Kako su internet platforme promenile naše živote – da li imamo više koristi ili problema od njihove upotrebe?

Internet platforme i društvene mreže su sastavni deo naše svakodnevice a svetska pandemija iz 2020. godine koja i dalje traje je dovela do toga da sve više koristimo internet. Naše poslove prebacujemo na online platforme, kupujemo preko interneta, upoznajemo se preko društvenih mreža… Ceo naš život se danas kreće oko velikog broja platformi koje želimo ili moramo da koristimo. Internet nam pruža mogućnost da učimo i napredujemo ali je takođe i prostor koji sa sobom nosi brojne opasnosti po naš lični i profesionalni život. Kako bi razrešili nedoumice o mogućim štetnim uticajima internet platformi kontaktirali smo svetskog stručnjaka u oblasti zaštite podataka Daphnee Iglesias i postavili joj pitanja na ovu vrlo aktuelnu temu.

Kako možemo da zaštitimo sadržaj koji objavljujemo na internet platformama?

Jedan od problema današnjeg društva je što nemamo digitalnu pismenost, ne učimo u školi kako da zaštitimo svoje podatke na mreži. Ljudi moraju da shvate da što manje informacija objavljuju na internetu više su zaštićeniji. Što više podataka date o sebi, internet platforme će imati pristup većem broju detalja o vašoj ličnosti, i ne govorimo o tome da neko želi da zna gde živite ili broj vašeg pasoša, već je više reč o tome da će znati kako koristite internet i stoga mogu da vam prodaju I reklamiraju više usluga bez vašeg pristanka. Ali, sa druge strane, što više podataka objavite na internet platformama to ste ranjiviji I u odnosu na internet kriminalce, a to su ljudi koji zapravo mogu da hakuju i iskoriste vaše informacije, poput adrese i ličnih podataka, da vas uhode i ucenjuju. Kada se odlučite da koristite usluge internet platformi trebalo bi da unesete što je manje informacija moguće, samo koliko se od internet platforme zahteva da bi usluge bile moguće. Svaka platforma ima minimalni unos informacija koji je dovoljan za funkcionisanje usluga i sistema.

Takođe, bitno je da imamo jake lozinke, ne možemo uvek da koristimo istu lozinku za svaku platformu. Ako ste osoba koja dosta koristi platforme za svoj posao i posebno ako dosta putujete, koristite računar na različitim lokacijama, preporučila bih vam da koristite VPN, sa VPN-om ste povezani na mrežu koja nije deo vaše zemlje i ljudi ne mogu da uđu u trag gde ste ili šta radite na internetu. VPN je virtuelna privatna mreža i u osnovi imitira mrežu van mesta gde se vi nalazite. VPN radi na nivou internet protokola. Svaka zemlja ima protokol koji joj je dodeljen, svaki protokol ima svoj broj i kada koristite VPN, u suštini govorite svom računaru da se ne povezuje na broj protokola koji je dodeljen za vašu državu, već da se povezuje na brojeve protokola u nekoj drugoj zemlji . Ali da biste koristili VPN, zaista vam je potrebna dobra veza i što kvalitetnija oprema. Takođe je dobra ideja da koristite VPN kada putujete u vise različitih zemalja i da koristite samo vašu mrežu, a ne lokalne otvorene mreže da biste sprečili moguću invaziju na vaš računar i podatke.

Veoma je važno da ako koristimo mnogo aplikacija moramo da budemo sigurni da su naše aplikacije uvek ažurirane, ali pre svega je najbitnije koristiti zdrav razum i ne objavljivati sve stvari koje se dešavaju u našim životima, jer ponekad jedan običan post može postati vrlo brzo viralan i ne znate kako to može da utiče na vaš lični ili profesionalni život.

Na koji način internet platforme prave neku vrstu mape svega što pretražujemo na mreži, šta kupujemo, gledamo…da li trebamo da brinemo o tome?

Ljudi moraju da shvate da internet platforme prikupljaju naše podatke, ali to nije na tako ličnom nivou kao što obično mislimo. Oni nas vide kao broj, kao korisnika koji se kreće kroz mrežu i obično koriste kategorizaciju podataka o tome šta kupujemo I pretražujemo. Ne karakterišu nas kao stvarne osobe, već samo kao brojeve i skup podataka, informacije koje mogu da koriste I prodaju oglašivačima, jer platforme u svojoj osnovi nisu društvene mreže već su kompleksan alat za oglašavanje, tako zarađuju, oni prodaju i prosleđuju informacije koje im mi dajemo besplatno da bi koristili platforme. Ti oglašivači mogu biti malo lokalno preduzeće, pekara u vašoj ulici ili velika međunarodna kompanija koja želi da zna kako ljudi koriste njihov proizvod, šta kupuju ili šta izbegavaju. Dakle, transakcije su između platformi i drugih kompanija. Kao korisnici mi to dozvoljavamo I dajemo im saglasnost pre nego što počnemo da koristimo platformu i njene usluge, dozvoljavamo im da prikupe naše podatke i da ih dele sa bilo kojim drugim kompanijama sa kojima imaju posla. Čak i ako ne pročitate uslove i kliknete na OK, vi ste pristali, možda i nesvesno da delite vaše podatke sa internet platformom koju koristite. Ako to ne dozvolite, nećete moći da koristite platformu. Ili imate pun pristup usluzi ili uopšte nemate pristup. Danas imamo ideju da internet platforme mapiraju sve što radimo zbog nadzora…Ono što društvene mreže rade u svrhu korišćenja naših podataka možda nije plemenito ali danas je granica između onoga što bi trebalo da im dozvolimo a šta ne veoma nejasna.

Vrlo je bitno da znamo nešto vise o GDPR zakonima. To je zapravo opšta uredba o zaštiti podataka, o privatnosti i bezbednosti korisnika koju je donela Evropska Unija, na snazi je od 2018. Godine kako bi se obezbedila poverljivost, pravičnost, transparentnost i odgovornost tokom obrade ličnih podataka. Iako je razvijena imajući u vidu šta se dešava unutar Unije, ona je primenljiva i u organizacijama širom sveta, ako prikupljaju podatke o stanovnicima EU. Kazne za prekršaje mogu dostići milionske iznose.

