Lužički Srbi – poznati i kao Severni Srbi su stari zapadnoslovenski narod, koji danas naseljava severnoistočni deo Nemačke, pre svega pokrajine Saksonija i Brandenburg. Ova oblast je od kasne antike poznata kao Lužica ili na nemačkom jeziku Sorbenland – zemlja Srba. Nekada skup mnogobrojnih slovenskih plemena na severu današnje Nemačke, Lužički Srbi danas broje tek nešto više od 80.000 građana.
I dan danas, bez obzira na mali broj preostalih lužičkih Srba u Nemačkoj, preko devedest odsto svih geografskih naziva reka, gradova, jezera u nemačkim pokrajinama Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim delovima severa i istoka Nemačke, nose srpska imena – od Kamenice do Bele Gore i Bele Vode sve do Drenova i Trnova, a i sama nemačka prestonica Berlin je slovenskog porekla – od reči Brljin po tamošnjim barama. Pruski vladari nakon proterivanja lužičkih Srba menjaju i germanizuju sve ove toponime. U većini ovih mesta više nema Srba, osim u Lužici – ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere.
Velika je enigma o samom poreklu severnih Srba i kakve oni veze imaju sa nama?
Naučnici su razvili najmanje dve teorije o ovom pitanju. Prva tvrdi da su se Srbi naselili u kasnoj antici iz zajedničke postojbine, koja se nalazila negde između Rusije i Ukrajine. Ovaj moćni ratnički narod je preuzeo Germanske teritorije kada su germanska plemena poput Sveva i Vandala napustila te prostore, ostavljajući područje slabije naseljenim.
Nasuprot ovoj, druga teorija sugeriše da su Srbi oduvek živeli na tim prostorima i da je upravo ta oblast njihova prapostojbina.
Budišin – današnja prestonica Lužičke Srbije
Prva teorija je uglavnom prihvaćena među zapadnim, posebno nemačkim naučnicima. Druga teorija koju podržavaju mnogi današnji istoričari ne posustaje i sve više dobija na značaju. Ona se oslanja na rad vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita iz 10. veka, koji u svom delu „O upravljanju državom” navodi da su balkanski Srbi potekli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graničila sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom, i da su tu Srbi „prebivali od početka.” Ova lokacija se poklapa sa mestima na kojima ih nalazimo danas, u Istočnoj Nemačkoj. Moćni savez Venda (Srba, Slovena) vladao je ovim teritorijama i imao brojne utvrđene gradove, uključujući Stargrad (danas Oldenburg, blizu granice sa Danskom), kao i Lupek (danas Libek na Baltiku), sve do svoje prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, od koje danas nema ni traga.
Lužičani i danas s tugom prepričavaju drevnu legendu o deobi dvojice sinova moćnog kneza Dervana iz Bodriča. Braća odlučuju da se podele: jedan ostaje sa narodom u Polablju, dok se drugi, zajedno sa delom naroda, seli daleko na jug.
Ovu legendu potvrđuje i Porfirogenit, koji smatra da su balkanski Srbi potomci drugog brata. Zapisuje da se narod naselio na prostranstvima Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali posebno u Zetskoj dolini i današnjim crnogorskim Brdima. Tako su lužički Srbi zapravo položili temelje buduće srpske države.
Poznati srpski general u I svetskom ratu Pavle Jurišić Šturm po poreklu je bio Lužički Srbin. A mnogi istoričari tvrde da je najpoznatija lužička srpkinja ikada – Katarina Velika koja je rođena u Pruskoj u mestu Zerbst – lužičko Srbište.
Ono što je zanimljivo, da bez obzira na istorijske činjenice, legende ili mitove, danas ipak imamo priliku da bar turistički posetimo ,,zaboravljene rođake,, u Nemačkoj. Današnja Lužička Srbija ima brojne kulturno istorijske spomenike i gradove – muzeje na otvorenom koje vredi posetiti. Jedan od njih je svakako Bautzen, odnosno drevni srpski grad Budišin. To je ujedno i prestonica Lužice i idealna tačka iz koje možete posetiti i sva ostala sela, zamkove i prirodne lepote.
Budišin – današnja prestonica Lužičke Srbije
Ono što će svakako obradovati ,,Balkanske Srbe,, je činjenica da je ovaj deo Nemačke najjeftiniji, nije turistički toliko posećen, tako da ćete biti u prilici da nađete smeštaj već od 30 evra, što nije moguće u ostalim delovima Nemačke. Cene hrane u marketima su slične kao i kod nas a ručak za dvoje u restoranima u centru Budišina možete naći već za dvadesetak evra.
Da li ste spremni da se upoznate sa davno zaboravljenim rođacima? Ništa vas ne sprečava.
Kipar, jedno od najlepših mediteranskih ostrva, postao je sve popularnija destinacija među srpskim turistima. Kroz uspešne marketing kampanje, intenzivnu promociju na društvenim mrežama, medijima, i angažman influensera, Kipar je uspeo da stvori snažnu vezu sa srpskim tržištem i realnu sliku o tome šta sve ovo ostrvo može da ponudi.
Jorgos Minas, predstavnik Turističke organizacije Kipra, ističe kako je poslednjih godina primetan veliki rast broja srpskih turista na Kipru – čak 300% u poređenju sa 2019. godinom. Dok je tada bilo svega 10.000 srpskih posetilaca, broj turista iz Srbije u 2024. godini dostigao je čak 40.000 u periodu od januara do oktobra tekuće godine.
Prelepe plaže i duga sezona kupanja
Kipar je destinacija koja ima nešto za svakog posetioca, a plaže su svakako jedno od glavnih aduta njegove popularnosti. Kipar nudi mediteransku klimu, kristalno čisto more i zlatne plaže koje pozivaju na uživanje tokom gotovo cele godine. Jedna od najvećih prednosti Kipra u odnosu na mnoge druge destinacije je i njegova turistička sezona koja traje duže od proseka – od aprila do novembra. Sa prolećem koje donosi prijatne temperature i toplim jesenjim danima, Kipar nudi produženi period za uživanje u kupanju i sunčanju.
Slični običaji i kultura
Još jedna prednost Kipra, koja čini ovu destinaciju posebno privlačnom srpskim turistima, jeste sličnost kultura, običaja i religije. Kipar i Srbija dele mnoge istorijske i kulturne vrednosti, a ljubav prema porodici i gostoprimstvo su samo neki od sličnih aspekata koji povezuju ova dva naroda. Srbi često ističu kako se na Kipru osećaju kao kod kuće, u društvenom I kulturnom okruženju koje im je poznato i blisko.
Uspešna kampanja i rast broja turista
Jorgos Minas ističe kako je marketing kampanja koja je sprovedena poslednjih godina dala izuzetne rezultate. Pored angažovanja influensera, Kipar je bio prisutan u brojnim medijima i TV stanicama u Srbiji, čime je stvorena veća vidljivost ove destinacije među srpskim turistima. “Kroz naše promocije i sve veću prisutnost u medijima, srpski turisti su se upoznali sa svim prednostima Kipra kao destinacije koja nudi ne samo fantastične plaže, već i bogatu istoriju, tradiciju i prelep pejzaž”, rekao je Minas.
Prvi put na Sajmu Turizma u Beogradu
Turistička organizacija Kipra takođe najavljuje svoj prvi samostalni nastup na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, koji će se održati u februaru 2025. godine. Ovaj sajam će biti prilika za sve srpske turiste da se upoznaju sa bogatom ponudom Kipra, dobiju sve potrebne informacije, brošure i štampane materijale o ovoj prelepoj destinaciji. Kipar poziva sve zainteresovane da posete štand i istraže mogućnosti koje im ovo mediteransko ostrvo nudi, od luksuznih resorta, avanturističkih aktivnosti, do nezaboravnih kulturnih iskustava.
Kipar je više od destinacije za odmor – to je mesto koje nudi raznovrsne aktivnosti, bogatu istoriju, autentičnu mediteransku kuhinju i gostoprimstvo koje će svaki posetilac pamtiti. Sa najlepšim plažama, dugom turističkom sezonom i kulturama koje zrače sličnostima sa srpskom, Kipar je postao pravi raj za srpske turiste. Pozivamo sve da sledeće godine posete Beogradski sajam turizma, saznaju više o Kipru i dožive magiju ovog prelepog ostrva na Mediteranu.
Smešten u centralnom delu Srbije, administrativni centar Pomoravskog okruga , grad Jagodina može da se pohvali odličnom infrastrukturom, privrednim potencijalima, kulturnim manifestacijama ali i brojnim destinacijama kulturnog turizma. Bogatu turističku ponudu čine jedinstveni muzeji, prvi srpski akva park, zoo vrt, brojni restorani, vinarije, moderni šoping centri…
Ali čini se da je najznačajnija gostoljubivost njenih meštana, koja doprinosi tome da se svaki gost u Jagodini brzo oseti kao da je kod svoje kuće.
