Interrejl – jedna karta za celu Evropu

Zamislite da imate samo jednu kartu, jednu aplikaciju u telefonu i neograničenu slobodu da krenete gde god poželite – od Atlantskog okeana do Jonskog mora, od skandinavskih fjordova do sunčanih andaluzijskih trgova. Bez redova, bez čekanja na aerodromima, bez potrebe da planirate mesecima unapred. Samo vi, voz, prozor i Evropa koja prolazi pored vas.

To je Interrejl.

Ova karta, danas u potpunosti digitalna, otključava mrežu železničkih linija koja povezuje više od trideset zemalja. U stvarnosti, to znači da možete da se probudite u Beogradu, popijete kafu u Budimpešti, ručate u Beču, a veče provedete na nekom koncertu u Pragu. Sve to bez ijedne avionske karte.

Interrejl postoji već više od pedeset godina. Nastao je 1972. godine kao projekat namenjen mladima ispod 21 godine, sa idejom da generacije Evropljana počnu da se bolje razumeju putujući, istražujući i družeći se preko granica. Tokom decenija, karta je rasla i širila se. Danas, više od pola veka kasnije, dostupna je ljudima svih uzrasta – od srednjoškolaca do penzionera.

Možda ste čuli da je Interrejl samo za studente, rančeve, hostele i spavanje na stanicama. To je kliše. Istina je da Interrejl jeste mladalački u duhu, ali nije rezervisan za jednu generaciju. Danas postoje posebne cene za sve uzraste. Mladi do 27 godina imaju pravo na povoljniji Youth Pass. Stariji od 60 godina dobijaju popuste u okviru Senior Pass opcije. Deca do 11 godina putuju besplatno kada su u pratnji odraslih. Drugim rečima, ako imate avanturistički duh, godina rođenja vam ne predstavlja nikakvu prepreku.

Postoji i nešto za one najmlađe. Svake godine Evropska unija, u okviru inicijative DiscoverEU, poklanja hiljadama osamnaestogodišnjaka besplatne Interrejl karte. Dovoljno je da u godini kada punite 18 konkurišete, i ako budete izabrani, imate mesec dana da vozom obiđete Evropu o trošku Unije. Mladi iz Srbije takođe mogu da učestvuju. To nije samo putovanje. To je prvi osećaj slobode.

Interrejl karta funkcioniše jednostavno. Kupite je putem sajta ili aplikacije, izaberete broj dana kada planirate da putujete vozovima i broj zemalja koje želite da posetite, zašto da ne i celu Evropu, a sve ostalo je u vašim rukama. Postoje opcije koje vam omogućavaju da putujete određen broj dana unutar jednog meseca, ali i karte koje vam daju neprekidno putovanje tokom celog trajanja izabranog perioda. Aplikacija vas vodi kroz mrežu vozova, daje rasporede, pokazuje da li je potrebna rezervacija i beleži vašu rutu.

Da, neke vozne linije, naročito brzi i noćni vozovi, zahtevaju rezervacije i dodatne troškove. Ali isto tako, Evropa ima obilje regionalnih vozova koje možete koristiti bez ikakvih doplata. Ako ste spremni na malo sporiji ritam, dobićete bogatiju priču – onu u kojoj iz prozora gledate vinograde, reke, stara sela i brdašca obrasla zelenilom. U svetu opsednutom brzinom, Interrejl vas podseća na lepotu sporog putovanja.

Najlepše u svemu je što Interrejl ne zahteva savršeno isplaniranu rutu. Zapravo, najbolje priče nastaju kad ne planirate ništa. Možda ste nameravali da prespavate u Cirihu, ali vas neki razgovor u kupeu odvede do Bazela. Ili sretnete neko simpatično društvo u Milanu i odlučite da zajedno nastavite ka Portofinu. Ova vrsta slobode ne postoji ni u jednom drugom obliku putovanja. To je čista improvizacija na šinama.

Ljudi koji su koristili Interrejl pričaju s toplinom o trenucima kad su spavali u vozovima, menjali planove u poslednjem trenutku, delili kafu sa potpunim neznancima ili gledali svitanje iz voza koji ulazi u Amsterdam. Jedan korisnik se šalio da mu je sedište na liniji Pariz–Barselona postalo bliskije od rođenog brata. Drugi kaže da je najlepši doručak u životu pojeo na peronu u Ljubljani – kifla, jogurt i pogled na Julijske Alpe.

Iza ovakvih priča stoji nešto više. Interrejl je karta koja vas podseća da putovanje ne mora biti stres, da mapa ne mora biti plan, da granice nisu zidovi. Pruža vam priliku da stvarate priče koje ćete pamtiti, a ne da ih samo dokumentujete za društvene mreže.

Zato, ako vas noge svrbe, kofer je već napola spakovan, a želja za promenom vam treperi negde ispod kože – možda je vreme da se upustite u najlepšu evropsku avanturu. Bilo da imate 18 ili 68 godina, Interrejl vas čeka. Jedna karta. Cela Evropa. Bez granica

Nacionalni Park Tara – od posmatranja medveda do aktivnog turizma

eko turizam

Nacionalni park Tara je već svima poznat kao mesto najlepših vidikovaca u Srbiji. Zadnjih godina je sve popularnija i kao centar aktivnog turizma. Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je šetnja po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini.

Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dođe do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored panoa skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Osim jedinstvenog staništa mrkog medveda, Nacionalni Park je dom reliktne i endemske vrste četinara – Pančićeve omorike koja se smatra za ,,živi fosil,, evropske i balkanske flore. Omorika uživa status zaštićene prirodne retkosti naše flore i zakonom je zabranjena njena seča. Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem ledenog doba, omorika je jedino utočište našla u srednjem toku Drine, i danas se najveći deo njene populacije nalazi u okvirima Nacionalnog parka Tara. Iako je nema u velikom broju, lako ćete je primetiti u odnosu na ostale četinare po malo tamnijoj boji i po užoj krošnji.