Internet pamti sve? Svaka slika, objava na društvenim mrežama, sadržaj koji objavljujemo je zauvek na internetu i može nam praviti probleme, u privatnom ili profesionalnom životu. Da li je to tačno i šta možemo da uradimo povodom toga ako želimo da izbrišemo neki sadržaj koji smo podelili?

Ne bih rekla da internet pamti, ali informacije i podaci definitivno tamo ostaju. Postoji zanimljiva konstatacija o milenijalcima – da je to poslednja generacija koja nema ništa što može da ih kompromituje na internetu jer kada su milenijalci došli na mrežu, tada još nije bilo društvenih medija i platformi sličnih modernom načinu korišćenja interneta. Internet ne pamti vaše postove na način gde vam kaže: ,,hej znam šta ste objavljivali prošle godine,, ali vaši podaci i postovi ostaju na mreži, i ako nisu na na nivou platforme, definitivno mogu da budu u okviru ,,dark web-a,,. To može biti i na nekom drugom nivou, na nekom forumu, ljudi mogu da unovče te podatke ili da ih koriste za trgovinu. Imam par primera na ovu temu. Određeni građanin Austrije, nakon izdržavanja zakonske kazne nije mogao da nađe posao jer svaki put kada ukuca svoje ime na Guglu prvi rezultat koji se pojavi je njegov krivični dosije i kazna. Zato je tužio Gugl I zahtevao da ukloni i izbriše te informacije. Gugl je odgovorio da je njihova misija da sve informacije širom sveta budu dostupne njihovim korisnicima. Nakon nekoliko godina Evropski Sud Pravde je napravio presedan u ovom slučaju i doneo odluku da ako su informacije previše lične i ako mogu da izazovu poniženje korisnika, te informacije mogu da se izbrišu sa pretraživača Google. To je razlog zašto danas kada nešto guglate u Evropskoj Uniji, u dnu stranice možete pročitati da se neke informacije mogu izostaviti. Međutim to nije slučaj u ostatku sveta. EU je najkomplikovaniji prostor za rad internet platformi, ali one i dalje moraju da budu prisutne na tom tržištu jer im je to ekonomski vrlo isplativo. Moj drugi primer je iz Brazila, porodična proslava Bar Micve jednog maloletnika postavljena je na Youtube. Ovaj video je postao veoma viralan i dečak je počeo da dobija pretnje, ljudi su se rugali njemu i njegovoj porodici. Posle nekog vremena video je nestao sa platforme, ali mnogo ljudi je već napravilo kopiju video snimka, tako da svaki put kada porodica maloletnika uspe da skine video sa platforme, ubrzo se pojavi nova kopija. Njegova porodica je tužila Gugl i zahtevala da ukloni video sa Youtube-a, a Gugl je to odbio. Posle par godina sud u Brazilu odlučio je da se snimak mora ukloniti jer je u pitanju korisnik koji je u momentu objavljivanja snimka bio maloletnik. Gugl je uklonio i obrisao snimak sa Youtube-a nakon odluke suda u Brazilu. Pre 3 godine taj video se ponovo pojavio na platformi i odjednom su svi brazilski portali i korisnici ponovo komentarisali ovu osobu i njegovu porodicu.Očigledno zato što više nije maloletan, nema razloga da video ne bude na mreži, ali to ga je toliko pogodilo da je napustio zemlju sa svojom porodicom.

Naizgled tako beznačajna stvar, objava na društvenoj mreži ili video na Youtube-u može da izazove veliki problem privatnom ili profesionalnom životu. U ekstremnim slučajevima vaši podaci mogu da budu I na takozvanom Dark web-u. Dark web i deep web su sektori mreže koje ljudi koriste za kriminalne aktivnosti. To je deo strukture interneta. Zamislite to kao podzemni nivo interneta, do njega možete doći samo preko određenog alata, a taj alat je internet protokol koji vas može odvesti tamo. To je oduvek postojalo, od početka interneta svi ovi prostori su bili jednaki. U početku je internet bio mesto gde je svako mogao slobodno objavljivati sve što želi bez posledica. Međutim mnogi korisnici dark web-a danas napuštaju ove prostore i počinju da koriste klasične internet platforme koje su deo naše svakodnevne upotrebe. Oni rade iste stvari kao što su radili prikriveno, ali sada koriste legalne platforme kako bi to legitimisalo njihove postupke

Oni nas prisluškuju? Poslednjih godina pametni uređaji snimaju naš govor, da li možemo to da sprečimo i šta oni rade sa svim tim informacijama?

Pametni uređaji kao što su pametni usisivač, smart tv ili frižider, konstantno šalju informacije svojim proizvođačima, kako bi unapredili svoje usluge, ažurirali programe itd. Sve što im kažete I tražite od njih biće analizirano kao podatak I to može biti korisno za njih da poboljšaju svoje proizvode. Bilo je I slučajeva da su proizvođači i ljudi koji obrađuju podatke koje im uređaji šalju primetili zvuk nasilja u porodici na snimcima. U tim konkretnim slučajevima kompanije nisu davale te podatke policiji i to nam govori da su te kompanije tu samo da zarade novac, nemaju društvenu odgovornost, nemaju etiku u onome što rade. Na kraju samo žele da poboljšaju svoje uređaje i da prodaju više.

Mi dajemo saglasnost našim pametnim telefonima da mogu da koriste mikrofone za snimanje, tako da oni poslednjih godina koriste tu saglasnost i prave personalizovane reklame i predloge na osnovu onoga što pričamo, ali to ne možemo smatrati činom špijunaže jer mi dajemo pristanak na uslove korišćenja same platforme.