Ako ste prvi put u Jagodini i imate par dana za obilazak ovo su mesta koje morate posetiti:
Muzej voštanih figura – U najlepšem delu Jagodine, u sklopu turističko-sportsko-zabavnog kompleksa Potok Đurđevo brdo, 28. aprila 2008. godine otvoren je prvi i jedini Muzej voštanih figura u Srbiji, a šesti u Evropi. Muzej voštanih figura u Jagodini ima 34 eksponata, od istorije, crkve, politike, nauke, do kulture i sporta i predstavlja pravi bukvar istorije.
Pored izloženih figura ličnosti naše srednjevekovne i savremene istorije, predstavljeni su i originalni kostimi, oružje, kopije retkih knjiga ( Miroslavljevo jevanđelje, Zakonik cara Dušana, Četvorojevanđelje ), makete manastira i ratne zastave.
Muzej voštanih figura prikazuje vreme i okruženje u kome su velikani Srbije živeli i radili, ističući značaj srpske tradicije i očuvanja svega onoga što je obeležilo srpsku istoriju. U svojoj ponudi Muzej ima i raznovrsne suvenire, koji će vas podsećati na vašu posetu gradu Jagodini i ovoj interesantnoj ustanovi.
Akva park u Jagodini je prvi akva park u Srbiji, koji je otvoren jula 2007.godine u najlepšem delu grada u okviru sportsko turističkog kompleksa. Prostire se na površini od 3,5 ha. Sadrži osam bazena za sportske i rekreativne aktivnosti sa vodenim atrakcijama za decu i sistemom tobogana ukupne dužine oko 900 metara. Olimpijski bazen ispunjava sve uslove za održavanje plivačkih i vaterpolo takmičenja po propisima svetske plivačke federacije.
Ceo akvapark je osvetljen reflektorima što omogućava održavanje i noćnih sportskih i kulturno-zabavnih manifestacija. U sastavu ovog centra nalazi se i više restorana za pripremu brze hrane, kao i za prodaju sladoleda, sokova i piva.
Zoološki vrt – Otvaranjem prvog zoološkog vrta južno od Beograda, Jagodina je svakako postala jedan od značajnih turističkih centara u Srbiji. Kao i Akva park i Muzej voštanih figura takođe i Zoološki vrt se nalazi u turističko – sportskom kompleksu Jagodine. U njemu se nalaze 52 životinjske vrste sa preko 250 životinja: bengalski tigrovi, lavovi, medvedi, žirafa, servali, šimpanze, zebre i mnoge druge.
Ambijent Zoološkog vrta je prekrasno uređen i prostire se na površini od oko 2,5 hektara. Uređen je po najvišim svetskim standardima sa obučenim vodičima, pešačkim stazama, klupama za odmor, i velikim površinama pod travom i cvećem.
Gradski park Đurđevo brdo svojim preuređivanjem postao je najposećenije izletište u Jagodini i okolini. To je svojevrsna oaza zelenila i cveća, predviđen je za opuštanje, opremljena klupama za odmor, stazama za šetnju, dečijim zabavnim parkom.
Park je u centralnom delu obogaćen prelepom letnjom pozornicom sa amfiteatrom kapaciteta preko 2000 posetilaca. Svake godine u periodu od 1.maja. do kraja avgusta na letnjoj pozornici održavaju se kulturne manifestacije, koje su prilagođene svim ukusima.
Kočin Hrast – Turistički kompleks “Kočin hrast” je najnoviji biser turističke ponude Jagodine. Nalazi se pored Velike Morave, na samo šest kilometara od grada, u blizini auto puta. Kočin hrast je star 300 godina, a oko dva hektara prostora pored stabla ispod kojeg je kapetan Koča 1788. poveo vojnike u oslobađanje Srbije od Osmanlija ima veliki istorijski značaj.
U okviru kompleksa podignuta je i spomen-česma na kojoj je ispisan kraći istorijat ovoga kraja. U okviru komleksa Kočin Hrast nalazi se restoran i kameno pristanište, pešačke staze, sportski teren, dečije igralište sa mobilijarom kao i letnjikovci sa terasama.
Zavičajni muzej u Jagodini – Na teritoriji koju danas obuhvata grad Jagodina, još u praistorijsko doba strujao je život o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi koji se čuvaju u Zavičajnom muzeju. Zavičajni muzej je izrastao u značajnu kulturnu instituciju u gradu i šire koja prikuplja više od pedeset hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera.
Među eksponatima se posebno ističu retki praistorijski fosili, arheološki nalazi iz srednjevekovnog perioda ali i građa iz Prve srpske fabrike stakla, zbirke numizmatike i ordenja, stare i retke knjige. Zavičajni muzej pruža jedinstvenu priliku turistima da na jednom mestu saznaju o vekovnim tokovima života i rada na ovim prostorima
Muzej naivne i marginalne umetnosti – Posebno mesto u kulturnom miljeu Jagodine i spisku objekata spomenika kulture zauzima Muzej naive koji je jedini takav muzej na Balkanu. Muzej naive je postao nosilac očuvanja i afirmacije slikara naivaca, ne samo sa ovog područja, već i cele Evrope, a u skorije vreme i sveta. Stalna postavka Muzeja, mnoge monografije, katalozi, veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu ostaće trajna i vredna svedočanstva o likovnom nasleđu Jagodine.
Od poznatih imena u Muzeju su izlagali svoje radove Janko Brašić, rodonačelnik Oparićke škole naive, Josip i Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Josip Lacković, mnogi slikari Kovačićke škole naivne umetnosti i mnogi drugi. Pored Galerije i Muzeja naivne umetnosti, u Jagodini postoji i radi nekoliko privatnih galerija koje daju poseban pečat kulturnom stvaralaštvu grada
Osim kulturnog i zabavnog sadržaja, Jagodina je i centar verskog turizma, jer osim više gradskih i seoskih hramova, na teritoriji grada i okoline možete posetiti brojne srednjevekovne manastire. Jedan od najlepših primera Srpsko- Vizantijskog stila gradnje je centralna crkva u Jagodini – Hram posvećen Svetom Petru i Pavlu. U osnovi ima upisan ravnostrani krst. Crkva je teško stradala u drugom svetskom ratu. Prvih dana posle oslobođenja uspelo se da se sve privremeno dovede u red da bi se u njoj moglo služiti. Detaljna obnova, živopisanje i svestrano ulepšavanje doživela je ova svetinja tek u naše dane.
Hram Svetog Jovana Krstitelja – Hram je dobio ime po seoskoj slavi Sveti Jovan, a ujedno je i krsna slava ktitora. Hram je izgrađen u vizantijsko – srpskom stilu, sa zvonikom i šest kupola. Veličine je 22 puta 13 metara. Izgradnja hrama trajala je devet godina. Hram Svetog Jovana Krstitelja u Končarevu osveštan je i dat na bogosluženje narodu 11. juna 2016. godine. Hram je osveštao Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej sa vladikom šumadijskim Jovanom. Hram Svetog Jovana Krstitelja u Končarevu je ikonopisan. U Hramu se nalaze mošti pravoslavnih svetaca: Sveti velikomučenik Teodor Tiron, Sveti Teofilakt episkop ohridski, Sveti Kirijak Otšelnik, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički, Sveti Knez Lazar, Sveta velikomučenica Anastasija, Sveti Kozma i Damjan i mnogi drugi. Hram je zidan tradicionalno, punom opekom sa neophodnim ojačanjima unutar zidova od armiranog betona. U dvorištu Hrama izgrađen je parohijski dom sa salom za parohijane. Dvorište Hrama je uređeno cvećem i poseduje dva letnjikovca. Hram Svetog Jovana Krstitelja izgradila je porodica Marković.
Manastir Jošanica nalazi se 10 kilometara zapadno od Jagodine pored sela Prnjavora, na lepom i ravnom mestu između brda Čukare i Ravnog gaja u podnožju Crnog Vrha. Nekada je ovaj predeo bio pod šumom ali sada je to veoma pitom kraj. Hram manastira Jošanice posvećen je sv. ocu Nikolaju, a narodni sabor se okupljao o Cvetima, Velikoj Gospojini i “Mladom sv. Nikoli”.