Aktivni turizam je sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, a Nacionalni park Tara je idealno mesto za posetioce sa viškom adrenalina. Osim vožnje kajaka Drinom, istraživanja kanjona sa vodičima, najpopularnija aktivnost u parku je alpinizam, odnosno penjane i spuštanje po strmim stenama i liticama kojima Tara zbog svog geološkog sastava obiluje.

Pored već poznatih vidikovaca Banjske stene, Bilješke stene i Crnjeskova, jedan od najlepših vidikovaca koje trebate posetiti je Sokolarica. Ovaj vidikovac u stvari sačinjava nekoliko manjih povezanih vidikovaca na nadmorskoj visini od 990 metara, a nalazi se iznad klisure Rače. Rezervat se odlikuje velikim bogastvom živog sveta, a najveće vrednosti su prašuma brdske bukve i čiste šume oraha u donjim delovima, dok se na višim kotama javljaju crni bor, smrča, jela, kleka i druge vrste. Ovo područje je stanište mrkog medveda i na stazi do vidikovca možete primetiti postavljenu bodljikavu žicu koja služi za prikupljanje materijala za genetske analize.

Osim bogate prirode, Tara je i mesto jednog od najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije – srednjevekovnog manastira Rača. Hram Vaznesenja Hristovog smešten je u selu Rača u podnožju planine Tara. Po predanju manastir je u drugoj polovini 13. veka podigao kralj Dragutin. U toku svoje burne istorije, dva puta je rušen do temelja, da bi današnju fizionomiju dobio 1835. godine. Po padu srednjevekovne srpske države bio je centar pismenosti i prepisivačke književnosti negujući poznatu ,,Račansku prepisivačku školu,, Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano ,,Miroslavljevo Jevandjelje,, najstarija srpska knjiga pisana u 12. veku. Interesantno je i da je u ovom manastiru službovao i Patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinizma. Zbog sve većeg broja turista koji posećuju park sve je više đubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Sve više otkrivamo prirodna blaga naše zemlje, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka tako što ćemo uvek razmišljati o tome da đubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.

Skriveni Dragulj Srbije – otkrijte pećinu sa najvećim podzemnim vodopadom na Balkanu

eko turizam

Srbija krije toliko prirodnih lepota, istorijskih tajni i jedinstvenih priča da bi mogla da bude jedno od najpoželjnijih turističkih odredišta na svetu. Međutim, mi ih često ne prepoznajemo ili ne ulažemo dovoljno u to da ih učinimo dostupnim i poznatim ostatku sveta. Nažalost, svi znamo da je u mnogim slučajevima promocija prirodnih bogatstava Srbije slabija od one koja se ulaže u gradove i turizam vezan za zimske centre.

Zima je, ljudi masovno odlaze na Kopaonik i Zlatibor, a veoma često možemo čuti kako su naši zimski centri prepunjeni, urbanizovani i pomalo izgubili onu prirodnu čar koju su nekada imali. Zlatibor, koji bi trebalo da bude oaza prirode, više liči na urbanizovani Novi Beograd, sa modernim hotelima, tržnim centrima i kafićima koji nemaju mnogo zajedničkog sa onim spokojem koji priroda može da pruži. Ali Zlatibor nudi mnogo više od skupih kafića i hotela. Na samo petnaestak kilometara od centra Zlatibora, skriven od očiju turista, nalazi se jedno od najlepših prirodnih čuda Srbije – Stopića pećina.

Stopića pećina je pravo čudo prirode. Ova pećina krije najveći podzemni vodopad na Balkanu, a tu su i neverovatne bigrene kade koje retko možete da vidite bilo gde u svetu. Sam naziv „Stopića pećina“ potiče od istoimenog zaseoka u kojem se pećina nalazi, a u njoj je otkriveno oko 1.600 metara istraženih hodnika, dok je staza za turiste dugačka oko 300 metara – dovoljno da vas potpuno očara. Ulaz u pećinu je monumentalnog izgleda, sa visinom od 18 metara i širinom od preko 30 metara. Ove brojke dovoljno govore o tome da se Stopića pećina nikad nije skrivala – ona je bila tu i čekala je da je otkrijemo.

Iako Stopića pećina nije naročito bogata pećinskim ukrasima, njene bigrene kade su prava speleološka retkost. One su nastale kao naslage rastvorenog krečnjaka i predstavljaju atraktivne formacije koje su pravo prirodno remek-delo. Kade različitih veličina, koje ponekad dosežu i do 12 metara u dužinu i 7 metara u dubinu, čine pravu “vodenicu” unutar pećine.

S obzirom na to da se klima u pećini menja u zavisnosti od spoljnog vremena – zimi je toplije, a leti vrlo sveže – Stopića pećina je ujedno i prirodni mikroklimatski fenomen. Stopića pećina nosi sa sobom i bogatu istoriju. Istraživači ove pećine, među kojima su bili i češki speleolozi, koristili su čak ronilačku opremu kako bi istražili podzemne hodnike. Skrivene podzemne dvorane i kanalni sistem otkrili su veličinu ove prirodne lepote, a sve je kulminiralo velikim podzemnim vodopadom, nazvanim „Izvor života“. Ovaj vodopad nosi ime jer su se u prošlosti na ovom mestu skrivali hajduci. Zbog toga, ovaj vodopad nije samo prirodni fenomen, već i deo istorije borbe i otpora.