Jagodina – grad kulture i turizma

destinacije

Smešten u centralnom delu Srbije, administrativni centar Pomoravskog okruga , grad Jagodina može da se pohvali odličnom infrastrukturom, privrednim potencijalima, kulturnim manifestacijama ali i brojnim turističkim atrakcijama . Bogatu turističku ponudu čine jedinstveni muzeji, prvi srpski akva park, zoo vrt, brojni restorani, vinarije, moderni šoping centri… Ali čini se da je najznačajnija gostoljubivost njenih meštana, koja doprinosi tome da se svaki gost u Jagodini
brzo oseti kao da je kod svoje kuće. Sa ubrzanim razvojem grada razvijala se i privreda, pa Jagodina danas može da se pohvali i brojnim domaćim i stranim fabrikama koje se nalaze na njenoj teritoriji. Čini se da su reči čuvenog srpskog komediografa Branislava Nušića bile potpuno tačne kada je centar Pomoravskog okruga u pitanju i da nije bez
razloga njegov junak, Jovanča Micić izgovorio onu čuvenu : “Ceo svet obiđoh, ali kao Jagodinu nigde ne nađoh!”

Na teritoriji koju danas obuhvata grad Jagodina, još u praistorijsko doba strujao je život o čemu svedoče mnogi arheološki nalazi koji se čuvaju u Zavičajnom muzeju. Zavičajni muzej je izrastao u značajnu kulturnu instituciju u gradu i šire koja prikuplja na desetine hiljada vrednih predmeta prirodnjačkog, arheološkog, istorijskog, etnološkog i umetničkog karaktera. Među eksponatima se posebno ističu retki praistorijski fosili, arheološki nalazi iz srednjevekovnog perioda ali i građa iz Prve srpske fabrike stakla, zbirke numizmatike i ordenja, stare i retke knjige. Zavičajni muzej pruža jedinstvenu priliku turistima da na jednom mestu saznaju o vekovnim tokovima života i rada na ovim prostorima.

Muzej naivne i marginalne umetnosti – posebno mesto u kulturnom miljeu Jagodine i spisku objekata spomenika kulture
zauzima Muzej naive. Muzej naive je postao nosilac očuvanja i afirmacije slikara naivaca, ne samo sa ovog područja, već i cele Evrope, a u skorije vreme i sveta. Stalna postavka Muzeja, mnoge monografije, katalozi, veliki broj izložbi u zemlji i inostranstvu ostaće trajna i vredna svedočanstva o likovnom nasleđu Jagodine. Od poznatih imena u Muzeju su izlagali svoje radove Janko Brašić, rodonačelnik Oparićke škole naive, Josip i Ivan Generalić, Ivan Rabuzin, Josip Lacković,
mnogi slikari Kovačićke škole naivne umetnosti i mnogi drugi. Pored Galerije i Muzeja naivne umetnosti, u Jagodini postoji i radi nekoliko privatnih galerija koje daju poseban pečat kulturnom stvaralaštvu grada.

Muzej voštanih figura – u najlepšem delu Jagodine, u sklopu turističko-sportsko-zabavnog kompleksa Potok Đurđevo brdo, 28. aprila 2008. godine otvoren je prvi i jedini Muzej voštanih figura u Srbiji, a šesti u Evropi. Muzej voštanih figura u Jagodini ima preko 30 eksponata, od istorije, crkve, politike, nauke, do kulture i sporta i predstavlja pravi bukvar istorije. U svojoj ponudi Muzej ima i raznovrsne suvenire, koji će vas podsećati na vašu posetu gradu Jagodini i ovoj interesantnoj ustanovi.

Zoološki vrt – otvaranjem prvog zoološkog vrta južno od Beograda, Jagodina je svakako postala jedan od značajnih turističkih centara u Srbiji. Kao i Akva park i Muzej voštanih figura takođe i Zoološki vrt se nalazi u turističko – sportskom kompleksu Jagodine. U njemu se nalazi preko 150 različitih atraktivnih životinja: bengalski tigrovi, lavovi, leopardi, pume, medvedi, lavovi, žirafa, zebre, kamile, kenguri, foke i mnoge druge. Ambijent Zoološkog vrta je prekrasno uređen i prostire se na površini od oko 2 hektara. Uređen je po najvišim svetskim standardima sa obučenim vodičima, pešačkim stazama, klupama za odmor, i velikim površinama pod travom i cvećem.

Gradski park Đurđevo brdo svojim preuređivanjem postao je najposećenije izletište u Jagodini i okolini. To je svojevrsna oaza zelenila i cveća, predviđen je za opuštanje, opremljena klupama za odmor, stazama za šetnju, dečijim zabavnim parkom. Park je u centralnom delu obogaćen prelepom letnjom pozornicom sa amfiteatrom za 1200 posetilaca. Svake godine u periodu od 1.maja. do kraja avgusta na letnjoj pozornici održavaju se kulturne manifestacije, koje su prilagođene svim ukusima. Građani Jagodine su u prilici da na Letnjoj sceni vide kako najslavnija imena srpskog glumišta, tako i najeminentnija imena iz sveta narodne, pop i ozbiljne muzike. Takođe, u okviru Letnje scene održavaju se i predstave za najmlađe gledaoce. Sva događanja na Letnjoj sceni su besplatna. Jagodinski vodopad koji je otvoren 29. juna, prvi je veštački vodopad u Srbiji i spada u red najvećih turističkih atrakcija u regionu. Vodopad je smešten u srcu izletišta Potok, koje pored Akva parka, Zoo vrta i Muzeja voštanih figura, čini sastavni deo jagodinskog turističkog kompleksa.
Visina vodopada je sedam metara, širina 12. Akva park u Jagodini je prvi akva park u Srbiji, koji je otvoren jula 2007.godine u najlepšem delu grada u okviru sportsko turističkog kompleksa. Prostire se na površini od 3,5 hektara. Sadrži sedam bazena za sportske i rekreativne aktivnosti sa vodenim atrakcijama za decu i sistemom tobogana ukupne dužine oko 600 metara. Od toga 6 tobogana je za odrasle, a 3 za mališane. Olimpijski bazen ispunjava sve uslove za održavanje plivačkih i vaterpolo takmičenja po propisima svetske plivačke federacije. Ceo akvapark je osvetljen reflektorima što omogućava održavanje i noćnih sportskih i kulturno-zabavnih manifestacija. U sastavu ovog centra nalazi se i više restorana za pripremu brze hrane, kao i za prodaju sladoleda, sokova i piva.