Pored ovog manastira teče reka Jošanica koja mu je i dala ime. Narodno predanje kaže da je u pećini ispod brda Šarenika (pećina i danas postoji), živeo u staro vreme neki isposnik po imenu Joša, po kome je ne samo manastir nego i reka nose ime. Ne zna se tačno kada je Jošanica podignuta. Po tradiciji Jošanica pripada vremenu kneza Lazara. Po narodnom predanju knez Lazar je podigao Jošanicu da bi se u njoj venčao sa kneginjom Milicom, po drugom da bi se u njoj ispitao, a venčao se u Ravanici. Današnji hram je posle većeg oštećenja obnovljen 1786. godine sa izvesnim kasnijim dograđivanjima.
Kulturno-istorijski spomenici – Skulptura čuvenog Nušićevog svetskog putnika koji je proslavio Jagodinu, Jovanče Micića, koja se nalazi na ulazu u Jagodinu predstavlja ne samo novu turističku atrakciju, već je svojevrsna dobrodošlica za mnoge turiste koji će sigurno posle posete Jagodini da kažu ono što govore i svi građani Jagodine: ,,Ceo svet obiđoh, ali kao Jagodinu nigde ne nađoh,,. Osim skulpture Jovanče Micića, Jagodina je poznata po brojnim spomenicima kulture kao što je jedinstveni spomenik srpskom seljaku koji se nalazi u selu Glavinci pored Jagodine, kao i spomenik vinogradaru u selu Međureč koje je poznato po dobrim vinogradima.
U samom gradu možete videti jedan od prvih spomenika kneginji Milici, ali i spomenike u ruskom groblju, a svakako jedan od simbola Jagodine je i spomenik neznanom junaku koji se nalazi u samom centru grada. Posvećen je palim Jagodincima u ratovima od 1912. Do 1918. godine.
Seoski turizam – Jagodina se nalazi u centralnom delu Srbije na području većeg broja lokalnih vodotokova u slivu Velike Morave. Prirodni uslovi, klima i položaj pogoduju razvoju različitih kultura. Doline reka pogoduju razvoju ratarstva i povrtarstva, a pobrđa razvoju vinogradarstva i voćarstva. Zahvaljujući povoljnim uslovima poljoprivredna proizvodnja je jedan od vodećih sektora u strukturi privrednih delatnosti ovog kraja.
Osim poljoprivredne proizvodnje sve je veći broj seoskih domaćinstava koje se bave seoskim turizmom i u svojoj ponudi ima kako autentični smeštaj tako i mogućnost da turisti degustiraju lokalne proizvode ali i budu u prirodi.
Vinski turizam – Osim proizvodnje voća i vinogradarska proizvodnja na jagodinskoj teritoriji ima dugu tradiciju. Primetan je sve veći broj individualnih proizvođača vina koji su registracijom svojih proizvoda postali prepoznatljivi ne samo u Srbiji već i na svetskom tržištu.
Glavni vinski put, koji povezuje najbolje vinarije na teritoriji Jagodine prolazi kroz sela kao što su Vinorača, Međureč i Lozovik.
Vidikovac iznad Jagodine je popularno izletište i turistička destinacija koja pruža predivan panoramski pogled na okolinu. Sa vidikovca se pruža pogled na celu kotlinu Jagodine, okolne planine kao što su Juhor, Rtanj i Beljanica. Ovo mesto je omiljeno među posetiocima zbog svoje prirodne lepote i pogodnosti za rekreaciju i odmor na otvorenom.
Takođe, vidikovac je idealno mesto za posmatranje zalaska sunca. Uz to, u blizini vidikovca se nalaze staze za pešačenje i biciklizam, pa je ovo područje atraktivno i za ljubitelje aktivnog odmora u prirodi.
Malta, mala država – arhipelag u srcu Sredozemnog mora, poznata je po bogatoj istoriji, prelepim plažama i živopisnoj kulturi. Ova destinacija, koja se prostire na svega 316 kvadratnih kilometara, nudi posetiocima spoj različitih uticaja — od rimskih i fenikijskih do britanskih. Malta nije samo mesto za letovanje; to je prostor gde se tradicija susreće s modernim načinom života, pružajući raznolike mogućnosti za istraživanje i uživanje.
Otkrijte Maltu iz Različitih Uglova
Mnogi posetioci Malte dolaze tokom letnjih meseci, kada su plaže pune, a festivalska atmosfera na vrhuncu. Međutim, otkrivanje Malte van sezone otvara sasvim nove dimenzije ove destinacije. U proleće i jesen, vreme je prijatnije, gužve su manje, a cene povoljnije, što vam omogućava da se bolje upoznate sa lokalnom kulturom i načinom života.
Kulturno-istorijske Rute
Malta je pravi raj za ljubitelje istorije. Sa bogatom baštinom koja seže unazad više od 7.000 godina, posetioci mogu istraživati drevne megalitske hramove, srednjovekovne utvrde i muzeje koji čuvaju tragove prošlosti. Ne propustite obilazak Valete, glavnog grada Malte, čije su ulice ispunjene baroknom arhitekturom, katedralama i istorijskim spomenicima. Osim Valete, ljubitelji istorije će biti zainteresovani za megalitske hramove koji su deo UNESCO kulturne baštine. Megalitski hramovi se mogu naći širom malteškog arhipelaga ali među najposećenijima su Gigantija na ostrvu Gozo kao i Hađar Im i Mnajdra na glavnom ostrvu Malte. Osim neolitske i srednjevekovne rute tu je i kulturno istorijsko nasleđe Malte tokom perioda drugog svetskog rata gde je stanovnišrvo Malte pretrpelo velika razaranja. Možete posetiti muzej Malta at War, gde ćete posetiti podzemna skloništa i videti kako su ljudi živeli tokom rata ali možete posetiti i Laskarisove sobe, jedinstveni muzej na mediteranu – komandna soba odakle je vođena poznata operacija Haski tokom drugog svetskog rata i napada na Siciliju.
Spa Turizam
Za one koji traže opuštanje i regeneraciju, Malta nudi raznovrsne spa centre i wellness retreat-ove. Sa svojim prelepim pogledima na more i mirisom Sredozemlja, spa usluge na Malti uključuju masaže, tretmane lica i tela, kao i specijalizovane programe detoxa. Opuštajući se u luksuznim spa centrima, možete se prepustiti blagodetima prirodnih sastojaka, kao što su maslinovo ulje i lokalni biljni ekstrakti.
Luksuzni Turizam
Malta je savršena destinacija za luksuzna putovanja, sa mnogim hotelima i vilama koje nude vrhunski smeštaj i privatne bazene. Obilasci luksuznim jahtama ili privatnim avionima dodatno upotpunjuju doživljaj, dok restorani s Michelin zvezdicama nude nezaboravne gastronomske avanture. Uživajte u elitnim iskustvima kao što su privatni obilasci istorijskih lokacija ili degustacije vina u malteškim vinarijama.
Sportsko Rekreativni Turizam
Zimski meseci su idealni za sportsko-rekreativne aktivnosti, kao što su biciklističke ture, planinarenje i vodeni sportovi. Malta nudi povoljne klimatske uslove, što je čini savršenom destinacijom za sportiste i rekreativce. Tokom zime, mnogi dolaze da treniraju u lepom okruženju, pripremajući se za letnja takmičenja ili jednostavno uživajući u aktivnom odmoru.
Gastronomija i Vinski Turizam
Malteška kuhinja je spoj različitih kultura, sa naglaskom na sveže morske plodove, meso i lokalne sastojke. Tokom vinskih tura, posetioci mogu degustirati odlična vina, poput onih proizvedenih od autohtonih sorti grožđa. Restorani nude tradicionalna jela, kao što su fenek (zec) i pastizzi, dok se u seoskim konobama može probati domaća kuhinja u opuštenoj atmosferi.
Eko i Agroturizam
Malta takođe nudi mogućnosti za eko i agroturizam, gde posetioci mogu istraživati lokalne farme i vinograde, učiti o održivim praksama i uživati u svežim, lokalnim proizvodima. Ovi izleti pružaju jedinstvenu priliku da se upoznate s lokalnim stanovništvom i njihovim načinom života.
Malta je destinacija koja nudi raznovrsnost i bogatstvo iskustava. Bez obzira na to da li ste ljubitelj istorije, opuštanja ili avanturizma, Malta će vas očarati svojom lepotom i jedinstvenošću. Otkrijte sve njene strane, bilo tokom leta ili van sezone, i uživajte u putovanju koje će vas inspirisati i ostaviti vam nezaboravne uspomene.