I dok ste već u okolini Stopića pećine, obavezno posetite Drvengrad – etno-selo na Mećavniku, koje je izgradila filmska legenda Emir Kusturica. Takođe, ne propustite da svratite do Kremne, doma najvećih srpskih proroka, Tarabića, i uživate u domaćoj kuhinji. Kajmak, sir, pršuta, i nezaobilazna “komplet lepinja” čine gastronomsku ponudu ovog kraja nezaboravnom. Stopića pećina je prava oaza mira, lepote i istorije koja samo čeka da je otkrijete. U svetu prepunom betonskih džungli i urbanih centara, ova prirodna lepota pruža pravi beg u prirodu. I to je ono što bi trebalo da učinimo – promovišemo čuda koja se kriju u Srbiji, kako bi svet video ono što je nama, možda, promaklo.

Otkrijte Kamnik i Veliku planinu

eko turizam

Koja je vaša prva asocijacija na Sloveniju? Alpski vrhovi prekriveni snegom, zelena polja i šume, tirkizno čiste reke i srednjovekovni gradovi? Sve je to tačno, i uprkos maloj veličini Slovenije, postoji na desetine destinacija koje možete posetiti. Ali ako imate samo 4 ili 5 dana odmora i želite da osetite suštinu Slovenije, posetite Kamnik. To je Slovenija u malom. Sve što očekujete od Slovenije i još mnogo toga. Pored gostoprimljivih meštana koji će vas tretirati kao kralja, otkrićete mitove i legende starog grada Kamnika, imaćete priliku da otkrijete jedan od najlepših delova Alpa – Veliku planinu, obilje banjskih i relaksacionih mogućnosti. Otkrićete Beerway - jedinstvenu turu posvećenu pivu i proizvodnji zanatskog piva, prelepu botaničku baštu i ono najvažnije – osmeh na licima – jer su okruženi svim nijansama zelene boje koje možete da zamislite.

Slovenija je zelena zemlja. Gde god da pogledate, sve je zeleno, a tako je i u živopisnoj destinaciji Kamnik. Netaknuta zelena priroda podstiče nas da se ponašamo odgovorno i zaštitimo je kako bismo je netaknutu preneli budućim generacijama. Pod okriljem „Zelene šeme slovenačkog turizma“, Kamnik takođe sprovodi zelenu, održivu politiku i stvara zelena iskustva. U okviru nacionalnog programa dodeljuje se oznaka SLOVENIA GREEN koja obećava zelenu budućnost. Na osnovu ocene dobijene od Slovenačke turističke organizacije u okviru Zelene šeme slovenačkog turizma, destinacija KAMNIK je dva puta dobila oznaku Slovenia Green Destination – GOLD. Najviša ocena je postignuta u kategoriji Priroda i pejzaž. Svi akteri koji posluju održivo u Kamniku su pokazali da njihove akcije i održivi projekti nadgledaju uticaje turizma i drugih faktora na životnu sredinu, prirodu i zajednicu.

U Kamniku možete doživeti bogat spoj prirodnih lepota, kulturnog nasleđa, aktivnosti na otvorenom i prijatne atmosfere. Bez obzira na vaša interesovanja, u ovom divnom gradu pronaći ćete nešto za sebe i svoje najmilije. Srednjovekovni grad čuva svoju tradiciju i autentičnost, što se ogleda i u njegovim ljudima. Lokalni stanovnici su ponosni na svoj grad i uživaju da dele svoju kulturu, nasleđe, lokalnu kuhinju i priče sa posetiocima.

Kamnik je prelep srednjovekovni dragulj Slovenije. Povezan je sa Ljubljanom i aerodromom tako da ga je vrlo lako posetiti. Nalazi se u samom centru Slovenije tako da je idealan kao baza odakle možete posetiti sve druge atrakcije. Prvi pisani izvori o Kamniku datiraju iz 1229. godine. Dva kamnička kaštela, Mali grad i Stari grad, pominju se još ranije. Grad se može pohvaliti bogatom franjevačkom bibliotekom u kojoj se čuva oko 10.000 tomova knjiga štampanih pre kraja 18. veka. Šutna je najlepša ulica u gradu sa tipičnim tablama i drugim obeležjima živog zanatstva u prošlosti. Prošetajte ulicom i otkrijte brojne atrakcije, uključujući rodnu kuću Rudolfa Majstera, župnu crkvu Prečiste Marije sa zasebnim gotičkim tornjem, muzej Sadnikar i rodna mesta mnogih drugih renomiranih stanovnika Kamnika.

Odlična lokacija brda Stari grad i dobra preglednost omogućili su kontrolu srednjovekovnog trgovačkog puta koji je vodio kroz grad. Da bi kontrola transportnih puteva bila još efikasnija, na stenovitom brdu sa druge strane reke stajao je zamak Mali grad. Zamak Stari grad je danas veličanstven vidikovac, odakle se po lepom vremenu može uživati u panorami Polhograjskih brda, Julijskih Alpa, Karavanka, Kamničko-Savinjskih Alpa i Tuhinjske doline. Mesto je popularno među planinarima i porodicama, jer uspon nije težak i traje samo 30 minuta.

Velika Planina, samo 20 minuta od Kamnika je savršena alpska kapija. To je kao ulazak u filmski set. Osećaćete se kao u filmu Gospodar prstenova ili Narniji.

2023. godine postavljen je novi šestosed koji je počeo sa radom 2024. Sada se na vrh Velike planine možete voziti sa modernim, jednostavnijim, održivim i bržim uređajem – novim šestosedom – žičarom koja je zamenila dvosed Šimnovec.