Verski turizam – osim kulturnog i zabavnog sadržaja, Jagodina je i centar verskog turizma, jer osim više gradskih i seoskih hramova, na teritoriji grada i okoline možete posetiti brojne srednjevekovne manastire. Jedan od najlepših primera Srpsko-Vizantijskog stila gradnje je centralna crkva u Jagodini – Hram posvećen Svetom Petru i Pavlu. U osnovi ima upisan ravnostrani krst. Crkva je teško stradala u drugom svetskom ratu. Prvih dana posle oslobođenja uspelo se da se sve privremeno dovede u red da bi se u njoj moglo služiti. Detaljna obnova, živopisanje i svestrano ulepšavanje doživela je ova
svetinja tek u naše dane.

Vinski turizam – osim proizvodnje voća i vinogradarska proizvodnja na jagodinskoj teritoriji ima dugu tradiciju. Primetan je sve veći broj individualnih proizvođača vina koji su registracijom svojih proizvoda postali prepoznatljivi ne samo u Srbiji već i na svetskom tržištu. Glavni vinski put, koji povezuje najbolje vinarije na teritoriji Jagodine prolazi kroz sela kao što su Vinorača, Međureč i Lozovik.

Više o Jagodini, kulturnim i turističkim atrakcijama, kao i privrednim potencijalima možete pročitati u besplatnoj publikaciji ,,Jagodina – grad kulture, turizma i privrede,,

VIA KELTIKA – Nova kulturna ruta Evrope

kultura

Evropske kulturne rute Saveta Evrope već više od 30 godina doprinose boljoj povezanosti država Evrope i njihovih kulturnih baština. Kulturne rute u isto vreme prikazuju različitosti kulturnih identiteta evropskih naroda ali i njihovo jedinstvo koje se sastoji u neraskidivim istorijskim i geografskim vezama koje doprinose boljoj komunikaciji i interkulturalnom dijalogu. Osim naučno -istraživačkog značaja, kulturne rute Evrope doprinose i jačanju turizma. U vremenima kada turizam beleži značajne gubitke zbog svetske pandemije dolazi do izražaja ideja o povezivanju i izgradnji novih turističkih proizvoda koji će pomoći lokalnim ekonomijama.

Centar za kulturni turizam iz Srbije, zajedno sa više organizacija i institucija širom Evrope pokreće jedinstveni projekat – novu kulturnu rutu – VIA KELTIKA ( Via Celtica ) koja će povezati 8 evropskih država i predstaviti brojne destinacije, muzeje i kulturno -turističke celine koje su posvećene antičkoj keltskoj civilizaciji.

Kelti – antička civilizacija, zaslužna je za polaganje temelja kulture Evrope kakvu danas poznajemo. Brojni evropski gradovi su izgrađeni na temeljima keltskih naseobina. Od nekadašnjeg Singidunuma – današnjeg Beograda, pa sve do obala Atlantika, Kelti su ostavili neizbrisiv civilizacijski trag koji je vidljiv i danas. Via Keltika – ruta kandidat za ovo prestižno obeležje, predstavlja vezu između Srbije i zapadne Evrope, kojom želimo da pokažemo da iako danas govorimo različitim jezicima možemo i dalje da komuniciramo kroz zajedničko kulturno nasleđe.

Centar za kulturni turizam iz Srbije je organizacija – inicijator ovog međunarodnog projekta. U kandidaturi keltske rute centru za kulturni turizam su se pridružile još tri evropske institucije, tako da ukupno 4 organizacija iz različitih evropskih država predstavlja kandidaturu za prestižno evropsko odlikovanje koje će popularizovati kulturni dijalog ali i pomoći turizmu svih destinacija koje se nalaze na samoj ruti.

Tim koji podnosi kandidaturu se sastoji iz sledećih organizacija : Muzej Latenium – jedna od najbitnijih evropskih institucija posvećena izučavanju i prezentaciji Kelta sa sedištem u Švajcarskoj. Turistička organizacija Halštat-a – destinacija koja predstavlja centar keltske kulture u Austriji i centralnoj Evropi. Turistička organizacija Bratislave – sa brojnim keltskim nalazištima oko glavnog grada republike Slovačke. Centar za kulturni turizam – organizacija iz Srbije koja se bavi promocijom kulturne baštine Srbije i kulturnog turizma.

Srbija je u ovoj ruti predstavljena sa tri destinacije u različitim delovima države ( centar, sever i istok ) Nakon Srbije ruta nastavlja dalje ka Mađarskoj, Slovačkoj, Austriji, Nemačkoj, Luksemburgu, Francuskoj i završava na mestu najvećeg nalazišta keltskih artefakata u Švajcarskoj. Ta linearna ruta sa destinacijama koje se nalaze na njoj broji preko 2000 kilometara i predstavlja novi turistički proizvod Evrope koji će popularizovati temu keltske civilizacije ali doprineti i poboljšanju same međunarodne komunikacije kao i turističke ponude. Kako se mnoge destinacije na ruti nalaze u ruralnim delovima Srbije i Evrope, ovaj projekat će doprineti i razvoju ruralnog turizma, izgradnji novih turističkih ponuda, radnih mesta, ponudi lokalnih proizvoda, usluga i transporta, tako da ovaj projekat ima i jednu širu ekonomsku dimenziju. Osim linearne kulturne rute predstavićemo i destinacije koje predstavljaju kulturu Kelta i iz drugih država koje se nalaze u blizini same geografske-linearne rute.

