Nacionalni park Tara je već svima poznat kao mesto najlepših vidikovaca u Srbiji. Zadnjih godina je sve popularnija i kao centar aktivnog turizma. Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je šetnja po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini.

Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dođe do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored panoa skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Osim jedinstvenog staništa mrkog medveda, Nacionalni Park je dom reliktne i endemske vrste četinara – Pančićeve omorike koja se smatra za ,,živi fosil,, evropske i balkanske flore. Omorika uživa status zaštićene prirodne retkosti naše flore i zakonom je zabranjena njena seča. Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem ledenog doba, omorika je jedino utočište našla u srednjem toku Drine, i danas se najveći deo njene populacije nalazi u okvirima Nacionalnog parka Tara. Iako je nema u velikom broju, lako ćete je primetiti u odnosu na ostale četinare po malo tamnijoj boji i po užoj krošnji.

Aktivni turizam je sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, a Nacionalni park Tara je idealno mesto za posetioce sa viškom adrenalina. Osim vožnje kajaka Drinom, istraživanja kanjona sa vodičima, najpopularnija aktivnost u parku je alpinizam, odnosno penjane i spuštanje po strmim stenama i liticama kojima Tara zbog svog geološkog sastava obiluje.

Pored već poznatih vidikovaca Banjske stene, Bilješke stene i Crnjeskova, jedan od najlepših vidikovaca koje trebate posetiti je Sokolarica. Ovaj vidikovac u stvari sačinjava nekoliko manjih povezanih vidikovaca na nadmorskoj visini od 990 metara, a nalazi se iznad klisure Rače. Rezervat se odlikuje velikim bogastvom živog sveta, a najveće vrednosti su prašuma brdske bukve i čiste šume oraha u donjim delovima, dok se na višim kotama javljaju crni bor, smrča, jela, kleka i druge vrste. Ovo područje je stanište mrkog medveda i na stazi do vidikovca možete primetiti postavljenu bodljikavu žicu koja služi za prikupljanje materijala za genetske analize.

Osim bogate prirode, Tara je i mesto jednog od najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije – srednjevekovnog manastira Rača. Hram Vaznesenja Hristovog smešten je u selu Rača u podnožju planine Tara. Po predanju manastir je u drugoj polovini 13. veka podigao kralj Dragutin. U toku svoje burne istorije, dva puta je rušen do temelja, da bi današnju fizionomiju dobio 1835. godine. Po padu srednjevekovne srpske države bio je centar pismenosti i prepisivačke književnosti negujući poznatu ,,Račansku prepisivačku školu,, Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano ,,Miroslavljevo Jevandjelje,, najstarija srpska knjiga pisana u 12. veku. Interesantno je i da je u ovom manastiru službovao i Patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinizma. Zbog sve većeg broja turista koji posećuju park sve je više đubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Sve više otkrivamo prirodna blaga naše zemlje, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka tako što ćemo uvek razmišljati o tome da đubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.