Do same gondole a zatim i šestoseda, iz Kamnika možete doći sopstvenim prevozom ili autobusom, ali kako su autobuske linije vrlo retke, a ako ste u Kamniku nekoliko dana i bez sopstvenog vozila, onda je najlakši i najkomforniji način dolaska od Kamnika do Velike planine, do aerodroma ili bilo koje destinacije u Sloveniji – upravo taxi. Taxi služba koja osim udobne vožnje nudi i inovativnost i lak način odabira destinacije i vremena polaska koja vama odgovara, a sve na samo jedan klik preko njihovih online platformi jeste TAXI Kamnik koje možete naći na njihovom sajtu i platformi za rezevaciju vozila taxislovenia.si

Na velikoj planini ima oko 200 drvenih koliba, od kojih 63 čine stočarsko naselje. Većina njih potiče iz 13 sela pod Velikom planinom i Krvavcem i poseduju oko 500 hektara travnjaka i šuma kao i oko 380 grla stoke. Početkom juna stočari dovode stoku na Veliku planinu, i ovde ostaju tri meseca. U nedostatku stočara, neki farmeri drže stoku na pašnjacima, dok drugi slobodno pasu na pašnjacima. Stado krava predvodi najiskusnija, koja ima zvonce oko vrata. Obično su krave tačnije od svog stočara i mirno čekaju da ih puste u štalu.

Kapela Snežne Marije nalazi se iznad naselja stočara. Prvobitno je ovde stajala stara crkva pre 2. svetskog rata, ali su ga nemački vojnici spalili na kraju rata. Stočari su izgradili novu 1988. Posvećena je Svetoj Mariji Snežnoj; 5. avgust predstavlja poseban praznik za kapelu i čitavo stočarsko naselje. U leto, tokom sezone pašnjaka, mise se održavaju svake nedelje i hiljade posetilaca svake godine prisustvuju ponoćnoj misi na Badnje veče.

Područje Kamnika je poznato po termalnim vodama, alpskom vazduhu i domaćoj ukusnoj hrani. Ako ste ovde radi podmlađivanja i opuštanja, ne tražite dalje od Terma Snovik, samo 15 minuta vožnje automobilom od centra Kamnika. Terme Snovik su najviša banja u Sloveniji i nalaze se u srcu Tuhinjske kotline, na manje od sat vremena vožnje od Ljubljane. Kompleks bazena, razne saune, velnes centar, kao i rekreativni prostori na otvorenom, predstavljaju savršeno mesto za opuštanje.

Zbog okolne prirode i odlične lokacije u centralnom delu Slovenije, Terme Snovik su idealna turistička destinacija za porodice tokom sezone praznika i odlično mesto za opuštanje tokom cele godine.

U Termama Snovik možete otkriti svet Knajpa. Sebastijan Knajp je bio kreator holističkog koncepta života koji vidi ljudsko biće, njegove životne navike i njegovo prirodno okruženje kao nerazdvojivo i dobro izbalansirano jedinstvo. Briljantna Knajpsova filozofija je zasnovana na pet osnovnih elemenata vode, bilja, vežbanja, ishrane i ravnoteže. U Termama Snovik možete doživeti i uživati u primeni Knajpove filozofije. U Termama Snovik svaki dan je Knajpov dan. U svoju postojeću ponudu, koja je od samog početka prijateljski nastrojena prema ljudima i njihovom okruženju, Terme Snovik ugrađuju Knajpove principe.

Kneipp barefoot ekperience je nagrađivana najbolja tematska staza 2018. U Termama Snovik možete doživeti jedinstveno i originalno Kneipp bosonogo iskustvo. Sitni mišići stopala će ojačati na mekoći trave, kore, zemlje, peska, čak i kamenja u vodi, hodaćete bosi potokom i upoznaćete Knajpove afuzije. 3,2 km duga bosonoga staza probudiće vaša čula, saznaćete više o Knajpovoj filozofiji i stubovima zdravog života i uspostavićete ravnotežu tela i uma za zdrav aktivan život. Saznajte više o Termama Snovik i rezervišite smeštaj na njihovoj veb stranici.

Arboretum Volčji Potok je jedan od najznačajnijih vrtova i arhitektonskog nasleđa u Sloveniji. 1999. godine proglašen je spomenikom kulture od nacionalnog značaja. Biser slovenačke baštenske kulture prostire se duž potoka i livada južno od grada. Sa skoro 5000 vrsta drveća i biljaka, divan je u svim godišnjim dobima. Svake godine, od sredine aprila do početka maja, pažnja se posvećuje lalama koje park čine posebno živopisnim. Posetioci se mogu diviti mnogim drugim izložbama, između ostalih i orhidejama, kaktusima i tropskim leptirima.

Na ivici parka u prizemlju nalazi se dobro posećeno dečije igralište. Dečji lavirint je idealan za trčanje. Dok se deca igraju, odrasli mogu neko vreme da sede na obližnjim klupama. Imajte na umu, međutim, da je korišćenje ovih uređaja za igru na sopstveni rizik posetilaca i da nigde u parku deca ne bi trebalo da budu ostavljena bez nadzora. Od maja do septembra deca mogu besplatno pohađati razne radionice.

Kamnik je prestonica slovenačke proizvodnje zanatskog piva. Ako ste ljubitelj piva, morate posetiti ovo mesto. Beer way je jedinstvena tura za sve ljubitelje piva. Povezuje najbolja mesta za proizvodnju i prodaju zanatskog piva, a sve to sa pričama o istoriji i mitologiji Kamničkog kraja. I ne zaboravite – puno piva najboljeg kvaliteta. Iskustvo nije moglo da se odigra na prikladnijem mestu. Vaš vodič će vas dočekati na Trgu slobode u centru Kamnika.