U sledećoj fazi projekta biće predstavljene internet prezentacije kao i digitalne publikacije. Ovaj projekat je bitan i za digitalizaciju kulturne baštine svih regiona koji su na samoj ruti jer će sve destinacije biti trajno digitalizovane i predstavljene evropskoj i svetskoj publici na moderan način. Osim evropskih jezika, svi promotivni materijali će biti dostupni i na kineskom i drugim svetskim jezicima što će doprineti objedinjavanju svih destinacija na ruti u jedinstveni turistički proizvod koji će biti predstavljen turistima širom sveta.

Beograd – glavni grad Srbije, izgrađen na temeljima keltskog Singidunuma

Nacionalni Park Tara – od posmatranja medveda do aktivnog turizma

eko turizam

Zbog nemogućnosti odlaska van zemlje ovog leta, i obilaska brojnih turističkih destinacija na koje su navikli proteklih godina, gradjani su se opredelili za otkrivanje Srbije i njenih prirodnih lepota. Redovi su se stvarali ispred turističkih atrakcija, tvrdjava, pa čak i manastira. Jedno od najposećenijih mesta je i Nacionalni Park Tara. Turisti su pravili redove ispred najpopularnijeg vidikovca Banjska Stena kako bi imali priliku da naprave fotografiju kojom bi se pohvalili na društvenim mrežama. Ali osim dobro poznatog vidikovca Nacionalni Park Tara nudi mnogo više, od posmatranja medveda i retkih vrsta ptica do aktivnog turizma.

Osim već dobro poznatih aktivnosti kao što je organizovani lov i ribolov, šetnji po prelepim šumama i proplancima Tare, sve veći broj domaćih ali i stranih turista se odlučuje za jedinstveni doživljaj – posmatranje medveda u njihovom prirodnom staništu. Nacionalni park Tara je dom najvećeg broja mrkog medveda u Srbiji i trenutno ima izmedju 50 i 60 jedinki ove vrste. Vrlo je redak slučaj da posetioci tokom šetnje ili planinarenja vide medveda, jer su oni inače vrlo sramežljivi i ljude ne vide kao plen već ga se plaše i izbegavaju sukobe. Međutim, susreti se ipak mogu dogoditi. Napadi medveda u našim krajevima su vrlo retki i čovek je u prirodi izložen 400 puta većem riziku od udara groma nego od bliskog susreta sa medvedom. Ukoliko se ipak desi da primetite medveda tokom vašeg odmora na planini dajte medvedu dovoljno prostora da nastavi svoj put, u većini slučajeva on će se brzo povući. Ako vam medved dolazi u susret a nije vas primetio učinite se prepoznatljivim, govorite mirno i polako se povlačite, ali pre svega nemojte bežati jer su medvedi među najbržim šumskim životinjama. Jedini slučaj kada je bežanje opravdano je kada vam je automobil u blizini. Kako bi posetiocima omogućili jedinstven doživljaj posmatranja medveda, Nacionalni Park Tara organizuje specijalne ture sa vodičima. Posle multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku i monitoringu mrkog medveda, rendžeri će vas terenskim vozilima odvesti daleko u šumu. Po izlasku iz vozila pešačite nekoliko stotina metara do čeke gde ćete u potpunom miru čekati pojavljivanje medveda. Morate se naoružati strpljenjem, nekada je potrebno da satima čekate do pojave medveda, a u nekim slučajevima ga nećete ni videti, jer oni su ipak divlje životinje i imaju svoj ritam koji nije u skladu sa organizovanim turizmom. U svakom slučaju, ako i ne dodje do bliskog susreta, uvek možete napraviti fotografiju pored drvenog panoa-skulpture medveda na vidikovcu Banjska Stena i na taj način imati lepu uspomenu na vaš izlet u divljinu.

Osim jedinstvenog staništa mrkog medveda, Nacionalni Park je dom reliktne i endemske vrste četinara – Pančićeve omorike koja se smatra za ,,živi fosil,, evropske i balkanske flore. Omorika uživa status zaštićene prirodne retkosti naše flore i zakonom je zabranjena njena seča. Pre nekoliko desetina miliona godina, u vreme toplog tercijera imala je daleko veći areal. Pred promenama klime, nastupanjem ledenog doba, omorika je jedino utočište našla u srednjem toku Drine, i danas se najveći deo njene populacije nalazi u okvirima Nacionalnog parka Tara. Iako je nema u velikom broju, lako ćete je primetiti u odnosu na ostale četinare po malo tamnijoj boji i po užoj krošnji.

Aktivni turizam je sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, a Nacionalni park Tara je idealno mesto za posetioce sa viškom adrenalina. Osim vožnje kajaka Drinom, istraživanja kanjona sa vodičima, najpopularnija aktivnost u parku je alpinizam, odnosno penjane i spuštanje po strmim stenama i liticama kojima Tara zbog svog geološkog sastava obiluje.

Pored već poznatih vidikovaca Banjske stene, Bilješke stene i Crnjeskova, jedan od najlepših vidikovaca koje trebate posetiti je Sokolarica. Ovaj vidikovac u stvari sačinjava nekoliko manjih povezanih vidikovaca na nadmorskoj visini od 990 metara, a nalazi se iznad klisure Rače. Rezervat se odlikuje velikim bogastvom živog sveta, a najveće vrednosti su prašuma brdske bukve i čiste šume oraha u donjim delovima, dok se na višim kotama javljaju crni bor, smrča, jela, kleka i druge vrste. Ovo područje je stanište mrkog medveda i na stazi do vidikovca možete primetiti postavljenu bodljikavu žicu koja služi za prikupljanje materijala za genetske analize.

