u obliku sunčevih zraka da uđe u sobu kroz staklo. Leti ne bi smelo da dodje do nagomilane toplote u sobi a zimi dobro projektovana izolacija, otvori I prozori doprinose smanjenju toplotne energije.

Od 2021. godine, sve države članice EU su se obavezale, da sve nove zgrade budu izgrađene kao takozvane zgrade skoro nulte energije, što je regulisano direktivom o zgradama iz 2010. godine. Razlog tome je, što se oko 40% ukupne energije u industrijskim zemljama, gubi za hlađenje i grejanje zgrada. Srbija treba da usvaja dobre primere u zelenoj arhitekturi I brzim tempom menja načine gradnje I projektovanja.

Pojam ,,pasivne kuće,, postaje standard kome Srbija treba da teži. Pasivne ili pametne kuće su energetski samodovoljne jer se napajaju energijom pomoću sistema solarnih ploča, geotermalne energije ili redje energijom vetra.

Prema kriterijumima za sertifikaciju, instituta za pasivnu kuću Darmstadt u Nemačkoj, pasivna kuća ne sme nadmašiti godišnju potrebu za grejanjem od 15 kilovat časova po kvadratnom metru. To znači da bi pasivna kuća trebalo da radi bez dodatnih i klasičnih sistema grejanja. Ventilacija takođe igra važnu ulogu. Da bi se ograničili gubici toplote u ventilaciji, u pasivnoj kući se instalira proverena ventilacija za prostor sa povratom toplote. Orijentacija zgrade je takođe izuzetno bitna. Pasivna kuća uvek treba da bude okrenuta ka jugu kako bi u potpunosti iskoristila sunčevu energiju.

Šta znači zelena arhitektura za Srbiju?

Većinu potrošnje energije u Srbiji čine fosilna goriva, koja imaju vrlo negativan uticaj na životnu sredinu. Na prvom mestu, Srbija mora da se koncentriše na obnovljive energije, jer 29,3% potrošnje energije u Srbiji otpada na sektor domaćinstava, koji je relativno visok. Potrošnja energije takođe igra važnu ulogu u ovom pogledu. Obnovljivi izvori energije iz vetra su obično skupi, generišu malo energije, a takođe bi bili skupi za uvoz i transport iz inostranstva. Srbija ima par velikih hidro elektrana ali mini hidro elektrane svakako nisu preporučljive, jer one negativno utiču na prirodu i celokupno na životnu sredinu. Pametna opcija je fokusiranje na solarnu energiju. Ona je jeftina, profitabilna, i što je najvažnije, sigurno dostupna. Sistemi solarnih ploča se mogu instalirati gotovo bilo gde i danas se mogu estetski prilagoditi zgradi. Što se tiče samih materijala koje koristimo moramo imati u vidu da je beton, koji se u Srbiji najčešće koristi zapravo ekološki vrlo štetan material, jer se tokom njegove proizvodnje i nabavke stvara mnogo emisija CO₂. Transport betona je takodje skup i uključuje veliku potrošnju goriva.

Dobra zamena bi bilo drvo kao građevinski materijal. Ovaj građevinski materijal ima dugu tradiciju u srpskoj kulturi I široko je dostupno potrošačima. Drvo tokom svog života upija emisiju CO₂, jeftinije je i ima vrlo niske emisije ugljen dioksida.

Tema „zelene arhitekture“ polako zauzima značajno mesto u Srbiji i treba je prilagoditi i uvesti u obrazovnom sektoru. U zemljama poput Nemačke, moduli za energetsko unapredjenje zgrada već se nude tokom studija arhitekture. Ovo takođe mora biti primer izučavanja arhitekture u Srbiji.

Ove i druge mere garantuju znatnu uštedu gubitaka energije, a time i troškova grejanja i hlađenja stanova u Srbiji. Potrošnja energije u sektoru privatnih domaćinstava, koja bi se smanjila za 29,3% na 20%, bi bila povoljna za srpsku ekonomiju. Pored toga, pomenute mere osiguravaju znatno niže zagađenje vazduha i pružaju odlučujuću podršku životnoj sredini.

Porto Plata – otkrijte prvo mesto novog sveta

kultura

Posle skoro 2 godine svetske pandemije koja je između ostalog poremetila i naše planove vezane za putovanja, želimo da ponovo krenemo sa otkrivanjem nekih novih obala, mesta sa puno različitih boja i ukusa. Potrebna su nam nova prostranstva i priče. Ne postoji bolje mesto za to od Porto Plate – mesta na severnoj obali Dominikanske Republike, jer upravo je to bilo prvo naselje novo-otkrivenog sveta koje je Kolumbo primetio na svom putu na kojem je trebao da otkrije Indiju a zapravo je otkrio potpuno novi svet koji danas poznajemo kao Centralna Amerika ili kao grupu karipskih ostrva. La Isabela – lokalitet koji se danas nalazi u zapadnom delu Porto Plate bilo je prvo stalno naselje koje je Kolumbo sagradio. Iako je La Isabela danas samo arheološki lokalitet na kome možete videti ruševine tadašnjeg malog naselja – samo nekoliko kilometara odatle nalazi se Porto Plata – šareni karipski grad koji je mnogo više od klasične slike koju imamo kada pomislimo na Karibe – Porto Plata osim lepih plaža i kristalno čiste vode atlantskog okeana ima dugu i burnu istoriju, brojne muzeje, tvrđave ali i lokalno stanovništvo koje je uvek spremno da vam pokaže osnovne korake Marengea i Baćate – lokalnog plesa Dominikanske Republike.