Sloboda je tema ove pivske ture, gde vas, između ostalog, očekuje inspirativna i misteriozna krigla Freedom Beer-a. Čućete mnogo stvari o mitovima Kamnika koje su pivu dale ime, uključujući priču o Nikoli Tesli i Gustavu Ajfelu. Saznaćete mnoge priče, ali i istorijske činjenice i tajne koje se malo ko usuđuje da šapne. Otkrićete priče o slobodi u šetnji centrom grada i videti, u pravo doba godine, odakle potiču sva četiri sastojka piva.

Na četiri stanice za degustaciju piva u svim pivarama u Kamniku, takođe ćete moći da probate odličnu modernu uličnu hranu. Pivara Barut je poznata po kiselim pivima. Među prvima u Sloveniji su se specijalizovali za njih. Napravili su ih studenti naučnici koji su pisali svoje doktorske i magistarske teze o kvascima i odlučili da naprave svoje pivo od sopstvenih divljih kvasaca. Oni pronalaze kvasce u prirodi – gde sakupljaju koru, travu, insekte, itd. Dobri sojevi kvasca se zatim izoluju u laboratoriji i razmnožavaju. Neka od njihovih piva odleže u starim vinskim buradima, a na ovom putovanju ćete moći da probate jedno od njih. Nekoliko poznatih kuvara, kao što su Jorg Zupan i Janez Bratovž, uparuju ih uz hranu. U gostionici Pri podkvi ćete moći da uparite pivo sa svinjskim pljeskavicama. Više o Beer way-u možete saznati na njihovoj zvaničnoj veb stranici.

Klimatske promene na Maldivima – raj koji nestaje pred našim očima

eko turizam

Rajske plaže i koralni grebeni sa egzotičnim morskim svetom – Maldivi su jedna od najpoželjnijih destinacija brojnih turista. Smešteni u Indijskom okeanu i sačinjeni od 1192 koralna ostrva, Maldivi su takođe i zemlja sa najnižom prosečnom nadmorskom visinom na svetu. Najviša prirodna tačka je samo 2,4 metra nadmorske visine. Danas je voda jedan od glavnih problema Maldiva – nedostatak pijaće vode ali i poplave tokom kišne sezone. I verovatno će se ta situacija pogoršati sa sve težim klimatskim promenama koje se već dešavaju. Dok se severna ostrva suočavaju sa nedostatkom vode za piće tokom sušne sezone, većina južnih ostrva se suočava sa drugačijim problemom – poplavama. Program Ujedinjenih nacija za razvoj uz podršku Zelenog klimatskog fonda podržava Vladu Maldiva, kako bi osigurao da najugroženija ostrva imaju pristup pijaćoj vodi tokom cele godine i da mogu sama da se izbore sa poplavama. Skoro polovina njenog stanovništva živi u Maleu, glavnom gradu ostrva, na manje od 1,4 kvadratna kilometra.

Ostatak stanovništva naseljava 186 malih, raštrkanih ostrva. Maldivci su vekovima živeli od ribarstva i prerade kokosa. Ni na jednom od ostrva nema reka ili potoka. Osim Malea i nekolicine drugih ostrva, većina ostrva se oslanja na kišnicu koju koriste kao vodu za piće. Ostrva pogođena poplavama i nedostatkom vode za piće dobijaju pomoć koja stiže sa glavnog ostrva Male. Troškovi transporta su visoki zbog raštrkane geografije Maldiva koja se prostire na vise hiljada kilometara. Ovo čini pomoć veoma skupom za vladu koja se već godinama bori sa ovim problemom koji je sve veći. Očekuje se da će klimatske promene doneti jače oluje i duže periode bez padavina a to je već realnost na Maldivima gde je klima postala toliko nepredvidiva da kišna i sušna sezona skoro vise i ne postoje. Porast temperature okeana imali su razorne efekte na koralne grebene, utičući na turizam i ribarstvo, što je kritično za život većine stanovnika Maldiva.

Oštećeni grebeni takođe funkcionišu manje efikasno kao prva linija odbrane od naleta mora i poplava. Sve do devedesetih Maldivci su koristili podzemnu vodu za piće. Ali tokom protekle decenije, podzemne vode većine ostrva su kontaminirane. Bunari I kolektori slatke vode većine ostrva bili su teško pogođeni cunamijem 2004. godine i loše planiranom urbanizacijom. Kao rezultat toga, danas su kišnica, zajedno sa vodom proizvedenom desalinizacijom i skupom flaširanom vodom, jedine opcije za vodu za piće. U proteklih deset godina, Nacionalni centar za upravljanje katastrofama u Maleu morao je da pošalje hitne pošiljke vode na oko polovinu od 186 naseljenih ostrva tokom sušne sezone. To je skupo rešenje koje ponekad može da potraje i vise od dve nedelje zbog velike udaljenosti ostrva. Većina domaćinstava ima po jedan rezervoar za vodu i puni ga sakupljanjem kiše sa svojih krovova.

Veće porodice mogu imati čak 2 ili 3 rezervoara, jer im jedan nije dovoljan da prežive sušnu sezonu. Kada se vodosnabdevanje završi, domaćinstva se snalaze tako što se zadužuju od komšija, kupuju flaširanu vodu ili dobijaju pomoć sa glavnog ostrva Male. Mnogobrojni hoteli grade svoje sisteme za desalinizaciju i koriste sve manje plastike i flaširanu vodu ali potrebno je više ovakvih dobrih praksi jer klimatske promene predstavljaju sve veći problem za Maldive – raj koji nestaje pred našim očima.