Na području planine Tare nalazi se nekoliko veštačkih jezera. Jezero Perućac i Zaovine su ovog leta bile ,,srpsko more,, i veliki broj posetilaca je uživao u kupanju i aktivnostima na vodi, ali većina njih ne zna da su zapravo ova dva jezera povezana velikim tunelima visokim i više od 600 metara. Radi se o reverzibilnoj hidro-elektrani. Tokom visokih vodostaja i pri smanjenoj energetskoj potrošnji voda iz Perućačkog jezera se pumpama i kroz tunele izbacuje na jezero Zaovine. Pri niskim vodostajima i u špicevima potrošnje električne energije ova voda se vraća, koristeći prirodni pad i služi za pokretanje turbina. Osim Zaovina i Perućca, tu su i manja jezera Spajići, Osoje i Kruščica.

Osim bogate prirode, Tara je i mesto jednog od najbitnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije – srednjevekovnog manastira Rača. Hram Vaznesenja Hristovog smešten je u selu Rača u podnožju planine Tara. Po predanju manastir je u drugoj polovini 13. veka podigao kralj Dragutin. U toku svoje burne istorije, dva puta je rušen do temelja, da bi današnju fizionomiju dobio 1835. godine. Po padu srednjevekovne srpske države bio je centar pismenosti i prepisivačke književnosti negujući poznatu ,,Račansku prepisivačku školu,, Za vreme Drugog svetskog rata u manastiru je čuvano ,,Miroslavljevo Jevandjelje,, najstarija srpska knjiga pisana u 12. veku. Interesantno je i da je u ovom manastiru službovao i Patrijarh srpski Gospodin Pavle.

Brojne su mogućnosti za obilazak i uživanje u Nacionalnom parku Tara, od prelepih vidikovaca, jezera, posmatranja životinja pa sve do alpinističkih sportova. Zbog sve većeg broja turista koje posećuju park sve je više djubreta koje ostaje u okviru Nacionalnog parka. Nove okolnosti su dovele do toga da smo fokusirani na naša prirodna blaga i lepote, i to je dobro, ali to blago trebamo da čuvamo, i pomognemo rendžerima i svima onima koji se brinu o prirodi i životinjama parka, tako što ćemo uvek razmišljati o tome da djubre ponesemo sa sobom, ne palimo vatru, pa čak ni cigarete, kako bi uživali i dalje u jednom od najlepših prirodnih celina u ovom delu Evrope.

Srbija u ,,Kući Evropske Istorije,,

kultura

Kuća Evropske Istorije je potpuno novi muzej koji se fokusira na istoriju Evrope i pokušava da dočara burne istorijske procese ali i mitove i činjenice o starom kontinentu, kroz interaktivne izložbe i multimedijalne prikaze. Muzej se nalazi u prelepom parku Leopold u srcu Evopskog kvarta u Briselu a ulaz je besplatan za sve posetioce.

U Kući evropske istorije smeštena je velika zbirka predmeta i dokumenata, kao i obrazovni programi, kulturni i onlajn sadržaji. Poseta muzeju je putovanje kroz istoriju Evrope, od mitološkog imena samog kontinenta i nastanka Evrope do današnjeg dana, ali sa posebnim fokusom na događaje 20. veka, koji su od velikog značaja za ceo kontinent.

Srbija je u ovom muzeju predstavljena sa brojnim dokumentima, fotografijama i izložbama, kao malo koja zemlja Evrope. To govori o značaju Srbije za celokupnu istoriju starog kontinenta. Jedan od najzanimljivijih eksponata je i Sretenjski ustav, prvi srpski ustav koji je donet 1835. godine. To je jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Ramska tvrdjava – obnovljena i otvorena za turiste

kultura

Posle dve godine restauracije Ramska tvrdjava je obnovljena i ponovo je otvorena za turiste. Na samoj kamenoj litici, nizvodno od Smedereva, pažnju privlače obrisi srednjovekovne tvrđave Ram. To je drevni Ramski grad koji poput vojnika na mrtvoj straži čuva ulaz u predvorje Đerdapa.

U sadašnjem obliku, tvrđava je opstala iz vremena turskog sultana Bajazita Drugog. Kažu da je, boreći se na ovim prostorima, zastao da se odmori na uzvišenju odakle se pružao lep pogled na sve četiri strane. Sedeći tako na svom „ihramu“ (ćilimu) on je zaspao, da bi se nešto kasnije probudio okrepljen i preporođen. Tada je naredio da mu se na ovom mestu sagradi tvrđava. Bilo je to moćno, artiljerijsko utvrđenje oko koga su se lomila koplja mnogih carstava.

Uz tvrđavu, čija je rekonstrukcija počela, nalaze se i ostaci hamama i dobro očuvan karavan saraj.
Dva kilometara niže od grada nalazi se rimsko arheološko nalazište Lederata koje otkriva tragove boravka Kelta, Avara, Slovena…
Iz Rama je krenula prva srpska deputacija sa protom Matejom Nenadovićem. Kod Rama se Karađorđe iz izgnanstva vratio u Srbiju. Ovde je službovao, kao carinik, i Vuk Stefanović Karadžić. Kod Rama počinje 70 kilometara duga ramska peščara. Ovde je, pomoću skele, uspostavljena najkraća svakodnevna veza sa Južnim Banatom.

Despotovac – spoj bogate istorije i čudesne prirode

destinacije

Na samo 130 kilometara od Beograda smešten je Despotovac, grad despota Stefana Lazarevića koji danas predstavlja centar gornje Resave. Malo je gradova u Srbiji koji mogu da se pohvale sa takvim spojem bogate istorije i čudesne prirode kao što je to Despotovac.

Najpoznatiji kulturno-istorijski spomenik ovog dela Srbije je Manastir Manasija. Manastir Manasija je svakako jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjevekovne kulture i pripada Moravskoj stilskoj grupi. Manastir je zadužbina Despota Stefana Lazarevića i izgrađena je između 1407. i 1418. godine. Odmah po osnivanju Manasija je postala kulturni centar despotovine. Resavska književna škola bila je čuvena po svojim prepisima i prevodima i posle pada despotovine-kroz ceo 15. i 16. vek.