Sardinija, drugo po veličini ostrvo mediterana postaje sve popularnija destinacija među turistima koji traže savršen spoj prirodne lepote, bogate kulture i gastronomskih užitaka. U pripremama za letnju sezonu 2025. godine, Sardinija se ističe kao idealna opcija za odmor. Njena čarobna obala, prelepe plaže i gostoprimljivi domaćini čine je destinacijom koja ne može da se propusti. Ima mnogo razloga zašto se Sardinija već sada proglašava za top destinaciju sezone 2025 a evo 5 najinteresantnijih činjenica i ideja za vaše buduće leto iz snova:
1. Prelepe plaže Kosta Smeralde
Jedna od glavnih atrakcija Sardinije su njene plaže, a posebno se izdvaja Kosta Smeralda, smeštena na severoistoku ostrva. Ova regija poznata je po tirkizno plavom moru, finom pesku i očaravajućim stenovitim uvalama, gde svako može pronaći svoju privatnu oazu mira. Plaže kao što su Spiaggia del Principe, Liscia Ruja i Capriccioli su pravi dragulji koji nude savršeno mesto za sunčanje i kupanje. Spiaggia del Principe, na primer, prozvana je po princu Karimu Aga Khanu, koji je ovde razvio luksuzni odmarališni kompleks Porto Ćervo. Kristalno čiste vode Sardinije i okruženje netaknute prirode čine je idealnim mestom za opuštanje.
2. Pristupačne cene
Mnogi ljudi smatraju Sardiniju preskupom destinacijom, ali to nije uvek slučaj. Iako su luksuzni hoteli i restorani u Porto Ćervu zaista skupi, ostatak ostrva nudi pristupačne opcije za smeštaj i obrok. Na primer, kafa u lokalnim kafićima košta između 1 i 2 evra, dok su večere u tradicionalnim restoranima često dostupne po ceni od 15 do 20 evra po osobi. Sardinija je takođe poznata po svojim lokalnim specijalitetima, kao što su „malloreddus“ (sardinijski testenina) i „porceddu“ (pečeno jagnje), koje možete probati po povoljnim cenama.
3. Idealna klima
Sardinija se ponosi jednom od najboljih klima u Evropi. Sa toplim, suvim letima i blagim zimama, ostrvo privlači turiste tokom cele godine. Sunčani dani su gotovo zagarantovani tokom letnjih meseci, što čini Sardiniju savršenim mestom za sunčanje i vodene sportove. Pored toga, Sardinija je poznata po svom zdravom životnom stilu, a podaci pokazuju da ljudi ovde žive duže nego u mnogim drugim delovima Evrope. Blagodeti mediteranske ishrane, svežeg povrća, ribe i maslinovog ulja doprinose ovom trendu.
4. Bogata kultura i tradicija
Sardinija nije samo spoj prirodnih lepota i svih nijansi zelene i plave; ona je takođe bogata istorijom i kulturom. Ostrvo ima brojne arheološke lokalitete, uključujući misteriozne „nuraghe“ (prastare kamene kule) koje datiraju iz bronzanog doba. Posetite gradove kao što su Olbija na severoistoku ili Sasari na krajnjem severu gde možete uživati u šarmu srednjovekovnih ulica, tradicionalnim tržnicama i lokalnim festivalima. Tradicionalna muzika i plesovi, kao što su „tenore“ i „su ballu“, dodatno obogaćuju kulturološku ponudu.
5. Raznovrsne aktivnosti
Sardinija nudi širok spektar aktivnosti za sve vrste turista. Bilo da ste ljubitelj avanturističkog turizma, opuštanja na plaži, planinarenja ili biciklizma, ostrvo ima nešto za svakoga. Nacionalni parkovi, kao što su Genargentu i Asinara, nude mogućnosti za istraživanje jedinstvene flore i faune, dok su vodeni sportovi poput ronjenja i jedrenja posebno popularni na obali.
Sardinija je destinacija koja zaslužuje vašu pažnju prilikom planiranja letovanja u 2025. godini. Sa prelepim plažama, pristupačnim cenama, blagom klimom, bogatom kulturom i raznovrsnim aktivnostima, Sardinija je savršeno mesto za opuštanje i uživanje u svim čarima mediteranskog života. Ne propustite priliku da otkrijete sve što ovo prelepo ostrvo može da ponudi!
6000 ostrva, prelepe plaže i istorijska mesta, ukusna lokalna hrana, autentični i gostoljubivi ljudi… Grčka ima sve. Moderni turizam u Grčkoj obično je povezan sa klasičnim odmorima i ljubiteljima sunca koji uživaju na najlepšim plažama i pejzažima u Evropi. Ali Grčka je destinacija za sva 4 godišnja doba, a ne samo za leto. Sa svojom bogatom istorijom, mitologijom i originalnom arhitekturom, Grčka je puna slikovitih sela i gradova. Većina grčkog stanovništva živi u 2 najveća grada – Solunu na severu i Atini na jugu zemlje. Oba su odlično rešenje za city break destinaciju. Ali pored velikih gradova Grčka može ponuditi brojne male gradove u kojima možete osetiti autentičnu i lokalnu tradiciju, gde možete upoznati lokalne ljude i steći prijatelje i gde možete sedeti u lokalnom restoranu bez rezervacije i probati najukusniju hranu. U ovom članku ćete pronaći listu 5 najlepših grčkih malih gradova u kojima možete istražiti autentični duh ove neverovatne zemlje.
1. Kavala
Grad Kavala je izgrađen na padini duž obale Egejskog mora, kulturnoj raskrsnici između Istoka i Zapada, koja ima sve što možete poželeti i više od toga; planine, plaže, slika savršenog gradskog pejzaža, pogled koji oduzima dah, značajni spomenici i lokacije, ukusna lokalna kuhinja i neverovatna mesta za otkrivanje na malom prostoru.
Istražite obale Kavale; prelepe osamljene plaže – ili ne – sa kristalno čistim morem zadovoljiće i one najizbirljivije među nama. Zabavite se vodenim sportovima, a zatim uživajte u lokalnim jelima u slikovitoj taverni na obali mora. Započnite obilazak grada iz četvrti Panagia (Palia Poli – Stari grad), koja se proteže na poluostrvu sa uskim ulicama i tradicionalnim zgradama u makedonskom stilu. 15. v. Dvorac, koji je sagrađen nakon uništenja vizantijskog akropolja 1391. godine, dominira ovim područjem i ima izuzetan pogled na more i grad. Njegova unutrašnjost se koristi kao mesto održavanja kulturnih događaja.
Svratite do istorijske zgrade Imaret (1817), koju je poklonio Mehmet Ali (1769-1849) koji je rođen u gradu, a kasnije postao egipatski vladar. Počeo je kao bogoslovija, kasnije korišćena kao kuća za izbeglice, a danas je luksuzni hotel.
2. Grad Rodos
Stari grad Rodosa se smatra jednim od najlepših u celoj Grčkoj. Takođe je jedno od najkosmopolitskih mesta na Egejskom moru. To je sjajan spoj evropskih i bliskoistočnih kultura jer je jedno od najudaljenijih grčkih ostrva. Čak i arhitektura podseća na bazare Bliskog istoka. Kupole džamija i vitki minareti svedoče o turskoj vlasti. Veličanstvene građevine vitezova, kao što je moćna palata Velikog majstora, još su impresivnije. Tu se stvorila neverovatna raznovrsnost prodavnica, taverni i kafića, za turiste iz celog sveta, unoseći život u stare ulice. Najlepši pogled na grad i luku Mandraki pruža se šetnjom starim gradskim zidom.
Postoji živopisni lavirint uličica, oivičenih prelepim unutrašnjim dvorištima, džamijama pored kapela iz vizantijskog doba, kao i turskim fontanama i ruševinama gotskih crkava. Ili se možete voziti do Monte Smita, pored prelepih vila u tropskim baštama, diveći se elegantnom hramu Atine i drevnom stadionu, dok u isto vreme imate ceo Rodos pred očima, luku, plaže i svo egejsko plavetnilo.
Palata Velikog majstora je nesumnjivo glavna turistička atrakcija srednjovekovnog grada. Nalazi se severozapadno, na najvišoj tački grada. Sagradili su ga vitezovi hospitalci Jerusalima, na mestu prethodnog utvrđenja iz 7. veka, bila je rezidencija Velikog majstora i mesto gde su se održavale konferencije viteškog reda. Unutar dvora su sačuvani sarkofazi svih velikih majstora.
3. Hanja – Krit
Grad Hanja, spomenik i muzej na otvorenom u svakom pogledu, izgrađen je na ruševinama minojske Kidonije, dok su tragovi Rimljana, Vizantijaca, Mlečana i Osmanlija još uvek evidentni svuda; zidine koje okružuju stari grad, suve dokove, egipatski svetionik, manastire, džamije i još mnogo mesta koje posetioci mogu otkriti za samo nekoliko sati.