EKO – poljoprivreda, od agro turizma do održivog razvoja

eko turizam

Savremeni način poljoprivredne proizvodnje doveo je do iscrpljivanja ali i značajnog zagađenja zemljišta. Smanjena je produktivnost, a povećani su troškovi proizvodnje. U seoskim sredinama Srbije intenzitet poljoprivredne proizvodnje se smanjuje, pre svega jer nema dovoljno radne snage a zbog odlaska mladih seosko stanovništvo je sve starije. Izlaz iz ovih problema ruralnog stanovništva nalazi se u preorjentisanju na održivi način poljoprivredne proizvodnje.

Ali šta je zapravo održiva poljoprivreda?

U Rio de Ženeiru, 1992. god. na konferenciji Ujedinjenih Nacija o održivoj sredini i razvoju u Agendi 21 Održiva poljoprivreda definisana je kao deo ukupnog održivog razvoja. Sam naziv održiva poljoprivreda(sustainable agriculture) potiče od latinske reči sustinere (sus – ispod, tenere – držati) i označava održivost tokom dužeg vremenskog perioda.

Način proizvodnje koji objedinjuje kako ekonomske, tako i ekološke elemente uz brigu za zdravlje ljudi jeste osnova održive poljoprivrede. Održiva poljoprivreda se sastoji iz više načina poljoprivredne proizvodnje koji čuvaju životnu sredinu i prirodne resurse, imaju veću produktivnost pa zadovoljavaju potrebu ljudi za hranom, unapređuju kvalitet života poljoprivrednika, lokalne zajednice i celokupnog društva.

Kako da ostvarimo održivost poljoprivrede?

-Prilikom sadnje useva treba birati sorte biljaka, koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima kako bi bile što otpornije. Jedna od važnijih stavki je i smanjiti korišćenje pesticida i gajiti culture na organski način.

-Obogatiti zemljište hranljivim materijama na prirodan način je imperative kada je održiva proizvodnja u pitanju, agrotehničke mere moramo prilagoditi tipu zemljišta ali I samoj vrsti biljke koju želimo da gajimo.

Jedna od lekcija broj jedan održive poljoprivrede je I rotacija useva kao najmoćnija tehnika organske proizvodnje. Pri korišćenju mehanizacije trebamo imati u vidu da poljoprivredne mašine koje manje koriste goriva osim boljitka našem budžetu podržavaju I smanjenje zagađenja životne sredine.

Vrlo je bitno da osim poljoprivrednih kultura koje gajimo čuvamo I šume ali I pravimo nove zasade jer na taj način osim vazduha čuvamo I samo zemljište od erozije.

U stočarstvu je bitno da stoka bude u što prirodnijim uslovima kako bi povećala vitalnost I otpornost na bolesti a samim tim I smanjiti unos antibiotika. Upotreba stajnjaka za đubrenje I prihranu njiva je vrlo važna stavka održive poljoprivrede. Održivom poljoprivredom I organskom proizvodnjom smanjujemo zagađenje životne sredine a povećavamo bezbednost I kvalitet hrane kao I njenu konkurentnost na tržištu.

Zelena – održiva arhitektura

eko turizam

Većina nas pojam „zelena arhitektura“ shvata samo kao simbiozu između arhitekture i ozelenjavanje. Ipak, to je manje bitan aspekat zelene arhitekture.

Neke od prednosti zelene arhitekture su što je ona održiva I ekološka, ali svakako najznačajnija prednost zelene arhitekture u odnosu na dosadašnje načine gradnje je u tome što je ona energetski štedljiva. Izolacija prostora dovodi do značajnih ušteda energije I smanjenja gubitka toplote. Osim same izolacije stana, vrlo je bitno da stavimo akcenat I na položaje I projektovanje prozora I otvora. Potrebno je omogućiti određenoj količini sunčeve energije u obliku sunčevih zraka da uđe u sobu kroz staklo. Leti ne bi smelo da dodje do nagomilane toplote u sobi a zimi dobro projektovana izolacija, otvori I prozori doprinose smanjenju toplotne energije.

Od 2021. godine, sve države članice EU su se obavezale, da sve nove zgrade budu izgrađene kao takozvane zgrade skoro nulte energije, što je regulisano direktivom o zgradama iz 2010. godine. Razlog tome je, što se oko 40% ukupne energije u industrijskim zemljama, gubi za hlađenje i grejanje zgrada. Srbija treba da usvaja dobre primere u zelenoj arhitekturi I brzim tempom menja načine gradnje I projektovanja.

Pojam ,,pasivne kuće,, postaje standard kome Srbija treba da teži. Pasivne ili pametne kuće su energetski samodovoljne jer se napajaju energijom pomoću sistema solarnih ploča, geotermalne energije ili redje energijom vetra.

Prema kriterijumima za sertifikaciju, instituta za pasivnu kuću Darmstadt u Nemačkoj, pasivna kuća ne sme nadmašiti godišnju potrebu za grejanjem od 15 kilovat časova po kvadratnom metru. To znači da bi pasivna kuća trebalo da radi bez dodatnih i klasičnih sistema grejanja. Ventilacija takođe igra važnu ulogu. Da bi se ograničili gubici toplote u ventilaciji, u pasivnoj kući se instalira proverena ventilacija za prostor sa povratom toplote. Orijentacija zgrade je takođe izuzetno bitna. Pasivna kuća uvek treba da bude okrenuta ka jugu kako bi u potpunosti iskoristila sunčevu energiju.

Šta znači zelena arhitektura za Srbiju?