Manastirski kompleks se sastoji od crkve, trpezarije i utvrđenja sa 11 kula, od kojih se najveća – DONŽON, ili Despotova kula, nalazi severno od crkve. Manastir Manasija je za vreme svog postojanja puno puta pustošena i razarana. Većina fresaka je nepovratno propala, a mozaik je samo delimično sačuvan. U donjim zonama pevnica očuvani su veličanstveni Sveti ratnici, a u gornjim scenama iz života Gospoda Isusa Hrista i njegove priče iz Jevanđelja. U oltarskoj apsidi naslikano je pričešće apostola i povorka Svetih otaca, među kojima i prvi srpski apostol – Sveti Sava.

Izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk nalaze se u podnožju planine Beljanice. Zaštićeni su Uredbom Vlade Republike Srbije 1995. godine, kao Spomenik prirode Lisine koji predstavlja osobenu znamenitost fonda geo nasledja Srbije. Veliko vrelo pripada malobrojnoj grupi snažnih nekaptiranih kraških izvora i ističe se kao izuzetan primer gravitacionih vrela, dok vodopad predstavlja jedinstvenu pojavu među akumulativnim bigrenim vodopadima Srbije. Danas vodopad Lisine predstavlja jedno od omiljenih izletišta ne samo Despotovčana već i turista iz cele Srbije.

Vodopad „Prskalo“ je jedinstven vodopad u Srbiji koji se nalazi na 13 km od naselja Resavica u blizini Despotovca. Za mnoge turiste iz Srbije vodopad Prskalo je tajna koju tek treba otkriti.

Najpoznatiji turistički objekat svakako je Resavska pećina, koju godišnje poseti oko 50.000 ljudi. To je inače prva uređena pećina u Srbiji, koja preko 30 godina u svoja nedra prima sve ljubitelje prirodnih lepota. Resavska pećina je jedinstven speleološki objekat. Otkrivena je 1962 godine, nakon 10 godina ispitivanja i uređivanja otvorena je za posetioce 22 aprila 1972 godine. Istraživanja su izvodili speleolozi iz Novog Sada i Beograda na čelu sa prof.dr. Jovanom Petrovićem. Ispitano je oko 4500 metara hodnika, prohodna staza za posetioce je duga 800 metara. Spiralna staza kojom se kreću posetioci prolazi kroz 8 dvorana smeštenih u dva nivoa.

Senjski Rudnik, osnovan 1853. godine, najstariji je aktivni rudnik mrkog uglja u Srbiji i predstavlja najstariju očuvanu industrijsku oblast. U periodu od izgradnje železnice 1892. godine, koja je povezala ovaj rudnik uglja sa centralnom Srbijom, do početka II svetskog rata 1941. godine, Senjski Rudnik je bio jedna od najperspektivnijih oblasti u zemlji. Rudarsko naselje Senjski Rudnik izgrađeno je na šumovitim brdima iznad kompleksa rudnika uglja. Naselje je tipično za industrijske zajednice kasnog 19. i ranog 20. veka, a očuvane su stambene zgrade, škola, Dom kulture, crkva, zgrada železničke stanice, restoran i bolnica. U ovakvom jedinstvenom industrijskom pejzažu četiri objekta koriste se kao deo muzejskog kompleksa: upravna zgrada iznad Aleksandrovog potkopa, radionica, Muzej ugljarstva i izvozni toranj sa parnom mašinom. Na prostoru između ovih zgrada nalazi se park sa teškim mašinama i velikim predmetima korišćenim u rudarskim oknima Senjskog Rudnika i drugih rudnika Srbije.

Despotovac je mesto održavanja mnogih manifestacija, ali dogadjaj koji izaziva najviše pažnje svakog leta je viteški turnir. Ova jedinstvena manifestacija se održava zadnjeg vikenda u avgustu svake godine i dovodi zaljubljenike u srednji vek iz celog sveta.

Lepenski Vir – najstarije urbano naselje u Evropi

kultura

Aheološko nalazište Lepenski vir je otkriveno pre više od 50 godina na samoj obali Dunava, u istočnoj Srbiji. Udaljeno je 15 km od Donjeg Milanovca. To je bilo jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića na teritoriji Srbije. Kultura Lepenskog Vira je stara oko 8000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena.

Nekoliko činjenica izdvaja Lepenski Vir od drugih sličnih praistorijskih kultura. Na ovom mestu su ljudi živeli konstantno preko 2000 godina i za to vreme su prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društvene ekonomske zajednice. Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom kostrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te sklupture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vra širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi.

Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata (kako stambenih, tako i sakralnih) koji su izgrađeni u preriodu od oko 6500. do 5500. godine pre naše ere.

Jedno od najlepših jezera Evrope nalazi se u Srbiji

eko turizam

Jezero Perućac – jedno od najlepših jezera Evrope nalazi se na krajnjem zapadu Srbije, a činjenica da je veštačkog porekla ne umanjuje njegovu lepotu. Mistični predeli i neverovatna priroda Nacionalnog parka Tare, kao i reke Drine čine jedinstvenu celinu sakrivenu jednim od najvećih kanjona na svetu.

Najveći deo jezera se nalazi u kanjonu reke Drine koji počinje 7 km od brane hidroelektrane „Bajina Bašta“. Najduži, odnosno kanjonski deo jezera okružuje izrazito strma obala oivičena kamenim liticama koji vertikalno poniru u vodu. Sredina jezera predstavlja granicu između Srbije i Republike Srpske. Kako je domaći turizam sve popularnije, sve veći broj turista ima prilike da otkrije lepotu ovog dela Srbije. Tim portala ,,Tajne putnika,, imao je priliku da zabeleži nestvarne kadrove i lepote jezera Perućac.