Neposredno izvan grada, amfiteatralno pozicionirana, nalazi se grobnica državnika Elefteriosa Venizelosa, dok u istorijskom okrugu Čalepa posetioci nailaze na Dom – muzej velikog političara, kao i na novoizgrađeni Arheološki muzej Hanje. Obilazak mnogih izuzetnih muzeja Hanije upotpuniće posetiocima sliku istorijskog bogatstva ovog područja. Drevna Aptera, jedan od najvažnijih gradova-država antike, nalazi se iznad zaliva Souda, jedne od najvećih prirodnih luka Mediterana.
Danonoćno, Hanja je živahan grad, sa kritskim poslasticama koje se mešaju sa zvukom kritske lire praćenom muzikom iz celog sveta, pićem, pričanjem i plesom. Iza samog grada, brežulci su ispunjeni gostoljubivim selima, maslinjacima, narandžama, vinogradima i povrtnjacima, sa razbacanim ruševinama antičkih naselja, vizantijskim crkvama, venecijanskim vilama i otomanskim utvrđenjima.
4. Nafplio
Jedan od najlepših gradova u oblasti Argolide, kao i jedan od najromantičnijih gradova u Grčkoj, Nafplio je bio prva prestonica novonastale grčke države između 1823. i 1834. godine.
Prema mitologiji, grad je osnovao Nafplios, sin boga Posejdona i ćerka Danausa (Danaide) Animone. Istorija grada seže do praistorijskog doba kada su vojnici odavde učestvovali u argonautskoj ekspediciji i u Trojanskom ratu. Značaj grada je opao tokom rimskog doba i ponovo je cvetao tokom vizantijskog vremena. Franački, mletački i turski osvajači ostavili su trag u gradu i snažno uticali na njegovu kulturu, arhitekturu i tradiciju tokom vekova. Drevni zidovi, srednjovekovni zamkovi, spomenici i statue, otomanske fontane i venecijanske ili neoklasične zgrade očaravaju posetioca svojom jedinstvenom arhitekturom i lepotom.
U samom srcu grada nalazi se trg Italianate Sintagma gde se možete diviti važnim istorijskim građevinama i spomenicima. Dve turske džamije, Arheološki muzej sa važnim artefaktima iz praistorijskog i mikenskog doba i Među objektima koji se izdvajaju su i Opštinska galerija. U neposrednoj blizini savremenog grada nalaze se crkva Svetog Spiridona, ispred koje je ubijen guverner Joanis Kapodistrijas, i crkva Svetog Georgija sa značajnim muralima poput kopije čuvenog dela Leonarda da Vinčija „Tajna večera“.
5. Kerkira
Krf (Kerkira na grčkom), za razliku od ostatka Grčke, nikada nije pala pod osmansku okupaciju. Zbog uzastopne dominacije Mlečana, Francuza i Britanaca tokom vekova, ostrvo je prvenstveno postalo deo zapadnog, a ne levantinskog sveta. Njihova kultura je imala snažan uticaj u gradu: ovde su osnovani prvi grčki univerzitet (Jonska akademija), prvi filharmonijski orkestar i Prva škola lepih umetnosti. Dozvolite Krfu da vas začara svojim istorijskim spomenicima, bogatim multikulturalnim nasleđem i zadivljujućim prirodnim pejzažom.
U prelepo očuvanom Starom gradu na Krfu, mestu svetske baštine UNESKO-a, renesansni, barokni i klasični „repertoar“ su uspešno primenjeni na lokalne umetničke tradicije. Palate, tvrđave, stroge javne zgrade venecijanske vladavine jedinstveno se stapaju sa malim uličicama i osamljenim trgovima. Šetnja kroz kompleks uskih kaldrmisanih ulica sa stepenicama i zasvođenim prolazima, takozvana „kantounija“, učiniće da se osećate kao da ste putovali u Đenovu ili Napulj.
Otkrijte najlepša mesta na Krfu šetajući Splanadom, najvećim trgom na Balkanu, centar je grada, ukrašen izuzetnim delima francuske arhitekture iz 19. veka. Ovde možete gledati utakmice kriketa ili prisustvovati muzičkim koncertima organizovanim tokom cele godine. Posetite Liston, zaštitni znak grada, gde su aristokrate uživale u večernjim šetnicama. Karakteristične arkade čine najromantičniju pozadinu za šoljicu kafe dobrodošlice u jednom od udobnih gradskih kafića.
Prema podacima Nacionalne Turističke Organizacije Grčke (GNTO) svake godine Grčku poseti preko milion turista iz Srbije. Iako je Grčka omiljena letnja destinacija srpskih putnika, Srbi uvek biraju njima već poznate destinacije kao što je region Halkidikija, Pieria kao i ostrva Tasos, Lefkada i Krf. Ali jedan broj turista iz Srbije, koji već decenijama letuje u Grčkoj ima želju da svake godine otkrije neku novu destinaciju. Halkidiki, Tasos, Lefkada jesu prelepa mesta ali Grčka nudi mnogo više od toga.
Mesto koje se ove godine izdvojilo kao nova destinacija koju će naši turisti tek otkriti je Ksilokastro na Peloponezu. Nalazi se 100 kilometara zapadno od Atine, povezano je auto putem, tako da ako idete iz Srbije do Ksilokastra, uvek ćete ići auto-putem i trebaće vam nešto više od 10 sati vožnje do ovog prelepog letovališta na severo-istoku Peloponeza.
Ksilokastro je deo okruga Korintija. Nalazi se u okviru korintskog zaliva. Zapljuskuje ga Jonsko more, a kako je blizu Atine ali i mnogih arheoloških nalazišta, poput Mikene, Epidaurusa i Korinta, ovo je idealna početna tačka za mnoge ekskurzije po Atici i Peloponezu.
Grad Ksilokastro je vrlo poznato letovalište među Grcima i jedno je od omiljenih mesta Atinjana koji ga posećuju tokom cele godine. Najpoznatije je kao ,,zelena plaža,, Grčke, zato što se uz samu obalu prostire prelepa šuma-park Pefkijas. Borova šuma Pefkijas pravi prirodan hlad uz kristalno čisto more. Osim hlada koji je bitan tokom letnjih meseci, ova jedinstvena šuma-park je idealna i za šetnju jer se kroz čitav pojas šume nalaze dobro obeležene staze, gde možete šetati, trčati, udisati svež vazduh uz pogled na prelepe tirkizne boje Jonskog mora. Kako se nalazi na Peloponezu, u južnom delu Grčke, ovde je sezona mnogo duža nego na severu Grčke. Možete se kupati vek krajem aprila a turisti dolaze u Ksilokastro i tokom zime.
Ovo mesto je idealno kako za porodice sa malom decom, zbog borove šume i prirodnog hlada, velike plaže na kojoj ćete uvek naći slobodno mesto, tako i za mlade ljude željne provoda jer je grad vrlo živ tokom cele godine, ima dosta restorana, kafea i mesta za izlazak, kako za noćni provod tako i za dnevna izležavanja uz fredo kapućino sa pogledom na more. Ksilokastro je idealno mesto i za one turiste koje vole kulturni turizam i mesta za obilazak, muzeje, manastire i arheološka nalazišta.
U samom Ksilokastru ćete naći crkvu Feneromeni iz 17. veka koja ima vrlo zanimljivu istoriju, visoku kulu i mešavinu gotičke i romaničke arhitekture koja je više karakteristična za Veneciju nego za Grčku. A to nije slučajno, jer je Mletačka republika dugo bila prisutna na ovim prostorima i ostavila trag na istoriju i arhitekturu ovog dela Grčke. I sam naziv mesta – Ksilokastro, potiče iz vremena dok su venecijanci vladali ovim prostorima. Na grčkom Ksilokastro znači drveni zamak odnosno drvena tvrđava i označava nekadašnju drvenu kulu-osmatračnicu koja se nalazila na obali tokom Mletačkog perioda.
Osim crkve Feneromeni tu je i velika crkva u centru mesta – Agios Vlasios koja je izgrađena početkom 20. veka u vizantijskom stilu. Nalazi se na centralnom trgu mesta i tu ćete uvek naći lokalce koji se druže u kafeima, igraju karte i piju hladnu kafu. Za sve one koji vole da upoznaju lokalce tokom svog putovanja, Ksilokastro je idealno mesto, jer osim 10.000 lokalnih stanovnika, tu su uvek domaći turisti iz Atine kojih tokom vikenda i letnjih meseci ima u velikom broju.
Osim po prelepoj dugoj plaži i šumi Pefkijas Ksilokastro je poznat i po tome što se nalazi na idealnoj lokaciji za sve one koji žele da otkriju ovaj deo Grčke i naprave lepe ekskurzije.