Većinu potrošnje energije u Srbiji čine fosilna goriva, koja imaju vrlo negativan uticaj na životnu sredinu. Na prvom mestu, Srbija mora da se koncentriše na obnovljive energije, jer 29,3% potrošnje energije u Srbiji otpada na sektor domaćinstava, koji je relativno visok. Potrošnja energije takođe igra važnu ulogu u ovom pogledu. Obnovljivi izvori energije iz vetra su obično skupi, generišu malo energije, a takođe bi bili skupi za uvoz i transport iz inostranstva. Srbija ima par velikih hidro elektrana ali mini hidro elektrane svakako nisu preporučljive, jer one negativno utiču na prirodu i celokupno na životnu sredinu. Pametna opcija je fokusiranje na solarnu energiju. Ona je jeftina, profitabilna, i što je najvažnije, sigurno dostupna. Sistemi solarnih ploča se mogu instalirati gotovo bilo gde i danas se mogu estetski prilagoditi zgradi. Što se tiče samih materijala koje koristimo moramo imati u vidu da je beton, koji se u Srbiji najčešće koristi zapravo ekološki vrlo štetan material, jer se tokom njegove proizvodnje i nabavke stvara mnogo emisija CO₂. Transport betona je takodje skup i uključuje veliku potrošnju goriva.

Dobra zamena bi bilo drvo kao građevinski materijal. Ovaj građevinski materijal ima dugu tradiciju u srpskoj kulturi I široko je dostupno potrošačima. Drvo tokom svog života upija emisiju CO₂, jeftinije je i ima vrlo niske emisije ugljen dioksida.

Tema „zelene arhitekture“ polako zauzima značajno mesto u Srbiji i treba je prilagoditi i uvesti u obrazovnom sektoru. U zemljama poput Nemačke, moduli za energetsko unapredjenje zgrada već se nude tokom studija arhitekture. Ovo takođe mora biti primer izučavanja arhitekture u Srbiji.

Ove i druge mere garantuju znatnu uštedu gubitaka energije, a time i troškova grejanja i hlađenja stanova u Srbiji. Potrošnja energije u sektoru privatnih domaćinstava, koja bi se smanjila za 29,3% na 20%, bi bila povoljna za srpsku ekonomiju. Pored toga, pomenute mere osiguravaju znatno niže zagađenje vazduha i pružaju odlučujuću podršku životnoj sredini.

Nacionalni Park Tara – od posmatranja medveda do aktivnog turizma

eko turizam

Zbog nemogućnosti odlaska van zemlje ovog leta, i obilaska brojnih turističkih destinacija na koje su navikli proteklih godina, gradjani su se opredelili za otkrivanje Srbije i njenih prirodnih lepota. Redovi su se stvarali ispred turističkih atrakcija, tvrdjava, pa čak i manastira. Jedno od najposećenijih mesta je i Nacionalni Park Tara. Turisti su pravili redove ispred najpopularnijeg vidikovca Banjska Stena kako bi imali priliku da naprave fotografiju kojom bi se pohvalili na društvenim mrežama. Ali osim dobro poznatog vidikovca Nacionalni Park Tara nudi mnogo više, od posmatranja medveda i retkih vrsta ptica do aktivnog turizma.

Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je organizovani lov i ribolov, šetnji po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini. Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dodje do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored drvenog panoa-skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Na području planine Tare nalazi se nekoliko veštačkih jezera. Jezero Perućac i Zaovine su ovog leta bile ,,srpsko more,, i veliki broj posetilaca je uživao u kupanju i aktivnostima na vodi, ali većina njih ne zna da su zapravo ova dva jezera povezana velikim tunelima visokim i više od 600 metara. Radi se o reverzibilnoj hidro-elektrani. Tokom visokih vodostaja i pri smanjenoj energetskoj potrošnji voda iz Perućačkog jezera se pumpama i kroz tunele izbacuje na jezero Zaovine. Pri niskim vodostajima i u špicevima potrošnje električne energije ova voda se vraća, koristeći prirodni pad i služi za pokretanje turbina. Osim Zaovina i Perućca, tu su i manja jezera Spajići, Osoje i Kruščica.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinističkih sportova. Zbog sve većeg broja turista koje posećuju park sve je više djubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Nove okolnosti su dovele do toga da smo fokusirani na naša prirodna blaga i lepote, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo, i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka, tako što ćemo uvek razmišljati o tome da djubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.

Jedno od najlepših jezera Evrope nalazi se u Srbiji

eko turizam

Jezero Perućac – jedno od najlepših jezera Evrope nalazi se na krajnjem zapadu Srbije, a činjenica da je veštačkog porekla ne umanjuje njegovu lepotu. Mistični predeli i neverovatna priroda Nacionalnog parka Tare, kao i reke Drine čine jedinstvenu celinu sakrivenu jednim od najvećih kanjona na svetu.

Najveći deo jezera se nalazi u kanjonu reke Drine koji počinje 7 km od brane hidroelektrane „Bajina Bašta“. Najduži, odnosno kanjonski deo jezera okružuje izrazito strma obala oivičena kamenim liticama koji vertikalno poniru u vodu. Sredina jezera predstavlja granicu između Srbije i Republike Srpske. Kako je domaći turizam sve popularnije, sve veći broj turista ima prilike da otkrije lepotu ovog dela Srbije. Tim portala ,,Tajne putnika,, imao je priliku da zabeleži nestvarne kadrove i lepote jezera Perućac.

Eko turizam kao šansa ali i realnost u 2021. godini

eko turizam

Od 50 miliona turista na godišnjem nivou 1950. do 1,5 milijardi medjunarodnih turista 2019. godine, svetski turizam je doživeo ekspanziju. Od privilegije malog broja bogatih sredinom 20. veka do masovnog turizma, low-cost avio kompanija i jeftinih aranžmana gde se podrazumeva da više puta godišnje prelazimo granice i putujemo zbog posla ili zabave. Medjutim, sve se to naglo promenilo 2020. godine i usledila je velika kriza globalnog turizma. Pandemija korona virusa dovela je do značajnog pada svetskog turizma koji iznosi i preko 80% u odnosu na rekordnu 2019. godinu.