Eko turizam kao šansa ali i realnost u 2021. godini

eko turizam

Od 50 miliona turista na godišnjem nivou 1950. do 1,5 milijardi medjunarodnih turista 2019. godine, svetski turizam je doživeo ekspanziju. Od privilegije malog broja bogatih sredinom 20. veka do masovnog turizma, low-cost avio kompanija i jeftinih aranžmana gde se podrazumeva da više puta godišnje prelazimo granice i putujemo zbog posla ili zabave. Medjutim, sve se to naglo promenilo 2020. godine i usledila je velika kriza globalnog turizma. Pandemija korona virusa dovela je do značajnog pada svetskog turizma koji iznosi i preko 80% u odnosu na rekordnu 2019. godinu.

Veliki broj turista poslednjih godina ostavio je trag na turističke destinacije, i mnoga mesta su osetila negativni uticaj masovnog turizma. Gradske vlasti Venecije, Amsterdama i Barselone su počeli sa ograničavanjem broja turista koji mogu da ih posete. Kruzeri na Mediteranu i na Karibima ugrožavali su morski svet i ekologiju velikog broja turističkih destinacija. Već se tada govorilo o potrebi za jednim resetom svetskog turizma i održivim putovanjima. Pandemija 2020. godine samo je ubrzala ovaj proces. Posle godinu dana pandemije koja je uticala na sve aspekte naših života, jedna od tema koja se sama po sebi nameće u 2021. godini je kako će izgledati putovanja u narednom periodu.

Posle dugog perioda izolovanosti i rada od kuće došlo je do značajnog porasta posete nacionalnih parkova. Redovi za slikanje ispred vodopada i vidikovaca kao i aktivnosti na otvorenom zamenili su trend posete velikih gradova, muzeja i koncerata. Eko turizam koji je beležio blagi porast poslednjih godina sada je nova šansa koja može spasiti turizam u post-kovid eri. Ono što je nekada bilo samo potencijal ali i nada brojnih ekoloških organizacija danas je realnost. Ali šta je zapravo eko turizam i šta podrazumeva? Kontaktirali smo Maju Lunić, predstavnicu turističke organizacije Nemačke, države koja već decenijama promoviše eko turizam, kako bi nam približili i pojasnili pojam održivog turizma:

Održivost je jedna od ključnih vrednosti koju promoviše Turistička organizacija Nemačke. Nemačka broji 16 nacionalnih parkova, 16 UNESCO-vih rezervata biosfere, 104 parka prirode – a sve su to lokacije koje su od naročitog značaja za ekološki turizam napominje nam Maja Lunić, PR menadžer nacionalne turističke organizacije Nemačke. Interesantna činjenica je da nedavna istraživanja pokazuju da postoji uzročno-posledična veza između epidemije korona virusa i zainteresovanosti za održivi i eko turizam. Već sada postoje ozbiljne indikacije koje govore u prilog činjenici da će budući putnici imati snažniji fokus na sigurnost prilikom putovanja, kao i da raste zainteresovanost za ekološka i održiva putovanja. Navike, potrebe i ponašanje turista neprekidno se, u zavisnosti od situacije, menjaju i na nama je da prepoznamo te potrebe i da ponudimo sadržaj koji je u skladu sa njima.

U daljem razgovoru Maja Lunić nam napominje da su oni fokusirani na promociju ekološkog turizma, i to rade kroz mnoge projekte i kampanje,a jedna od njih je i sekcija Feel Good na zvaničnom sajtu. Nedavno objavljen ,,Sustainable Development Report,, koji dokumentuje pomak koji pojedinačne zemlje prave ka dostizanju cilja u održivosti, pokazuje da je Nemačka na petom mestu od ukupno 166 zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Stoga ne čudi, na primer, da je Nemačka percipirana kao zemlja koja bi najbolje reagovala na klimatske promene. Statistike takođe pokazuju da su nemački turisti generalno zainteresovani za ekološki odgovorna putovanja, kao i da je ekološka svest u Nemačkoj na zavidnom nivou a ulažu se i veliki napori ka očuvanju zdrave životne sredine.

Od početka krize koja je izazvana korona virusom, turistička industrija globalno je pod značajnim pritiskom – istraživanja pokazuju da su ekološki osvešćeni odmori u prirodi, ruralnim i manje naseljenim predelima ono što u ovim okolnostima u velikoj meri privlači turiste. Nemačka nudi izuzetan broj opcija koje ispunjavaju očekivanja koja je iznenada nametnula epidemiološla situacija. Razgranata mreža od preko 200.000 kilometara šetačkih staza koje osim uživanja u prirodi pružaju priliku da uživate i u lokalnoj tradiciji, kulinarstvu i gostoprimstvu – a da se pri svemu tome ni jednog trentuka ne osećate izgubljeno jer su sve staze jasno i precizno obeležene je jedna od glavnih odlika uspešnog eko turizma. Ova vrsta iskustva istovremeno pruža priliku da budemo odgovorni prema sebi, prema drugima i prema prirodi.

A kakva su iskustva u ekološkom turizmu u Srbiji pitali smo predstavnike domaćih turističkih organizacija. Iz turističke organizacije Kladova napominju nam da je već ove godine zabeležen porast zainteresovanosti turista za ovaj oblik putovanja. Kao destinacija sa velikim brojem prirodnih atrakcija ali i jedinim geo parkom u Srbiji – Nacionalnim parkom Djerdap, ovaj deo Srbije je idealno polazište za priču o uspešnoj transformaciji srpskog turizma.

Destinacija koju nam preporučuju iz turističke organizacije Kladova je Miroč I Petrovo selo koje je jedna zaštićena eko-celina koja sadrži veliki broj obeleženih pešačkih staza pogodne za sve uzraste, a za one sa malo vise avanturističkog duha tu su brojne pećine ali i jedna od najlepših prirodnih atrakcija istočne srbije – vodopad Blederije.

Na kraju razgovora, njihov zaključak je da Srbija ima značajan potencijal za razvoj eko turizma i da je sve veći broj ljudi zainteresovano u ulaganje u ovu granu turizma, ali i da su potrebni konkretni projekti kao i saradnja sa državama Evropske Unije koje imaju značajan benefit i profit koji donosi eko turizam.