Na samo 45 minuta vožnje možete obići Atinu ali i poznate turističke destinacije kao što je banja Lutraki, manastir svetog Patapiasa, arheološka nalazišta Mikena, Epidaurus i antički Korint. A za sve one koji žele da odu i dalje ka zapadu Peloponeza, tu je prelepa Patra, univerzitetski centar i najveći grad Peloponeza ali i antička Olimpija. Delfi, jedno od najbitnijih antičkih mesta Grčke sa nalazi na samo sat ipo putovanja od Ksilokastra. Ovo je dovoljan pokazatelj koliko je lokacija bitna a Ksilokastro se nalazi na raskrsnici svih tih kulturnih i turističkih ruta a pritom je i kod samih Grka poznato kao mesto sa jednom od najlepših plaža Peloponeza.
U centru grada se nalazi i prelepa marina sa manjih jahtama i brodićima. Kosmopolitski duh ovog mesta oslikavaju vile, apartmani i brojni hoteli koji se nalaze uz samu plažu.
Neki od najpoznatijih i boljih hotela u mestu Ksilokastro su hoteli Evita Blue, Boho Black and white kao i Hotel Sikion.
Hotel Evita Blue se nalazi u mestu Ksilokastro na početku promenade koja se proteže pored mora. Ispred hotela je prelepa borova šuma, Pefkias, koja se prostire paralelno sa istoimenom peščano-šljunkovitom plažom. Mesto izlazi na Korintski zaliv a od Atine je udaljeno oko 115 km. Hotel Evita Blue je udaljen od centra mesta oko 20-ak minuta lagane šetnje uz more, promenadom na kojoj se nalaze kafići, barovi, prodavnice i lokalni restorani. Na oko 2 km od plaže nalazi se plaža Sikija, a plaža Ksilokastro na 2,4 km.
Hotel ima recepciju, lobi sa garniturom za sedenje, restoran i bar. U okviru hotela se nalazi bazen sa ležaljkama i suncobranima koji su besplatni za goste hotela. Za više informacija o samom hotelu kao i o cenama za sezonu 2024. posetite link ka sajtu Kontikija.
Hotel Sikion je smešten na rubu letovališta Ksilokastro na Peloponezu. Nalazi se na peščano- šljunkovitoj plaži Pefkias iza koje se prostire bujna borova šuma. Hotel je izgradjen na starom imanju neoklasične ville iz 1916. godine. koja je veličanstvenim vrtom. U vili je nekada boravio i čuveni pesnik Angelos Sikelijanos. Od hotelskih sadržaja na raspolaganju su: recepcija, glavni restoran, a la cart restoran bar, TV sala, bežični internet (besplatan u celom hotelu), spoljašnji bazen, parking, menjačnica, doctor na poziv. Spa i wellness centar je dostupan za goste hotela uz doplatu. Ležaljke i suncobrani na plaži i oko bazena su besplatni za goste hotela.
U svom sastavu hotel ima 42 sobe, sa izuzetnim pogledom na more opremljene savremenim komforom, finim sadržajima i imaju prostran balkon ili terasu. Sve sobe su opremljene kupatilom, fenom, klima uređajem, sef, SAT LCD TV, frižiderom, balkonom. Za više informacija o samom hotelu kao i o cenama za sezonu 2024. posetite link ka sajtu Kontikija.
Krit je najveće grčko ostrvo i jedna od najlepših mediteranskih destinacija. Plaže, klisure, pećine i prelepi mali gradovi i sela ubeđuju milione turista da ga posete svake godine. Ali da li ste znali da je pored prelepe prirode i plaža Krit mesto gde se rodila Evropa? Na Kritu postoji prelepa mešavina istorije i mitologije, kao i svuda u Grčkoj, i ponekad ne možete da pravite razliku između mita i stvarnosti, ali postoje istorijske činjenice i po njima je Krit mesto gde je rođena zapadnoevropska civilizacija. To je bila minojska civilizacija koja je cvetala u antici. Ostaci te kulture i danas se mogu videti na arheološkim nalazištima Knososa ili Falasarne i mnogim drugim lokalitetima u okolini Krita.
Ali mitologija takođe ima veoma interesantnu priču o rađanju evropske civilizacije kakvu danas poznajemo koja se dešavala na Kritu pre više hiljada godina. Krit je rodno mesto Zevsa, oca bogova i ljudi. Kada je odrastao, Zevs se zaljubio u prelepu Evropu, feničansku princezu. Da bi osvojio njeno srce, Zevs se pretvorio u bika, oteo je i preneo na Krit. Iz njihovog spoja ispod zimzelenog platana Gortine, koji i danas stoji visoko, rođeni su Minos, Radamantus i Sarpedon. Minos će kasnije postati kralj Krita, ostrva na kome je cvetala prva evropska civilizacija, dok je kontinent na kome se sve odigralo dobio ime po njegovoj majci: Evropa.
Ako želite da otkrijete Krit – središte Evrope, izaberite region koji želite da istražite, jer je Krit veliko ostrvo i ne postoji mogućnost da vidite sve glavne lokacije u 5 ili 7 dana. Svi regioni imaju svoje lepote i zanimljivosti, ali ako želite da provedete vreme istražujući prelepe plaže, nema boljeg mesta u Evropi od regiona Hanje u zapadnom delu Krita.
Grad Hanja, spomenik kulture i muzej na otvorenom, izgrađen je na ruševinama minojske Kidonije, dok su tragovi Rimljana, Vizantijaca, Mlečana i Osmanlija još uvek evidentni svuda; zidine koje okružuju stari grad, suve dokove, egipatski svetionik, manastire, džamije i još mnogo mesta koje posetioci mogu otkriti. Neposredno izvan grada, amfiteatralno pozicionirana, nalazi se grobnica državnika Elefteriosa Venizelosa, dok u istorijskom okrugu Čalepa posetioci nailaze na Dom – muzej velikog političara, kao i na novoizgrađeni Arheološki muzej Hanje. Obilazak mnogih izuzetnih muzeja Hanje upotpuniće sliku istorijskog bogatstva ove oblasti za posetioce. Drevna Aptera, jedan od najvažnijih gradova-država antike, nalazi se iznad zaliva Suda, jedne od najvećih prirodnih luka Mediterana.
Danonoćno, Hanja je živahan grad, sa kritskim delikatesima koje se mešaju sa najfinijim kuhinjama, zvukom kritske lire praćenom muzikom iz celog sveta, pićem, pričanjem i plesom. Iza grada, ovaj region je pun gostoljubivim selima, maslinjacima, narandžama, vinogradima i povrtnjacima, sa razbacanim ruševinama antičkih naselja, vizantijskim crkvama, venecijanskim vilama i otomanskim utvrđenjima. Ovo je takođe dom najpoznatijih i nagrađivanih plaža na svetu, kao što su Balos i Elafonisi, dok se pejzaž potpuno menja sa severa na jug, nudeći posetiocima obilje iskustava.
Sever, sa Agia Marinom, Platanijasom, Georgijupolijem je razvijen za turizam, sa velikim hotelskim jedinicama, uređenim plažama i puno infrastrukture. Jug nudi divlji i jedinstveniji pejzaž, sa planinama koje se spuštaju sve do mora, dubokim vodama Južnog mora Krita i peščanim plažama koje se smenjuju sa plažama sa šljunkom i velikim kamenjem, u Sfakiji, Paleohori, Sugi. i drugde.
Plaža Falasarna je proglašena za jednu od najlepših plaža u Evropi. Proteže se na zapadnoj strani Krita, na samo 45 minuta vožnje automobilom od grada Hanje. To je veoma duga plaža, više od 3 kilometra, sa peščanim i stenovitim delovima, ali ono što je najinteresantnije kod ove plaže je njen ružičasti pesak koji je jedinstven za plaže zapadnog Krita. Na kraju ove duge plaže, možete posetiti drevno mesto Falasarna. Antički grad-država Falasarna je bio moćni saveznik Makedonije tokom antike i bio je poznat po svojim ratnicima i plaćenicima. Nakon pada Falsarne, tokom rimskih intervencija, stanovnici Falasarne su postali pirati.
Pored plaže Falasarna, nalazi se i veoma poznata plaža Balos i plaža Elafonisi, obe u zapadnom delu Krita, ali plaža koja nije toliko poznata a podjednako lepa je plaža Kedrodasos. Do ove plaže možete prošetati od Elafonisija. Ugodna je šetnja od 30 minuta, kroz šume kedrovih borova. Kedrovi su svuda po plaži i to je razlog za ime Kedrodasosa. Sa kristalno čistim morem, peščanim dinama i kedrovim drvećem, ovo je jedna od najegzotičnijih plaža u Evropi. Osećaćete se kao da ste u Africi ili Aziji, a ne usred Evrope.