Veliki broj turista poslednjih godina ostavio je trag na turističke destinacije, i mnoga mesta su osetila negativni uticaj masovnog turizma. Gradske vlasti Venecije, Amsterdama i Barselone su počeli sa ograničavanjem broja turista koji mogu da ih posete. Kruzeri na Mediteranu i na Karibima ugrožavali su morski svet i ekologiju velikog broja turističkih destinacija. Već se tada govorilo o potrebi za jednim resetom svetskog turizma i održivim putovanjima. Pandemija 2020. godine samo je ubrzala ovaj proces. Posle godinu dana pandemije koja je uticala na sve aspekte naših života, jedna od tema koja se sama po sebi nameće u 2021. godini je kako će izgledati putovanja u narednom periodu.

Posle dugog perioda izolovanosti i rada od kuće došlo je do značajnog porasta posete nacionalnih parkova. Redovi za slikanje ispred vodopada i vidikovaca kao i aktivnosti na otvorenom zamenili su trend posete velikih gradova, muzeja i koncerata. Eko turizam koji je beležio blagi porast poslednjih godina sada je nova šansa koja može spasiti turizam u post-kovid eri. Ono što je nekada bilo samo potencijal ali i nada brojnih ekoloških organizacija danas je realnost. Ali šta je zapravo eko turizam i šta podrazumeva? Kontaktirali smo Maju Lunić, predstavnicu turističke organizacije Nemačke, države koja već decenijama promoviše eko turizam, kako bi nam približili i pojasnili pojam održivog turizma:

Održivost je jedna od ključnih vrednosti koju promoviše Turistička organizacija Nemačke. Nemačka broji 16 nacionalnih parkova, 16 UNESCO-vih rezervata biosfere, 104 parka prirode – a sve su to lokacije koje su od naročitog značaja za ekološki turizam napominje nam Maja Lunić, PR menadžer nacionalne turističke organizacije Nemačke. Interesantna činjenica je da nedavna istraživanja pokazuju da postoji uzročno-posledična veza između epidemije korona virusa i zainteresovanosti za održivi i eko turizam. Već sada postoje ozbiljne indikacije koje govore u prilog činjenici da će budući putnici imati snažniji fokus na sigurnost prilikom putovanja, kao i da raste zainteresovanost za ekološka i održiva putovanja. Navike, potrebe i ponašanje turista neprekidno se, u zavisnosti od situacije, menjaju i na nama je da prepoznamo te potrebe i da ponudimo sadržaj koji je u skladu sa njima.

U daljem razgovoru Maja Lunić nam napominje da su oni fokusirani na promociju ekološkog turizma, i to rade kroz mnoge projekte i kampanje,a jedna od njih je i sekcija Feel Good na zvaničnom sajtu. Nedavno objavljen ,,Sustainable Development Report,, koji dokumentuje pomak koji pojedinačne zemlje prave ka dostizanju cilja u održivosti, pokazuje da je Nemačka na petom mestu od ukupno 166 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Stoga ne čudi, na primer, da je Nemačka percipirana kao zemlja koja bi najbolje reagovala na klimatske promene. Statistike takođe pokazuju da su nemački turisti generalno zainteresovani za ekološki odgovorna putovanja, kao i da je ekološka svest u Nemačkoj na zavidnom nivou a ulažu se i veliki napori ka očuvanju zdrave životne sredine.

Od početka krize koja je izazvana korona virusom, turistička industrija globalno je pod značajnim pritiskom – istraživanja pokazuju da su ekološki osvešćeni odmori u prirodi, ruralnim i manje naseljenim predelima ono što u ovim okolnostima u velikoj meri privlači turiste. Nemačka nudi izuzetan broj opcija koje ispunjavaju očekivanja koja je iznenada nametnula epidemiološla situacija. Razgranata mreža od preko 200.000 kilometara šetačkih staza koje osim uživanja u prirodi pružaju priliku da uživate i u lokalnoj tradiciji, kulinarstvu i gostoprimstvu – a da se pri svemu tome ni jednog trentuka ne osećate izgubljeno jer su sve staze jasno i precizno obeležene je jedna od glavnih odlika uspešnog eko turizma. Ova vrsta iskustva istovremeno pruža priliku da budemo odgovorni prema sebi, prema drugima i prema prirodi.

A kakva su iskustva u ekološkom turizmu u Srbiji pitali smo predstavnike domaćih turističkih organizacija. Iz turističke organizacije Kladova napominju nam da je već ove godine zabeležen porast zainteresovanosti turista za ovaj oblik putovanja. Kao destinacija sa velikim brojem prirodnih atrakcija ali i jedinim geo parkom u Srbiji – Nacionalnim parkom Djerdap, ovaj deo Srbije je idealno polazište za priču o uspešnoj transformaciji srpskog turizma.

Destinacija koju nam preporučuju iz turističke organizacije Kladova je Miroč I Petrovo selo koje je jedna zaštićena eko-celina koja sadrži veliki broj obeleženih pešačkih staza pogodne za sve uzraste, a za one sa malo vise avanturističkog duha tu su brojne pećine ali i jedna od najlepših prirodnih atrakcija istočne srbije – vodopad Blederije.

Na kraju razgovora, njihov zaključak je da Srbija ima značajan potencijal za razvoj eko turizma i da je sve veći broj ljudi zainteresovano u ulaganje u ovu granu turizma, ali i da su potrebni konkretni projekti kao i saradnja sa državama Evropske Unije koje imaju značajan benefit i profit koji donosi eko turizam.