Srebrna Obala je prevod samog imena grada Porto Plate, ali otkud taj naziv? 1492. godine privučen prizorom srebrnog odsjaja oblaka koji su se nadvijali nad planinom Izabel de Tores iznad današnje Porto Plate, Kolumbo je odlučio da istraži taj predeo. Naišao je na domorodačku civilizaciju Taino – prvobitne stanovnike te oblasti i zajedno sa Špancima koji su došli sa njim sagradio je prvu crkvu kao i prvi dom u Americi, iako je mislio da je to zapravo Indija. Nakon prve plovidbe i otkrića novog sveta Kolumbo se vratio u Španiju pun utisaka ali i zlata. Upravo je to zlato i sva ostala bogastva koje je našao na Karibima i ostatku Amerike dovelo do burnih osvajanja i naseljavanja velikog broja Evropljana koji će zauvek promeniti taj deo sveta. Ostrvo su nazvali Hispanjola ili mala Španija – osnovali su i prvi veliki grad – Santo Domingo koji je i danas glavni grad Dominikanske Republike. Civilizacije su se smenjivale – Hispanjolu su pokušali da osvoje i drugi evropski narodi, vekovi brojnih sukoba su se nizali i konačno je nezavisnost Dominikanska Republika stekla 1844. godine. Sve ove civilizacije su uticale na to da osim prirodnih lepota, karipske i atlantske obale, vodopada i reka Dominikana danas može da se pohvali i velikim brojem kulturno-istorijskih spomenika.

Porto Plata je savršen primer kulturnog turizma na Dominikani. Centar starog grada je mesto sa najvećim brojem zgrada iz viktorijanskog doba na teritoriji Kariba, a osim dobro očuvanih vila i javnih institucija tu su i brojni muzeji. Jedan od najbitnijih muzeja je i muzej ćilibara. Obale Porto Plate su poznate i po nalazištima ćilibara a neki od primeraka insekata i životinja zarobljenih u ćilibaru su poslužile kao inspiracija Stivenu Spilbergu koji je na osnovu utisaka sa putovanja u Dominikanskoj Republici napravio dobro poznati film Park iz Doba Jure. Dominikana je danas mesto gde se snimaju brojni holivudski filmovi a lokacije u mnogim poznatim filmovima možete naći kako u okolini Porto Plate tako i širom zemlje.

Turisti se nakon pandemije vraćaju u velikom broju na obale Dominikane, a kako je to jedna od prvih zemalja koja je otvorila vrata turistima već sada se vraćaju na brojeve turista pre same pandemije. Ekonomija Dominikanske Republike dosta zavisi od turizma tako da je odluka da dozvole turizam bez ograničenja a i da dozvole velikim kruzerima da ponovo uplovljavaju u njene luke, bila dobra prilika za turistički sektor i hotele da ponovo otvore svoja vrata. Najbrojniji turisti su Amerikanci ali sve je više posetilaca iz Evrope koji žele kombinaciju odmora i aktivnog turizma a severne obale Dominikanske Republike su idealne za aktivni turizam kao i eko-turizam koji je sve popularniji. Turisti imaju prilike da obilaze plantaže kafe, kakaoa, banana, manga ali i da degustiraju rum – lokalno karipsko piće, da obilaze Nacionalne Parkove i druže se sa papagajima kao i da probaju zip-lajn i skakanje sa vodopada. Kulturni turizam je takođe grana turizma koja se ubrzano razvija i brojni lokaliteti se sređuju, obnavljaju se kulturne rute na kojima možete pratiti Kolumbova osvajanja ili naučiti kako se pravi rum i lokalni specijaliteti od egzotičnog voća.

Kosta Dorada ili zlatna obala na samo nekoliko kilometara od centra Porto Plate je najpoznatija plaža sa puno hotela i turistima iz celog sveta. Ali osim zlatne obale, na istoku i zapadu od grada nalaze se skrivena mesta koja treba otkriti. Sosua i Kabarete na istoku su mala mesta poznata po noćnom životu ali i velikim talasima i danas su centar aktivnog turizma i dobro su poznata svim turistima koji žele da jedre na dasci i uživaju u velikim talasima atlantskog okeana. Ali osim uzburkanog okeana na istočnoj strani Porto Plate tu su i dosta mirnije vode na zapadu gde možete naći jedinstvenu prirodnu pojavu – prelepa koralna ostrva sa prozirnom vodom koja su danas centar ronilačkog turizma koje posećuju turisti koji žele da plivaju sa ražama i drugim egzotičnim morskim životinjama, da rone ali i da plove na jedrilicama. Jedno od takvih mesta je Kajo Arena ili ,,rajska plaža,, kako je nazivaju turisti. Kajo Arena se nalazi kilometrima van obale i kako biste došli do ovog ,,prirodnog bazena,, morate iznajmiti čamac sa obližnjeg mesta na obali Punta Rusija.

Nakon pola sata vožnje i uživanja u prizorima uzburkanog Atlantika, odjednom ćete se naći u plitkim vodama okruženi koralnim grebenom i malim ostrvom u sred te zanimljive prirodne pojave. Na Kajo Areni možete biti sami tokom radnih dana kada nema puno turista, ali tokom vikenda ćete imati priliku da upoznate lokalne turiste koji će rado podeliti njihova iskustva i preporučiti vam najlepša mesta koja morate posetiti u Dominikanskoj Republici.