Pored prelepih plaža zapadnog Krita postoji kulturni aspekt posete ovom ostrvu. Ako razmišljate da posetite Krit tokom prolećne sezone, najbolje je da ga posetite tokom Uskrsa. Grčki pravoslavni Uskrs ove godine je bio početkom maja i savršeno je vreme za otvaranje turističke sezone 2024. Ako želite da se uklopite u lokalnu kulturu i upoznate lokalce, a ne samo da posećujete muzeje i turističke lokacije, Uskršnja nedelja je savršen deo godine za to. Posle 40 dana posta završava se u ponoć uoči Vaskršnje nedelje i svi su ponovo spremni za meso. Tipičan kritski meni za ovu priliku je obrok od maiirice – supe na bazi jagnjetine , pirinča i limuna – prilično je uobičajeno na Kritu i uopšte u Grčkoj. U ponoć se gase sva svetla u svim crkvama što simbolizuje Hrista dok prolazi kroz podzemni svet. Zatim se iza oltarskog paravana pojavi blagi tračak svetlosti pre nego što se pojavi sveštenik držeći upaljenu sveću i pevajući „Afto ot fos…” (Ovo je svetlost sveta). Spuštajući se na nivo parohijana, svojim plamenom dodiruje sveću najbližeg vernika i intonirajući „Defte, lavethe fos“ (Dođi uzmi svetlost) da bi ga pozdravio odgovor „Hristos Anesti“ (Hristos vaskrse).
Mnogi restorani i taverne su otvoreni posle ponoćne službe, a mnogi Krićani slave Anastasi i Uskrs u taverni ili mestu sa živom muzikom. Uskršnja nedelja je tradicija pečenja jagnjetine i porodica, obično se okupljaju na velikoj zabavi uz obilje hrane, vina, muzike i plesa. Tradicionalno, porodice se sastaju sa decom i odlaze u svoja sela da proslave ovaj poseban dan. Jagnje Vaskršnje nedelje je simbol za žrtvu Isusa, koji je kao jagnje žrtvovan za spas ljudi.
Na Beogradskom sajmu će od 22. do 25. februara 2024. godine biti održana prvoklasna turistička manifestacija, skup celog regiona jugoistočne Evrope i drugih delova sveta 45. Međunarodni sajam turizma (hale 1, 1A i 4) i 19. Međunarodni sajam hotelsko-ugostiteljske opreme HORECA-OPREMA (hale 2A i 2C). ITF Međunarodni sajam turizma jedan je od poslovnih stubova Beogradskog sajma i celokupne srpske turističke privrede. Uz značajan uticaj na ekonomiju, turizam spada u snažne pokretače privrednog rasta i razvoja, stvarajući sinergiju između srodnih sektora i doprinoseći ukupnom prosperitetu zemlje. Turistički sektor direktno i indirektno zapošljava veliki broj ljudi, a prihodi od turizma povećavaju bruto domaći proizvod zemlje, pružajući stabilnost ekonomiji.
Zemlja partner Sajma turizma 2024. je Republika Grčka. Grčka i Srbija nastavljaju uspešnu saradnju u oblasti turizma ovogodišnjim partnerstvom na 45. Međunarodnom sajmu turizma na Beogradskom sajmu, gde će Grčka, ubedljivo najtraženije tržište za građane Srbije koji letuju u inostranstvu, ove godine biti posebno predstavljena kao zemlja partner. U paviljonu Nacionalne turističke organizacije Grčke posetioce očekuju izlagači iz čitave zemlje, od regionalnih predstavnika, turističkih organizacija iz najpopularnijih grčkih destinacija, pa sve do profesionalnih udruženja. Tokom sajamskih dana posetioci će pred sobom imati najraznovrsniju i sveobuhvatnu ponudu smeštajnih kapaciteta, apartmana i hotela u kontinentalnim i ostrvskim letovalištima u Grčkoj, što je snažan motivator da se na sajmu napravi dobar i ekonomičan izbor iz first minute ponude. Ova saradnja doprineće daljem unapređenju turističkog prometa između dve zemlje, imajući u vidu da je i broj grčkih turista u Srbiji u stalnom porastu.
Imali smo priliku da na ovogodišnjem sajmu turizma pričamo sa Džordžom Kakutisom koji je direktor kancelarije turističke organizacije Grčke u Srbiji. Grčka je zemlja partner ovogodišnjeg ITF-a, recite nam više o ovogodišnjoj saradnji sa sajmom turizma:
Želeo bih da iskažem svoju pohvalu što smo zemlja partner na 45. ITF-u, najvećem događaju te vrste u jugoistočnoj Evropi, što takođe pokazuje da srpsko turističko tržište ima veliki značaj za grčki turizam, posebno u severnom delu Grčke. Imamo mnogo suizlagača i lokalnih turističkih zajednica koji promovišu svoje turističke proizvode srpskoj publici.
Srpski turisti nisu novi u Grčkoj, šta želite da promovišete ove godine, koje regione i destinacije:
Pre svega želim da se zahvalim srpskim turistima jer je njihova turistička destinacija broj jedan Grčka. Srpski turisti uglavnom putuju u severnu Grčku, posebno na Halkidiki, region Pijerija i Tasos i svi naši napori za promociju usmereni su na nove destinacije i nove tematske proizvode kao što su gastronomija, vinski turizam, kulturni turizam i eko turizam. Pozivam srpske turiste da dođu u Grčku i otkriju skrivene destinacije.
Preporučite nam 3 destinacije u Grčkoj koje mogu biti ,,skrivena mesta,,, koja turisti moraju da otkriju:
Želeo bih da preporučim region Istočne Makedonije i Trakije, Pilion i Peloponez. Ove destinacije nude jedinstvene mogućnosti i imaju neverovatan kulturni turizam, prirodu i naravno spektakularne plaže
Zbog ekskluzivnih sajamskih cena, first minute ponuda i paketa sa mnoštvom pogodnosti, Sajam turizma je za posetioce već dugi niz godina omiljeni godišnji orijentir za odabir aranžmana i destinacija, kao i sagledavanje svega što turistički sektor ima da ponudi. I ove godine posetioci će iz velike ponude moći da izaberu prema svojim afinitetima: porodična putovanja, daleke i egzotične destinacije, putovanja za mlade, city break, odmor i oporavak u banjama, spa vikende na planinama, eko i aktivni turizam, kongresna dešavanja… Prvi put na Sajmu turizma nastupaju Kambodža, Ekvador, Sveta Lucija, Libija, a zemlje koje se vraćaju i ponovo učestvuju su ostrva Indonezija, Kuba i Sao Tome i Principe.
Kada ste u Beogradu za vreme Međunarodnog sajma turizma važno je da izaberete dobar hotel sa lokacijom u blizini Sajma. Hotel sa najboljom lokacijom u gradu ako posečujete Beogradski sajam je Hotel Mint. Hotel Mint se nalazi na samo 5 minuta hoda od Međunarodnog Beogradskog sajma. Udaljen je samo 200 metara od autoputa, 2 kilometra od centra grada i 16 kilometara od aerodroma. Hotel Mint je porodični hotel koja nudi savršen spoj modernog stila i tradicionalne udobnosti. Njihova usluga je usmerena na pružanje savršenog iskustva za poslovne putnike sa ličnim pečatom karakterističnim za srpsko gostoprimstvo. Jednostavno rečeno, teško ćete naći udobniji boravak u Beogradu po ovim cenama.
Hotel nudi jednokrevetne, bračne, dvokrevetne, komforne i trokrevetne sobe za pušače i nepušače. Sve sobe su prostrane, elegantno dizajnirane i prirodno osvetljene, sa besplatnim bežičnim internetom, kablovskim kanalima, sefom, kupatilom i dobro snabdevenim mini barom. Hotel nudi besplatan parking sa 24-časovnim video nadzorom, besplatan Vi-Fi i doručak uključen u cenu. Hotel se nalazi na Senjaku, to je kraj grada poznat po parkovima, vilama, ambasadama i nekim od bolje čuvanih gradskih tajni, kao što su udobni, ušuškani i kafići sa prijatnim baštama.
Svakog jutra od 7 očekuje vas ukusna i topla domaća hrana na švedskom stolu. Restoranski prostor je projektovan tako da se bez napora prilagodi za poslovne sastanke, seminare, radionice i prezentacije do 25 osoba. Za više informacija o samom hotelu ali i cenama možete posetiti zvanični sajt Hotela Mint.
Istočna Makedonija i Trakija je region u severoistočnoj Grčkoj gde ćete biti zadivljeni prelepom prirodom i plažama, drevnim grčkim gradovima, srednjovekovnim manastirima i najukusnijom kuhinjom Mediterana.
Ali pored očaravajućih prirodnih lepota i gradova bićete zavedeni atmosferom, koja je jedinstvena u Grčkoj – mešavina istoka i zapada sa svim ukusima balkanskog poluostrva i sa najljubaznijim ljudima koje možete upoznati. Od Kavale do Aleksandrupolisa ima na desetine mesta koja morate da otkrijete. Delta reke Marice, odnosno reke Evros kako je zovu u Grčkoj, preko kontinentalnih bisera Drame, Ksantija i Komotinija pa sve do antičkog Filipija i ostrva Tasos i Samotraki, ovaj deo Grčke nudi bezbroj neverovatnih destinacija kako za letnji odmor tako i za posete tokom cele godine.
Ako ste zainteresovani za jedinstven spoj prirode i kulturnog turizma, jedno od najzanimljivijih arhitektonskih čuda severne Grčke je Manastir Svetog Nikole, na plutajućim ostrvima povezanim drvenim mostovima. Crkva Svetog Nikole je metohija manastira Vatoped. Nalazi se na ostrvu u sred lagune Vistonidas u blizini ribarskog sela Porto Lagos. Velika verska i istorijska vrednost, bogato manastirsko nasleđe i prirodna lepota koja ga okružuje u biotopu jezera Vistonida čine ga privlačnim brojnim hodočasnicima. Crkve Svetog Nikole i Panagije Pantanasa podignute su na istaknutom položaju i panoramski povezane sa državnim putem Ksanti – Komotini slikovitim drvenim mostom.
Ako ste ljubitelj antičke istorije, Istočna Makedonija i Trakija biće raj za vas, jer ovde možete pronaći jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Grčkoj – antički grad Filipi. Nalazi se 15 km od Kavale u Krinidesu, koji je osnovao otac Aleksandra Velikog. Uključuje antičko pozorište, Forum, palestru, ostrva sa privatnim kućama i ranohrišćanske crkve. Osnovali su ga tasijski doseljenici 360. godine pre nove ere. Vrlo brzo, 356. godine pre nove ere, Tasijanci su, kako bi se suočili sa lokalnim tračkim plemenima, potražili pomoć Filipa drugog, oca Aleksandra Velikog. Filip je prepoznao dobru lokaciju za grad i dao mu ime.
Istočna Makedonija i Trakija je mesto gde se istok susreće sa zapadom i nema boljeg mesta da se oseti ova eksplozija boja, ukusa i mirisa od grada Ksantija. Ksanti, grad koji se nalazi u okrilju Rodopa, prvi je na drumskom i železničkom putu koji povezuje Solun sa Evrosom i Konstantinopoljom. Glavni grad prefekture, sa drevnim poreklom i savremenim prisustvom. Savremeni grad liči na užurbanu košnicu dvadeset četiri sata dnevno. Njegovi kongresni centri predstavljaju stub privlačnosti za grčke i strane državljane. Ulice i trgovi su puni pokreta i postoji mnogo izbora za sve posetioce. Ksanti je grad studenata, mladih ljudi, dobrih restorana i poslastičarnica ali i mesto jedinstvenog muzeja na svetu – u pitanju je muzej senki gde posetioci mogu da upoznaju čaroban svet skulptura i senki koje prave uz objašnjenje umetnika koji je i autor izložbe.
За љубитеље природе, посебно за орнитологе и све љубитеље птица, најисточнији део Тракије има посебно место за вас, на делти реке Еврос, односно реке Марице. Ту живи половина свих врста птица у Европи. Делта Евроса је један од најважнијих екосистема у Европи и призната је као међународна мочвара. То је заштићено подручје у којем живе или хибернирају многе ретке или угрожене врсте. Делта, са укупном површином од 111.937 квадратних километара, настала је од седиментације и интеракције слатке воде која тече из Евроса са морским струјама.
У двоструком ушћу реке Марице у Тракијском мору формирају се мала острвца (Асане, Асанас Ксера, чамци Ксиради), дине, лагуне (Драна, Лаки, Монолимни, Палоукиа), слатководна језера (Нимфе, Цекури, Скепи, Спитиа, Гунаика), мочваре и мочваре слане воде. Повољан географски положај Делте у односу на осовине миграције птица и релативно блага клима овог подручја и неприступачност људима и изолованим подручјима кључни су фактори који су створили идеалне услове за успостављање многих врста фауне.
Verski turizam je veoma važan u Istočnoj Makedoniji i Trakiji i postoje brojni manastiri i crkve koje morate posetiti. Jedan od najznačajnijih verskih objekata je manastir Panagija Kosmosoteira (Bogorodica, Spasitelj sveta) koji obuhvata zid tvrđave (sa kulama i kapijom) i saborni hram (glavna crkva) u obliku krsta u kvadratu. Crkva sa dva stuba i pet kupola. Ikonografska dekoracija je veličanstveni primerak visokokvalitetnog slikarstva carigradske škole iz 12. veka. U zid jugoistočnog ugla ugrađen je ornament od gline koji predstavlja orla.
Glavni grad prefekture je moderan turistički grad sa mnogo hotela, bezbroj restorana, kafića i velikim trgovačkim centrom. Grad je udaljen samo 30 km od grčko-turske granice, 310 km od Soluna i dostupan je drumskim, vazdušnim i železničkim saobraćajem. Glavne atrakcije su plaža Svetionik, Katedrala Svetog Nikole i zgrada Akademije Zarifeia. Aleksandropolis je moderan grad koji posetiocima može da ponudi sve pogodnosti i ispuni sve njihove želje, privlačeći pažnju onih koji traže nove i kosmopolitske destinacije, a takođe je idealno mesto za porodični odmor.
Industrijski turizam je takođe jedan od aspekata ovog regiona Grčke. Muzej svile detaljno opisuje faze izrade i industrije svile. Muzej je smešten u neoklasičnoj zgradi iz 1886. godine, vili Kourtidi, koja se nalazi u centru Suflia koja je renovirana i otvorena u septembru 2008. U muzeju imate priliku da naučite istoriju puta prirodne svile od Kine do Evrope. Takođe prikazuje sve faze i stadijume predindustrijskog procesa uzgoja svilene bube (sukarstvo) i prerade svile, u društveno-ekonomskom kontekstu koji je region učinio važnim centrom svile u Grčkoj (kraj 19. – sredina 20. vek). Dokumentarac koji je ovde istaknut pomaže u povezivanju svilarstva i industrije svile sa specifičnim prostornim i vremenskim kontekstom.
Komotini je jedan od većih centara ovog regiona i nalazi se u severnoj centralnoj ravnici Trakije i ima populaciju od oko 70.000 stanovnika, dok dnevno grad opslužuje preko 100.000. stanovnika. To je glavni grad Rodopskog regiona, sa udaljenosti od grčko-turske granice 94 km, 22 km od grčko-bugarske granice, 242 km od Soluna. Univerzitet Demokrit u Trakiji, sa Komotinijem kao njegovom administrativnim centrom trenutno ima oko 10.000 studenata. Ovaj grad je idealan za šetnju i vožnju biciklom, kroz pešačke delove grada kao i razgranatom mrežom biciklističkih staza. Grad sa živahnim noćnim životom i ljubaznim stanovnicima, poznat po raznovrsnoj kuhinji, mirisnoj kafi, slatkim od sirupa, krofnama i jelima od leblebije.
Poznata po izvorima vode i filmskom festivalu, Drama je jedan od centara istočne Makedonije i Trakije. Ispod vrhova Falakroa, potoci, visoko drveće koje svojim krošnjama pravi senku nad centrom grada, miran tempo života u četvrtima i parkovima, gostoljubivi i ljubazni ljudi sačinjavaju sliku grada koji se nalazi u srcu prefekture i predstavlja polaznu tačku za izlete u okolini. Izabran je kao mesto nastanka neolitskog naselja Arkadiko južno od parka Svete Varvare. U antičko doba, jezgro naselja se nalazilo unutar vizantijskih zidina Drame. U rimsko doba, današnji grad je bio važna stanica putne mreže, u okviru prostrane kolonije Filipi. Osnovna komponenta karaktera područja je rasprostranjenost Dionisovog kulta. Bog radosti i vina poistovećen je sa regionom, žitelji ga obožavaju kao nigde u svetu i postoji odnos koji traje do danas, te je Drama i danas poznata kao mesto najboljeg noćnog provoda u severnoj Grčkoj.
